Време, 29. 05. 1928., стр. 8
ч
Страна
Утооак. 20. иај 192Е.
ВЕО!'РА ДСКА КРОНИКА
Врек^ (Тепефонскм извештај Метеоролошн» Стаиице Ваздухопловнв Ко»*ан. де у Петроварадину) 25. МАЈ Општи преглед времена-. Внсок прн јз - г . к зал пентралзоу Европоч <11еловап 7"5 мм.) Двпреснја над Руснјом (Куркс 754 нм.) Преовла1јује лвпо време у пелој Езролп. У зашој држагн велро за запздној половпвн, а деднцшно облачно на нсточној. Умсрен ветгр. северозападног правпа, владг у Посазста н Подунавл>у. У осталл>1 крајевпма нема Јаког вегра. Кнше је бзло сало у нсгочној Србнјн. Теупература порасла у целој зечл>н з степена: мзннмална у .Ђубт>а5тн (;); макснмална у Новом Саду (30). Прогноза за 29. мај Лвпо време у целој нашој држав«. Јског ветра неке бкти. Кише такође не^е бити. Температура ће знатно псргсти. Сунце излази у 4 и 11, а залази у 19 и 18. ПР0ГН03А ЗА БЕОГРАД Тихо и лепо време. Нише иеКе бмти Минимум температуре 10, максимум гг
Моле се госпола лекари који желе [ ^ИЧГЈЕ БЕСТИ да узиу учешка, Ја се приЈаве Је- „ канату МеЈИшикког Факултета на телефон 27-41. Сг.ава Удружења Продгваца Новина Улружење Прооакада Ноаина за узајмно потпо.чагање у болестиј и смрти, славиће своју ставу оога ј Сина други дан Духоеа у понедељгк 4. јуна 1928. голине у просто! ловаке ;воЈој јединој, иплој а ае.
у.1.
10 и
БЕОГРДДСКЕ ВЕСТН Седница Демократсног Студентсног Клуба У уторак, 29. о.м. Југословенски Студентски Демократски Клуб одржаће пленарну седницу у про^тор фма КЈериџа (Краља Милана ул., 40). На дневнои реду су, између осталог, претрес постовни ка клуба и реферат с кон *рес1 одржаног у ЗагребуПочетак у 7 и по часова увече. Баниет у част г. г. Марсела Лабеа и Сорела У срелу, 30. о.м. у 8.30 часоза у вече. приређује се код Српског Краља банкет у част професора г. г- Марсела Лабеа и др. Сорела.
|Р.»јала кафене «3адужб1на 'Крала Алексанзра бр. 2. Сечење славскаг колача по часова пре подне. Овим се лозивају г. г. члансБи дзбротворЈГ и пријател>и овог хуманог друштва да изволе са сзојом порорицом славу посетитиГодишња снупштина Друштва Српсне Мајке Г одишња скупштина Друштва сСрпске Мајке« одржаће се у петак 1. јуиа у 3 и ло часа по подне, у друштвеном стану Мишарска улица бр. 6. Моле се чланови и при
0БРЕЗАЊЕ Инж. С. Мамдил са супруго* поанва оролнвке и прнјатељо на свечали чнн обрезааа шиховог новорођеног сннз, којв ће се обавитн у среду 30 маја у 4 чз' а по подне у њнхоеом стану у Краља Алекоандра ул. 250 (трамвајска станнда „Лнпов Лад"). ПОМЕН Лнва к Сзетозар Јоваповнћ нлже-
пр?жал>еној кћерн Паули ВукотиКа мајорд — троголпшљн помен у като-; лнчкој пг-квн 30 маја ове годнне у III сатн прв подне.
ЧИТУЉА Наша незаборазљена Леонора-Нора Иликева премннула је јуче 23 т. Погреб данас у з часа по подне. Опело у Вознесен кој Црквн. Сган Мајданска ул. бр. 55 — Внла „Тереза" Ожалошћена породнда.
БЕЛЕШКЕ БРОЈ 83864 ДОБНО ЈЕ ПРЕМИЈУ од 500.000 дннара еојн је продат аз главнв колектуре Хајима С. Медиие, Космајска уавпа 6р. 6.
ДРЖАВНА КЛАСНА ЛУТРИЈА. Премнју 1,200.000 днн. добно је број 116708 једна половнна. продала је прва, највећа и најорећпнја колектура БрвКе А. ВасиКа, Београд, Цвегнн Трг.
ДВА ВЕРОУЧИТЕЉА ПРЕД СУДОМ
Да ли је ректор богословије у Карловцима проповедао јерес?
