Време, 27. 03. 1927., стр. 3

Ввлм«. *». жрт« 1ПТ.

Сграпа 3

НАРОДНА СКУПШТИНА . и—о—

Експозе Министра Пошта иТелеграфа и Мииистра Пољопривреде

На последњој седпиди НародЕв Скушптине заступник Минпстра пошта и телеграфа г. др. В. Јовановић дао је експозе у коме Је између осталог рекао: Попггв, телеграфи и телефони давас су неопходна саофаКајна сродсгва за све културне народе. Шта више данас се културнн ннво једве државе цени пре.ма томе, како јв уређена пошта, телеграф н телефон. Правилно фупкцномнсање ове установе пма осебито јак утнцај на трговину н прнвреду, а кроз н»н1 ва економскн жнвот уопште. Мн дапас имамо 793 државних, 059 уговорпнх, 382 ПОМОћпиХ Н 1428 оппгптпскнх пошта. У текућој буџетској годинп, на Ввлој територнјн Крал.евине отворено је 20 пових, а затворено укупво ц пошта. ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ Промет поштанскнх пошнљака сво шппе расте. Ово се види из статисгичкпх података : У унутрашњем саобраћају наше еу поште отпремнле у годннн 1926. 190,712.232 разних писмоносних помиљака, док је у годнни 1925. број •их пошнљака бно 233,102.823.

лр■ Васа Јовановик заст. Министра Пошта Поштанске марке сада се рале у Државној Маркарници у Београду. У цољу помигања пострадалих од поплава у току месеца новембра 192в. пуппене су у саобраћај марке са повећаном вредношћу, овим је добнвен вншан у прнходима еа око б.ооО.ооО дниара. И паиетски промет порастао је у години 1926. Број отправљеннх пагета без озпачепе вредпости био је у ГОДННН 1926. 3,434.743, а број па*ета са означеиом вредношћу 1 мн«ЈН0Н 512.162. У годнни 1926. бпло је вредносних писама и аманета 1,032.732 у укупној вредности ОД 23,024.041,98 ДНН. Путем поштанских упутница, пак, исплаћено је у унутрашњем саобраћају у {'ОДНПН 1926. 2.172,978.248 динара. У међународном саобраћају било Је 1926. године 23,832.892 комада отправљепнх. а 28,721.706 комала примл>епих писмовних пошиљана (пнсама, карата, гатампаних ствари, оословиих папира н робпнх огледа). Број отправл.еннх пакета бно је 192в. годипе у међународном саобраћају 75.757 а број прнмљеннх •72.289. Међународни упутнички промот постоји за сада само са Сједнљеннм Америчкич Државама н са Кападом, и то путем Поштапске Штедионнце. КАКО СЕ ВРШИ ПРЕНОС ПОШТАНСКИХ П0ШИЉАНА Пронос поште вршен је у 1926. години железиииом на 120 лнннја, паробродима врњеи је грепос на «о лнннја, прнватним аутомобилима на 31 линију, колима иа 494 лндн је, кољом на 403 линија, а пошак*ом ва 972 линнје. Аутомобнла државних који преиосе попггу и путинке нма данас 92, «>; —«1 —- - -• »л. На послетку, па лннији Париз Штрасбург — Праг — Беч — Будимпешта — Београд — Букурепгг — Царнград и Ираг — Варшава врши се преноо прнсмоноспих пошиљака и аоропланнма, по уговору који је закључен са Међупародннм Друштвом за ваздушни саобраћај. РЕЗУЛТАТИ РАДА ПОШТАНСКЕ ШТЕДИ0НИЦЕ Целокупна народна привреда бијв током 1926. годнне у кризи и 'тагнацији. То су осоћале и новчапе установе у нашој држави. При ~вему томе Поштангка Шгедноница успева и у 1026. годнни да свој делокруг и интензитет промета сталпо прошнрује. Број чековвих рачупа износио је: 1926. годнпе укупно 13.027. Укупни промет но чоковинм рачунима износио је; 1920. годнно «0.576,062.034,15. До сада је око 400 државннх падлвштава отворило своје чековне Р&чунв код Поштапске ШтеджтиЧв. Исто тако око 150 с&моуправиих ■АДлештава, ■ скоро нсто толмко

