Време, 02. 10. 1928., стр. 4
Страна 4
Уторак, 2. окгобра 192«.
На чају код г. Игнаца Јана Падеревскога У дому чувеног пијанисте н компознтора, народног борца н председника прве владе нове Пољске Женева. свптембра. — За вре- [ поавани одазвалв су се позлву «е заседан>а Скуаштино Дру- с веллком радошЈ^у' н свакн је штва Народа. Женева лма наро- [ очекпвао с нсстрпљењем да вичитп птглед. Балконн великн.х ј ди велнког пијанВсту. Иитвресохотела као Бо Риваж, Берг, Ла \ вање је бнло велико. јер прили' Пе и дрзтих скнћенц су засгава- ј ка је ретка.
ма разних народа, н то сваки с | обзиром на детегацнје. које ту станују. Оама та спо.Ђзилмкт I
Средаега стаса. шездесетиЈ I година, дискретно учегнлчки опока -зује, да Је Женева лрави ј Ј*™- %% с 8е,ИК0М ■ />П ТТА. ' '
Освећење нове основне школе у Новом Саду Нави Сад, 30. септембра. — Данас пре подпе у 11 часова мзвршено је освећеље нове осковне школе на Влдовдакском Насељу ко}у је поднгла Новосадска Општина, а која ноои име Краља Петра Осло бодпоца. Поред многобројног грађанства из оног краја освеКењу је пр^гсуствовао преаседник Опјјјти»*е г. др. Браннслав Борота. Свеш текчж г. Стеван Поповић је извршио освсћење и олржао говор. у коме је Јктакао важност национа.тног просвећиваи»а.
I 122 нм. 771 м. за један сат — на бициклу | Белгкјски бициклиста Лсон Ван'лерштунфт тукао је прекјуче у Паризу светски рекорд у трчаљу на бицнклу за један сат иза мој торцнкла. Нови светски рекорд је 122 км. 771 м- Досаланнћи је др|жао Француз Жорж Бриније са 1120 КМ. 958. Вандерштунфт је прешао 25 к .ч. |за 12 м 41 с. и 4 5; 50 к«. за 24 !м. 44 с. и 4/5: 100 кч. за 49 ми!нута- међународни град. Алп би се погрепгило, када би се Жеиевн ње-1 ла међународна репутацнја ис'кључнво прпдавала због Друштва Народа.
Г. ПиЈеревскн Лепота Лемалскога Језера и гам положај града од Ј 'век су прнвлачилп угледне стране лич' пости. од којих су многп купили вилу на језеру и на тај се начнн још више ввза.лл за тај лепп крај. Једал од тах је и г. Игпац Јал Падере^ски. познат пре рата само као велики пијаннста и талентованп комшгаптор, а пос^ле
љаном у назад и с ллавнм словепским очима. дочекао нас је г. Падеревски I срдачно на прагу своје прострај не влле. Искренн стшсак руку и Iпрве речи одалн оу нам одмах нскрена и доброћудиа човека н. иравог словенског домаЛипа. Вила т. Падеревског правн јс музвј, Први салон у којп смо уптли и покрај своје прострзно'■ти још увек је мален да смести многобројне слике владара и по.лнтичара. посвећенс Падеревском. На зпду, по столоппма. па клавпру. све је пуно слпка. нзмешан-нх. што још внше повећава ннтересантност. Тако Вудров Вилсон. недалеко од њсга Мусолнни. -Ја тим Папа, к-раљица Викторнја. геиерал Галијепи. Албеп Тома, белгнјскл краљ Алоерт Први. румунска краљица Марија н т. д.> без краја. Иа тога садона идв се у други, сав испун>ен алатннм ловорнма. сребрппм венцима. статуама и меда.т>ама. То су награде за разне уметпичке успехе компознтора «Ла Г1олонез». У најпријатнпјем расположсњу и у срдачцости, коЈа одлику- ј је г. Надеревскога, ои јв нас из-! двојно од осталих посетилада, | јер је било много и другнх. У за- ј
ОБИОВА ФРАНЦУСКОГ ПОЗОРИШТА
Ко]е боје треба да изабере дама ша сбојо ] одећи? Хаљине не зависе од новца него оа укуса
