Време, 27. 03. 1927., стр. 8

Недељ«. *Т. **рт* 1МТ.

ИЗВЕПГГАЈ СА ЈЕДНОГ ХАЏИЛ>'КА »'I — о—

Г'ца РуЉа. Коеш прича чтататељкам.& „Брежена" своје утиске из Париза о проАетњој жоди

Ијсж хс бравв стнгне у Београд вего првв ласте. То еу нзвепгга/и о пролетњој н летњој модн воја се већ заларнла у Паризу з отпочела турне по свету прсто Јфојачппа и богатнх купапа, ва се завршп при краЈу сезове у 1С0ДНИМ жЈфналима. 11меноваћемо куће које су као расалнипп моде имале највише успсха. То су, према стптчпом европском иншлељу: Г^ипеп 1ЈеЈоп&, Мо1улеих, Јеап Ра1ои н Сћапе1. Те Хуће нису дале раднкалне промене у оком пгго је главно код моде, а то је линнја. Права лнтија осгала је али јој је дода-

Мо /еЈ 01 Жапе јивергж пнма у порупчнћнма, фалтама, плнсеима н богатим инк[»уста пијама -дат таласаст правац. По гој методн израђена хаљнна нз гледа као да је натрпана нзра дом да бн се само тнме овогодишље разлнковало од лањскога н да се не би рекло да је <Јжнгазнја код днктатора моде посустала. У снакој кућн се чуло од директора: »Знате, лнннја је сстала као н лане; има мало промене ипак колнко је могуће«. Збнл>а нзгледа да је женска мода у областн хаљнна дошла по врхунпа као пандан класичној ношњи. Удобна је, лака, хигијенска н наочита. Што се тиче матернја, поред Досадашњнх нозе су: ТоПе <1е 1ашес, в\ т нена матернја за каиуте; >Т1ашеп^а«, полу-свилена полу-вунена матернја за капуте I костнме — спепнјалнтет куће ВЈапсћЈш; врло много импрнмираних муслина Не постоји кућа код које није муелин у раскошвој употреби; »Ртса«, слична конгре пггофу, али мекана памучна материја; врло много Сгерб <1е СМпе-а у тешком квалитету; мало каше, а искључнво ва вече н трке врло много чнпака. Односно боја матернја, с ака модна кућа нма своју боју алн бн се могло нпак рећи да ће светло грао доминирати. Пореи гр>ао врло се много виђа прно, тегет комбиновано са белим н Ирута комбинација тегет са шареним. Затнм ђеј^е комбиновано са нежним пастел бојама. Свака молна кућа тежи да «творн своју нњтнвидуалност, као Сћапе! са својим геометрнјскн кројеним парчетима од којих саставл>а хаљину, затим О Ковео која је окренула неколико листопа албума моде у натраг н лансирала наново штрафасту илн каро сукњу са жакетом једноставне затворене боје, прнкаченом бутониером. Ипак је данашња мода врло лепа и треба само впдети плејаду днвннх манкгна са још дивннјим молним креапијама Најбоље да опншем такву једну спену. Ми смо у палатн 1,остеп Беспе^а. На уласку дочекује лнн оззшаћж ЈУ

лнфта који нас оставн пред хол. Из лифта нас прнхвати строга прода: ачида која нас уз најљубазннјн о^мех нспитује ко смо, пгга смо и јесмо ли први плт у кући. Ц ако је то прва посета у овој модној кући, морате се обавезатп да ћете непгго купптн. Разуме се, ја као стара познаннца прођем без тог пспита и уђем у велпку салу раскошно намешгену, где су седишта као у позорипггу. Ту су велике кројачипе из целога света, аристократкиње нз старога света, дебеле Јенкпнице пз новога света са још дебљнм кесама н све оно што хоће да купн и да видн. упраго да краде очима са жпви1 модела н поред фине опомене наштампане свуда около; »Сор!ег с'еб! то1ег« (копиратн псто је што н украсти). Чекамо нестрпљиво да се из нише пред нама пгго представља бину, са стакленим подом одоздо осветљеним, појаве најлепше ж^не са јеш лепшим хаљинама на себи. Ми нз публпке крадуцамо очима, уображавајући да ћемо све добро запамтнти, јер знамо да међу нама седе женски жанлч г мн — продавачице из радње којнма је задагак да пазе да се нншта не сме прецртати илн забележнтн сем подвући име хаљине назначено у каталогу. Представа још не почнње. Свп жагоре, разговарају, очекују, док један женски глас не р"икне: «Ме«1атте5, оп соттепсе* Све се ућути. Побожна тншнна. Из кадифених набора љубичасте боје излазн једна љупка фнгу рица у спорт хаљнпи, такозваној 6еи1 рј&себ«; за њом још неколнко хаљина «а (Зеих рј^сез« се задржава н ако се мислило да се ове годнне неће носнти. Сук ња је већином од вунене материје 1ф&е боје, пзрађена у фал тама, олозго џемпер који је комбннован са једном матернјом у внше различитнх боја. Др)та интересантна креација »к с!еих рјбсез« је ова : Сукња отпочпње најблеђом бојом па се до поЈаса ређају боје градацнјом, а од по-

