Време, 02. 10. 1928., стр. 7

ЗУор**, 1. октобра 1л*.

Сграна 7

ИНВАЛИДСКИ КОНГРЕС У БИТОЉУ

Инвалиди и четници на гробовима својих изгинулих другова на Кајманчалану

И^ вијнли пред спомеником на нашем војничког гробљу у Битољу

Битољ, 1. октобра. — Јутрос рано у 4 30 крену.та је поворка од 30 аутомоби.тз са инвалидима и гостУ1-ма на Кај,макчалан, гјс је средж11ни одбор Удружења Ратаих (1нзалида одржао помен својим па,71*м дзутовима. Вр.то добар пут, који је овог лета израђен омогуђио је да су сви а>томоби.Т5т изаш.ти до саме капеле без већих дефеката. Како је која група пристизала, одлаз«иа је у капе.ту и па.ти.та свеКе. Иахо је био врло јак ветар, ипак су посетиоци обишли гробље око капеле. Незарав14>ени ровови као и остатци муниције и ратног прибора били су неми сведоци страшних борби које су тамо вођене. Са Кајмакчалана пружа се диван изглед на све стране. У даљици назире се Воденско Језеро, а десно Сторовић, затим Тарков Гроб, Тарков Зуб, Флока, Соколац и т. д. Сва та места освежавају успомену неких од прислтних који су у борбама учествова.ти. — Ето ту сам ја био са добровољачким бата .ЂОНом, на десно био је пети, а лево седамнаести пук. — прича један од присугаих. Сама капела иако изложена атмосферским непогода.ма одржала се у потпуио исправном стању, гле је сазидана нова звонара и на м>ј звоно које је даровао ве.тики Србин и познати научник г. Михајло Пупин. До капеле налази се ново сазидани црквени дом. Нешто после 10 часова у капели, која прима једва 20—30 људи, и која је једним делом закрчена вениима, почео је помен. Чинодејствовао је битољски владика г. Јосиф Помену су присуствовали г. г. Ст.јепан Бару«ћ Министар Соција.тне Политике који је од стра-

не владе положио врло леп ловоров венац. Од стране власти п ; * суствовали су још и г. г. Миле Ђорђевић, генерал, М. Благојевић референт жупаније, Велизар Ђорђевић поглавар среза мориховског, затим г. др. Рајс и др. Воја Јанић, министар на расположењу, као и г. Квннто Манцолини. ита:вфнски посланик и управник града Бито.т>а г. др. Урош Прмца. У једном крају капеле наслаган је велики број венаца од свих корпорација. Нарочито је запажен трнов венац који су наши четници И.%1ћ, Кандић и Којић положили на гробове својих изгинулих другова четника. После помена у 12 сатм морало се ићи натраг. Услед јаког ветра на Јелаку-(>длу >-чгтњен је одмор где се ручало. Одатле се сишло у село Бач где је посећен ратни дворац Регента Александра из 19161917 године. Т.у је госте дочекао велики број се .Ђака и ђака основних школа. Министар г. Барић провео је кратко време међу сељацима. Владика г. Јосиф одржао је кратак помен на војничком; гробљу код цркве, па се затпгм це-1 ла група снпмила пред дворцем. После краћег одмора поворка је продужила пут за Битољ где је ј стигла око 5 сатњ У свима селима кроз која смо пролазили у част ј данашњих свечаности домови су ј били искићени заставама У Бро- ј ду и Кеновима направљени су славолуци од зелени,-а. Кроз сва села дочекале су нас групе сељака. Вечерас ће Женска Подружина у Битољу приредити чајанку за инвалиде. Сутра Удружење Инвалида приређује концерт. ЂОРЂЕВИЋ

„Тајмс" за гарантовану неутралност Арбанијв Лондон, 1. октобра. — Бавећи се питан.ем лталијанског утнца ја у Албанијн, Тајмс закЈву^гу« је да је међународно гарантова^ве кеутралиости Албашје јединн начин за избегавање неслоге из.међу Италијана и Југословена који једни друшма приписују агресивне намереСукоби нзмеђу националиста и разника у Хамбургу Берлин, 1. октобра. — Јављају из Хамбурга, да је приликом општинских избора дошло до сукоба између чланова удружења «цар ска застава«, комуниста и бивших ратника. Рањено је тешко 12 лица. СтотЈЈну манифестаната лако је рањено. Велика радничка манифестација у Берлину Берлин, 1. октобра. — Ралшгчка странка организовала је велику манифестациЈу, на којој је учествовало 10.000 радника. Маса све та хтела је да ттродре у салу где је држан раднички збор, због чега су настали сукоби. Полиција је интервенисала. Има око 40 рањених лица. од којих 3 тешко.

