Време, 18. 10. 1928., стр. 3

Чствотак, 18. октобар 1929.

Страна '

НАРОДНА СКУ11ШГИНА

Узроци рђавог жслезничког саобраћаја у земљи Мивмстар Саобраћаја о соследњим же тезвичннм нссрећама

Јучзрашњвм савтанку Скупкао и п^оцјлом , прису. о.воеао јв грло малм број поола»ива. За овдлицу је, у опиле, •".адало олзСо интереооеање. На »неаки рад ее кије прешло. Ношто послс 10 часова седннЦ ј је отворно потпреаседннк, г. Кујунџић, Пошто је прочвтан заанон!®, првн је узео реч г. Воја Ласић -којн примећује да прелселдик, прилнком утврђнва в>а дневног реда на прошлој седнпци нпје претходно саслушао Скушпгину па затнм ставно свој пре лог двевног ре.тд на гласа&е. Пошто је в секретар г. Бе1>»нЕгћ одбио да усвојп прнмедбу г- ЛазгЉа запнсн*к је стапљен нд гласдље н пргм.т>ен век кном гласова. УЗРОЦИ РЂАВОГ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САСБРАЋАЈА У ЗЕМЉИ Попгго су саслушани одборока нзвештајн н одобрене молбе поједнннх посланика за одсуство прешло ое на прегрес хит ног предлога г. Воје Лазића о образоваау јелног анлетног одбора којн нма да испита узроке рђавог железнннког саобраћаја у земљн. Образлажућн свој предтог, г. Лазик консгатује да је железннчкв гаобраћај нз дана у лан гори Чнта свој предлог у комс се осврће на недавну несрећу кол Лајковпа н нспатање возо№ пз прузн Београд—Обревовап и предлалд- аледећн текст резелуцнје: «Народна Скуетптаеа уверена да от&ље сао^раћаја н техвнчке отреме па нзшјтм жо.тсзннаама не сас^о пгго ннје залс *Бољавајуће већ је по-

Нарозну Сиупштипу, а парочпто г, | каменнх мајдана за 26 годнна I ма )« протп угоаор између Веље Ву

Војвслљва Лаопка, као опоанциона- ј по ц енн од 727,50 швајцарсклх ра, да прнлнком одређнвања буџет-; ф оан ака годпшње, а поред тога "^ Р сГт^ Д ;^. ,У, Б И 0 гр™ д %.' и »о 0." швајцарска ф,«нврекоаац и иаи^нуН«. до нојих је ' *» « ™ ак " извађенн метар кадошло, исра се имати у виду да је I мена - Ј говор ЈОШ ннје закључен та пруга рађена за вре.ме суше и да И ПрвДМет се налази КОД МНВИеу егда горњи слојеви попустили. ј стврства Финанснја. А/ги ипа«, од стопЈку во:ова, који Министар Унутрашњнх Дела, еу до еада прешли том пругом, де- г. др. Корошец ОЛГОВОрио је, засило са савс а шест жжлиануј* и то Ј гим> на пнтаа , е народног ПОСла-

бвз жртава. Што м тича аадоцн>овања вогова, то допеси највнша отуда, што су на ша пруга јадног ко.-ссхча и ив могу до годнвсу еаолиии промет. Спе-

ника г. Јоце ЈовановиКа о избоДу оппггиноких кнезова у Босан н Херцеговини. — Народни пославнк г. Јован Јо-

све рђаво н опасво, занључује: да ва да ће се Миннстарсгво оо пресо ашсетне гомнснје извтие браћаја старати да уклони свн с.т>1аЈ0вн венравнлностн, утвр- ; Ј ^ * 11ро Ј зроКуј ,. не . де олговорнпх оргапа . пре уредвост у Ј^ју М ее «Не треЛа дозпатнтн, упзда г. Но. 11аш железннчкв саобраћај 3*3иановнН, дл дрлапаа служба нл же- дигао на внснну Јтледа н ингелозппцама буде пајаеенгЈ-рннја на реса наше земље. Што се тнче свету, вао пгто је дааас »ала гние I пар1Нзансгва саобраћајног особ-

