Време, 27. 03. 1927., стр. 4

I

Орччи 4

Педелл, *7. марта 1927,

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ТОПЛИЧКОГА УСТАНКА Аероплани из Солуиа

У писаљу ловодом десетогодиш1мше Топличког Устанка помињу се два авиатимка подвига, прво долазак ваздухом главнога шефа војводе Косте Пећанца на Јастребац из Солуна, затим покушај да

хошш прнЈпскана не би шл сигурно устуиаЛи нд у чему, и Фрид 1'от Је иогииуо бана-шо и глупо како се обичио у авиацији наЈчешће и гиие. Сиииша је иак иаставио своје лодвиге иа фроиту ирве српске

с* устаницима дотури новац, опег а рмије. 0 љлма наЈбат >е зна реаероплансм. Први покушај је ус-јзервни Погпуковник адвокат г. пео, у другом је платио главом Хо1>ера, који му је био најбољп иаш онда најбољи авиатичар, на-1 нзвиђач. Са својим недораслим оеднте Синиша Стефанооић. апаратом налетао Је на сваки

'Гај начин општеља авионима

непрнјател>скн авнон кош је опазио, и в^>аћао се често закаса непријатељском позадином спа чен к.урш> г мнма. Једном је. у дао је од увек у највеће подвиге цаду. оборен у неједнакој борби авиатике у рату. То су т. зв. јод надмоћннјег немачког алзио«спе^малне мисије». на. успео дд спусти смртно раУ авиацији има великана који, н>енога извн1)а,ча, коме је експло зивни куршум разнео био ногу, у ономе хаосу узбу1)еља н крви, ипак сасвим хладнокрвно баш V саму пољску болниду доктора Коена. и спасе сапутнику жиВит. Другн пут је говорно: «Метдн ми пролазе тако близу да нм

своју славу плаћаЈ "у са много мање горчине, него други већи хероји којима удес као да не дозвољава у опште да се пробију међу славне и наплаћује им прескупо у крви сваки услех. Међу ове фаталне хероје долазе и два збил>л; к Р^з урлање мога мотора чујсм не само највећа имена српске! а1Ј иждање». Једна дебела челическалгиле непо сигугио и иеле I " а иев - П01х;д са!|в , г '- аВ ескадриле, него сиг>рно и целе Ш1ЛОта< (5 НЈ1а оштро пробијвна

савезничке авиације на Со.тунском I „ р ас цвета11а куршумом. У такФронту. То су наредници-ђаци, I тренутцима У рову нема се

1-ђаци, I Београђани, пилоти Синиша Стефановић и Фридрих Рот. Треба их вабележити бар сад, кад онда, када је то требало, нису умегш б!!ти ни цењени, а чинило се, ни примећени чак. Синиша је био у нашој авиацији, као добровољац, још од сасвим првих дана њених, али је ус-

где натраг. а-и у аииацнЈИ то и јесте сав огромии контраст из- ј међу те блнзнне смртн н мог\ћ-1 ности не налетати у опште на њу нлн се само макар мало скло I нити у страну. који чинн вредност иравога јунаштва далеко I скупоцениЈом... «13ндвм пламен на врху њс-1Х )вог мнтраљеза и де Оели црни којкни шлем н наоча Г>е како нишапе иза њега, и 1' I кроз све то узбу!)ен>е управљам ^°"1тнаг мојих аАиаљиинх метака лунском Фронту. Но и тамо није

пео постати пилот тек у светском рату и стићи за борбу тек на Со-, 11Ш , моЈпх ; 3 Ј 111а л,ими [

било још рада за наше; они су били само као помоћници придодал^ Французима и са великом им

мегака што умем тачније у сред његовога трупа... и то тако траје... н он никако не пада... и већ кад налећем скоро на сам његов реи,

је муком тек доцније дозвољено вета Р елисе његове заноси ми да смеју заложити своје животе и ј М11 ^ СК °Р° у као самостални авиатичари. То је 1 с А а л * бито ипак гамо на апапатима кпЈи А Д0Лв У ЛОГОру НИКакаЈЗ анипак само на апа Р атима који куражман за све то. — Иа про-

