Време, 07. 08. 1928., стр. 5

Уторак, 7. августа (92».

Страна * ' ■ ■ " ^

ЗЛОЧИН ЈЕДНОГ ИЗБЕЗУМЉЕНОГ ПОДОФИЦИРА У ГОРЊЕМ ГРАДУ

Јуче је наредник Жнвко Белановић убио капетана Миливоја Додића и смртно ранио наредника Душана Стеванонића

Белановић је одмах после злочнна взвршио самоубиство

Јуч« у 11 н по часова пр? подне, у касарни дру^г пешадиског пука у београгском граду^ десио се ]едан стр^хр?ит з.точин: избезу.ч.Ђен и учређен ти.ме што је из канцеларије преведе^ у чету зоог мнопјх фојјЈХ неиспратости,' наредиик Живко Белановић убио је свога катетана МцЈ^оја Додића, ађутанта ко>1анданта градај пукрвникд г.' Пав.тоаЉа. па затим, у бег, стеу пред потером, тешко ранио наредника Душана Стефановића, и, најзад, јел)и.м метко.ч'кроз с.тепрочжру Лрекрат1|0 н свој живот. З.ХУИ1И се оДнграо тако нзненада и тако необј^ицкено,' без икаквог знака о з.точтачкој нае.мри убичиној, без нкакве претходне свађе и.ти препирања. да потцунб личи на један смишљен атентат. Уф^ца, који је бно веома амбициозан, алц и вео>т осетљив човек, решио се да дело изведе хлазно и прибрано. Пошто је о томе рази(јшљао целу једну ноћ, он је на кјм Ј у дошао до )15еђен>а да сврши са собом, а.ли за претходно убије и капетала ДозАа, за кога је вероеао да је крив његовом превођен>у пз клнцеларије у чету. У целом овом случају ича још веома много необЈашњених појединости. Док сви пријатељи и познаваоци Ј-бијеног тврде да Додић није нмао никаквог учешћа у кажњакању Белановића. док и остали доде-гени чиновннци у канце.ирији тврде -л ^одаћ никада није ништа рђаво или нелристрасно рапортирао о Бедановићу, дот.ле сам начин утЗиства доказује да је Белановић сматрао Додића за главног кривца свог запостављан>а. 1( : |.'ео шегов иступ одаје смиш.1>ено де.лр, један атентат који је типи. чан по свом извршењу и који довољно говори о раоположењу убичином, о његовоЈ хлазлжрвносг" после злочина која му је помогла да сам себи пресуди. ПРЕДИСТОРИЈА ЗЛОЧИНА Наредник Живко Бе.лановић родом је из се.ла Петровчића, у орезу земунском, стар је 22 године. На дужноста је од увек био врло немарљив и аљкав. Пре извесног времена против њега је би.лз поведена истрага због неких неисправности. Ускоро затим, он је непажњом затурио један веома важан поверљив акт, по коме је требало хитно да се поступи. Због тога и уопште због свнх ненсправнос™, Бе.иновић је пјЈрмештен из канце.ларије у чету. Прекјуче после подне, када му )е то саопштено он је био врло узбуђен н показивао том<у растресеност да су се претпостављени са»јо чуди.та. Предвече, ј'ош пре озређеног вре.чена он је напустир кавделаријски посао и Бдчах от||шао у варош чио и пио по лича. Око 2 часа по поноћи вратио се мало напит у касарну. Никога није срео, ни с кич нчје разговарао ннти је кога дирао. Отишао је право у своју собу. Изгледа 3 Бе.тановић целе те ноћи није ока склопио. Плакао Је и очајавао тако, да је јуче изјутра био необично изнурен док су му очи биле јако поднадуле. У истој канцеларијч, сз к>им ј 'е ралио ц један (јак-пддцарецник. Оц каже л ннје на Белановићу'ништа приметио, по чему би могао да опфије неке његове з.те н ^ цј ре и ако је Белановић већ те но!>и био решен да своје очајшве и бол искупи својом и туђом крвљу. Поднзредаик је самр примртио ;ц се БеЉновић изченио и да поднадуо и уп.Јафеи, прк^зује з^аке ликог у.чора и неспава«>а. То јутро Беланрвцћ јр 61(0 уного боље распо.ложен но раније и прелц друговима 6110 вроиа прелусретљнв. Када се понова вратио у каниеларију понудно је ђакуподнарелнику да запале пр једцу Цигарету, што до тада никада није чинно. Затн.м је сео на свој кревет, којн се налази у истој соби где н канце.ларија и почео за чита Вре ле. Окрећући новине рекао је ђаку: — Пази, п овога убгапе у Загробу! (Маолпо је при том на Владу Рнотовцћа). Из ванцеларгаје, он је за тнм 1ГШШ.10 наиоље и чарспшм г.оракгм Јшушо се пр<уво у олелЛве капетапа г. Мвдоја ДодоЉа. ађбтанта Команишта Града пу-