других ннституција јавннх карак тера. Ноштанска Штедиопнца почелаје I. јула 1920. год. да прима улоге на штедњу по штодним књижнцама. Почов од 1. јула 1926. годнне до 21. фебруара 1927. године примљено је на име улога 14.4М; укупна сума улога по штедним књнжицама нзносила је 11,231.012,16, пгго значи да један просечнн улог нзносн днНара 782.12. 31. децембра 1926. годнпе било је уложено код Попггапске Штедиопнце: По штедпнм рачуннма 8 мнлиона 521.602,35, по чековним рачунима 470,177.978,79; укупно 478,699.581,14 дннара. Чековни улозн код Поштанске Штодноннце показују волику променљнвост према тренутним стањима новчане пијаце и целокуине народпе прнвреде у опште. Поштанска Штедионниа давала је креднте поглавнто новчаннм заводпма. Укуппа сума тих кредита изпосила је 31. децембра 1926. гоДИНв ДИНара 301,908.166.11. Сем тога, Попгганска Штеднони ца издала је до 31. децембра 1920. годипе суму од динара 39,322.196 (21. фобруара 1927. године 65,124.473) на ломбард државннх хартнја од вродности. Овом врстом кредита ко рнстили су се поглавнто државнн чнновннци, пензионерн, ратин пнвалндн и земљорадницн. Просечно узев Поштанска Штедиопнца давала је током минуле године 300—350 милиопа дипара пародпој привреди по просечној ка матпој стопн нспод 7 од сто. Чнст прнход Поштанске Штедионнце за 1926. годнну изпоси 22 мнлнона дннара н мањн је него у 1925. ГОДННИ. ТЕЛЕГРАФСКИ САОБРАЋАЈ Као пгго је напред изнето телеграфска служба врши се у свим државним поштама и у велнком броју уговорних пошта. Дапас имамо 1923 станнца које врше и телеГрафску СЛужбу. У ТОКу 1926. године отворено је још 49. Данас у нашој Краљевини нмамо телеграфску мрежу у укупној дужннн 201.774 километара. Г{аши телографи снабдевени су пајмодерпијим телеграфским апаратима, и њнхов се број сваке годи пе повећава. Новим апаратима, према статистнчкнм подацима отправљено је у унутраптњем саобраћају: државних и службених телеграма (за које није плаћена такса) 761.697, приватпнх 4,256.722. У међународпом саобраћају отправљено је 550.309 телеграма, а прнмљено 568.311. Транзитнрало је преко наше територнје 199.000 међународпих телеграма. И ано сваке године изграђујемо новв телефонске линије, ипак још увек има око 50 од сто процената неостварених разговора, што је нссумњиво од велике штете, како по државну касу, тако и по привредно трговиисне интересе. ТЕЛЕФОНИ У Загребу је израђепа телефонска каналнзација н у њу положенн телефоискн кабловн, којн су на имо ропарација добивеин за нову аутоматску толофонску централу од 10.000 претплатннка која се сада монтира, а која је добијена на нмо репарација. У Љубл»апн и Новом Саду скора је довршена монтажа аутоматскнх телофонскнх цонтрала, које су добнвоне на рачун репарација, а коЈо ће се предатн саобраћају овнх дапа. Иа крају 1926. годнне било је око 989 телефоискнх централа (не рачунајућн полицијске и општииске цен трало), затнм 31.053 телефонскнх протплатпнка којн укупно нмају још 8533 споредних апарата, пгго чини свега 39.051 телефоиских апарата у претплати. Радн осигурања како унутрашњог мођуградског толефопског саобраћаја тако и међународпог рошио сам, да у најкраћем року приступнм набавци и полагању подземпнх телефонскнх каблова. Овомо послу морамо одмах приступнгн, још н због тога што, благодчрчћи гоографском положају наше Краљд внне представљамо најкраћн и пајјовтинији пут за телефопску В9.|у Запада са Истоком. Ради овога, и.т весне западне државе су пам до са да тражило 27 транзнтннх телеф)аскнх лапапа у новнм подземннм кабловима. Према прнближним про рачунима излази, да би само приходн од трапзитне таксе за иеколпко годнпа платилн ове клблов?, којима би могли, пород овога трачгита и паши градови, да гозоре са спнма важиијим цоитрнма Квр »по. Од почетка ове годнно паставл.а со започетн рад на прошнроњу градских телофонскнх мрежа и полагању подземннх каблова у Ги.ограду, н другим воћим местнма у државл. РАЗВОЈ РАДИОТЕЛЕГРАФИЈЕ Данас телеграфија без жипа или раднотолеграфија све више потискујо жнчни телограф, због чега питању о њоној правнлној органнзацнЈИ троба посвотнти нарочнту пажњу Ми данао нмамо две радн -Ј гелографскв станнцв у Београду: Пав»нца н Гаковица. Прва сз употрчЈбљав! аа даваље н пријем мвт»«'|.одошках оавешхаја * аа рад са ндо-