ју овом скуп>\ ПОЗОРИШТ А НАР0ДН0 Прво гостовање „Олерв Номик" из Париза У утоЈК* 29 о. н. гостујв првп пут у Наролзем Позорншту „Опера Ко-
Нп на јучерашљем претресу ннје се могао овончатв »теолошки» спор нзмеђу професора г. Јосифа Стојановића н цроте г. Добросава КовачеЈаггељи озе хстаиове да присуству- к историје Ноiv одгм1 С4С\.'П\' _ /-, • вог Ззвета. Опор Је — као шго је то Време недавно оппгнрчо шгса-то — лочео још пре трн го дпне, када је прота. г. јЕховачевнћ, рсктор Богослошгје у Оромскнм Карловцима, издо Овешге ну Исторнју за први и дрзти раз ред гимнавије. Г. Јосвф Стојановић, управнпк Учитељске кнк" нз Лрнза. Даје ге опера Вертер [Цколе V пензпјн. ЧПЈН су уџбеод Маснеа. У среду. 30 о. м. даје се Ј Манои а у четвртак 31 о- м. даје се Кармеи. На :вом тЈ*рнеу по средњој Бвропн гостоваља „Опере Комнк" дожнвела су велпне уепехе својнм ннтерпретапнјааа франдуске музнке. Међу гостнма налазе ое првокл&сне франдугке оперске снаге као г-ђа Нннон Вален прнмадона трупе, аатнм г-ђа Пвон Алар, познатн тенор Лапертрн којн је нсдзвно у Еечу прнлнком* гостовања проглашен за пајбољег Вертера. Жнл Балдус познатн барвтон н тд. За ова гостовања „Опере Комнк" влада велнко ннтересовање код наше публнке. Прн првом головању у „Вертеру" оркестром дерптује г. Фншфе. Шарлоту пева г-ђа Нпнон Вален, Софнју г-ђа Амелнја Желар, Вертера г. Лапергрп, Алберта г. Анрн Данжес, затнм учествују у важвпм партнјама г. Гнстав Ибердо. војн уједно и режнра, г. Жерар Мобер н г. Емнл Плнмер. УлазнЕГпе се добнјају на касн Народ ног Позорншта. Почетак представв тачно у 8 час. увече.
Читајте Време
Београдска Ошптина закључује нов зајам
Београдска Општнна стоји пр»д закључеаем новога зајма. ПрошлогоЈЈ1шнл зајам, закључен са груном Чез и Коип., у изноеу од т[>и инлиопа долара, утрошен ,е већ највећнм д'лом на аамашне општинске радове. Како је зајам бно краткорочне природе, он је према утовору ттебао да буде враћен још 1. маја ове годЈгне. Због тога су још пре »колнко меоеци повеаени са представницнма фпванснјске групе преговорн, који су као регултат далп продужење рока от плате за месец дана, т. ј. до 1. јуиа. Како међутии пред Општи ном стојп још великн низ радога. којп су махом скопчани е великим издатцнма, Општина је са својим повериоцем пове-ла по новне !>азговоре. Циљ ових номх п^-еговора јесте оствариваље за&Ђучења новога зајма, који би тркгао дл буде длторочаи. Тај ног.и зајам изиро би 7 иплпона долара. Од ове суме вратио би се повериоппма дгг ој три милиона.
јок би остала 4 млипона Отпти на употребиза за јавне радове. Како је за тај зајам међутам потребиа државиа гарантија, његово се ск-лапање одуговлачи. Држава изглеЈа да ие желп да да ту потрсбну гараптију, пре но што у .1оидопу г. др. Богдан Марковпћ потпише уговор о државном иивестиционом зајму. У преговорима. који се овнх дана воде у Београду пзмеђу г. Коств Куманудија, председника Оппгтпне с једне, а г. Мехмелд Спахе, заступиика Мипнстра Фн наисија с друге страие, уч г ству ,ју и представницп групе Чез, којн су сгптли недавно у Београд. Према поуздашп! обавештеЊ1гма из око.лнне г. Куманудија, тај ће спор, по садашњем стању ствари бити решен на тај начин, што ће група Чез прнстатп да сачека са враћањен краткоротнога зајма до закључења лржавног инвестицноног аајма, па ће после са Оппггином закључитн зајам од 7 мн.тпона долара.
