Време, 27. 03. 1927., стр. 6

Недвљв. I' тртгж !»ТЈ

ФИЛМСКЕ БИОГРАФИЈЕ

Аеатрис Цо1

Јеатрис ЈЈој

тдл оу Ј»дну велику даму гтитаШ колико јој је година, одговорила Ј» да нв ана, и правдала: — Како хоНете да памтим неигго што с% једнако мења. Исто тако фина, духовита Леатрив Џој одговара увек индискретНим новинарима када јв питају за датум рођења: — Рођена сам у Њу-Орлеану једшог 7 ноевмбра... Нојв године она ке каже. Када се родила цела породица догоеорила се да јој да име Беатричв «Благословене од Бога» јер се то мме свима допадало. Али г-ђа Џој мати предвиђајуНи да Не јој ћерна ммати изванредну судбину, хтела ј» да то име буде оригиналнијо и ваменила је Б са Л, које јој је нај1 *епше звучало. Тако је постало име Леатрис. Леатрис је провела детињство у Њу-Орлеану. Чим је проодала хтела је да испита таван, који јој је из гледао веома мистериозаи. Ту је, открила сандукв старе, пуне демодираних хаљина, нарневалских костима и исцепаних шешира. Очарана Леатрис је решила да пронађени трезор искористи. И скупила је децу из суседства и организовала на тавану представе. Дечаци и девојчице, чак и старији, покоравали су се Леатричи која је веН и у тим младим годинама показала свој драмски таленат, да је чак сама састављала садржаје за комаде које су играли. Лсатрис је са успехом па родирала разне личности из ЊуОрлеана, а нарочито глумце које је »клела по позориштима. Д?атрис је била још скоро дете када јв једна филмска куНа дошлз у Њу\Орлеан да ту начини центар своје продукције. Директори овз филмске куНв затражили су преко новинара прву л>убавницу за св-^ј филм. Леатрис се јавила и била је примљена, али пре него што је прго снинање било завршено, фирма банкротира. Одушевљена филмом Леатрис св закл®ла да Не постати звзздом. Пошто је узалудно куцала на

вратима свију студија у Пенсилванији, Леатрис добије. ангажман за мало предузеНе које је снимало комедијв. Поигто је ту уштедела довољно новацз пођв са мајком у Калифорнију да тражи среНу. Али ангажмана није нигде било. Разочарана прими се да буде касирка у Сан Диегу. Није напуштала своју намеру да оде на фллм и сваког месеца је обилазила редом студије. Једног дана сама се пренеразила када јој је Голдвин дао једну велику улогу, алн њен успех је био такав да је добила сталан ангажмањ Сесил Б. де Мил одушевлен новом уметницом решио се па је лансира. Када су кач.С > упитали Леатрис ноја је од уло!% које је играла, највише пасионирала одговорила је: — Она коју сам играла у једној сентимгнталној комедији.„ преживљеној. Била је венчана са Џсн Џилбертом, и брзо се развела од њега после кратког периода савршене брачне среНе. Разлог су биле новчане »©приливв, јгр без довољно прихода, а са луно жеља за луксузом они су празили дугове где су стигли Ипак чмџ је постала слободна Леатрис јА зажалила за сврЈим заводљивим мужем. На једноА маскен балу Леатрис се појавила у костнму Шпањолке, привлачнија него инад. Њенл лепои весело -лт донела су јој прави триумф. ПриЗпижила се своме бившем мужу и ^осело се згбављала са њим нао сз најбол>им другом. То је Џон ЏилберТа доводило до очајања и одЈ *еднои се окренуо од ње и напустио бал 4 Леатрис Још није хтела да призна да је побеђзна. Вешто је тражила прилине да се сретне с њим, употребљавзла сву вештину кокетериЈ - е љупкости и духа. Али када је сазнала да је Џон Џилберт објавио сеоју скору жениддбу са Гретом Гарбом морала је да призна да ј *е ; партнја изгубљена.