Анри Ротшилд и Саша Гитри подиЉу два нова позоришта у Паризу
Парнв, 30. септвмб[в. — Нова позорншиА ссзона у Паризу не само да обеНава ванредаи репертоар, него истовремено и два иова позоришта, која подижу Анри де Ротигалд, познатп мнллјардер, н Оаша Гитри. Оба ова театра представљаће најсавршеније тто може да створи савремена бинс .ка техника. То је нарочЈгго важно због тога што веп одавна парнска позорншта не одговарају духу и тетнишг времена. Аири Ротшилд, познат као аутор лозоришних дела, још нре две гоаине • се био решио да у у.лици Пигал полнгне једно модерно ловоритпте иајмодернлје биноке техиике. У заједницн са целом једпом четом стручљака, инзкењера и архигеката, он је.два пута путовао по велкким немачким вароппгма и студирао
рата и као политичдр, јер је г. I себпој соби провсо је пре ча.ја с Падеревски био ппвп председнпк ' иама пола сата. раоднтујући се ј лрве владе нове Пољске. Тај ве-! жпво за рад наатега конгреса и лики уметник прославпо се псто '<татно пунећи шампашером натако радом на обнови евоје отаџ- [ ше чаше. Разговор је токао
бине као и својнм великнм умстничким усгтесгтма. Његов политички рад је неочекиван и брз. а љегова полнтичка каријера расте упоре_ш с шм. Осеташии у лочетку рата н дужност и моменат. да служи народној ствари,
ПОТЛЛ'110 слободно И ПСВеЈАно, п мп смо убрзо оа бившнм прсдседником владе једнв држа-1 ве од 30 мтпона разговара ти 1«1о да смо стари н добрн позна-1 ници У на]бо,т>еч расположењу нспри
он папушта свој уметннчкц рал ' н сав се преда е пропагнпаљу иао . нам " г Падереаски. ла му ].
сав се предаје пропагпрашу народиих интереса и органнзовању акције. Ту се и огледа величина његове лпчностп. За про паганду народне ствари он је утрошло за време рата великп део своје имовлне. стечене тмет-. I . ниткнм радом. Без велпкот ло- ,е ^ 10 кам ј« у кн* литичког искуства, али са дубо- • зи ^Маргарите Сарфати о Мусот.<КИ.М патриотским осећајима, и нашао лОСЛО0Н ° " сте мжлм користећи се својом велнком по- и текст - ^пореливши и латуме лопулариопЛу V иногтрапству. он 1иао - је 30 » је јож»о је миого ' доприиео пл.ђској ТР 051 ™ мога * >' зет " °л Мусолини-, СТВИрИ \\гтчтои р Патапаву1/и . Отишавши 1916. у Америку. ои прикупља са генералом Халером иољске добровољце и организујв их у легије. ИмајуНи Бок. Вилсона за интимног пријатеља, он успева да 13. тачЈ ;а од 14 чувеиих Вилсонових тачака буде посвећена стварашу слободне Пољске тга пзласком на море. Овршивши успешно свој посао у Америци. великн уметвик. а тада већ и велики борац долаан у Парпз, гда са г. Думовскјш ствара иародни пољски комитет. као центар пољског подитичког жнвота, који Оуде ускоро призпат од савозника и као званични представник пољског парода. Али рад Падеревскога није био само организаторски. Он је био у извесној прилици и чисто револуционаран. 27. децембра 1913. он дола-ш у Познањ, ко.ји је још ув^к био под немачком влашћу, диже побуну у граду и постнже проглашен>е његовог прнсаједнњења Пољској. После три дана већ је био у Варшави. где га свесрдно дочекују и одмах бирају за предоедннка владе. На томе полождју провео је пуну годину дана н бно прв^ пољски делегат на Версајској Конферепцији Мира. одбнвши да примл ма какву плату. Послуживши одаио отаџбини прилнком њеиога консолидоваља. г. Падеревски напушта нолитику и повлачи се на своје имашђ у Морж крај Женеве. које му је јрлпн ) нреостало од некадашњег великог богатствл Врло наклоњен према омладиии, г. Падеревски по-чвао је десетину дсл^гата са конгреса Међународпе Уппв^рзитотске Фсдераци> за Лнгу Народа. одржапог у /Кенсви. на чај у свој дом. Сви