кавнпка г. Паатовпћа. Тада је (цпо ?ачно 11 и до часова. два пуцња у ађутантовој канцеларИји Када је даагао дред ка,мцеЈарпју, Белановпћ је на.хшнално залтао на с&шм прат\у апраде у рјјој се та-тазпо ^аиетал ДодтЉ. Р<лао Је стојаћл тако каввоно ереме, очигаедао сл.тно учбурен.' Вазишшмо је, подрхгсшајућн у колециша, прп,тиино дуго, не(одливо мннута, а за.тњм, решен ра ове, цагло је отшорпо врата и ушао у »ЈЈуташгозју шнцеларпју- У капдешарији.у то време био је само ипегаа Додпћ п један водиик-наредшш који је олвуцавао једаш акт на ппсаћој марииц. г 1нм. је <хцушио у кшцеларију, о;иал с прага, БеаалорнЉ је чалутврао. Заиим је у два тјм нагла и збуњена корака, блвд, првшао калегаду и реР0О узбуфеиим гласом:

н. Црле ноћи он је бан о разним ноћнич х>ка-

УОцјени капетан Долић

— Господоте гапетаие, нмам једно прс-ио за вас. Умосто писма. Беоадавпћ ј? иввукао из задњег џша од палталопа револвер снствма Браунинг б.Зо и, не рекавшн внше ни једне речн. пре но што је каП0ГДЋ могао да викне и.ти да се макне, цкинуо ,је и' фучпо му два метка у проа. Прни мегак шагодао је капехапД тјраво у срце. друш му је прршао нрср стаблиу. II ако сЈ1ргно погођен. још \Фв1". стојеЈш збуњеи, ка гк-тли Додић дохватио је јадву праану флашу. је стојала на сголу поред и>рга. н покушао да с н>ом иогодв >1рИЦУ У главз'. Међутим. он се уз %туд вапрвзао да фла|Ву чврето >-нватн н дигае. Пре во иго је иагао да увм (гре<5п постадњу снзј Т. он се од -боаава и наглоа- цу(5д >ен>а овестп, сав обливен крвЂу. бев пједнст крика, срупшо на вемљу. Так тада, када Ј'е Белавош^ вшер на поду Овога кацетаиа. 1цо, да је изврпш) иенн задатак, он ое пагло Јжпрчо п не окрећућц се впше, пошао ла^ано ка иал^зу. На самлм вратнма поиуопаој је да га задрнз! онај мл ^ди наредник•водншк, к<уи је р4Д11р у калетановој 1аицеларндг. а-ти шгје имао онаге. Дожпвавшп цео овај догађај. који ое одшрао певероватном Орзином, ■м.тади иа.р&дтшк отајао је сав уплмпац и рлед. напсвшчаи то да у себи вијђ 1Ј»1ао ни 'катаи крвн. Алаг. кад је видер да јв ®ц>едшгк вренуо на'њега, уб1шд Је у^ерио рввочвер и оширо ре^мо: — Натраг, нли ћу н на тебе пуцатн' Немајући при себн 0{>ужја, и шиећи да ће. ако поасуша ма шта протав убнце да учиви, п сам лудо попгаути, он се угалајпно, склонпо у страпу д пропуСТ1Ш БиљшшШа да прође. алгшавшн у дворшцте, Бела нори]1 јо одиах жхгрзао ива зг|*1де Г.таацог Штоба друтог пепЦ днјпког нуте и ху се Скрио 1Г!Ц<.'ђу два зида. у потери за зликовцем Узбуђеп. тиредтгкЈводнвз; Але^саадар (Згојадовнћ, цвдетео је вз капцетарвје и из овег гласа почео да ниче деа;урног офицнра, а сем тога одмад је послао војшжса и наЈредаго му да

