Време, 10. 04. 1927., стр. 1

Н Е Д Е Л> А, 10. АТТРИЛА Т927

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИ|А ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ГЕЛЕФСЖИ РЕДАКЦИЈЕ: 20-45, 29-34 ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКДИЈИ

ГТошг«гртт,| гтл^бенз у

5ЕОГРАД . ГОД.

VII . БРОЈ (907

Б-Р О Ј 1

Д 1ИГА-Р

ПРЕТПЛАТА ЗА

1ЕДДН МЕСЕА

ПШПА ЗЕШБА

. 24 »шци

иносгРАИсгао

Сутра се на свечан начин отвара Други Византолошки Конгрес у Београду Краљ ће присуствовати отварању конгреса

Цар Јмшан, оригиииЈни јик према фресии ц и ^нпстнру јесновскоч из историске лбирке Наролног ДеЈа

Сутра 110 се ца свечан начпн отЕорити Внзантолошкп Конгрес у 1)еограЈу. То је првн пут да се ,у надГђј земљп састаје један међун &родни научннчкн скуц зиачаја. на којн ће дони М- >"3.му учешћа најнознатијн научпппн целе Европе. 0тварању «:онгреса нрпсуствоваће и Краљ, који се,необично интересује за у>ад конгреса. и 1и>ји се зало.кно да после конгреса гости мо ^у да посете неко гико нашнх манастира, задужбина напшх средњевековних вла-тара, у којима се сачували доказп иаш«/ високе средњевековне у митности. Поводом коигреса биће изло;кена Краљева колекШЈја копија фрескн, које су изврцшли неколико руских уме1ник-1. 1сао п фотографије маиалира и фресака. Наролни Музеј отвара своје средЈБевековн Одељење а НароЈно ДеЈО, друштво за наиионалну културу изложиће такође своје копије и фотографије фресака нарочи-

то из Теснова. Милешеве, Псаче и Дечана. Те изложене копнје'су само један део огромне грађе коју Наролно ДеЈо спрема за историски Паноптих који би требао да покаже сву славу наше просвеНености оне борбе коју је наш народ води кроз. столећа, не само за одбрану свога огњишта већ и за одбрану своје културе. ДОЛАЗАК ГОСТИЈУ Највећи део учесника долазн данас док је доста њих стпгло прексиноћ и у ток.у јучерашњег дана. Синоћ је стигао н чувени румунски научник г. Јорга са двадесетак студената и студенткиња. Пз Атнне је дошао г. Ламбрикпс нз Рима г.г. Мерадти и Јуђие, из Прага г. Окунев н Андреева. пз Кенигсберга у Пруској г. Винклер из ЈБубљане г. Јасинскн, из Беча г. ПоглајенНевал, из Скопл>а г.г. Грујић н Маташовић, из Загреба г. Манојловић. ти византисни ипустровани рукописи. Од највећег је значаја за нас рад 5. сенције односа и утицаја Византије и њених северних суседа. У подсекцнјн за археологн;/ држе се трн необнтно важна н заннмл,нва нредавања н то: г. Овунев нз Прага: Стил српског зидног спикарства у 13. веку; г. В. Петковић: Једна српска сликарска школа у 14. веку. г. Балс нз Букурепгга: Утицај српског плана на план румунских цркава. Исто тако је важан рад подсојЛјије фнлолошко-нсторнске са 5 в$>ма ннтересантннх предавања: г. Бобчев Софнје: Византиско законодавство у Бугарској, г. Јасннскн нз Љубллне: У коликој су мери зборници византиских закона служили допуни Душановог Законика у јуридичној практици (нредавање јс на рускоме), г # А. Солофев нз Београда: Византиско и словенско право у законодавству С^ефана Душана, г. М. Кос нз ЉуОл*ане: 0 византиском утицају у старој српској дипломацији. Сва предавања држе се на немач-' КОМ 11111 француском јвЗИКу. У 14 часова гости посећују Народнн и Етнографскн МузеЈ. У 17 ч^сова Крал» н Кр;иг,ида ири рбђују чај са концертом у Огароме Двору. У 20 часова свечана представа у Иародноме Позорнпггу. Среда 13. апркла, У 9 часова у великој двораш1 Новога Унлверзитега сединда свнх сси1једно На којо# ће се одржатв неколико веома инт^еесаитшгх нредаља: Г. Н. Јорга нз Буиурешга: Постојч ли средњи век византиски? Черитнс пј Иариза: Питање Истока за време византиске епохе. енсЈ ш Брисла: Генеза садашљих иде,а о византиској архитектури. Ј. Ст« п.овскн из Беча: Балкаи у ликовној у-