>ча Једном његовом путу до Америк« дошла до руку јелна књига, у ко>ој су биле мисли лоједшшх вођа бољшевичке револ\ г ције.Од свих понајвише су му се допато пасусн Троцкога, али >чжоро затим бно
га- Изрично уштан г_ Пааеревски дозводио је ла се прела јавчости ова његова изјада. Желећи да дознам \шш.к»еље тог великог човека о нзма и о нашој земљи. искор;к:тио еам при.ижу и утЈтао га на само. Кзбегавао сам свакт? по.тгпгчкм рпзго^оп, јер сам 6 ј ? о ооавештен, да г Падеревски, далеко сал од полктике. не же.ти давати такве изјаве. С великим си.мпатијама почео је г- Падеревски ла говори о на.ма. Н?.рочито се интересовао за иаше везе С ПОЉСКОМ, 0 аК1Н1ЈИ пол>ско-југос.товенскил клубова код нас и о раду г. ми^истра Окенцког у на-1 шој зе.мљи. Из његових речи виае ло се ве.тико познавање наших 1 прилика и још већа жел»а. да још више сазнв. У ^аво, кад је почео да ми налаже своје мшиљење о нашој будућности, био је прекинут, јер је већ бито крајње време. ла се стигне на лађу за Женеву. 1 ОпраштајуКи се са мном, г. Па леревски је рекао: «Сад кад знате п>т до моје виле, кад дођете ! лруги пут у Женеву зођЈГге и до I нас* МИ.1ЕНКО МИ.1ИЋ
од маниро. Ангоан не воли ипсценацију Рајнхардову, нитп ону модерпих Руса, али је њсгов дух тако еластичан да му неће бити тешко, поседујући нова. савршена бииска оредства, дд прошири своје уметннчке хориоонте. ПРОЈЕКАТ САШЕ ГИТРИЈА Чудноват је пројекат другог позоришта које оснива познати глумац и писац Саша Гитри. То је пројекат који произлази из једног схватања о свету, које се враћа срезњевековним облицима колективитета. То позориште било би у најтешњој вези са трупом коју би Гитри изабрао. Око позоришта он би саградио станове за сав позоришни персонал и све глумце. Пансион, интимнн казино и дансинг. У своје време познати писац Шарл Вилдрак био је пројектовао један такав манастир. То је одговарало његово.м књижевном схватању. Саша Гитри, за кога се може ј5ећи да је «омађијан позориштем», враћа се у начин старинскнх путничких и циркуских трупа, које су стотинама година појјвргавале живот појединца захтевима целине! То је, међутим, могућно само њему, у ово зоба потпуног уметничког индивидуа.тизма. Сашу Гитрија гл\мци његовог позоришта Едуард Седми Толе као брата и оца, и не постоји затегнут олнос између њега као директора и чланова позоришта. Оба ова покушаја, Ротшилдов и Гитријев, представ .Ђа |у скори ренесанс француског позоришта. (Време)