поигго-оиио што пре нађе дежурвог офивдфа. Војшгк је јурно као бео тлаве по каоа1ршг, ади шф шика;ко могао да иађе аи дежутрног офпиира ни кога, во би га ла шега уПЈТПО. За то врсше, дежЈрии офицар, пофпорутои; ц. чете дрЈтог пешааијскос пудга. г. Оша Пшћ, чутв1Ш1 п}1|ап>, прлетео је са падротом у пралшу ка!нцела.рије уЉгјвисг калетаиа. Био јо збув>ен, и аио пн оам шце знао у чему јо сгвар. Клда јс сппао вспод Сахат-Нупе, наишао је иа њопа, озјв задушаи, опај војшш кога је покзлар нареошшс Отојановић. Војник нвје могао ш1 да говорн, наго је оааи> шдагао руку и ушлашено показао на Сахат-Купу и на Главш! Штаб рука. Оумњајућп да се вешго сграховнто морало дотоднти, нотиоручник И.тић псшрчао је уз сгепшице ка Штабу. Прпевши се уз љих са ројшиЈнма, ов је прво шцпдао на наредшке Душана Огефаомиића и АлексаП(Дра Сто :ановића, ко]и су му укратко [•вкли у чему је ствар. Понпо;*учшж Илнћ одмах је оаколпо >гра^у Штаба и сам појурио да гражп убдцуМеђЈтим, убнца јо уотео да побеине, н да се залпгм саврије нза знда самога Шта«5а тако да га потера није могла опазиш. С друге стране. између зидова обе 1граде Штаба, пошао је в на.р<>дчпк Душан Отефа,новнћ да тра^ јј | лга убицу и да псшогие денаурпом офшџфу да га ухвати, Тај пролав, крот који је ОгефаноШ впћ прошао. био је в-.ома узан. И АКО ОПНОЉЕН СА СВИХ СТрАНА, УБИЦА УСПЕВА ДА ПОБЕГНЕ . У једном уд>-&т>ев>у тога узаног пролаза. Отефавовпћ Ј'е оиаапо Јтбкцу Бе.тановнћа н оамах кл-ражно пошао црсма њему. хотећи да га пррн ухвати. Впдећп да му нема оласа, попгто је са друте сшрале би.та иатроаа с дежујивдм офнциром. Белаибвн}! је исшао у свч:рет нареданку Огефановићу с ре®отверојм у руцн. У момоиту, 1аоа је ОгефаноШ1ћ ставио р\жу у џеп да нзвадн реводвер ла 611 се дабдшнно, убица је натло сжпнуо н опалио два метка на свог гониоца.

Погођап Огефа(цс®нћ је ја(укцуо, прндрзкшјуКп се за орце, п пао онвовешћеш на з<амл>у. И Не папледавши овоју жр<гву, Брлаигоигћ је прошао поред ц^га кров онај отободнп пролаз који је био И34 ж.[ш>е- Пре^газивши рцаавешћелрг нарадикка, рн је неочажаш ушао у авоју каш;еларију, у којој толт момента није било никиц. Чушши нрва два иуцња, потпоручншк Илнћ ушао је с патролом у јчаци ждиш; и тј' ц^ишао на раљеног нар^ршка РгефашошЉа. Одмах ја наЈ>едио Двојкцн војнижа да преи«у рањешгка у канцеларију, а сам је даље поЈЈ-рио тражеЉи уСчшу. Међутим, како је Беоановпћ в<Љ ушао у калцеларијгу, г. Нлић је увалудно обилозиш око зграца И зато р на;јзад, наредио ]едном делгурном воЈНику да одмах оба/васгв ПЈтазвиика г. Павловића, камавда .ита Града о случају. Г. Иаваовнћ је' Јкжоро и сам дошао на меаго где ое однграо крвавл до:-ађа.ј. белановић се, најзад, и сам убија... ^ Изнемогао од бежав<а, чвм је долетео у авдју кледе-та.р!Јјт, Белановић је пф рд умс-ра на кревез. Остар је тако цавесно време, ослушкујЈ-ћи ход оврјгх ганилбца. Кад Ј 'е био већ на чпсго да не може утећи, он је ирислоино ре«хт1вер сеоа на ле®у слепоочцц^у и сшалло- Омрт је н^дуицла мамешгаво. Самоубица ицје нн врикздо. Како је ЧЈ-ла нов пуцлњ, патрола је одмах појурнла према канцеларлји наредпвковој. Врата су била затрореша. Дежурци офдаџр г. Идиђ ухваццо је за нвавЈ-, рдвррио врада и ушао у собу. На рвоје највеће задрепашћење наишао је, Јтмесго ца убицу са рвволверам у ру!Џ1, на већ мртвог Белаиовића. Свег огрезлог у врда. Ублјени кашетаи Доцић и санрЈтпнца паредшк пренеош су у прооекзуру Војне Босшице ралн оЉукцнје, док је пародник Отефановић пренет у Војну Болпнцу где му је указана хитна помоћ. Његове су повреде веома тешке адвдоде, лерарв ЈД>же да нису ооасне по жввот. в. николић

Погреб Јована Двакумовића г У -р ■.