Енглесни Холивуд Кад смо недавно сазнали да је немачки филмски режисер Дипон отишао у Енглеску са годишњом фантастичном платом од 40.000 фунти стерлинга (11,000.000 динара) слутили смо да је нешто велико у изгледу. Вест да Не се основати једна велика филмска варош нао Холивуд. затим огромну сенсацију за све пријатеље филма, за цео свет у филмсној индустрији интересантан тренутак борбе између двеју англо-сансонских нација: Енглеске и Америке. Врло забринуте капиталисте енглеске гледају већ годинама како амгрикански филмови односе волике суме из земље, па не само у Енглеској него и у нолонијама. Били су још незадовољни и зЕог духа фиг.ма и немогуНности да спроведу своје идеје по колонијзма. До сада су у Енглеској индустријалци хтели само да спроведу филм индустриски и због тога је заостао филм уметнички. Сада, да би спасла енглески уметнич :и филм, сама ј *е влада узела да финансира енглески политички филм. Држане су нонференције и филмска политика била је исто толино актуелна као догађаји у Кини Оснива се цео један номитет који Не бирати сижее за енглескв уметничне филмове, тако да св изнесе лепота енглеских пејзажа, романи Киплинга и Хагара и моћ енглеске

индустрије. Пазиђе св нарочито да се избегне у филму подвлачење раз лике раса и изгледа да Не највише служити против бољшевичнс пропаганде Цела енглесна публина смато" да се треба створити нови Холивуд. Са неколино својих режисера и Дипоном, потпомогнути од државе, Енглези верују да Не препородити свој филм и створити једну велину енглеску филмску уметност.

ВиЈиам Харт, чувени фиЈмски гЈумац у фиЈновима са ДаЈеког Запа• ла звани «Човек са ПЈавим очимап који се већ пре дуже времена повукао са фиЈ.ча, а на који се сада ипак враћа

ЖЕНА НА ПРОБУ. - То ке бити наслов новог фипма кој"и ће снимати Пола Негри. Филм је израђгн по позоришном комаду Мађара Ернста Вајдз.

Како је Глорија Свансон дошла на филм

ГЈорија Свансон

Поштарева нћи ( Цо ово? Вндели смо и ми у Београду на-' лослетну руски филм и то не у од Руса у Француској и Амсрици него прави Совјетски руски а то је ПОШТАРЕВА НЋИ. Имамо утисак иад пођемо из биоскопа да смо видели један добар позоришни комад Художествгног Театра. ПОШТАРЕВА КЂИ није од оне врсте русних филмова као што су МАЈНА и ПО,ТЕНКИН где покретност и живот масв узбуђује гледаоца и одушевљава него ј 'е рађен на сасвим сулротним основама гдв личност одличног глумца држи цео комад нао што то овде чини Иван Москван. Детаљи су изванре;- -10 проучавани, свитименталност и компликацијв атмосфера је чисто ру»-ка, фина какве само могу бити код русних душа, добра режија чаие интересовање до к зја. А випјли смо нешто сасвим ново кз фи.шског сз«та.

НОВ ФИЛМ Д'ТЛАСОВ. — Луглас Фврбанкс изгледа да с« и ).«д решио р »а свој нови филм ч^абеое сцеиарио. Филм ће си звати НАСЈГ*ДН КА•АЉЕР, Ко је ово и нолико ће иг погодити? Најтачнији одговор добија 10 бесплатних улазница за један од београдских биоскопа, а други одговор 5 бесплатних улазница. ЛРОШИРЕЊЕ ФИРСТ НЕШИОНЕЛА Велико америчко филмско предузеКв ФИРСТ НЕШИОНЕЛ спојило сс со читавим низои малих филмских др;штава из западних држава. ФИРСТ НЕШИОНЕЛ раслолаже сада са капитлом од 100.000.000 долара (5 милијарди 650 000.000 динаоа) и располаже са 350 биоскопа у Сједињеним Америчким Државамз ФИЛМСКА ПРЕМИЈЕРА У МОСКВИ Но дан 1. ов м-ца датв су у Моснви две филмске премијвра прво: БР. 41 и ГРОФИЦА МАРИЈА која I« ра^ена пе Љбрмонтовом роивиу ЈУНАК НАШЕГ