су напуштени и замењени ^аврше нијим оруђем, а на част да се лети на авионима за борбу није се смеао ни мислити. У тим најмучнијим данима наше 1виације радили су мучно, и профли најзад, Синиша и Рот. Да би доказао своју готовост и способност и за бол>и апарат, Синиша је у само једном месеиу извршио тридесет и два ноћна бомбарловања. Једне ноћи хтео је превазићи свога друга Француза Ноела, који је од једном бацио н& бугарске положаје 28 бомби, пи је пошао сам, без помоћника, без митраљеза, без ичега, само са 32 топовске гранате прерађене у бомбе, које је поређао испред себе на једној дасци, кренувши са острва Тасоса иза Свете Горе, у сред ноћи. Пилотирајући само једном руком он је другом, једну за другом, узео и баиио своје бомбе пазећи да погоди кућу коју су му означили као стан маршала Макензена који се тада бавио у Ксанти-у. Затпм је сутра дан, као у Француској капетан Ап, јурио митраљезом из аероплана воз мар шалов кроз тракијску равницу, а топовски метци су се тако близу распрскавали да му се мотор гушио пролећући кроз шрапнелске об.таке дима. Рот му није уступао у јунаштву. Вратио се једно јутро крила изрешетаних парчићима својих сопствених бомби. Причао је како је, да би боље погодио, ушао ноћу у клисуру Демир Капије тако ниско и гађао магацине из такве близине, да је кроз кланац одјекивао тресак његових бомби јаче и од самога шума мотора, а апарат подскакивао од експлозија. И то све са «кокошарницима»

тив. ЛСиви се са неколико динаРа у џену, јер резервнл наредницн немају п^ату. «Имам златне зубе као гаранцију за дуг!» пише Синиша др>ту. од кога је узаЈмио бедних 15 драхми. А из Београда где му је породица под окупаторнма. нма вестн да оскудева^у у свему. «Не знаш како сваки дан све више и више волјгм да радим» говорио је. Али му у «иослу» ннсу баш много помагали. као да 1шсу волели да се ко много баш истиче. «Да си видео само како је лице направио забезекнуто ј\трос мој шеф...» причао је другу... «3амисли. шетам се ја горе на велнкој висинп, у патроли изнад фронта. кад внднм тамо доле, преко самих ровова код Старавнне, како клизи један ве,1ики »Фарман»; возпам апарат Перенов и сетим се одмах фраза и хвала о чуду храбростн -'етети тако ниско н тући мнтраљезом ненрпјатељске ровове. Ја брзо угасим свој мотор и сручим се ко камен иза његових ле!)а да ме не г-н вндео, па кано је он био на једпо десетак метара над земл>ом. ја се подву-1 чем измећу његових точкова и бзтарских капа доле у рововима. таман да пе закачим ни једне ни др>те. па онда са пуним мото|>ом узлетим исцред самсга његовог поса... можеш мис.тити 1 како сам се смејао кад сам му видео запрепашћење!» Али дуге годипе пролазе без икаквога унапређсња. Францу- ј зн су први далн свој ратнн крст били и Сннипш и Роту, алн наш офицнрски чин као да се не да ничим заслужити. И тако је у нзбледеломе обичноме 1 војничком капутићу, сео у апарат н онда када се тражно 1 добровољац за пајвећи подвиг у авијацији, за ту »специашу

Св. Наума. авион је једва. преонтерећен. прелетео Охридско Језеро н увукао се у к-иапаи Дрпма. Како су доспели у Топлицу н зашто иису успели, већ их Бугарп ухватили—има ваљда ко н то зна. Синшпа се јавио из нншке тврђаве једпој познаI тој породнци траже1\и помоћ. На кутији машине пише да лел;и го на бетону ћелнје. 1гад су I наши ушли, ннсу их нашли. Бу гари су их билц уби-^н. 1Сад је на томе последњем поласку прелетео био преко ескадриле својнх др^това. бацио је једну цедуљицу: ...«Ако не уснем порашћу за 30 сантиметара (клуннца за вешање). Кажнте онда после рата у Београду да је био један пилот којн је волео да радн и на раду завршио и своју егзистенцију!» ' А. Д. Каква |е разлика између снега, сира и путера? Шосница (Јужна Србпја-, 25 марта. — Снег, сир и путер нису једна иста ствар за нас обичне самртнике. Л.,и, у Плосннда жиш1 један стари педесетогодишњи чудан муслнмании, који увегава да је то сасвим свеједно. Тај старац Алил за време целе знме кад огладни узима парче хлеба и по иему размаже иовећу грудву снега.' Уображавајући да је то путер, он једе према-зани хлеб највећнм апетнтом, убеђуј}1ш друге да је то најбоља п вајјача храна. 11ако је старац бољег имовног стаља тај свој специјалитет пнкад не пропушта, изјављујуКи да не треба да пропада* та Јрана, коју бог свима људнма бесплатно даје. (Време).