Језива аутомобилска несрећа код Темерина Смрт у рушевинама аутомобила

Новн Сад, 6. авгЈсга. — Јутрос око 4 часа баш ксц улаза у село Темерин д01ОД1.в се једна језшц ауто.чобирка несрећа у којој је погануо Јован Аман, сопственик ауг <х)\ са «з Темерина, а тешко ра и>ени Јозан Вагнер, шофер гаксИЈа и путоик Јакоб Фридрих. Ауто је налетео код улаза у село на јелан д\и « том орц .цЈком се сак. смрсиао тако да је бн "Ј) ужас ткУмеЈј. ти рушевине аутомоби.ла К0Ј11 Је био тако рећи нов. "Гахометар на аутомоф|.1у [кжазивао је брзину 014 60 килрметара на сат. Одчах после несреће обоЈ1«а (« шеника су возом пренети у ноаосадеку бо.ткицу, где је "рзр сасЈј)'шцн шофе^р такаца Јрван Бапнер стар 25 година. Он је с тешко.ч муком цатричао како се догазила несрећа. Обливен «<рв.т>у са ранама за које се на зна да ли ће пребо лети, он је као у п"л>саестн 1кпрпчао моменте једне с.чртне еож н>е. Багнер је ноћас био са ко.Т1>.\1а Шевролет рр. 338. ца <штчнд> > пред СРалај;о>1 кућр.и у Нреом Саду када јју ј е око једног часа изјутра пр11шао један човек, за кога је сазнао зоиније да је ЈоваЛ Амац сопственнк аутобуса у Темерину са Јаковоч Фриормхоч, помоЦикрм н за«»гао га пошто ће га воеитп у Темерпн Шофер је за тражно 1 јјД дшира н пошто је А,ма(1 сматрао да је скупо, о-пциао је са овим али сЈ убрзо вратио. На Аману а и на његоеом пратиоцу видело се да су (лтјани. Вратјпгшц се Аман је рекао шскђеру да тера др кафане Кпак спер. тезног локалд пд пеппферијиНовога Сћдагдеје Аман гљ овојнм ирвјатељем почео да пи-

је- ШоФер је. велн. попао овега трн чаше шиа. чет;ај\'ћв на своје муштерије. Оро трн часа изјутра дошар ј? Амав са својии вратиоцем и ре!»р Вагнеру да ппак тера за Темерин. Свв троје су црседалв у крла в Вагноо је потерао. Све је бцло V геду, прича рањеии шофер. и већ омо бцлв на улазу у Темерш . када сам од једцом опазир да ауто иде V лево. Ја сан покушао да кренем на деспс и.-. вцше се ничега не есНам. Коод су с» стр^хрвотим треском налетелв иа је.-ин дуд. ко да се стсожњи део вола днгао до стабла. а по томе су се кола претурила п пала у јездек. Из рушевцн^ аггомобила извучен је мртав Амац. док с.У она двојпца тешт» рањени. Несретнн шофер преломио је обе ноге и задобпр веома тешке оз-теде на глави и врату, а и<Л» тако је' и Фрђдрттх МдббЈР теИјре р^леде; Пове^евд је ^страга да'се ут?рде де1а т>ц ове аутрмббђлј^е к«тастрофе- Ррање о«5рјцце рац>еинвд ја вм>м.1 тецгео — сково неизвесир. (Вр-ме) Велина олуја у Алекоинцу Лле.ксннац, 6. авгухла. — 5. р. м- беонела је овде јака рлуја, 1»ја је трајала три н по сата. Ири крају пао је ц веливи град у ве.игинц готу<ђгјег јајрга, који је навео 1к!лш;е датете шиаградима п дувапу 1азд Ђшивашга Ога рггх и Ношгх Брда. Штета износи око 1,000.000 динара. (Време)