на Деднље. Посето, Крал.еве колвк цијв која се састојн аз вопија и фотографнја фросака из налгих старнх манастнра Колекцвја је нзложена у великоЈ' сали Гардиског Дома у Топчидеру. У 20 часова баикст којн приређујо Мннистар Просвете. Петак, 15. април У 9 н по почетак рада секција на Сгаром н Новом Универзнтвту. Пнтересаптна су парочнто предавања у 4 секцнјп за внзаптиску археологпју која држе: г-ца вал Берхем из Каира: Мозаици Куполе Кубет ел Сакхра у Јерусалиму; • г. Моле пз Кракова: Развијзње стила у старом византиском сликарству; и г. Сотнш 'У аз Атине: Неколико примедби на проблем стила у византиским фреснама из 14 века. Воома су валспа н занимљив^ пре давања у 3. секцијн, подсекцпја за археодогнју воја држе: г. Аирн нз Букурепгга: Принципи српске црнвене архитектуре у молдавској школи; г. Н. Окунев нз Праго: Фреске из Леснова: г. Б. Сарија из ЈБубљаир: Почетци ковања стгрог српског_ новца; г_ Свентсиска пз Лаво§а: Стара уметност украјинсне земље на Дњестру у историји византисно-словенској; г. Л. 1Сарамап пз Сплдга: 0 представи једног хрватског и једног српског краља на два погребна споменина из раног средњег века у Далмацији. У* под -екцијк филолошко-нстОријс&ој: г. Греку из Черновипа: Порекло старих румунских крлника; г. Погорелов п-:' Братиславе: Где јв и кад напнсгна Савина књига? 1па руоком). Субота, 16. април 1г н по часова рад секцаја одс-

што.

<(>илолопш)ј секцнјп: Манојловић пз ЗагреС>а: 0 6а*Ђе аАттШгап&о шрегго«

светлости истраживања метности. Ј' 14 часова госгн посећују излол 1у српско-внзантнспих старина (икона.од Константипа Порфирогенита кои др.) н иланона у стилу внзангиско- јц је првн ггасао о доласку" Срба и Полуострво.

рпс1а>м у ДругоЈ Београдској Мушкој нјн. часова чај код Народног Жен <К0г Саие-^а у Бранковој улиди пр. 17 У 19 часова концерг »колегиуи м.>' 1.\м> иро -|.есора Београдског Ун :- се РУ У византискоЈ раскошноЈ умвтверзитета, у велнкој двораии Новогв ности.

Хрвата на Ба.Ђ;анско У секцнји за внзаптиску логрју: Г. Пордизе пз Штрасбурга:

архео0 6и-

политички ДНЕВНИК

Да ли ће доћи до промене владе? Док противници садашње владе траже што скорије отварање кризе, г. Узуновић снатра да за то иема још раалога Комбинације

Програм конгреса

Понедељак, 11. априла У 0 п по часова у прнсуству Кралевом иа свечан на"шн биће отворсн у ве.тшгој дворапи Новога Уинзерзитета Други Внзантолашкн Копгррс. Конгрес ћв отворнти наш познати научиик г. д-р Јован Радопн)!, председпик нзвршног одбора за конгрео внзантолога. Огварању ће сем Кра.га прис-уетвовати Патријарх Димнтрије, пре свдиик и члановн владе, ректор Универзнтета г. Пав.1е Поповић, сви профеоори Унивврзнтета и члаповн Академлје Наука. После отварања одреди^о св члачови Интерпационалиог Бироа Конгреса. Конгрес ће св подвлнти па 6 секција: 1.) секција филологака: 2) сешпЈа историска; 8.) свкднја црквене историје; 4.) секција архволошка; 5.) сокгшЈа односа и утнцаја Вн, бантнје н јбопнх северних суседа. ГУва свкција састојн се из две полсекцлје; а) за област археологијо; б) за област филоло^нје н исторнје; 6.) свишја Внзантнја н Запад. У 14 часова гости полазе па раогледан.е зиамеиигостп Боограда. У 17 ч&сова пркјом у Лкадомији Наука. У 19 часова згадомско пввачко друттво Обилић приређујв лоицерт ^а&аној дворали Иовога Ункввр-