страпим местима, где Јо телеграфсни саобраНај слабији. Тнран! по што је станниЈ старнјог тнаа и ие може да издржн дужн рад јос1 за возу са Сарајевом н некнм војгшм станицама у унутрашњо чн Јемље. Друга, Раковица, нов«1 јо п модорна станица, ради велнком брзнном око 200 речи у мннугу — н нмонује телеграме са Бечом, Прагом, Борном, Борлниом, ПарнзЈМ н Лоидоном. Трећа је стапица у СараЈову. Данас се већи део међунар>чпе толеграфске кореспонденцијо, а тако нсто н унутрашњо, измоњују путем раднотелографије. Ми Немо добити на име репарација Ч9тири радиотелеграфске и једну радиофонску станицу. Од ових станица једна је приспела у Загреб, друга Не се монтирати у Под^орици, трзНа у Сплиту односно Дрнишу. У Дрнишу ћо бити само машине, а све Не бити сконцентрисано у Сплиту, и четврта у Београду. Иитересн државни и ннтереси саобраћаја палажу иам, да у што краћом року набавнмо још радно-станнцо за Скопље, Нови Сад н за Сарајово, где ћемо замеинти садању стару станнцу. НАПРЕДАК РАДИОФОНИЈЕ Раднофоиија и у нашој Краљовнни почнње да се све више шири и одомаћује. На крају прошле годнпе бнло је код нас 0568 радно аматера, који плаћају држави годншњу таксу на име регнстровања и коитролв по 300 дииара. а све апарате саМи набављају. У циљу боље пропаганде за радиофоннју мој претходник издао је дозволу прошле године за инсталацију једг* омнсиопе радиофопско станНце у 9 ребу. Ова станнца слу жнће за лопуларисаље уметности и вештнна и даваље важннх бор1 запских извештаја и осталнх новости разпих кбнференцнја и опера ј за неколнко мђсоии учипила је, да | у самом Загребу број радио протј платника прође бооо, док нх БеоI град има мањо од 200. Ја стога намеравам издати слнчну копцесију н за радиофонске ста

нице у Боограду и Љубллнн. Ово намеравам као што је урађено у За гребу, издати приватиом друштву, дајућн нм за покрнће трошкова јодан доо претплате, одрбђен раднофонским Правилником. ОСОБЉЕ Срављујући број особља предвиђеног у предлогу буџета за 1927-28 са бројем особља, које је било одо* брено ов »Г '>дншњим буџетом које •'е повећпљг бгоја чиновника, званнчннка ч служитеља за свега ?2 лика к ) јн ге нредвиђају за Иоштаиску Штодиоиицу. За остале п. т. т. надлештва број особлл се не повоћава, воћ се смањује-за 4 лица. Укупнн лични нздатци за 1927-28 годину износе 252,487.309 дннапа. У буџету за текућу 1926-27 годн ну ннсу бнли у довољној сумн продвиђенн кродитн за додатке на ску поћу у Дирекиији Београдској, Скопл>анској и ЈБубљанској. Због свога, у везн са помепутим повишоњом особља показало се у буџету 1927-28 години на личннм издатцима разлнка од 10,00о.о00 дннара. Посао се у свима п. т. т. надлепггвима повећава због чега се број особља без штете по службу тешко редуцира. РАСХОДИ И ПРИХОДИ Укупнн расходи у буџету за год. 1927-28 износе 416,852.259 ДННара, пгго значи за 11,814.009 дипара мање од укупннх расхода за текућу 1920-27 годину. У првнх 9 месеци буџетске године 1926 27 остварени приходн нзносе -358,947.863 дннара, што значи да ће до краја буџетске године приходи прећи суму од 4бо,оо0.00о динара. Ако бисмо овој сумн додали још око 20,ООО.ооо дипара, птто поверено ми Миппстарство из прихода плаћа Миннстарству Саобраћаја за пренос поште железницом, излази да бн укупни приходи пребацнли сугу од 500 милиона динара. Част мн је моллти Иародну Скупштнну да буџет Мннистарства Попгга и Телеграфа прими како је предложен. (Буран аплауз у цептруму). Стаље наше пољопривреде