ља, г. Станић иолв г. Лазића да сам изврши апк .;ту и ла резултат те своје авкие ианесе Јавно у Народној Окунштннн. На тај на 'Шп најбоље ће, вели, сам себе демантоватп. Г. Станић, на крају. ка ;ке: — Како се предлог г. Лазнћа не ^снпва па објеетавној аргумоптацв* јн ного на уобичајеввм тепденцнјама опознинонара, то ми је част нзја внти ла пе примам љогов предлог розатуцнје. Пошто Је предлог г. Лазића већнном гласова одбнјен, прешло се на одговоре ннннстара по усменим питан.има народнпх посланнка. ОДГОВОРИ МИНИСТАРА НА ПОСЛАНИЧКА ПИТАЊА Прво је Мннистар Фннаисија г. др. Нико СуСотић одговорно на ннташе земљораднпчког посланика г. Двмнтрнја Вујнћа, о незаконптом поступку с новцем ратне штеге, добијене нз Бугарске, по бону. Г. Вујлћ је нзнео да је влада, добнвшн од Бугарске на рачун репарацнја 1,960.000 златних франака, тај новап. у меото да га преда фонду рагне штете, залри :ала п трошила га по своме пахођењу. Тако је вла.та за тај новац купила фаорипу шећера која стаје 14 милнона дивара с тим, да ол про пзводље шећерв исплаћује оштећене. Г. Суботић је истовремено одговорио и на друго питар« г. Вујаћа, о исплати стоке, рсквигсаини иа V голини «ч . .., риранв зв Време рата. За испла1. кт«.Гра у о»ј години, 80. иЈт» Ц стоке • Р*™ 0 * г , -1Р СуДа ев има у вмду, да железницом |б0ТИћ, НИЈе ОИО предвиђен ДОВО-

10 од сгго оз путнвкал Г. Лазић. настављајући говор, тврдн да на прузн Беогј^д—0брс-повац возовн нспадају у самим станицама. — Ко путује тон пругом тре<5а да пнше тестамгнт н да се нзљубн са својон фамнлнјом, јер не зиа хоћели се жнв вратити, прнмећујо г. &у>ик, зомљорадннк. Завргаујућн говор, г. ЛазиН констагујо да узрок рђавом саобраћају лежи у нехатностн саобраћајннх органа, којн су саи од реда партиокп обележенн као радикалн. Пошто је г. Петејан, социјалнста, рекао неколнко речн о стању саобраћаја у Словеначкој, узео је реч г. Андра Станић, Министар С&обраћаја. Одговарајући г- Лазнћу, г. Станић је рекао: — Имајући у вилу последње две незгоде у железннчком саобраћају, г. Лазнћ јо дао јодну врло неетовољну оаену о њоговом стаљу. Рат је у погледу железпнтког саобраћаја оставно рушевнне па чи јем се поправљању раднло пуннх 10 годнна. Паралелно с тнм, у току тнх 10 годнна, прнвредпн жнвот у натој земљн све се више развпјао услед чога су свн напорн на повећа н>у саобраћаја осталн још увек недовољин. Успеха је било н тзј увпех нкко не може да пориче. в СТАТИСТИНА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ НЕСРЕЋА — СигуЈност и безбвдност железничког ■о -'раНв|а јест: пр?и услов који с« тражи од жвлезничког сзобраћаја уопште; а то се може цекити по броју поврвђених путника. У години 1925. би1н> јв 143 поврвђеиа лица, у 1926.

циЈвлнв на прузи Беогрвд— Загреб, ! вановнћ, рокао Је г. др. Норошвц, злчвцн =авен,а еу проу срвноЕаиа и упутио ми је 8. септембра питање о гра^в^ем другвг колссена, који ће то.ме кад ће се исвршнтн нзборн опбити готов у децембру ове годинв. ! штинских кнеоова, мугтара н одбор | внка т Еоснн н Херцеговинв с обзиј ром иа то што јв Народпа СкупштнI на прнмнла хјггност предлога народног послапнка г. Ђорђа Вранеше: вића. На ово питање част ми је од|говорнтн следеће; члаиом 1 закона 1 од 23. јануара текуће годнно одложенн су избори општивских већа у ; Боснн н Херпеговинн, којн су указом од 26. денембра прошле године били наређени за 23. фебруара ове године, с тим да се нзбори општилстснх већа амају попово одреаитн указом па<јдаље до 31. охтобра ове годнне. На основу тога закозског прошгса, указом од 2б. августа ове роднве на>ређени оу нзборн овнх општппских воћа у Боснн н Хериеговннн на дан 28. октобра ове године, као што се нз мога одговора вндн. По покренутом питању поступао сам у сввму како пропасују познтнвнн законски прописн и ја се надам да ће г. посланвв битн потпуно задовол>ан. — Како гласн резолуцнја? пита г. Нонаковић. —Та хитност прнмљена је, алн пре длог пије примљон. Хнтност то нпјв предчог. Тако смо се споразумелн н ја со лојално држнм опоразума, одговара г. др. Норошец. — Вн се нисте држа.тн опоразума, тврдн г. Ноканоеић. — Примнте то на себе, г. Мннистре; дате реч а не оаржнте је, буни се г. ВујиИ. Ево лопуже, чиновнпцн у Банату, соде, мн вам то достављамо н ви нисте нн до данас иншта учнинлн. То је срамота. Ва-