Једнога дана дошле су некв даме код једне учнтељице музике^ код које ја Глорија Сваисон, девојка из веома угледне куђе. из чисте дистракције студирала певање, и замолила је да њена ученица узме учгшКа ка једноме добротвсрноме концерту. Глорија се устручзвала, бојеКи се да њен глас неђе моНи да испуни салу и да њена техника није довољна да задовољи публику са финим укусом. После вгликог наваљивања успели су да је убеда и она је лристала. То јс вече за њу било од:удно. Имала јв силан успех и када је комплимете младих људи свела на праву мер*', ипак је видела да има талгнта за музику. У Амгрнци нема пргдрасуда о п^зоришном и уметнччком живо*у, и Глорија није им.,ла да издржи еелику борбу са својим родитељима да и очи при« тану на ову њену нову каријвру. Отпочола ј *е озбиљне музичке студиЈ 'е, редовно ј 'е посећиаала Анадемију Музинв у Бруклину, кој'у ;е напусила посло две године и добила је ажажман у Бостону. Њена г.рва улога била је КАРМЕН. Она се допала, али ипак су критичари констатовали да јој глас није велики, но да има одлично особине као глумица, то су јој саветовали да замени оперу са драмом. Глори]*а је послушала савет, али је и даље имала разочгрења. Морала је почети сасвим из почетка, играти у малим позориштима, па и у њима у незнат ним улсгама. У томе је задесила и породична несреНа. Отац јој је материјално сасвим пострадао, и оснромашио, и аа њу је наступила страшна збиља живота. Мала Глормја, која је дотлв своЈим сугама потрвсала позоришну публииу, а о1» очараоала, лмда Јв чвств

у очи

сузе из очајања, беде и разочарења. Једном у Чикагу, Глорија је чула да се снима једнз велика сцена са масама за филм, и да се тражи око 1000 статиста. Јавила се и била је одбијена. Њена пријатељица имала је више среНе и добила је од шефа статиста толико жељени купон, који даје право на учешНе у снимању, а са тим и на хонорар. Глорија је планала. ИзЈ *авила је да Не иНи са својсм приЈ 'атељицом и статирати без хонорара. За време снимања пала , ргжисеру, али, по несреНи, добру. Напрзвила је неспретпн покрзт и режисгр се рззвннао; — Шта ради та тамо? Упропастила ми је цело снимање. Због њеног нгспретнсг покрета цело снимање је морало бити поновљено. Глорија ј*2 ударила у плач и у дреку и то је одлучило њену судбину. Разбешњени режисер гледао је изненађен у то уплакако лице. Још никада није видео да неко тако плаче. — Снимајте, рекао ј *е Опсратер је окретао," и уплакана Глорија дошлз је на филм. Тада ј *е дошао шеф статиста и у уплананој Глорији познао је девојку, коју је тога јутра одбио. — Напоље, ђубрз Ј *едно, увукло се и по::ваоило нпм је сцену, развикао се он. —Оставите је, рекао је режисер, који је одједном постао миран. За статирзње није, али за плакањв јесте. МораНемо јој дати једну улогу. На то св Глоријино лице развукло у осмејак. — Гле, рекао јв режисер. Она зна и да св смеје. Она ја за свв. И хлмл ш Глорија дошлв мл фиш.