Покуша|те
хуватж Вашу каву са непгто . Л р а в о г Франкк а", па кете сс бр»о уверитж о н>еговој велжкој ■здашвости V добром укусу, као ■ о фииој аромв ааве,
Ј
тгци дотле били у употреби, на1 Г. Јосиф Стојановић пжж> је поводом тсга нвколико брошура, у којима је врло оаптро критлвовао уџбенаке г. Ковачевкћа. Поред другиз лзраза. коЈе је г- Коеачевић инкршшнвсао. јер пх сматра за увреду и клевелу, г. Огојагаовић је иавео: да Је прота Ковачевић плагнрао његове уџбенике, вазивајућл па плапгјатором и јвретиком, Због тих пзраза г. Ковачевпћ је поднео шест тужби, колико је и брошура издато. Јучерапгњи претрес Лио је у «штимунгу» самог предаета мио го втнпе него прошлн- Јер потед тужиоца шроте г. Кевачевића, на СЈ "ђење су дошди још четири проге као сведоци. Никада, ваљда, пред Оудо(м није било талико свеЈптоника као јучв. На јзалнмљивија слика је била, кад су ови старци с дугим белим косама, људп којп су цво свој век провели пред олтаром и зак,тинлтн друге, полагали заж.летву пред судским колегијумом трвћег оде љвња: «да су истину говорили и да лишта преЉутали нжу.» Мада је на строшлом претрвсу којн је трајао два дата. до дегаља претресана не оамо Свгштена Историја већ и Свето Писмо. ипак је и јучерашњи претрес био пстптмгн тнме. јер је требало утврднти: да ли је прота Ковачевић плапијатор и јеретик. Прота г. Стева ДимитријевиК. декан Теалшшмт Факултета и доцент, т Јордаи Илић, иалазе, ла прота Ковачевик није плаЈНрао Огојановика. јер су обојида та иавор лма-ти Свето Писмо. Г. Дрггољуб Поповић. професор у пензији, каже да је као реферснт упорефгаваЈГ) уџбентада л приа|етио да се г- КовачегаЉ служио г. Огојанови^ем. Прота г. Апеиса МипосављевиК и прота г. Тоиа Стојадиновић тгзјављују, да је гКова-чевић за време окупацпје био ниправан човек. Прота г. Си
меун Стаиковић, доцент Унлвер зитета, каже да је сличносг уџбат«а веллка, али не зна да ЈШ постојп плагнјат. То би могли сведоци да угврде— Да лп је оведок прн првгледу Хришћансне Етике проте Ковачеви&а на-шао нвку велику богословску погрешку? пита оптужоип. — Етина иије шта>шана! каже тужплац. Мог}' то одмах да објасиим. — Нпје то у спору! упада његов засгупник— Није оамо у пптаљу пла(Шјат, већ и јерес, бра.нл се председавајућл г. Милутиновић и обраћа се сведоку да одговорл па питање. »САВЕСТ КОД ЉУДИ ДО ПРВОГ ГРЕХА БИЛА ЈЕ ДОБРА. А ПОСЛЕ •..« Г. Станиовић изјављује да му је била дата на реферат Етика, али да збот крушгпх погрешиа није могао иредлож-ити да ое шта-чпа. — Ево у чему је грешка, објашњава тужилац, ја са.м написао: са вест го греха бнЈа је гобра. Референт је лозао: значн, посЈе греха није биЈа иобра. То је био само неспоразум. Други референт је рекао, да се Етнка са метозичке стране може примити. Требао сам да је преразим, али то ниса.ч хтео. Тужилац се није налао, да ће доћи на претрес, зато је спречио једно писмо, које је лично прочитао. Твр;и да није плагирао Стојановића, држао се сачо хронблошког рада. У точ случају могли би се сви историчари назвати п.тагијатори.ча. Да уџбеници нису добри, не би били усвојени од Светог Синода и од Просветног Савета. За доказ да су они бољи служи то што су потислн Стојановићеве. У овоче г. Ковач.хчћ и види главни разлог г. Стојановићеве критике. Даље, тужилац с.чатра да национализирање хришћанства, као што је учинио г. Стојановић, не само да није потребно него је и забрањено. Јер то изазива збрку и забуну код очладине и може да штети хришћанству.„ Сви уџбеннци Христове вере морају бити слични, јер имају исти извор. На крају, г. Ковачевић вели да 35 гогина предаје веронауку. Као свештеник многе ствари је морао знати боље и непосреиије него г. Стојановић. Да уџбентЈи нису јеретички доказ је уверење Светог Синода, којич се одобравају јер су писани у ;уху учења православне цркве. После г. Ковачевића дао је краћу реч његов заступник. Посте одбраие свога браниоча, оптужени т.СтпјановнН дао је последњу реч. Жали, што тужчлац Ж |је био на првом претресу, кад је он деталлк), управо матечатич ки изложио све. Доказује опет. ;а је г. Ковачевић плагирао наслопе уџбеника, што су потврдила и дза реАерента. Осврће се на реч г. Ковачевића и побија његоее иаводе. На крају чита резиме сво;е већ раније дате одбране. Око шест часова по подне "лоп штена ]е одлука Суда. И овога пу та претрес се одлаже да би се вештацима утврдило: ла т је прота г- Ковачевић плагијатор и ла ли је проповедао јерес.