Америтчки туристи у Дубровнику Дубровник, 25. марта. — Данас је овамо допутовао представник друштва «Канадијан Пасифик* г. др. Иван барон Швегл да заврши припреме за боравак америчких туриста, који ће овамо допутовати, као што је Време већ јавило. Амерички туристи подузеће излет у околину на 150 аутомобила. (Време)

Смрт генерала Заруднна, добровољца у српско-турском рату Вршац, 24. марта. — Данас је са војним почастнма сахрањен на овдашњсм пра: ославном гробљу руски гене[>ал Нпкола Александровић-Зарудин, у својој 71 годнин. Као млад поручннк руске војс1се, покојнн генерал јс, учествовао као добровољац, под командом генепача Чернајева, у рату против Турака, те као такав бно и одликован. За време с!ога боравка у Вршцу, био је чиновник у Војно - Музнчкој Школи. Оставио је за собом супругу и једпу ћерку. Имао је и два сипа, али за њихову судбпну породица нншта не зпа. Тако је покојник, поред туге за отаџбином, понео у г|)Об и још једну тугу, тугу за синовима, о којима, од како је напустио Русију, ништа пије могао дозпати.

Леш пред острвом у мору Дубровник, 25. марта. — Јављају са острва Мљета да су сељаци села Прожуре открили пред острвом у мору лешину Бране Пашице, старе 36 година. Судска комисија, која ће изаћи на лице места, установиће да ли је по среди самоубиство или з.точин. На телу покојнице не запажају се никакви трагови насиља. (Време)

СТОГОДИШЊИЦА БСТОВЕНОВЕ СМРТИ

Бетовенови последњи часови

Последњпх година свога живота, Беговен се повукао у Баден код Беча, где је жнвотарно, :калосио напуштен, од мале пеп зије која му је једва достајала за најнужпије. Једино му је у живање било лутање по лепнм шумама у близини града. Ишао Ј0 сам, предајући се својем гепнју, компонујући днвне симфоннјв и узпосећи се својим ду хом — прелепим за људе, који га нису разумели — до небеса. Али у часу, када је на то најмање мислио. једно га је писмо опет пренело у долину суза, где су га чекале нове тегобе. Један његов пећак, за кога се много залагао, саопштавао му је да се у Бечу заилео у једпу незгодну аферу из које га може спасти само ујакова присутност. II звао је ујака да дође.

Коидерат „Обилпћа" у Корист подпзања Народног Дома у Жичи А1;адемско певачко друпггво 0 б и л и К, уз суделоваље веколико чланова нашег Народног Позорпшта, прирадиће у понедељак 28. марта, у 6 часова по подие концерат иа Нарооиом Универзнтеи, у корпст подизаља 11а ;"Одцог Дома V Жипи, Мипнстарство Народног Здравља одобрило је већ за подизањс Дома 100.000 динара и за таЈ но: ац набавл.оп је део матервјала. Али. сума нпје довољпа за све потребе Дома, који би требало да буде центар ширења културе н хигијене у томе крају. Због тога је покренута акцпја да се остатак прикупи помоћу добровољних прилога и концсрата, да би се очувао тај ииаче здрав крај. где се нажалост већ почела појављнвати отровна клина туберкулозе, услед слабо раавијене народне хнгијене.