знтета. У 2о часова к«жнтет ^а оргаиизацију конгреса приређује банкет свима учаснгаџша. Уторан, 12. априла У 9 часова састају се секције на Староме и Новоме Универаитету н отпочињу рад. У секцији за византиску историју нзмеђу 7 предавања која држв пр>о<1)есорн г г. Блаише н Колнне из Париза, 1&нстантинеску пз Букурешта, Герланд пз Фраш:(0урта, Суцо из Фрашсфурта нарочнто су ннтересантпа првдавања А. Пагагшола из Штрасбурга: Императорска ложа и хипотром у Византији и г. Новака из Загреба: Народносна Дардана. У секцнји исторнје византиске цркве говорн чуввни ииглески научиик сер Арнолд из Лондона: Ђирил Лукарис н ширење ислама у 17. веку. Продавањо је на енглеском. Сом њога говоре г. г. Брвнје пз 1Стермк>п-Ферана, Орландос из Атнпе, Сајдак из Познања, Салавил из Цариграда, Шисвл и Шмит из Граца. У секцији византиске археологнје држе иредавања г. г. Адамантиу Беес нз Атино н Белаев из Прага. Наруочито су нптереоштна за нас нредавап.а г г. Егера из Беча: Епископсна црква у Стоби и Сарије оз Љубл>ане: Откопавање Београдског Народиог Музеја у Стобима, као н Болидоса вз Атапе: Нвпозна-

Уииверзитета. часова баикег којн приређуЈв игантина Београдска. Четвртак 14. алрил У 9 и по састаиак секција оделито. У секциЈИ византиску филологију иаро»1впо су ншеросантиа нредаиаља. Г.г. Н. Јорга из Букурешта: Једна непозната народна прича о заузег.у ариграда од Турака; ц П, Маса нз Берлина: Лепо у византиској књижевности. .V .Јскцијн за визаатиску историЈу: Г. Н. Банеску из Клуја у Гумунијп: Византиска владавина над краЈввима Дон >ег Дунава. Нападопулос из Солуна: Палате Ком нена. Папулиас аз Атнне Византиско пра во и његово значење за грчку правну историју. У секцији за исторНЈу визангискв !ј,ркве: Г. С. Драгомир нз Клуја: Критична опажања о влашкој епископији Охрнд сног патријадхата (11-12 век) Г-це Гуијар из Нариза'- Архивв манастира Лавре на Атосу. У секдијн за византиску археологију: Ј, Бреје нз Клермои-Ферала: Алокалиптичне теме у византиској уметности, x. Глнк и;ј Беча: Турци и византлска уметност. У 5. секдији подсокцијн за археологнју говоре трн бугарс!^ научпика на Софијв г.г. Филов: Миниатуро Јеванђеља Ивана Алоксандра у Лондону; Цванов: Костими старих Бугара пре ма византиским миниатурама; А. Протнћ: Ло калн в школе у бугар ском црквеном сликарству од 10. до 16. века. У подсекцијн филолошво-историској: г. 1Садлоц нз Прага: 0 потреби објављивања збирие извода из аналиста и историчара византиских у односу на Словене; Васмвр из Берлина: 0 словенским именима места у Грчкој; •. Н. Жуиапнћ из ЈБубллно: Српско насељење у Пиернановој Кули <Српчиште» н етнопошки и социолошки моменти у извештају Константина Порф»*рогенига о доласку Срба и Хрвата (цредавањв ва онглоском). У 14 чаоов* взлот у