Вулканска сумпорна мул»па врсла са 1000 истаоа дубмне. Неупорглим лечсња код РЕУМЕ ИШИАС • ГИХТ. Нзјпопуларннја бања V С 5. К. Идеалии боравак У ТНЕНМ1Л - РЛИСЕ- (с«а к>па»а у кући) в „РКО РАТР1А' почевшн од Кч 45.— Од Беч* 3</а часа. Обавештења: Г. КОН, Београа, Квеа МихаГчова 3
приче .ннрменл-
Човек кога сам убио
Убио са.и га 1о. октобра 1917. код чувеаог „Шемен де Дам" у јелном малом. једва ископапом рову, једном од оних које су напивали »полазне парале.пе...« Сећате ли све шта је то значило? То су биле јаме од једног метра дубоке, уже него дубоке, које су стрпљпво копане баш према непрпјатељскпм рововн ма, што блнже могуће, ла би се у њнма склопиле, пре борбе. прве пападне трупе... Ту сам убпо једпог човека. једног Франпуза... Цела ствар нпје нп најмање компликована: — Бно сам капетан н усворо сам имао бнти унаиређен за мајора. Бпло ми је досадно на фронту: нико не може да разуме колико, оспм ових који су издржавали псту досаду... То је било највеће страшпло у рату; према њој. непрпјатељ нпје значпо много. Непрпјатељ је за мене пмао у то.твко мање значаја што сам нажалост припадао такозван!ш „елптплм трупама". То су биле оне које су вршнле пападе алп нпсу боравиле у рововима. Међугпм, нанадп иису вршенп често за време великог рата; два пута, можда, у три месеца. Остало времс, елитне трупе су проводиле у резерви, то јест у позаднни. ва спгуриим местима. Нпсу знале за дуго-. трајну агонпју војиика у првам редовпма. алп су знале за досаду Да би пас спасао од те бескрате досаде, командант је чинио што је могао. То није бпло Бог зна шта: слао иас је у нзвиђаља, — проучавање терена. давао нам да пзрађујемо планове за напад, — опет нас слао у патроле, и тако је то ишло стално. 15. октобра, као пгро сам рекао. опет се типало баш једног пзвиђања. ЈКан Валм и ја, кренулн смо аутомобилом да на лицу места изввдимо да ли могу паши тенкови <п он и ја командовали смо по једном пољском батеријом) да св успењу или не на не знам којн вис. стрм и до крајностп раскаљан од кише Извиђање. под таквпм условима, мсрало је датп резултат кош се У напред могао предвидети: остааплп смо ауто на подножју тога внса, и. Жан Ва-лм и ја, једав смо усиели да се и сами попнемо. пешпце, на одређено место. Било је јасно да тенкови веће стиКи ни до половине узвишипе. У оста.лом, и мимо нашег мншљења. наређено је да се тенкови крену. осам дана доцнпје; оетали су на по пута, као што смо ми предвидели. Ништа нвје лакше него бпти продан у ратно доба. Али, баш на врху те падине. на висоравни. ја сам убио оног човека. Да, 15. октобра а не 23. Не на дан битке, него па дан извиђања. Ево, ако вас то отгтересује: Рекао сам вам да омо се са тешком муком. тога дана, Жан Валм н ја, успели уз стрму и раскал>ану падину. Кад смо најзад сгигли на врх. издпзали смо се. Ваздух је био тежак л топал. Впсораван, гола као Сахара, вије имала ни оне скелете од дрвећа који сачпњавају сву вегетацију на бојннм пољима. Ишли смо кроз један ров који је био назват „ров вројача". Увек сам се мдслио каЈсва је могла бити та "машта која 1е пронашла такав назив за тај несрећпи ров ископан у качспу и пун блата и устајале воде. Алп то је споредна ствар. Пшли смо туда три четврти часа не наишавшп ни на какво живо створење: рововп су савршено крнли своје стаповнике. Међутнм. на крају једног завпјутка, то тест V полазној паралетн, видели смо од једном, први пут од како смо почели да се пењемо уз гре<5ен. једно живо створење; наравпо. једиог војника. Седео |е у рову. на земљи. да му се случајно не бн впде-ла глава.. Нигде у околипн тје се ништа чуло. Ни одјек канвог пупња није доппрао до нас. Непрпјатељ ]'е ипак био сасвпм близу нас. пред нама: ва сто метара. можда на педесет. Крпо се у својој рупи као што омо се н мн крили у нашој. На десно. на лево, видедо се само блато. жуто н сиво. Ров 1е на том месту био проширен са једне и друге стране и У проптпрењу омештеие су ручне бомбе. Новв, еојавх. оегао ]е V блн-