Београд ће ускоро добити, у згради Академије Наука, модериу радиофоиску станнцу Конуерти и предавања београдске станице неће се чути само у Београду, него и у целој Евроаи Кроз нека^ико месецп, на кро сутпи у сали него н хпљадама ив ву Академије Наука подићи ће ј видљивих слушаоца који има ЈУ в се једна велика антена са које па Р ате - За ов " Ј® довољно да ће раонростирати брзи електрични таласи, разносећи кроз делу нашу зеМљу и много даље, преко наших гранида, нашу рсч и нашу музику. На овај на>шн добиће пајзад и Београд једну од оних великих радиофонских станнца које дају живор доказа о културп, уметности и науци оне аемље ксјој припадају. Друштво које се подухватило да код нас установи једну првокласну ралиофонску станиду, то је Радио А. Д. На челу овог предузећа налазиће се г. инд:. Роберт Веге који је већ 30 година специјалиста на пољу радиотелеграфије и телефоније, и којп је још пре 25 година органпзовао радостанице у Кини, на Алпима и по разним местима у Немачкој. У нашој земљи, г. Веге бави се већ четири године поопагира њем радиотелефоније. У тесној сарадњи са генералним директором г. Миланом Ђорђевићем и мајором г. Душаном Грубићем, начелником инж. Осаном, као п са својим прпјатељем, познатпм инпнтивачем Теслиних система инж. г Славком Бокшаном, г. Веге је израдио опсежан план рада за Радио А. Д. О овом необично интересантном предузећу, г. Веге нам је рекао следеће. «Мн намеравамо да установнмо једну станнцу тнпа Марконн А. 6 К- која даје аптенн око два киловата енергије. То је тнп који ;е усвојнло енглеско радиофопско дру штво и југословенскн аматерн свакодневно могу чути апарате те врсте нз Лондопа, Брисла, Мадрндч, Рима, Брнна. Те се станнце необнчно добро чују. И паша београдска стапица, која ће се налазнти у зградп Академнје Наука, неће се чути само у нашој земљи него у целој Европн. Рад ће почетн још у октобру т. т., ако се н последњи преговори са Мннистарством Попгга брзо заврши. Највећн број слушалала једне радиофонске станиие сачињавају такозвани детекторнн слушаоцп. То сусу онн који нмају просте мале апарато који раде без акумулатора или других електрнчннх батернја н којн су тако срачунати да са е»име свако, без икаква нарочитог изу чавања, може руковатн. Цена једног таквог апарата достиже једва 400 динара. Ако Је ноко мало са тиме упознат, може га иматн и за 200 дннара с тим да поЈвдине делове сам селопи . Баш то ће Радио А. Д. под>тшрати путем предавања н поучннх књига, депоннрањем делова у свнма местима, како би се публнка што бол»е упознала са радиофоннјом. Са таквнм малнм апаратнма, наша ће се станица одлнчно чутн у једном кругу од 70 км. За веће даљнне, мн ћемо самн лнферовати јевтине тубне апарате, водећи нарочнто рач> - на о томе да се у многнм местима акумулатори не могу пунитп. Нарочпту улогу за београдску станнпу играће програм. Овде бнх хтео да укажем на три главна дола тога програма: практични, поучнн п заборапни. У практнчни део спада све оно што пословнн људн, пољопривредннци, па и домаћнце сваког даиа морају знатн да бн сзоје послове пгавнлно моглн водити. Станицв ће у одређеннм часовима саопштаватц берзанске пене у главннм светскнм местпма, па ће се н у најудаљеннјнм местнма зна тн пгга копгга жито, кукууз, гвиње и.1и говеда. Свака ломаћииа, прз него што оде на ппјапу, моћн ће да сазна које су цеие чему у разпнм местнма. Исто тако јављаће и прнвредне н политичке вести. Одиосно другог дела, нагласнћу одмах да једна раднофонсва станица мора првенствено бнтн један културпи инструменат. Услед тога иоучни део заузнмаће врло важио : мосто у нашем. програму. 0 свнма граиама које додпрују како практнчнн свакодневнн живот тако нсторију, науку н литературу, снстематскн ће се органнзо- ј ватн цнрклуси предавања којн ће ' слушаоце са сваком граном све 6о-1 ље упознаватн. Мн се надамо да' ћемо за овај посао прндобнтн све ј истакнуте спецнјалисте у земљн. Воћ је свуда утврђено да се у делокругу једне раднофопске ста-1 нние култура н просвета у опште нагло поднжу, нарочнто у оном до- [ лу становништва које пема прилике да своје знање увећава. Овдв иароичпто рачунамо на предавања, на Наролном Универзитету јер Не к свак.ом предавачу битн прнЈатна ДОЧИС40 да га н« блушлју свло црн,