Двадесетогодишњица сколског певачког друштва „Вардар" Окоиље, 1. оетобра. — Још за. врв>10 цурске владаааао у Скоаљу јо оановало ловачко друшггво «Вац>д;ф» јсојо јо (иајотаријо у Јуисној ОрОнјн. Пооачко друштж) «Вардар», пореа лдјотиосии гајнло је и нацнопалпе осо1»ајв за време тешшг .робовања, тако да је пород скопоке омладнно око себе окупљало п иаше вЈотакпутаје нацпоналне раоЈПксе и четаике. У «Вардару» оу певали као отални члановн лшогн че-пншш мођу којпма и чдорови потЈШк Јова зва^га Гапап и војвода Ванђел. Ннтересалтан су билп кокцерта сВардара* здз опих вромона, када оу певали грађани, ђаци и чоташш. Пеомо оу поване сл много пзмоњешгм рочима које сју имале наротита значења и парод нх је ®рло добро (радумовао, падајућп се бољпм времелима и ослобођењу. Овде се чнне велнке ирнпреме за прослвЈву двоаесетогодипш»1ше овога друпглва, у којој узнмају учешНа н осинвачти са вођом ару^гва г. Марком Ж. Ил-.гћсм. Председшгк друнггва г/ Огојан З о<1 )5 грови1г диролхф шмига-зије 1уиео је у друптгво нов адрсивнји изивогг. Друштво се нагло обновнло пово1»авањем чла.н0ва. Аигажован је хоровођа и музпчки спилгоуга г. Јанко Пладетп. Са проелавом 20-годишн>тсцо <гВшрда(ра» у СкоплуУ Ље се »стовремочо едржалш велпкп слет свнх пезачкнх Јгру^пггава нз целе Јчрал.евкне. За припреме овнх велнкнх свечанооти образовал .је нарочнтн прнређнваткн одбор. (Време).

Шевролетова експедиција одлази данас из Београда, настављајући пут за Штокхолм Где постоје најбољи друмови и где је човеку смрт најизвеснија?

Окружна конференцкја Радикалне Странке у Ваљеву

Ваљево, 1. октобра. — Синоћ е у сали хоте.та ЗЈатибор у присуству свих среских месних и опитинских делегата одржана окруж иа конференција Радшсалне Стран

учинили што је био случај са пашиНевци.ма, протићевци.ма, јовановићевцим и другима Б.тагодареКи само г Аци Станојевићу те су фракције поново сли

ПРОСЛАВА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА У БЕОГРАДУ Програм великих војничких свечаности на Бањици

При.тлком прославе пробоја Солунског Фронта одржаће се на Ба лици велики реви трупа. По припрема.ма зсоје се врше то ће бити реви какав Београд до сад није ви део, реви наше снаге, шше војнич ке моћи. Командаит параде, армијски генерал (Г- Ђура Докић издао је јуче наредбу, у којој је изнет програм војмЈгчких свечаности за 6., 7. и 8. октобар. У великом ревиу на Бањици узе ће учешћа све трупе београдског гарнизона. поморска академија, почасни водош! свих п\ г кова који имају заставу и представкици пукова који немају своје заставе. На маршу, приликом ревија ступаће прво Кра .Ђева Гарда: пешадиски пук, пионирска чета, дивизион брдске артилерије и коњичка бригада. Затим ће наступити војне школе: Војна Академија (батаљон друге и батал>он прве године). Администартивна Школа, Прва Пешадиска Подофицирска Школа, Артилериска Подофицирска Школа, батаљон морнара, оде.ч>ења пукова без застава, затим почасни водови пукова са заставо.м, Штаб Дунавске Дивизиске Облафе Бригаде, три пука пешадије (2, 8 и 18) Телеграфска Ко.манда, батерија тешке артилерије и 2 артилериски пук. У ревију ће узети учешћа 30 ескадрила авиона, чији ће се распоред накнадно извршити. Прилик.ом параде, пешадија, брд ска артилерија и тешка артилерија проћи ће обичним кораком, остала артилериска одел>ења и коњичка бригада у касу, а пети коњички пук и артилериски дивизион у галоггу. По свршеном ревију одржаће се кратко благодарење пред фронтом пешахнског лука Краљеве Гарде. Затим ће трупе најкраћи.м путем отићи у своје станове. Тачан почетак ревија накнадно ће се одредити.