Г. Ксингопу.шс из | / на; Археолошиа открића у Македонији. У 6. сокцнјн. иодсекдији археолошкој говорц г. Ивековић нз Загреба: Најстарији манастири на далматинским острвима. У подсекп/ијн фнлатошко-исторнјској: парочито интересантна су иредавања; Г. Беса нз Атипе: Једна фрагментарна повеља удовице цара Прељуба; Г. Н. РадоичпЈ! из ЈБ} бљ;ше: Извештаји Ане Комнине о Србима. У секцпјн; Византнја н Запад говоре: Г. Зота нз Јаша у Румуннјн: Византиски претци европских кнежевских кућа. Г. Ф^Шшпић нз оаа-рвба; Далмација и Цзриградски Патријархат. Г. Николау д' Олнвер нз Барцелоне: Једно каталонско сведочанство о опсади Родоса 1444. У 14 ^асова скуп свих секццја у воликој дворанн Новога Упнверзнтета. Ту поред осталих иродавања за нас јв најзначајшце н најнитвресантинјс црвдавање г. Мијеа из Париза: Милешево и Сопоћани; студије о почетцима -аизантиског ренесанса*. У 16 чаоова кош рес се затвара. ОТВАРАЊЕ ПОШТЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ ЗА УЧЕСНИНЕ ВИЗАНТОЛОШНОГ НОНГРЕСА За време трајаља Друтог Међународног Конгреса Визаптолога од 11. до 16. ов. м-ца Ми»шгстарство Ношта п Телелрафа огвориће у згради Београдског УЈШвврзитета лривремезгу пошту. Та ће иошта за жигосање јшсама употребљавати за ту оврху иарочито начгаБени јкиг са натписом :Други МеђунароДни Конгрес Внзантолога. На дољем крају жига је натнис: Београд—5^тшереитегг. Жигосаље ће се врпгати црвекнм масгалом кадо би се ошасах ав асиадаа.

о промени владе шире се п даље врло жпво у политичким круговима. Иезадовољпидн са данашљом владом уввравају како ова влада мора да да оставку свакаЈ^) до 19. априла, а они верују да ће се криза отворити за глјн дан. Ако г. Узуновнћ, кажу они, не би хтео да поднесе одмах оставку кабннета и створи могућност за рашчншћавањо ситуацнје. опда бп миннстрл у каОннету г. Узуновнћа који раде па новој комбннацији ноднели оставке и натероли тако г. Узуновића да отворп кризу пре него што он желн. Из истнх нзвора нрОносе се гласовн да је већ створен споразум нзмеђу једпог дела ради±ала н вођства Демократсз;е Заједпице за схвараље коалнције. Препрека за реализовање тога споразума јесу г. г.. Узунови!! и Божа Макс1гмови11. са 1У>јима' вођство Демократске Заједнице неће да ради. Зато је потребно, кажу прнсталице ове комбинације, да се нађе начина за унлањање г. г. Узуновића и Максимовића. У овом питању је, према њиховом мишљењу, тежиште целе садаш ње политичкс ситуације. Као председнш: те пове демркратско-радиг^лсне владе, у којој би остала и грула г. Коропша. али само са два ресора, спомиље се највшне г. В^ља ВукпћевнЈк Из рколине г. г. Узуновића и Боже Максимовића уверавају да су сви ови гласови о предстојећој кризи владе и о темељним променама у политичкој ситуацији лансирани намерно пз редова влади]' ^\- противншп^ н да не одговарају стварном стању догађаја. Из овог извора шире се вести да се ни г. Узуновић ни г. Божа Максимовић неће драговољно да повуку. Опп сматрају да нема пнкаквог ра-злога за њихово повлачење, јер нн са које компетентае стране нису добнлн нзраз нешоверења. Њихове присталице уверавају да ће онп изаћи пред клуб и тамо одлучно брашгги своје позшшје. Тек а1и> бн у клубу остати у мањинн, онда би се повуклн и чекали своје време. Прпсталице г. г. Узуновића и Боже Макснмонића тврде да ће се пред ктубот.1 ггорати расправљатн пнтање оптужбе протпв г. Боже Максимовића. и да ће се одлунама већине клуба морати покорити безусловно св.и чланови клуба. Ако би се лргодило