Отночео је упис акција за остварење ваздушаог саобраћа|а у вашој земљи

како су онда звали старе и за 1 * *^Ј а га Је одвела у Ја рат веупотребл>иве аларате на с т [' 1; бац. Од свнх инлота Солункојима су наши летели. Иошто ског Фронта Срба, ФранцЈ'за,

и узалудио молио да му се да болл авион. он је једно подве, дакле доба најгоре за авиацију на фроиту, сео сам без и;ши1,ача на свој «каж а лул>, везао обарач од митраљеза кананом за лрст и отишао да изазива, изиад оамога њнховог аеродрома у "Бевђелијн. немачког чувеног иилота ловца Будеке-а, којв је с асвојим <Фокером» са два мн

Енглеза в Италианаца, једнни се оа јавио. Дали су му енглески авион «Б. И.» само зато јер се њцме може слетсти иа иајмању пољаницу у сред планцне. Како је знао да до Јастепца неће моћи внсоко летети, тежак, претовареи бепгином, него ће се једва моћи вућн ниско доле клисурама река између ви

траљеза. био тек приспео на \ соких планина, он свој авион ф|к>нт. Немци су ваљда ручали! иије обојио сребрнасто, како се и мрзело их да св деранжирају, то у то време радвло да не Оп али је оваЈ <безо6разлук» остао, био ирнмсћен од непрнјатеља, славан. оздо, у измаглицн и сунцу Кад му се најзад досадило да већ га је озго обојио суро као чека прави бојни авиои. Рот је стење, да га озго, као Наумови-

ћа, не бн приметиле иепријатељ ске ваздушне потере. Требало је летети дуго а да би понели довољно бензнна, чак

утрабио прилику док му је шеф ескадриле био на фронту и просто украо један «Њепор». Без лкакве претходие вежбе (за то обичио треба читава ицЈола) .полетео је он, и у ваздуху му се! СУ и седивЈта аеронлаиа жртвонови апарат толико допао да је, в али и сели иа војиичке «гаио њим преврнуо у првом лету ј не», које су нонели за планипу. «лупинг». Летели су и бед авиатичке бунНо судбииа хао да није дала > де, само у блузи, да би б!Ми лак да сл о њима говори као о Рихт-1 ши и даље стигли Кад се дигао хвСмх а I амвмљсп, мл у ад-1 у Ц<шграл»у. Сшцу ц« цд/т. ,

Поред лппија коЈе су тек у цројсжту 54 ЕаздЈ г шие линије у саобраћају спајају преко »1-ба све градове Немачке. 240 путнпчких авнјопа свакога часа диже се са немачких летилиЛта у зрак. Француска грозпичаво се т |)уди да пакнади изгубљепо време п терен и ствара пројекте за што потпунију ваздупшу мрежу. Енглеска припрсма вазДЈтнпп саобраћај којн ће спојити метрополу са свим њеним колоннјама. Чехословачка располаже са већ 6 ваздушних лннпја, Бугари добијају своју ваздушну мрежу, само ми до сада, иоред рада па стварању достојне вазд,ушне одбраие, нигмо ималн своју цивнлну авијацију. Најзад, уговором који је потписан нзмеђу државе н Друштва за ВазДушни Саобраћај концем јануара тек. године посташвене су прве основе за наш ваздушни саобраћај. Влада је доделила друштву субвенЦнју од 26 динара за сваки пређепи километар и ста нла бесплатну употребу вазлухопловних летнлишта, хаигара, резервоара и радиоинца. Рад друштва је већ тим био осигуран, не

само аегов опстанак већ и његов рентабилптет. И ако је неко.тнко страннх фннансијскпх предузећа попудило друштву да упнше половину или чак и две трећнне акција, друшт о је ту понуду одбнло желећн да остане чнсто нацпоналпо. Већ 1. јула по уговору треба да отпочне вазлухопловни саобраћај пзмеђу 1јеограда и Загреба, а до тога времена треба да буде упнсан капитал од 6,000.000 дипара, да се набаве апарати и људсто. Ради тога од јуче је Друштзо за Ваздушки Саобраћај отпочело да разашнље у чнтавој з> мљн свима првим људима познве са молбом да се заинтересују ва упнс акција. Очекује се да ће већн део прсдви1,епог капптала бнгн уни сан до конца аирила, Јер су акцпје од 250 динара пристуаачне сваком, пошто се може и 1 пчцпја купнти. пгго је и жеља ла чптав парод буде заинтереслпан у овоме раду 'за прво остварење ваздушиога саобраћаја код нас.