Стара јв иотина, да пробпем веш| тине обуНи св не предстаала проблем новца, него проблем личиог уиуса. То ое нарочито односи на хармоничност боја одећв са целом нашом фигурои. То знање, та вештина, у ствари је једгн доста редан израз уметничиог талента. ! 0 свему томе говори једна одлич! но написана књига од М. Сторијеве: КАНО ЋУ СЕ ДОБРО ОБУЂИ? ПЛАВУШЕ Да ли муииарци заиста више воле плавуше? Ако плавуие послушају ове савете, онда мог^е да ће их више волети. Плавуши с« меким, детињским нонтурама и сеетлим теном, стоје на расположењу -отово сви тонови боја, ближи или сасвим супротни, са јаким или сла1им истицањем. Поред свег тог, у ин ересу одржања меног израза њиховсг лица, оне не смеју употребити су^ише чисте и топлз тонове. Тонсвикоји имају исти интенаитет нао и њихов тен упропастиће њихов ееричан изглед. Али, то важи у прв<м реду за жене са модерном, витн<м линијом. Ако блондина нема довлно нежних форми, тада је добро л изабере црно, јер је то чини витк1јом и даје јачег израза њеиој плавј боји. БПЕДЕ ПЛАЕУШЕ са белом ио-
Саша Гнтри позоришну технику и архигсктуру. II решио се за бииу дизалицу, неку врсту бпне--лифта, какве у отпите нема ни једло позориште у свету. ПЈе.;т огромних лифтова-поворница, једиа над другом, моћи ће цатл шост слика. Ти лифтови били би саграђени у великим дубпнама под бином н електрипном снагом вучени на поврпгину, позорницу. Тако бц измена Счтих^ ишла веома брзо. Што св ти^е светлостн, Рохшилд би конструисао једди нов систем осиетља-1 иања позорнице, 1соје би било| спровођено и у наЈсулти шијнм окалама. Грађен^ овог позоришта пзазвало је нри.-пгтну сонзацију, и лоједини пнонирн модерне бине, Дилеп, Бати, ЈКуве, а ларочнто Питојев. рефлек гују на могућност раЈа у том позоришг>'. Међутим, Анри Ротишлд обећао је днрекцију осниначу Олободног Поогоршпта, Ангоану, који је улојкмо највшпе труда око реформисј ]?* бинско уметности у Паризу, ирво у Слободном а затим у Антшновом Позоришту. Антоан нма <0, али изгледа као да нема виш' од 50 година. Он одавш води позорншну критику у Енформасиону и борн се за модерно посЈоршпте. Његова је девнза бнла: ослободити глумда
Готова је НЕЧИСТА КРВ {јоман Борисава Станковића. цена 30 динара. — Може се добити у свпма књижарницама. Главна продаја у нњижари «ВРЕМЕ», Повнкареор« ул. 4 6
жом, са нооом боје тамног восна, са плавим, црним. смеђим, сиаим или зеленим очима могу дз носе ; светло зелено, светло плавичасто-зелено, светло и тамно модро, светло црвено, ружичасто, тамно смеђе, светлооранж, светло са преливом, модросиво, светло еиво, бивоар, боју меса, лавеидлу и блиставо црно. Али, морају да потпуно батале црвено-виолетно, лила, црвеио-смеђе, блеиггаво црвено, мрко-црно и све јаке боје. ПЛАВУШЕ које немају тако јасан, али ипаи светао тен, са светлом, полусмеђом или неодређеном бојом 1:осе, са плавим, сивим, зеленим, смвђим очима, могу да бирају сввтло зелене, благо ружичасте, там но с»леђе, сиво-модре, ивоар и блиставо црне боје. Треба да се чувају лила, црвено-лила, модро-беле, свих масних тонова, сувише саетлих, раздражљивих и топлих боја. ЗА СМЕЂЕ (КАО ОРАХ), опа/Бене, са црвенкастим сјајем иосе, светлим теном, са плаеим, сивим, зеленим или оветло-смеђим очима одговарају боје: плава, хладно смеђа, зел«на, тамно-црвена, зелено-плава, илака орвнж, тамни беж, ружичаста, тамно-сива, бела и црна. Никаива жута, плаво-лила, лила, црвено! лила, сенфова боја, топла смеђа или ; беж-ручиста. (Уетуства за бранвте у оутрашњом броју)
К А С И Н А Норма Шнрер и Т>апф Форбес У Метро Голдвнн прсмијерн л>убакања, лубави, смеха,, луксузннх тоалета:
ш
Ускоро у част дссетогодншњиис пробоја солунског фронта великн ратнн филм ВЕРДЕН v коме се внди н Н> В. наш Крал. АЛЕКСАНДАР у више саена Дола.чн Уфа шлагер Иовратак