Г. Анлрп Станнћ На крају, г. Станић наглашаОао- све

кнћевнћа него да сиасете народ... Г. Куаунџнћ опсхмпње г. Вујића. — Погледајте како је у Војводннн, паогавља г. ВујиК. Тамо со пљачка народ. Те лопуже туцу нафод н не можемо да нх скннемо, јер нх држн Заре Станковнћ. Да ли чека Заре Сташсовнћ да се фнзичкн обрачунавамо? После г Корсшцд о истом питању говорио је и г. Јдеан Јовановић, који замера што се Министар Унутрапшхнх Дела ни је држао одлуке Скулшиине. ПО ПОДНЕ Око 5 часова по подне Скупштина је наставила рад. Одмах се прешло на дневни ред. Први је узео реч Министар Правде г. Милорад Вујичић да образложи законске предлоге који су претходно већ претресени у Законодавном Одбору. Како су ово закони којима се изједначује законодавство у нашој држави, то се на њих примењује иарочип. скраћени поступак, т. ј. о њима се у пленуму не расправља, него се само у име група дају кратке изјаве. После опширнијег експозеа Министра Правде г. Вујичића, у коме он наглашава потребу изједначења законодавства, прешло се на појединачно гласање и Скупштина је изгласала менични закон, чековни закон, закон о државним тужиоцима и закон о адвокатима. Последња тачка диевног реда прегрес о беглучкој уредбн за Босиу и Херцеговину остала је за данас, када је интерпелациони даи Постоји само једна интерпелација и то г. Нпколе Шке ровића на Министра Финансија. Г. ПЈкероаић ће интерпелисати г. Министра Финансија о одтуцн обласне скупштине да се имање бнвше црногорске линастије пренесе са државе на обла сну самоуправу. Данашња седница је заказана за 10 часога пре подне-

Црној Гори прети глад

у вмду, да железницом годишн, в путујв нод кас преио 40 милиоиа лица, онда св ово етањв не **>жв узети внвко страшним, кзо што то првдставља г. Лззић. 0 НЕСРЕЋИ У ЛАЈНОВЦУ — Познати случај у Лајковцу, ко|м јв изазваи жаљење и озбиљно узбуђењв, још увек је предмет ислеђења, којв врши једна нарочита комИоија Ја еам још истог дана отишао у Лвјковац, а затим у Ваљево, у војиу болкицу, у нојој су били омвштени поорођени путници. Само еам ц видео повређвних путника. Лвкар ми је казао да су сви оем јвд нега, лакшв поеређени. Нзш оаобраћај мора да св борн е <а велнким тешкоћама фнналсијске вриродв и ја аматрам за сооју дуж аоог дд и овом прнлгком аамолнм