Јуче пре подне отпочела је у Скупштипп деОата о буџету Мннистарства Пољопрпнреде и Вода. Пре почетка дебате г. др. Куловцу дао је опширан окспозе из кога доиосимо најважнија места. УЗРОЦИ ПРИВРЕДНЕ КРИЗЕ Предлог буџота Мппистарства По љопрнвреде н Вода за ову годину износп за ово Мнннстарство дин. 288,072 202.

Г. др. Фран КуЈовец Министар ПољопривреЈе и Вола Од ово суме отпада па пол>опрнвредне гране 122,200.084 дин. а на послове ДирокшЈЈе Вода 05.249Л50 дннара. Сада воћ у оппгге провлађује мишљење, — а тробало јо зато много времопа и веома тошкнх нскустава — да општа прнвродна крнза пронзлазн у главномо из пољопривредне кризо. Нијо то крнза производље, није то криаа нзвоза пољопрнвродпих пронзвода, него је то крнза нодовољног ронтабнлнтета пољо прнвродне производње. 1Сада смо дошлн до тог увереља, опда треба да направимо н једнни могући логички закључак и да га спроводомо такође у живот, па име тај да је у нашој земљи потребно водитн првонствено аграрно-привредпу политнку. Свака царинска, трошарннска и желозпичка тарнфско протекцнјска политнка, која поскупљава продукцијске тропжоие аграрпнм продуктима у основи јо својој погрошна, а у свомо коначном розултату угрожава цолоку1шу иародиу екоимнју. НАША ПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА МОРА БИТИ АГРАРНА ПОЛИТИКА Колнко је узрок тешкоме стаљу тај, Министарство је воћ предузело поко потребно мере. да се полнтика саобрази у том смислу да се продукцијским трошкови пољопривродника расторете. Потребпо је да се укнпо царнна па пољопривродно справо. Видимо да се број плугова у зомљи скоро н пе повећава што несумткнво ннје добар анак 8а то ће Миннстарство подузетн'с®е потробно в све могуће, да поститпе нли потпуно укндаље жлн б*о алатмо смаааае омут-