да се неко не покори и да буде гласао у Скупштини друкче него нгго одлучи радикални клуб, онда би се према таквима предузеле најопшчф мере. За кога би се доказало да се није покорио одлукама клуба, тај би био искључен из клуба и странке, — нрете онн. ДА ЛИ ЂЕ СЕ ПОСЛАНИЦИМА ОДБИЈАТИ 1000 ДИНАРА ЗА ПОСТРАДАЛЕ ОД ПОПЛАВЕ? Јуче се у скупштинском рачуноводству открила једна интересантна ствар, о којој-ће свакако бити више говора, када св састану посланицп. У своје време Мпнистарски Савет је одлучио да се одбија послашгцима и министрима по 20 од сто од плата у корпст опггећепих од поплаве. Према томе посланипима би требало месечно одбијати од нринадлежносги око 1000 динара. Да ли је ово решење извршнвано или не, из скук пггппске благајне не да]у тачна обавегатења. Алн су^посланшхи за месец април примили своје прпнаачежности без икаквих одбитагш. Међутим сад се проНашло да је у Фннансијски Закон унесен 307. чл. којим се озакоњава тб" решење Мнниста{к ског Савета. Тај члан је прошао, а да га нико од посланика иије ни приметио. И сада је н&стала забупа. кат-ад ће се у ово* случају поступати. Неки носж^ ннци хоће да протум^че као да се овим чланом хте,ло 4 само озаконити решење владе које је важило до 1: априла, а да се важност тога решења не протеже и у нову буџетску гбднну. .\ли, ако се до1саже да ово решење важи п за пову буџетску годину. као што изглеДа према Фпнансијском Закону, онда ће се посланицима* моратп накнадно при исплатн за мај да одбије н ових 1000 динара за месец април. СЕДНИЦА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Јуче пре подне одржана јв седннца Мннистарског Оавета. на којој је говорепо о ресорним гштањнма разннх ресора. Највише је решавано о пословпма Мннистарства Грађееина (.одоорено је више кредита за оправке путвва) н Мцннстарства Фнпансија. Мишг^тар Фшгансија ноднео је реферат о закључењу зајма са групом Блер—Чез. То затгључење зајма већ је готова ствар, и радови на јадранској арузн из тог зајма нмају да отаочну што скорије.

Ко је упадио Депи недов хидроплан Рим, 9. апри.и (Ралиограм). Мннистарство авијатике објавило је телеграфске извештаје Де пинедове о тешкоћама, са који.ма се борио док није са хидропланом «Санта Марија» доа1ео до Рузвелтова језера. Даље Депинедо саопштава како је апарат упалио један седамнаестогодишњи Американац, по имену Томсон, бацивши сасвим случајно жижицу. Према томе искључене су верзије о неком антифашистичком атентату. Депинеао је примио хидроплан, који му је понудила америчка в.тада, и јуче је с п>име отпутовао за Сан Диего. (Време)

Нов председник Аетонске Рш'а, 9. адрила. (РаДиограм) —■ Летонсаси парламелт изабрао је за председаика релублике бившег потпредседника ГусЛв? Семгалса. (Време) Монархистички устанак у Русији? Парнз, 9. апрпла . — Лондонски листови јављају из Цариграда да је тамо стигла весг из Ангоре, у којој се тврди да је у Русији букнуо монархисгга* ки устанак.

Граф Бетлен у Ватинану Рпм, 9. алрнда. (Радиограм) — Председншс мађарске владе граф Вехаен посетио је у Ватикану кардина.та Гаспарнја, код кога се дуже задржао у разговору. За тим је лримљен од папе. (Време) '

Један албански деманти Рнм, 9. априла. (Радиограм), — Посланство Албанске Републике демантује вести енглеског дописника о присуству 30 хиљада преобучених италијанских војника у Албанији н о искрцавању ратног материјала ко]п би био пг^аео из Италије. (Време).