Теретни «ШевроЈет» у експеЈииији Благодарећн огромнпм напо-јевима где 1е живот стално v о-

<е за Ваљевску Област. На овој | вене у једно и Радикална Странка :<онференцији конституисана је нова управа. За председника изабран је наролни посланик г. Стеза Јанковић за потпредседнике г. г. Зића Магић народни посланик и лоста АЛексић бивши народни по:ланик, а за секретара г. А.тександар Ломић. пог.тавар пензији.

У почетку конференииЈе народ^и посланици г- Јанковић и г. Машћ обавестили су до детал»а делеате о своме раду у Народној Скупштини. Г. Јанковић у своме Јодужем говору, поред оста.х>г. ^екао је и ово: — Клуб Радикалне Странке 1шао је на то, да се у садејству I са Хрватима ради, али препрека ^поразу.му био је Стјепан Радић, <оји је на свакоме кораку гледао да започети рад са Хрватима ракине, као што је био случај са Јргошим председником г. Узуновичем, кога су Хрват пом;: ' 1И али 1М то није сметало да му шестпу га обарају владу с том намером н 1аролом да Хрватску направе саиосталном државом. По исирпљењу свих споразума, ^ајпогоднија је би.та влада четворче коалиције, пошто су то изиски*але и потребе саме лржаве. Наша ^адикална Странка је много изубила овом приликом, што је све 1Ш.х> у корист Демократске Стран <е. После свега овог непријатељи ?адикалне Странке хтели су да је аоцепају, као што су донекле и

рима које 1е Џеперал Мотоос уло жнла V успех експеднцпје П1евголета, прве аутомобилске експедншт која је прешла најрогобатниш контпнент. Афрпку . чланови експедидше лрешли су најгори део свог огромног пута и сад тек одахнули су полазећи друмовима праве Европе. од Београда даље. Најинтелигентнији и најзаслужннји члан експеднпијр. новинар г. Гордон Мекпис, један млад. енергичан и савршеног самопоуздања човек. пзјавио је јуче надпем сараднику: — Сад смо тек сигурни. До сада опасност бнла 1е оедовно уз нас. Кроз Африку. једнако као кроз Арабију. Малу Азнју, Тра1;ију, Бугарску и Румуннју. европском

остала је чврсто уједињена као и ј пре смрти нашег вође Николе Пашића. На крају свог говора истиче да је постигнута пуна сагласност из- \ ■■ , међу Главног Одбора и Посланич- ^ де & ОСвћамо на V ^ | терену. — Београд ми се ванредно После г. Јанковића говорило је ј ер ме подсећа на ваоорш теко.тико говорника ^еђу ко- , Шц мог коа1а1 Ј ужае јнма се нарочпто истакли г Вића \фр Нке Из ничега све, брзнном Матић, Божа Симовић индустрија , :0 ју дозвол>аваЈу људска плућа лац из Обреновца, Раде Павловић, „ мшак То је по .зпш;а Београадвокат из Ваљева и др. Јован Ми, да КО ј и има дцван положај па јушковић управник окружне бол-, ^алама огромних река. Једнако нице у Ваљеву. ко)и је у своме го- ка0 што ј е то б ИЛ а лозннка бевору био бурно поздрављен. Овим 1ИХ ццонира Јсоји подигоше V је конференција заврши .т! свој | црначкој пустнњи Јоханисберг рад. (Време) \ најмодеонију варош св<та. Кеп————— ц —вшв—д I гаун. то сјајно пристаннште пепропењивог богаства н Порт Елпсбет. један ретко жнв трговачки центар. Затим. испричавши све могуће доживљаје. напоре и борбе са злим елементима, природом и Вас кзшљз Ђудима - г - ^ 1екпнс ' који пред " •тавља највреднијег и најконпеп решава најбрже трисапи ј ег човека од непупих КРЕСИВАЈ1. 30 година. даје израза свом чуТо је познато и — Верујте. и сам се чудим да прокушаио сред- смр учинили ово што сад тек ство, које слуа ота-о,-,.] 1амо Знате лп шта значи па брзо и сигурцо. месецииа ићи и ићи. не одмаПазите ва оригиналну бо- /"јрЧРвМн се иикад довољно. увек чпи7 Ба!еп" Г А 1 Е 'У у ДУшевно1 и физпчко! напето^ * " р " \ј'.У сти . бопзи и напорт. размпшља■■НВИвввшнмиу п сгв,1Г>:;нл - олакшипл V кол.