З!ган тнх гомила бомбн. Наравно бпо 1е непомпчан: тако близу непрпјатеља. пеадраво 1е помицатп се. Нас двојица, Жан Ва.лм и (а. мора лп омо да се крећемо: служба пре свега. Алп. чим смо завршпли наше извиђање. остајало нам 1е само да се вратимо и Ја кажомо „збогом" плп ,.до вп1)ења" том опасном месту. Стражар је. разуме се, огтао ту. Пре него што бп се вратио у мање страшпе пределе. на звмљн по којој се може слободно и1ш. уодпгнуте главе без бојазпп да ће се од тога готово спгурво умрети. требало је да сачека сменУ. врло проблематичну и овакако спору. да сачека долазак др.угих војннка који ће заузетп њетово место п ослободпти га страшног спа. Јер, запста, та сгваршјст ]е била страшан сап кош ппје пмао пикакве веро®атпоће V себн да би могао битн ствапност! Жуто и спво блато под иискпм облацима. ров пун бара. гомиле бмби десно п лево: впше свега тога, тишина. ансолутна, невероватпа тпшина... нпкаква типа но бп се усудпла да .V тој тишинп запева. Жан Валм п ја ипак смо наступали. Лупа нашпх ногу чак нам је донек.ле бпла непрнјатна. Војник нас је чуо још из далека. Бапио је на нас један поглед не окренувшп главу п само је дпгао руку да нас поздравн кад смо прош.лп поред њега. Жан Ва.лм ми 1е тада рекао: — Хоћемо ли пћп и даље? Одговорпо сам му: — Не; тамо даље је иепријатељ. Додао сам после једног тренутка: — Алн бпх запста радо прегледао тереп пзмеђу нас п њпх. Војник нас је слушао. — Да внднмо. — рекао је Жан Валм. Војплк се оада умешао п рекао обратпвши ми се: — Господине капетане, чувајте се. Ту према нама имају рововце од 88. Особнто мотре ва ово место. Одговорпо сам му. — ПЈта могу ја сад да помогнем. јадни човече? Али Жан Валм ме је повукао за рукав и ревао клнмајућн гла вом: — Неће ти рововпи од 88 бнти за иас; кад они буду падалв овде ми ћемо већ битн даље... то ће бпти за... Свужлена .липа. он ми 1е показнвао на војннм. Ја сам га разумео. — и сувпше сам га добро разумео. А.тн пгта сам могао да учпннм? Рат је рат. Али кад смо већ морали да гледамо.... спромах, сиромах војник!... кад омо већ морали да гледамо, ја сам се усправво и стао. Жан Ва.лм такође. Гледали смо. Терен је бво равав. од кречара, сав под водом. Бодљпкаве жице препречавале су пут само са десне стране. Напад се могаа вршвтн уопешно са леве стране, алв би ипак ствар пшла мучно. — Јеси ли видео? Ја јесам! Сад хајдемо натраг. Затпм, пролазећп поред војника, — наравно, знао сам шта ће се десвти, поздравно сам га првн н ре.као: — Збогом, друже! Већ омо били у другом рову када се иза нас дигао ураган рововаца од 88. Нпсам могао а да се не вратим у полазпу паралелу. Наравно, знао сам шта се десило. Жан Валм је пошао са мном. Н он јс знао. Н заиста, на истом месту и у встом ноложају нашлн смо војиика. Само. сала ]е био мртав. Грапата му |е раздробилз груди. И. зар не? Ја, ја сам тај којп га је убио... КЛОД_ФАРЕР Лутрнја п 11ви;ете Зузорић" Вучење лутрије Удружрм Пријател^ Уметиоста «Цвијата Зузорић« одређено за I. јучи о.г. одлаже се аа 1. новечбар. Упрааа у. мољава све чланове који ниа' р?.Ди залржати прим.л,ене лозоче !■< их у најкраћеч року пошаљу, на адресу: г-ђе Д. Поповић Јакш чсва 15.
Јесте ли пгечитаг и чувен и ро ман ЈАД1: '' И од Виитора Ига, динара 70 са поштарино« 80, КЊИЖЛРА ВРЕМЕ