Јред сто лредавача стави Једаа микрофон који је у вези са станн цом. Већ сада Миннстарство Здравља показуЈе велике интсресовање за наше предузеће и намерава да ор гапизује нарочита предавања о хи гијони која ће без сумње бити од огромне пористи. Органнзоваће такође предаваља за стране језике, францускн, немачки, енглески, а и предавања из српског језнка за страпце. Најтежн део програма Једпе ра* диофонске емисиооп станице сачињава забавни део. Ни једно позорншто, нн један биоскоп, нн једнв концертна сала нема тако хомогепу публпку као једна радно станица. При томе се мора воднтн ра чуна да код радиа долази у обзир само слух а пе и вид, што сачињава тежак проблем. Међутим, ако радио станица одговара својој дужности, онда он« има мпого сталиију пажљивију пу блнку него ико други. Руководећи се мојом старом наклоношћу према песпиштву н музнпи, ја мислим да овом делу посветим највећу пажњу, са нарочнтим и сталним обзнром на то да станнпа мора увек имати српсга карактер. Мислити нарочито на органнзовање циклуса српске народне музике уз прпмену народних и* струмената, на пиклус народнт песама са приказпвањем велшпш исторнјских догађаја: затнм на цнклус народпнх приповедака. Модерним песнпппма и књижев« ницима указаћемо нарочпту пажњу а од савременика трудићемо се да добијемо оригннална дела. Разуме се да ћемо овај део програма допуњаватп свотским књижевннм а музичким. делима. У осталом указн ваће се и друге прилпке: наши ће слушаоци моћи да чују сваког дана конперт Краљеве Гарде прн смени у Двору као у осталом и све остале копцерте које буду приређивани и који нам буду приступачпн. Ово је један мали нзвод нз пр^ грама који смо нзрадили моји при јатељн и ја. Свака сарадња бићв нам драгоаена, а исто тако и критика је ропа само може користптн. Радно А. Д ставило је међутнм себн у задатак и рад на унапређењу радпо техннке н нстражнвању на томе пољу. У том пиљу у становиће се нарочити лабораторијум и фабрнке О овом чнсто техннчком делу биће говора другн пут, алп свакако да отаџбнна јодног оз најгеннјалннјпх проналазача свих времена, Николе Тесле, не може остати на томе да искоришћава оно што постоји, пего мора поћн оннм путем па којн јој је њен велнхн син указао.

СД.МО ЈОШ ААНАС НАРКИПО »оза Пр« №пиј

10 чинсза пре->1и1ере јо ч

пустоловпна у 6 сензаапо1.агнпх чпнова у глав. >лозп човек од гуме Ришард Талмаџ II) Ориош (вјдба шала у 2 чнна II 1 шала у 2 чнна У част годпшње скупштине целскуиног соколства Ј)тославије, прпказује се данас само од. 3-3'/ ј сахи. соколскп фппм

Ј ШЦШШ. 101 Данас у 1030 сатн пре подне, уз пратњу целчкупног оркестра, ааваКс се дечсија представа са нарпчиго одабран. шалл.ча п то: НЕПОСЛУШНД ДЕЦД шала у 2 чина БЕБИ ПЕГИ наоМОДЕЛ . у2чпна ПЕР/.ЧИНО БЕГСТЕО . у 2 чкна БЕБИ ПЕГН нзо РЕШНСЕР зз Љ ува. сиоје мајке, шала у 2 чина Цгче улазннцама ва децу 5 .нн., ро. итељи као пратиоци оесплатно.

ОД СУТРА РОМАН .ВРЕМЕНА" Налелеонов син