Читајте Време

Несносна

пасностп. — Питате рде је било најгоре. Наравно, то је тешко веровати, али се мора рећи: најгоре је било све, цео пут, али и ту је сграхота долшвела кулминацију у Истсгчној Немачкој Африци, у подручју највшпег афричког виса Кнлиманџаро 11шли смо као кров зид, раабнјајућн н пробнјајући. ие позиавајући ни дивље насељенике ни страшне опасности теоена. Сваки час надали смо и дизалн се. Смрт јв ту најизввснија. Ништа нигде није тако извеспо као смрг у тим језивнм крајевима. — А где је бнло најбоље? Би ло је и тога, али кратко; То је пут у Нугенди, где смо ншли 450 км. дневно. Пут су правили црнцн. Нико на свету није у ста њу да наиравц гако диван пут као пгго га праве црнцп 1са д им се добро плати. То јв рај од пута. Нпко пнкада пигде нпје могао да впдн тако диван пут, пут паркетнран дивним каменом. Црицп су, уосталом, већпном би.ти првдусретљнвн, за паре, наравно. Правилн су нам путеве и тунеле за пролаз- Стајало 1е много, али је неиако ишло. Ја знам зулу - је-зик н могао сам да се споразумевам готово са овима дијалектима. Израдио сам око 5000 лепих снимака и један фнлм од 2000 метара. Нмам докала да смо ми превалнли и такве етапе аутомобилнма, где викада раније ии бели пвшак ннје прошао. — Сад почпње Европа. Свиђа ми се почетак код вас. Имате дпвне народне нгре и ноапкуЗначп да сте даровпт народ, духонит и са извесном лепом фантазијом. Експеаиција данас у 2 часа после подне одлази за Загреб, па даље преко Мплана и Парнза за Штомолм.

Ген «ра,тна лроба ревија ојржа]>е се у петак 5. октобра у 9 ц по часоаа на Ваљици. Командант Београда издао јв наредбу о почаснкм иаљбама У данима лрославе пробоја Солун ског Фропта. Са Града испалиће се поча/С-не паљбе: 6. октобра увече, 7. ок1обра ујутру и увече и 8. октобра ујутру; са моннтора Вардар 7. октобра увече и 8 окгобра ујутру. Ревију трупа на Бањици морају прнсуствовати сви активни официрп београдоког гарнизона, ван отроја. Резервни офнцири и офнцнрп у пензији морају битл у униформи и при ревију само у групи с активнкм официрима. Питсо од њих не сме бити у депутацвјн у унвформи. На дан нрославе пробоја оојавиће се ук&з о унапређењу у чпн поручшша офшџ1ра 60 кдасе, којн 1. октобра стичу праао на унапређење. На дан 7. октобра, у о часова по подне одрнсаће се у Офицтфском Дому, за стране представнике. предавање о учешКу наше војоке у пробоју Солунског Фронта. Ваздухопловни реви иа Бањици Нови Сад, 1. октобра- — Сутра одлази са ковосадског аеродрома под командом ваздухопловног мајора г. Душака Радовића команоанта Првог Вазлутсопловног Пука комб1товани ратни бомбардерски ваздухопловни пук који ће се спу стити на Бежанијском Пољу и свде наставити вежбе и припрече за велики вазиухоп.1овни реви, кој« ће се известо на Бањици 8. октобра. Са пуком упућена је и аутомобилска колона која нос« шаторе и сав остали потребни материјал за Ваздухоатовни Пук. (Вреие),