на на све оне артпкле, коЈи су са пол»опрнвредпом индустријом у директпој или нндиректној вези. Ми још немамо земљорадннчких кбмора какове имају радннци, запатлијо, трговцн н остали сталежи. Пошто је та ннституција од велике важности за. сел»ако, ја ћу у најкраћем времону Народној Скупштини и продложитн пројекат закона о пољопривредннм коморама. Један од даљнх узрока пољопрпвредне кризе је недостатак јефтиног кродита. Свуда се осећа, да за нашег пољопривродннка немамо до бре кредитне оргализације. Доиет је као што јо познато закон о пољопрнвордпом кредиту и ја сам узео на себе да тај аавон доведем у сагласност н са постојећим пољопривредннм удружењима, како би се њогов утицај што јаче и пгго брже осетио у народу. Исто тако Министарство ће скрепути сву пажњу и свима осталим врстама задругарства, нарочитк) продуктивном задругарству, дубоко свеспо тога, да је задругарство у садашњим приликама пајјача потпора сељапггву. МЕРЕ ЗА ПОБОЉЈЈАЗЕ ПР0ИЗВОДЊЕ Пре свега потробно је поизводњу побољшатн и повећати. У томе цнљу морамо посветнтн нарочнту пажњу културн семеиа и увођељу пове културе. Како су се великн поседи, где су се налазнле стаиице за расплод семена, већином разделнли, нестале су централе за културу бољег семена. Министарство је услед тога чврсто решено, да државпа угледна добра претвори у стаиицв ове врсте # По закону о обласшгм и среским самоуправама брига за унапређељв пољопривреде спада у надлежност самоуправа. Са увођељем у жнвот обласпнх самоуправа, Мнннстарство намерава да реорганнзујо и пољопрнвредну службу, узпмајући у обзнр важност самоунрава у погледу пољопрнвредпог папретка. Влада ћо оснм тога тражнтн од Иародне Скуп гатипо овлашћељо за пренос једпог ла својих послова на самоуправе. У првомо роду долазн у обзнр Мипнстарство Пољопривреде. Мннистарство ће та овлашћеља извргаитн одмах после изгласаља буџета. У томе св од Мннистарства Пољопривродв и Вода очекује ие само нницијативан рад, пого и матернЈална средстава за унапређење свих граиа пољопрнвреде. Мн са пољопривродиим птколама тако јадно стојнмо, да о воличинн буџета за љих не троба губнти ни рочи. Ипак троба и ту нстаћн да бн н овде била дужност самоуправннх тела да приступе оснивању пољопривредпнх школа и тиме растератн буџот МшЈнстарства Пољоприороде и Вода. Ако хоћемо у нстннн напредио пољолрнвредно газдинотво валред&к у свкмж гранама пољопрнвреде оида се морамо старата да у оваком већем срезу амамо бм ое јшшаг иаимцдрадд.

СТОЧАРСТВО Сву пажњу пак мора Миннстарство посветитн сточарству. Стати стнка последњих годипа доказује да је наше жито услед светске конкуронцнје много внше огрожено на светсгом тргу него лн сточарство. Статистнка такође доказује да су цопв сточарским производнма много мање угрожене пего, ли житне, То трвба да нам буде разлог да посветимо много внше иапора квантнтатнвном а још више квалнтативном напретку сточарства. 0 ОПШТИМ ПОТРЕБАМА ПОЉОПРИВРЕДЕ Једпо од најактуелнијих пнтаља у нагаој зе.мљн је питањв мелиорације и амелиорације земље. За те радове потребно је много капитала, који у својој целостн нв може сав да падне на терет државног буџета. Свакако је хитпа потреба да се прнступи нскључољу већег зајма за те мелиорационе радове." Миннстарство је успвло да добије 00 мнлиона динара зајма водним задругама у Војводини. У вези са мелиорацијама у аманд мапу тралснмо и за регулацију великнх река 20 милиона дипара за најпрече и најпотребније радове на велнким рвкама. Иајпосле потрвбно ]е рећи да су за послове из ресора Генералие Дирекције Вода готови овн законски пројекти: Пројвкат закона о искоришћавању водних снага; пројенат закона о мелиорацијском кредиту; пројекат закона о снабдевању водом за пиНе; пројекат заиона за уређење бујица. Ја личпо, завршио је г. Куловец, но могу се задовољити оваковим стаљем буџета, пошто налазим да ово нијв у интересу развоја и напредка наше вајважпије прнвреднв гране: пољопривреде, али пошто сам таково стање већ затвкао, то вас молим, да се тај и иначе сувишв малн буџет даље не смањујв н да св одобрн. За дискукију о буџету Мпнпстарства Пољопрпвреде и Вода пријавио се врло велики број говорника и то највећим делом радићеваца. Они су сами дали преко 15 говорника. После експозеа Мииистровог говорили су г. г. Ст. Уројић, Поз дергц, Драг. Ранковић, НајДорфер, Изан Нпгјић и Краљић. Дискусија од пре подне трајала је до 1 и по сат по подне, када је седница прекинута да се настави у 4 и по по подце.