Из кругова Црногораца у Београду примили смо овај напис: То нпје вигае празна вака, то ннје претеривање, то је права, очајна встипа: глад је аапретила целзј нашој покрајини Црној Гори, с краја на крај. И сам г Андрнја Радовнћ летос, на повратку са пута по Црној Горн. јавно је праонао у штамш у Београду, да ]е ове годнне у Црној Горн таква суша, таква афрпканска жега, да то ие памте нн стогодишњатгн, нп саггременнпи Кнеза Даннла, камо лн Краља Николе. Сва је вегетацвја спржена, уннштена. Чак се н лрвеће по пгумама почело сушнтн збот страшне незапамћене жеге. Од сена н траве ни трага. Шта то значи. и кава је то катастрофа. може да разуме само она;, којн зна ла је Црна Гора, та српска Швајп^ска, пре свега сточарска земља. Стока неиа шта да пасе. Од сена нн сламке. Па је липсавала н од жећв. По два дапа хода чнтава села у поворкама су ншла да траже бар један малн нзвор, нлн у дубоким јамама внсокога Дуринтора н Комова да нскопају шаку снега да се освеже и за тренутак утоле страшну жеђ, несносннју од гаади. Црна Гора, навнкла на овакоЈаке невоље, овакву невољу не памтн. Она с правом тражп, она не иоли и не кука, већ захтева да јој сб брзо по могне. Брзз помоћ, двоструна је поиоћ. Она не моли, јер оона нема гата да млл од ове велзкв н богате своје државо, којој Је жртвовала своју г.рв, сзој жнвот, своју двовековну државну незавнсност, своју славну давастнју. ама свв осем частн. II кад су н њенс велнкв жртве, у заједннци са ве.тпкнм жртвама Србнје, допрннеле да бн могла потатн и л;иветн Краљевина Орба, рвХата н Словенаца, да би у овој Кра&ввинн нпшој моглн битп онтн

кнх, н племенскнх. ко;и већ јгнцитнрају с овом несрећом внтвшкога нарола Црпс Горе. Нека су таквн нрачни несрвћницн, анђеоскога језнка а сатанске неЛЈ>атскв душе, далвко од Црнв Горе! Ола се узла у свога узвишенога Краља Александра, она се узда у народ н отаџбнну Срба, Хрвага и Словенаца.која два моћна тппнопа једнна најбољб знајз', да је Црна Гсра одавна вична све дати за образ, а образ ни за шта.

ОКО ДРЖАВНОГ ЗАЈМА У МАТЕРИЈАЛУ

Мивистарство Саобраћаја расписаће лицитаца|у за набавку великих количииа ж^лезвкчког материјала Захтеви наше прввреде

Вре-ме је пре вшпе од месец дана донело прво вест о томе, како наша држава склапа нов гајам иа страни, Овај зајам, који је узет у обвир због неусиеха великог државног зајма од 13 милијарди динара код групе Ротшилд и Леб, намељен је искључиво Министарству Саобраћаја, односно државним железНЕцама. Неповољно стање једног дела нашмх пруга, хитне по требне инвестицнје, грађење новлх комуникационих артерија и попуњавање железничког пар-

Немачке, упућена од јелног великог концерна гвоздене индустрије, који је заступљен г. Фурманом. Та треНа понуза много је повољнија од прве нве, како од понуде А. Е. Г., тако и од понуде Шталуиион. Нашавши се пред дилемом, Министар Саобраћаја г- Андра Оганић иије донео још никакво ново решење. И ако се Јавности о току целе ствари не дају никаква обавештења, дознали смо из одлично обавештених кругова, да се за-

ка, учииили су да је Министар јам са некачки.л фирмама неће Саобраћаја, пош«) је отпала мо закључити. Министар Саобраћагућност да се све то алиментира ј а . ксји је већ раније био мишодмах нз великог државног зај- а ен>а, да треса захтевима домама, тражио хнтан нзлаз, однос- 1 каће индустрије по могућности но начин, на који ће у што кра- изаћи у сусрет. одлучио је, да ћем времену доћи до потребног се ноаа понуда уз;.те у испитижелееаичког материјала, који ]е ваље. Пре:'а поуздаким инфор-

требао да се набави из средста ва велижог зајма. ЗАЈАМ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ МАТЕРИЈАЛУ Према вестима, које су објављене у немачким листоввма на ше Миншстарство Саобраћаја тражило је од управе немачких железница уступање или позајмнцу већег броја локомотива, а нстоврамено, ступило је у преговоре са великом фирмом А. Е. Г., која је требала да лнферује веће колнчнне железничког магеријала у виду зајма. Влоина тога зајма утврћена је на 100 мплиона златних марака. Међутнм, истовре\1ено поднела је понуду и друга немачкл фирма, Шгалунион, која се такође обавезала на лиферовање потребпот материјала под прописаннм условима. Цело пнтање о зајму у матерн;алу расправљено је врло опширно у Мвнистарском Савету. Дефинитивне и м- риторне одлу ке по томе пнтању изгледа да

мзцијзма из непосреднз оиолине г. А. Станића, он је реш-о, да се питање реши лицитзцкјо ч. Ова лицитацнја, ће (ити расписана кроз неиолино дана, јер природа ствзри и неповољно стање наших пруга, посведочено честим жепезничхим несрећа :г.а. не трпе одлагања. Овом лицитацнјом, сматра се, нађен је најбољи излаз ил доста замршене ситуапије, јер ће се њоме моћи добити најповољнији услови. а нсто тако ће моћи тим путем и да се изаће у сусрет жеља-ча домаће инлустрнје. Д. Г.