Белике шаграде |1№!|||'|Шм:ш;««МЈ1||ш!1|1Ш||:м9|1Ш1Ш1Ш1«1ШШ1'ЈИ1м;ам,ми»'|1»а|||111ШшП!,в1|»«М1ЈМ 1 аихшшии.и: .ипиив "В Р ЕМЕ II А" ||Ш ||||Ш!|||ШШ1ШШ1ШШШ1Ш:ШШП||ШШ11;|[|П||||ШШНШ11!||||Ш113Ш1Ш1Лд |1 |1ЊШ1Ш{11|1И11|1П!ШШШ;||||||Ш|1111|М1|!|:|Ш1Ш1Ш1Ш|1 «Време» тоном СВАКЕ НЕДЕЉЕ, у један одређени дан, лушта у лродају ло један број Са тајном ознаком, ноји купцу доноси награду од ЗООО динара СваКи СЗрој хреба чувахи! Купац, који буде донео иди упутио урвдништву при мерек са тим знаком, до&иКе одмпх 3000 динара, лично или прено поштв.

Кука у којо) Је умро Бетовен Бетовен је пошао, и да не трошн новац, превалпо је део пута пешке. Имао је да нређе још више уиља, али -му његове слабе снле нпсу дозвољавале да то вече продужп пут. Зауставио се пред једном неугледпом кућидом и замолио гостопрнмсгво. Прлмнли су га. Вечерао је а затнм је сео у зепећак па место домаћипа. Када је сто бпо распремљен, домаћнн је отворио један стари клавсен (клавнр) а његова три сина су узела музпчке инструменте, воји су внсилц па зиду. Мати и ћерка бнле су заузете кућним пословима. Отац је дао акорд п свн четворица су почелн да свнрају. Изгледало је да пх оно што изводе заннма врло живо, јер су се томе бпли преда ли душом и телом. Убрзо, обе жене су напустиле посао да слу шају, а на њнховнм се нанвннл! лвцима вндела се тнха узбуђеност. Прнмећивало се, да су им срца ганута. Ово је било све, што је Бетовен могао да прпметн и осетн, јер није могао да чује ниједног гласа. Када су заврпшли, срдачно су један другоме стискали руке н тиме један другоме саопштили осећање среће, док се ћерка бацила у паручај мајке. Почели су се договарати, и опет су узели ннтсрументе и отпочели. 0вога пута су њихове очи биле влажне и сј *1јпе. — Пријатељн моји — рече Бе говен — ја сам толико песретан да не могу да делим радост коју вп оеећате, јер и ја волим му зику. Вп сте већ прнметилп, ј*а сам толико глув да не чј г јем ни гласове. Дозволпте ми да прочитам музику, која вас је толнко узбудила. Узео је ноте, и његове су се очи смрк-че. Дах му се зауставпо а затим је пс-чео да плаче, нспубтивдш из руку. То што су овп људи свирали и што их је толико заннмало био је његов: Алзгрото из Симфонија у ла дуру... Цела се нородица скупила око њега, и знацима је изражавала своју радозналост и чуђење. Још иеколнко трепутака* грчевито га је јецање спречавало да проговорн, а затнм је рекао: «Ја сам Бетовен.» Са тнхом ночасти они су му се иоклонили, а Бетовен им је пружно руке, које су ови л>уди ггискали н љубнли, посматрајули му црта лица, да у њему открију геннја. Бетовси се на једном нридигао, ссо је за кла > ссн и дао зпак тројици младића