Упад качака у преспансни срез Ресаи, 23. марта. — Као птго сам јавио телеграмом, синоћ сл код Сливничке Колибе овога среза одиграо крвав окргаај између једне разбојничке банде и храбрих мештана, који са пушком у руци чувају своје село од паразита који сваке године сл месецом мартом почињу систематску пљачку, Храбри наш четник Алекс« Апостоловић, рођен у селу Претору овог среза, погинуо је у тој борби, а његов први помагач, бивши председник општинв Панде Јовановић, смртно рањен У времену када нас Италија оптужује да спремамо војпичкл поход на Албапију, вредно је истаћи овај случај борбе мештапа са качачким бапдама које св претурају из Албаније на нашт страну и стварају покоље. —3 3 Из истраге и потере, коју лично водп поглавар среза г. Душан Поповпћ са ппсаром г. Апимовићем, наслућује се да су ово д^ ло извршпли качаци да би <* осветили Апостоловићу и Јо°ановићу, јер с.у пх ова лвојица немилосрдно гоппли. Целокупно становништво ово! срсза узнемнрено је овпм догађајем и сматра ово само као почетак качачких упада. Ми који службујемо овамо, страхујемо такође од овог прераног почетка, јер су се опакви случајеви до сада почелп дешавати крајем априла, а пикако средипом марта као што је сада случај. Потребпо је преспанскп срез који се непосредно граничи Албаннјом и Грчком, оснгурати оружапом снагом и не дозволитп покољ нашпх пајбољпх људи овамо. Мештанп су оланп држави, а на држави остаје да ту одапост прихвати и помогле. По истрази писаћу опширппјв, Б. П.

Састанак наших хирурга Трећи југословенски састанк за оперативну медицину одржаће се у Београду почетком јула ове године (тачнији датум одредиће се и објавиће се доцније). Као главне теме овога састанка усвојио је шири припремни одбор: 1. 0 лечеау рана; 2. а) 0 патогенези и лечењу тав. периферннх (кожних н осталих) карнииома; б) Карцином као социјална болест код нашег народа. 3. Предлози за онивање сталног Југословенског Хируршког Друштва. УмољаваЈу се г.г. лекари да своја предаваља и реферате пошаљу најдаље до конца априла ове године на адресу потписаног, како би се могао благовремено израднти дефинитивни програм. За ужи организацнонн одбор. Проф. Др. Миливоје Костик Хируршка Клиника, Општа Државна Болница, Београд

Г. Кошутић у Дубровнику Дубровник, 25. марта. — Данас је у Дубровник допутовао г. др. Август Кошутић, министар на расположењу. Такође је допутовао и принЦ Ервин Лопковиц из Прага. Оба госта су одсела у пансиону «Викторија». (Време)

Од јуче ^е упославање инвалида обавезно МинисТћр Социјалне Политик# г. Госар потписао је ппави.-шик о упославању инва.тила. Инвалиди се морају упослити и у приватним надлештвима, као и у државни.м, обласним, среским и општинским. Прво ће се упослити они, који су неспособни за 30 и 40 од сто, а после ви до 80 од сто неспособности. Инвалиди, који буду тражили служ^у, имају се обратити преко обласног инва.тидског удружења великом жупану. Жупан има доставити молбу Мииистарству Социјалне По-титике, које ће гк>д» несену молбу уважити. Од сам сва упражњена места у поједини* државним надлештвима попуњава* ће се прво инвалидима. На овај правилник имају право сви они, који су признати за инвалиде по инвалидском закону од 1925 године. Она надлештва, која не изврш! наредбу Министра Социјалне Политике биће најстрожије кажњена

Оснтзање професионалзог удрукгеаа књажевзика У понедељак 28. мрата т. г. у 6 чаоова по подне, у салону Удружења Прпјатеља Уметпости Цвијета Зузорић, Краљев Трг 5, одржаће се конференција књижевника ради оонивања Удружења Књижевника. Дне» нп је ред: 1. претрес п прпјем пројектг правила; 2. избор управног п надзор пог одбора, ако се усвоји прој <у кат правила.

Нов роман „Бремепа' У данашњем броју почиње да излази наш нови роман Бихор од Гија од Терамона у овом необично интересантном роману из америчног жи» вота, читаоци Ке видети ианза је прааа америчка љубгв, наквв су америчке пустоповинз, накви су прави Американци и Америнанне. И свз јв то много лепше и интересантнија него штв се замишља. Читајте од данас, на 10. страни, ЈеДинствени роман Бихор од Ги1а од Тсоамоиа