Читајте Време

Јуче пре подне сахраљен је о државном трошку бивши предсглник владе и један о;. најзаслужнијих наших старих по.татичара Јован Аваку.мовић, бивши касациони судија и можда најбољи адв:;<ат кога је познавао Београд. Цељен у свим круговима и у сви.ма странка.ма, он ипак ције могао, миоан и повучен као што је био, да пркосц немц.тостивој суд^ини старости — да буде заборав.ген. Заборавиле су га нове генерације, што најзад не би ни би.то чудно, али су га заборавили и многи из стари^ генерација. Отуда је јучераљи погреб Јована Авакумовића, првог председника владе под обновљеном династијом Карађорђевића, био више него скроман. Се.м званичних представника и најближе родбине, на погребу се прнметио још са.мо мали број поштовалаца покојникових, већино.м старих Београђ^на. Телр покојниково пренето је из Рогашке Слатине, где је умро, право у Саборну Цркву у Београду, одакле је са одра понет на сахрану. Неколико покојникових старих пријате .Ђа и родбина, са једино.м ћерком г-цом Љубзшом Авакумовић, дошли су у цркву далеко раније. Дошије су се у цркви ^ашли представници в.тале и установа који.ма је покојник за живота припадао. Као Крал>ев иза с^ник погребу је присуствовао ађутант пуковник г. Љубомир Крстић. Од стране в.таде министри г. г. Андра Станић и ПеЈ^р Марковић, за тим наши угледни политичари г. г. Љуба Давидоеић, Марко Трифковић, Љгба Стојановић, Живан Живановић, Љуба Живковић, Михајло Јов^новић и Јован Жујевић, председник Академије Наука г. Стободан Јовановић и н>ени чланови г. г. Ђорђе Јовановић, Богдан Поповић, Сава Урошевић, др. Живојин Тзорђевић и др. Недељко Кошанин. Од стране Касације судија г. Ми.-?орад Поповић, а од стране Општине г. г. Витор Крстић. Михајло Филиповић и Милутин Добросављевић. На погребу је био огроман број венаца, од стране владе, Крал>а, Акаде.мнје, Општине и разннх друштава и појединаца. После опела у Саборној Цркви први се опростио са покојнмком ррота г. Никола Божић, који је вео.ма депо оцртао живот и рад ^вакумовићев и нарочито истакао његов изванрелан карактер и велику политичку толерантност која је у рврје време представ.1кт.1а један особит случај у бурним временима снажне по.титичке борбе у Србији на пре.то.му два столећа. Истакао је, поред тога, и његов значај као културног и научног радника После г. Божића говорио је г. ПеУар Маркрвић, Министар Шума и Руда, крји је у свом дугом и веома добро.м говору у главном изнео све онр што је важно за упознавање Јоцана Авакумовића као историјске личности у нашем јавиом животу пре скоро трилесет голина. Г. Пера Марковнћ рекао је, међу осталим, следеће: РЕЧ Г. П. МАРКОВИЂА У мј»о јо Јовал АваЈ;умови11, 6«и. председшјк имнпстарспЈа. дугогоднгин>н пароднц послапик/адвокат п акадеинк. У млалпм годпнаиа Авакумовићевпм Београд ^е ценгар појптп<псих п пацпоналппх тежља и како се у то доба лПберална сгрлнка иојавл>ујс коо представнпк слободннх н нациопалнпх тежн>а, покојнп Авјшумовпћ ступ^ у њу н остаје јој веран до смртн. У догађаје последњпх дсценнја | прошлог века н прве деценије овог| вока Јткало је нме Јована Авакуио-1