да узму ипструменте, а тада ј| сам одсвирао своје рсмек-дс*ло. Када су завршилн, Бетовен р остао За клавсеном и импровнзи рао је неколико дивних мелодија, какве ваљда за целога жнвота није бно комноповао. Једав део ноћи прошао је у слушању. Ово су билп њего;;и последњв акорди... Домаћпн га је понудио да легне, али Бетовен, који је имао тв ноћи јаку грозницу, устао је, осећајући потребу свежег зрака, и босоног је изашао пред кућу. Остао је дуго напољу, а када м вратпо у кућу, био је укочен, хладап. Брзо је био позван јода| лекар из Беча, јер се почавила хидропезеја (плућна болест). Али поред све неге, лекар је изјавно, да ће Бетовен за два дана умретн. И заиста бивало му Ј* све горе и горе. Неносредно пред саму смрт, посетио га је његов стари прнјатељ музичар — Хумет. ОваЈ јв сазпао за Бетопову болест и поЈтео му нешто новаца, алн је већ било прекасно. Бетовен иије више могао говорити, и само дап поглед пуп захвалпости 6иј ло је све што је могао утг Хумелу. Хумел се нагпуо Нал1 њнм, узео је акустпчки рог, сл којим је Бетовен могао да разабере по коју гласгф пзреч»-ну г ' реч, п саопштио му је бол коју' осећа што га налазн у таквоЈ бедној ситуацији. Бетовен као да је ожи ео, његове су очи засјале, и он је с тешком муком прошагтутао: »Зар не, Хумелу, ја сам иглао тал2нта?» То су бпле његове последње речи. Очи су му остале укочене, уста по.туотворепа н он је испустио д\ г шу. (По Алфонсу Кару, Б. П.)

Пољупци милом и силом Шабац, 25. марта. — Једва љубавна трагедија, која је изазвала жнсо узбуђење у околнни, одиграла се у селу Ивехм код Владнмнраца. Даннло Лазаревић искасанио је и теже р« нио ударцима секнре Ал^ксј Лукнћа, човека од 30 годиаа, бившег одметннка под аустроугарском окупацијом. Лукић је већ подЈ-же време ступио у врло интимне љубавне односе са Даниловом жеиом Мнрославом. Место љубавши састанака био је један поток, ј близини Данилове куће. У последње време љубавницнма се учинила њихова љубав тако природпом, да више ннсу ни 0 1 браћали пажњу на мужа. Пре три дана Лукић је дошао пред Данилову кућу и дао зн-ц жепи да дође на састанак. Неколико мнпута доцније они су већ били у потоку, и пољупци и загрл>аји падали су као киша. Ати, баш у сред најтоплијег заГЈ^ваја пукао је ударац мотк преко љубавникових леђа и као страшан судија појавно се преваренн муж. Сада се ситуација нзненал из основа измепнла. ЈКена ј« стала на мужевљеву страну, гпчепала сама мотку и полетнла, па љубавника, вичући: — Шта, хоћеш да ме пољу ( биш! Е, пема пншта на снлу! ЈБубавпик је бно убезекнут И скпнуо је пушку с рамена. Али. пупгка је била празна. Дапило је, међутнм, дохватно секиру 1 почео да удара Лукпћа. Ранио га је у лево раме и у руку. и одсекао му лево уво. Впдећи да ће изгубитн жив ^тт Лугшћ је побегао п једва је успео да умакпе. Лукић је п{)епет у болницу ј Шапцу и поднео је против нила кривичпу тужбу. ГВреме). Новееснонтнелисте Мппнсгар С'инансп]а одобр® је да се от 26. марта тскуће го днпе пустн у течај нова еии спја есконтних лпста. Лпсте с] пзрађепе у два формата, за ео К01]т н реескопт. Опцснове еш снје всконпшх листа обзнаш ће се у Службзним Но:ина а. Есконтпе лнсте старе, дос*ј дашље. емнспје остају у Тсчај до утрошка.

Ирексм пна цо п» :т

која ми је <<-дан 'ла м <ого мука >< ненмдл не^т.па |е \поф1»бом канпдно С1 гу но цје„Вапфавош пилула" и „Вллфаиовог чаја" « •м>( ста мсна крна.ииа н нешкчдљииа. Сшп н иар!Мгм јави«) л"бл аториј\ Мг. Д. Вил(|)ан у Загребу, Итичн ор. 204, моје јавчо прпптч.е Д ' ћ "1-' V V С-1.Т ?р|.|РЦ»Ц- <■ гп, ■, (I Ц ј с 0.- |„ |