Пза овнх долазе хаљнне за после подне. Од једном нзненађење. Снлазе два манкена, фигура п фигурица као Пат и Паташон у потпуном јеонаким хаљинама. Једна манекена љупка ганагра фигурина, а друга маестетнчка јунонска појава. Ово је пдеја ове куће да покаже да добро урађена н добро изабрана хаљнна исто тако може лепо да одене и малу танку женицу као и крупну. Ређају се хаљина за хаљином, фуларска хаљпна са креп де шинскнм капутом постављеним истим фуларом, муслпнске

/појеј ој Жаи Пату-а јаса обратно и заврптава се на рамену најблеђом. Уз озе врсте хаљине носи се капут у најзатворенијој нианси боје на хаљини. Манкени настављају евој турне, грацнозно се спуштају са бине па на неколико степенпца прођу нзмеђу редова публике и изг>бе се у другој салн, а за њима се још г\би одјек имена хаљнне коју оне носе. Свака хаљина је крштена По неко име је као опо нмена код јапанскнх генопала: Јои Јои, Кауоп-УеП, Јапше, Рге1ис1е, Ргетјег ауеи. Е11е а дИ-оиЈ. Соир (1е Рои(1ге, Ретте ргоровв, Оегшег АсХе. Впзе соеиг, Шеп пе та р1из. Еш&те н х. х

Мо/еЈ од Берпар-а

хаљине, плисиранн жоржет н 13ог зна какшх све хаљина ннје бпло. Настаје гетие вечерњнх тоалета. Наше очн, већ засићене тим шареннлом, нежношћу боја, материја и жена, као да су се пробудиле из неког вилинског сна. Са днвљењем обухватају днвну краљевску појаву: жену, високу, попуначку, која са поноснтим држањем" и покретнма целога тела гордо корача преко бине, спушта се низ степеннце и са багателом у погледу погледа на нас којн не знамо да лн лепота долази хаљннн од жене пли жени од хаљнне. Хаљпна се зове: >0аг(1еп рагХу«, од грао је чнпке, горњн део од лаке је чипке, а при дну тежа инкрустирана чипка потпуно исте боје. Хаљина је допуњена укројспом ешарпом од исте чипке која се обвије око врата да бн преко рам^на као кеп пала. Један узвпк чуђења н днвљења одјекнуо је кроз салу: »1л1сЈеп 1^е1оп^ лансира високу н облу жену као као контра-тнп досадашњој дечачкој фнгури жениној«. Затнм долазе више вечерњнх тоалета п завршава се све манкспом која нма изглед веома наметљнв, темпераментан, носн пиџаму до грла закопчану, до шаке закопчану н до пете закопчану. Она је од свиле УћегИ у два дела, капут и панталоне, а преко тога палто од чнпака без рукава. Контраст нзмеђу ппџаме и фигуре која је носи још је јаче упадљив н као подвучен нменом пиуаме које наи објавише: Је пе уеих р৫. Изгледа да по овоме нова мода уводн стндљивост само у кућу*за домаће огњиште, јер ова пиџама смењује вечерњу ха .ЂИну која је по новој модн дубоко изрезапа, без рукава и кратка до колена. Истипа кућа Мо1ипеух показује вечерњу хаљнпу са шлепом, који ће свакако битн метла за чарлстон. Уморни смо већ и мн били од гледања, па да станемо за сад овде, да не заморимо сувнше чнтаоце. РУЖА КОЕН