внћа. Б \јшн цолнтичкн т«.ј га ло>а захватплн су Јовапа Лвзк-ууовпћа, и хук тога, доба баца овог добродушпог човека у борбу коју он стојимкп нодносп Мцнистар у лпбералпом кабтаету Јовапа Рнстнћа пада са својн.ч ше.рон 1550. годнне на железнпчзсои пптаљу, да "бп се 81 годнце појавпо понова као мпнистар у лпбералпо-раднкалном ка бшгегу на *челу кога Је опет Рнстнћ. У Уетавбтворном Одбору. која нод пре^еедгнппгтвоц Крал>а Милана прппрема ^Устав од 1555. год. Авакумовнћ уче1 гвује као члан тог. Одбора. После уво ђења Устава од 1553. године Крал> Ма лан абдннпра. Рпстпћ вођа лнберала постаје први намесннк п његово место као вође либералне страпке заузпма иок. Јовац Авакумознћ За време раднкалне владавппе од 1555. годпне до 159"2. год. Авакумовнћ водн са свој НМ дрЈговама најоштрнју опозпци ју тада свемоћној радцкллној странцн. | >ТактЈ- пок. Авакумовпћа прилпком ! 'мстава владе п његовом раду, зечља I 1гма захвалнтп што ннје дошло нп до ! ка^впх трзавпца. већ је мајскц догађај мнрно лнквндпран. Нсторни ћв датн за гај рад председнпк\ зладе достојно' место. Под втадоч Авакумовпћа сазвад; ра није рпспуштепо Народио Предстазнпштво гоабра.то је за Крал»& Србнје Петра Карађорђевпћа п вратпл-.. са малим допунама Устав од 1533. год. у жиеот. За те владе Аватгумоапћа кзвршенн су пзборп, али је стрлнкл његова прошла Лоше па њпм;:. После тога АвДкумовпћа полепено пестаје са полтгпгпсе позорнпце. Враћл се : . ј адвок&ТЈга. У 1915. кајр Србпја пада, Авакумовпћ верујућп дд ће Га године н старост заштитп од гоњења, остаје у земљи. Но пепрпјатеп иттерннра где је пропшвео тешке чл ;ове. П његов-з тело п дух о-лабилч .-у. Кпо п^абшгк Лвакум-'впћ је' мпого и одлцчпо радно. Њ«ч)Ба теорнја казчеиог права бпла је дз'го к дјто једлна лектпра на српском језику п многи нашп јцвеница имају да захвАле'томе делу за свбј успех и као судије н као адвокатн. • РадовН па пољу правном донелп -у Авакумовнћу потплио за- лужено име бесмртнпка и Дкалемнја Назтл нзабрала га је 1592: год. за свога редо:;ног ч 1ана. 1п10 посЈааЛк, адвокат. одборнНк одлнковао се као оДтпчап бес?днПп. ОвоЈе наХ ,0Л> е Оос-де штампаб јв п опе су дуго'бпле иоуј: . мллдпм г« :1в рацпјама. Савестан, рлдал, тафактерал," то су биле главне особтш • нок. Авакумовића у сваком послу кога се прпхватао а ти су бплп тако многоброЈпн и различки. П за то и ако по годиааиа ^а наше дбба важн као стар, нпак оваки мора за:калити његовол с*рћу, за смрћу чово^са на кога сс мопо указпватп као иа онога за Кога се зна ло за шта се родпо п 11Што је жпвео. Оцраштајућп се у име Крал.евске Вла земнвм о татцима п<ж. Авак> мо-

[ пића пожелимо му в*чап покој п нека мује слава н хвата". ОПРОШТАЈ Г. СЛ05. ЈОВАНОВИЋА I У пме Академнје Наука са покојпн| ком се опростио г. Слобс-дац Јсзано| 1-пћ, предоедннк Академије: „Јован Авакумовнћ. с којпм се да: нас растајемо, бпо је јед.-ш од пргнх I прдвника с^ога дооа. пц <:е оллико>ва6 ! н као адвокат, н као .у.м јл. и као пра; еи научник. Мато :е прјбнши , чнјг гу ј спсообности у тој мерп дцст-:пле за | све вр-ле правцпчкпх ЈК"-лова као способностп Авакумовића. Други ће рсћи, каклв је Авакумовић бно као 'удија и као адвокат; ја ћу се задраитн с>»мо па њег<>вом научпом раду којл му ^е отворпо врата Акааемнје. Заједно <а Ђорђем Цопићем, Авакумошћ ,-е моа.е . матратн као сп-пнвач каопеиоправпе науке у пас. Ценнћ је радио П ј казнецои праву више као комЦтатор на-

шега по-штианог прага покушао датп огаиту те> иог права, и његовп сгпг< прве н пајбоље ствари ко нашлм јеаику нз теорије 1 ва. Његов паучнн рад би врло тсмелхш нег>Ј и вр. ако се Авакумовић бавпо у стободпим часовнма, кставгалн' његови мнсгог. помови. За члалћг Сри к Академнје је изабран пре . Валгазар рогншнћ, Глпша Гершпћ, Јован Апакумовагћ су бпли првн нрагагп-

јгумовпћ је

остојс на епог пипе само >билан н ком само

Кр;

гсдила;

цн којн су ушлн у Ак последњег часа Аваку вовао у по-ЈОвима Ак. знвао за ту упанону : нреданостн. Свп мн п част да с њпме заједпо демијн сећаћемо <*е Ув пзврсног правппка, не: ког родол.уба ц от\тпе! народцу културу. Нека је саава Јова: ћуГ

|ју. Но до