ш
Позшпи фиЈМска Лумица Мерн Пнкфорх најзид се решнЈа м а од сече своје чукене Југачк? внтнце за љубав моле. СЈНка прехставља ггумнцу у фрнзерско* сазону, у коменту к ;ц њене витнце палају пој фризеровнм маказана
НА ^ЉЕ НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ
СВАКОГ ДАНА ДОЛАЗЕ ЗА НАСТУПАЈУЋУ СЕЗОНУ НАЈМОДЕРНИЈИ Мушки шешири полуиплиндери и качксти-капс женскн мушкч и дечији: ПУЛОВЕРИ ■ ЏЕМПЕРИ Топли доњи веш Г а ћ е комбинезочн спаваћс кошуље итд. кчшобрвнн. рунавнце, намашне, марапе, обу^е, машне н т. д. Избор, квалитетн и цеие искључују конкуренцнју ш^",у е кГс р Гс СВЕ11 МИПИћ, Кп Мнпана 111, СпавцЈа
ВЕША Г Ж Г КОШУЉЕ
Какво ке бвти време у октобру месецу? Познати метеоролог г Шафлај пред сиазујв: ,,Ме«вц октобар јв лоследњих год*на имао стално лопо врем« и ту своју о:обину оДржаКе у главном и овога пута. То Сити пријатан јесењи месец са неколино нарочито лепих дана. Температура Ко со готово целог мзсеца одржати равноморио и на иормалиој висини. Осетно ће пасти тен оно 24. Кише неће б-ои сувише. Измођу 10 и 20 биће вероватно доста ветра". Астрометеоролог г. Адолф Брискорн из Штокера, чије су се прогнозе често обистињавале, пред с назујз: „Месец ће бити магловит, са неколико потпуно лепих дана позног лета. Топла периодз са малим изузетхом по чеКе 21. Дани промене времена биће 6, 18, 24. и 29. У почетку биће време магловито, ноКу свете. облачно, а насније сее топлије, са поремећајем око 5. Око 7. јаче ноНно падање темперетуре са ветром и нишом; у планинама снег, а у источним крајовима и оишим пределима иоКна слана. (Треба пазит и на цееКе, поврКе и кромпир). Око 15. блаже, ветрозлто и кишовито, а посло све боље време НоКи свв хлад иије, нарочито око 22 Око 26. треба очекивати промену на кишу и ветар, мождв са мало снега. На крају опет побољшање".
ЗБИЉА и ШАЛА Кад је 20 јуна 1792. године, на даи санкилота, Луј иа једном балмону Тиљерија испио чашу вина у здравље народз и отавмо на главу, да бм задовољио масу, црвено иапче, један оледн младиН ноји се налазио у гомили узвиииуо је: — Прави комедијант! Не зна да 6ч требала само три топовсна метиа... И сва ова гомила разбегла 6и се главом без обзира... Тај блади младић био је тада неми Наполеон Бонапарта. * • * Говори се о бракоеима и брачно; срећи. Инспеитор Мзрновић призмаје исирено: — Ја сам ееК тридесет година оже. њен, па ипан проводим сваио вече иод нуНе са сво-ом жгном! Нзстаје опште чуђе№е међу мушнзрцима и одобравзње међу женама, од иојих једив узвикује са оду. шеаљвњем; — То је љубазј А г. МзрновиЦ је додао: — Не, гоопођо, то је ишијас!
Шта треба знати? — Одрастао човен удахне у једној минути 18 пута ваздух, новорођенче удахне у јадној минути 50 пута. — Крви, да оптече кроз цело тело, потребно је 23 секунде. — Проналазвч саксофон, бнв ј,. дан францусни мајстор, по имену Саис; умро је 1894 год — Први Европл.ании иоји је запловио јужно-америчком реиом Амазоном био је Франческо Орелано, у 16.
Када лепе очи јодне жене замагле услед оуза, онда је човен тај који више не види јасно. ГТурние).
— Јеон ли аадоа-с.Тжиа са успехо* авсје Иврге иа улнверзцтоту ? — Сасвнм сам заловолна; >шај« 44 аа јаднаг ад с®0)ил црофосоре.