СТРАХОТЕ ПРОХИБИЦИЈЕ У АМЕРИ11И Разбојничка банда кријумчара која ради у вези са полицијом у Филаделфији Једна разбојничка војска, најиодерније опре.мљена, којом управља један „цар"

Лондон, 1. октобра. — До сада је Чвгаго валшо као град рав бојника и кријумчара а-ткохола. Ол је имао једно модерно чудо: уређену војоку злочинаца, која св са сјајним уопехом тукла са полпцијом, пллчкала, убијала, уцењивала и отимала како је хтела. Међутим, Чикато сада пада у сеш:у. а Филаде.тфија га претичв далеко. У Флладелфнји је рођен Бенџемнн Фрвиклин, и гу је и сахрањен. То јв варош највећнх америч1Ш1 светиња. Она је почета борбу за ослобођење од Енглеоке н борбу прогнву система ропства- Ту је Џорџ Вашннггон рекао дивне, последње речи амернтеом народу. Ту је центар квекера, чистунаца, мора-листа и лоштовалаца закопа. Све је то сада бачено у заборав: ФиладелфНЈа данас ирадстаага разбојцичку пеКину, у којој два милиоиа људн дпше онако како хоћв једпа разбојничка, кријумчарска банда. Један човек уотао је да оборп овај систем, неки Џон Моиаген, председннк дистрцкта. Са највећом бруталношћу он је решен да стварп доведе у ред. Основап је један велшкн суд, који с.ва.кодневло открива лове злочнне. Организацнја кријумчара помог нута јв од полнције и ових врсти дрлсавних надлештава. |Корупција је страховита. Њене по следице су ужасне: цела једна скала најгорих злочина из дана у дан појављује св пред запрепашћеним светом. Док св прошле године.њима на душу бацало једанаест убиста,ва, ове годпне. само у свлтембру месецу, сазнало се за 24 њихова уби ства. Кад је. лредседнж оиштине видео да се даље не мол;е трпвти. сазвао је 45 шефова полицијских квартова и тражио да се у току 24 часа уиишти ова влочипачка баида. Али, то јв ове било узалудно: сутрадан су

ухапшена свега два човека к две жене. н ако цела Филаделфија ана да у вароши има 12.000 крчмп н барова и безбројно маллх крчмн по периферији. После тог неуспеха. почео је дистрикт сам да ради, изоловавши градску полицију и дозвавшн у помоћ државну жандармери-ју. Констатовано је да 'је полнција пактирала са злочинцима п помагала нм у свему. Ншло се тако далеко, да је по■тиција пустила бавду да покраде државне магацине са зап.тењеним алкохалом. Украдено је око два ми.тнона литара алкохо.тних пића н продато по свпма градовима Северне Америке. Многи банкари правили су сјајне пословв као члацови ове б&нде. Организацнја банде је савршена. Тиква организација до сада још нтгје постојала. То је војока, која нма овој штаб, свога цара. своје законе и судове, свог мишгсгра фпнанеија, и таво редом. Норуж&нн оу најмодернвје. Једна фаорцка продала је 4л0 најмодернијпх Викерсовпх мптраљеза, а затим око 2000 'Гомпсонових малвх митраљеза који се носе као пушке цреко рамена, а у минути 1гзбацују 100 метака. II ало је раописаиа огромиа уцана од 100.000 долара, ллак поллццја није могла да добије у руке цара ове банде, па чак нн да сазна његово право име. Ово модерно чудо, оргатшза. ција лопова н ра-збојннка, криЈумчара и убнца, значи једну тешку болест Амерпке. Она показује како прохибпција жкке Да нма страховпте последице, чак горе но нједан другп порок. Пнје се као и раније, само сз пуппком у руцн, убнјајућп и лљачкајући све оне који су склоии да издаду ма и најма њег кријумчара.

Читајте Време