ПОКУШАЈ УБИСТВА У ЗЈАТИБОРСКОЈ УЈИЦИ Један каменорезад насрнуо је јуче чекиНем на своју жену, која је живела одвојено од њега Вмдниир КГофер, каменорезац. поишао је прегпрошле нзћл да у Златнборској уллцн Ч, убнје својј жену Мнлицу, која живи одвојево од њега. Пре неколико нелеља Ме.ттгпа је напустила свог нужа. због честнх свађа н неслагаља у кући. Нашла је одмах стан у Златиборској улицн број 8, где је пренела и своје ствари, које је узела као део од мужа. Алн Владнлир ннје према овоме остао равнодтшан. Сваког дана гледао је згодан момеиат да јој се осветн. а ту пре неки дан запретно јој је да ће је заклатн. II занста, Владимнр за мало што није испувио дату реч. Прет прошле ноћн, после једне дуже пијанке упао је Владимнр око 11 часова снлом у стан своје жеве. Несрећва жена. коју је изненадила ова ноћна посета њеног мужа, почела је да плаче и виче у помоћ. Владнмир, који ттије веровао да ће наићи на такав пријем, збунио се тренутно, алн у намерн ннје попустно. Свом снагом зграбно је своју жену н почео немнлосрдно да је удара по главн једним чекићем. који је био спремио у џепу да са н>им убије своју жеву. После првог ударпа несрећна т.ена стропоштала се на патос, а Владимнр, пошто је ударио још неколико пута. удал>ио се из собе, верујући да је Мнлипа мртва. Владимир је олмат ухваћен од некнх пролазннка. којн ст се бнлн искупилн на запомагање ове несрећне жене. Они су га н предали полицијн. Милипа је однета у бо.тннпу на лечење. а протнв Владпмира пов.-дена је крнвнчна истрага.

Откривање спомен плоче соколима палим у рату

Читајте Време

Артерски бунар од 200 метара у Београду Београд Је оскудан у во;ш. Врло чесго су покчтпаји за једним артер ским бунаром остали без успеха. Кланично Друштво у Београду покушава.х) је ла начини један артер ски бунар, али све је било узалудно. Раније се употребљавала вода за пиће, која се налази испод згмљине површине зндак>ем бунара од 10 до 15 метара дубине. Ова вода није увек била добра, и често нездрава по човека. Најзад такви бунари су били недовољни да даду потребну количину воде појединим фабрика"ма. Зато се често радило на изналажењу артерских бунара, који иду у дубину 100 до 300 метара и који могу велику количину воде да избаце. Такав један бунар је довршен ових дана у Београду. Он је пробушен баш на оном месту Београда, где је бкла увек оскудицз у води, а то је на Карабурми. Бунар је пробушен за фабрику кожа БеЈи Орао А. Д. која се налази више Београдске Кланице. Дубина бунара износи 210 иетара. На и>ему се радило 7 месеци, јер се после 20 метара д>-бине наишло на један стој камена од 70 метара дубине. На том пресеку од 210 метара наиш.то се на три водене жице. Вода под напоном своје снаге избија сама на површину и то у огромној количини: у минуту избије око 1150 литара воде. Управа фабрике, дг би повећала капацитет бунара, поставила је један мотор-шмрк за изв.-нчење ваздуха, тако да је за 4 минута и 20 секунада бунар у стању да избаци 6000 литара воде.

Са јучерашње свечаности: вођство савеза Југоиовепских со /соЈа

Јуче пре полне у соколској дворани Београд - Матица откривгна је спомен плоча у рату палим соколима. Свгчаност је почела у 9 часова у присуству делегата соколских друштава из целе земле. Од стране Двора био је Кралев ађ>тант г. Крсгић; затим Патријарх; чехостовачки постаник г. Јан Шеба са војним аташеом; помоћник Министра Војног генерал г. Михаиловић; изасланик Министра Просвете г Шеварлић; изасиник Министра Народног Здрав.г>а г. Ђорђевић; председник Београлске Општине г. Кумануди и г. Љуба Давидовић, министар на расположе&у. Посте помена палим соко-Ћма откривена је спомен плоча, која је узидана у соколској дворани. Потом је узео реч г. Милан Лукић, соколски старешина и у једном краћем говору истакао значај јучерашњег дана, а затим изнео застуге погинулих сокола. Посте њега говорио је староста Југостовенског Соко.хког Друштва г. Гангл, који је у јељом сова пре подне. језгровитом говору изнео уогтште!

значај соколске идеЈе за прошле данаилће н потоње векове. Њего» говор је поздрављен бурним и суготрајним к-тица«»ем. Изасланик Министра Војног гку ложио је на сло.меник венац, кае знак признаља палим соколима з» Отаџбнну. Приликом по.тагања ве> ца цела дворана је викала: Живеј* војска. Затим је поново узео реч г. Лукић и захвалио представницим* власти. Прилико.м захвалности г. Шеби настало је једно спонтано и одушевл>ено клицање чехостовачком народу, које је трајало чит^ вих пет минута. Академско певачко друштво ОбиЈић отпевало јс соколску песму ХеЈ Трубачу. На крају Његова Светост Патријарх узео је реч и у краћем говору изнео значај свечаности, подвлачећи како хил>адама наших синова леже расејани по земаљском тлу и како би требало урадити да се њихови земни остатци скупе > једну костурницу. Свечаност је завршена у 11 ча-

Ухица! небесКих тела на човеКа

Са синоћњег предавааа г>ђе лр. ЖуЈгаћ, лећора Синоћ, у дворана основне школе код Саборне Цркве, одр-

жала Је преаа ање о горњој темн г-ђа Жупић, лекар. У нредавању је нзнела учеп>е мсаерног окултпзма о томе утнцају н раз логе којн казују да то учеље од говара нстннн. У почеткт предаваља г-ђа Жуппћ копстап је да се данас л>удима најчепЉе говори да је цела прнрода само производ физнчко-хемпјскп! закона, п да је човеков душевни живот само [родукт рада његовог мозга. Затнм детал.није говопи о томе како се цела геличанствгна згр а . да дапашње науке базира на трнма Јнпотезама. Прва је Кант -Лапласова теорнја о постанку небески! тела. Друга јв хппотеза тврђеље да је прва жива ћелнпа постала пз нрживе материје, да је живо поотало из нежпвог А трећа. да је наша свест продукт хемнјскнх процеса у нашем мозгу. Али. човек може да се запита, вели г-ћа Жупић: а откуд то кретанл које је услоги.то стварање нсбеских тела? Како је могла да постане првд ћелица, кад зпамо да се жнва ћелица распада, труне н гњти ако у њој делују процесн мртве материје? Ако жива ћелица" хоће да остане жпва, опа иора да с& непрестано заштаћава поларннм процесима протпв онога пјто је у мртвој матерпјн природан процес. А нсто тако тешко је разумети постанак човекове етнчке" свести, јер је опа у супротности са законом одржања самога себе. Човек може н да се жртвује, — а то је апсолутно негирање аакона о одржању себе. Данаппва матерпјалиггичка наука, дакле, не може да пружи објашњења која бн зад-) ољила човека. и ми имамо разлога, вети г-ђа Ж\пић, да тражнмо потпуннје објашљсње и дубљу возу нзмођу човека п прнроде. Окултизам је давно већ тврдно да постојн в--за изм^ђу човекд као душевно-духовног бића н васионе. која ннје мртра. Астрологија старит народа није бид п^азновервца нн вгва пои-

мнтнвне маште, — н оно што јв она давала треба схватнти мегодама данашњег научног рада. Антропозофија, коју је основао Рудолф Штајнер, учн о тој везж између поједнпих човековнх органа и чулл, с ј "Дпе стране, ■ ној&динн! планета и звежђа, о друге стране. По модерном оку.тгвзму, чо век има дванаест чула, која су у I ези са дванаест сазвежђа зодпјака, н од којнј су поједииа најактввннја у доба кад сунцв пролазн кроз одговарајуће с»звежђе. Загпм г-ђа наводв т» чула н објашилва њнхову фунж нију н наводв сазвежђе с којнг је поједвно од њнх у везж. Ево ти1 дванаест чула: тгл» мнрнса, укуса, внда, топлнне, слуха, говора, мишљења, чулв познаваља човековог «ја», п*тапл, жнвота (чуло осеваља бола), кретаља н равнотеже. У пролеће н. пр. сувце пролаа« кроз сазвежђа која одговараЈу мпрпсу, укусу в виду. в у го време човек у тим чулима најннтензи нпје жнвн. У јесен, кал сунце пролази кроз сазвежђ« која одговарају чулу мншљенА г.ознавања другога »ја» н пнпаља. човек се "одваја од прнрод« и увлачв у себе. Дожввљај сенн је у томе што се човек освћа сам, упућен једнно на себе. II гао што човек лети живи т себи, по лачи се у себе. Она чула која одговарају сазвежђу кроз која пролази сунце зимн јесу данас још полтсвесна; он» су за нашу свест поћ. Затпм г ђа Жупнћ говорн е односу поједнни! плаиета према по"једпним оргаввма в чулима, в завршава своје предавање речвма: •Дапашн.и човек не може примвтв астрологвју у старом смислу, јер бн она значила фатализам. Али, ако постоји нека всза взмеђу макрокозмоса в микрокозмоса, онда је чо ек дужав да потражн ту везу и да, свестан те возе, сазида ј\дно схватаље света које ће обухватити човека н васнону као ц» лнну».