Резолуцвја окружвог одборанароднерацвкалне стргнке за Црну Гору Окруасни одбор народно раднкалне странке за Црну Гору на ссојој пленарној седннпн одрим,ноЈ 14. октобра у Подгорнцн донео је следећу одлуку: 1) Са одушевљељем поздравља шефа радикалнв странке г. Ацу Станојеваћа; 2) Сматра за државну потребу да се поститне опорззум са браћом Хрзатнма у цнљу заједннчког рада на добро наше ведике уједпњене домовпне; 3) Тражн да раднкалнн део владе у односнма према демократској странпн шгнтн у нужној н праведној мерн ннтересе раднкалпе странке у Црној Горн; 4) Консгатује уредчост ностојања садашњнх срескнх раднкалскнх оргапнзацпја н оставља њнма да на о нову статута воде старање о етентл - алној потребн реорганнзацнје месннх одбора; 5) Истнче наротиту хнтну потребу стварања великих јавнЈгх радова у Црној Горн радп запослвња н нстране

Крваво обрачгваван ,е после едае веселе свадбе Скопље, 17. октобра. — После једне јучерашње овадбе. којој су ирисуствовали н Кур. иш Емин и Бај1>ам Кадри дошло је између њих до крваве туче. (Јба пријатеља V веселом и напитом ^ иашеда да стању упуп1лл су се поолв свад . кису биле донете, но Миннстар ^ доцкан ноћу својим кућамаФинанснЈа г др. Суботић из;а- п ^ ■> К у р тнш вио Је, да ће понуда немачких ^ №иљ ^ 0 ИЗН Ј' в ^тан одфирми бити примљена. леДо да спав!. ^ НАША ПРИЗРЕДА И ЗАЈАМ Нешто донније и Бајрам је У МАТЕРИЈАЛУ ' креиуо кући. Кад је био близу Међутим, у то се појавио у ре- ј куће, њему је од једноч до шавању тога, готово потпутк) пре- Ј 111 * 10 н а памет. како га је пре гочишћеног тжташа један иов чини- ј - шп -? Кургиш напао једдац. Наша ломаћа индустрија за I аом ЗГ °Д° М У К0Л У- Да би му св прераду гвожђа и метала, која је ј р 000 ™ 0 ' он се одмах упутно куједна од најјачих грана наше ин-' уртишевоЈ и _ свратившв претходно у Једно оолнжње дворнгате. зграбио одатле једну мотку н тако наоружан мотком почео снажно лупаги на капнју КуЈттитпево куће. Потто Куртиш ннје хтео да му отвори врата, Вајрам је једним снажним удар цем успео да их развали и утрчавши у собу почео је немилосрдно тући свога пријагеља. Да нису прнтрчали суееди Куртишевн овај бн био убнјен. — Пустите ме да га ударнм још два пута по глави, верујем да ће му онда бити доста за улику взмко :т у случају потребв од-| в Р^У К0 ЈУ је нанео ОНДа у

ду -стрИЈе и ангажована и у нашем извозу, одржалз је 4 октобра код Централе Индустријских Корпорација своју конференцију. На тој конференцији формулисано је овакво глед^ште, по овој важж>ј ствари: ЕР лГоТск У н. °у Т собу почео је немилоср. поглвду камгтнв стопе и курса постајз илузорном због протераних цена материјалу. Министаротво Саобраћаја морало би из?ћи у сусрвт домаћој индустрији за прераду гвожђа и метала, која поред знзчзјнв улзге, ксју игра у подиззњу докале привреде има врло сз-

становништва угроженог глађу последпреснтн знанн и незнани, да 6в се по ЊПм дБема неродним годинама њој моглн прснти н наднматн се н раз нн ннкоговнћп, — онла је право да

л>ан креднт н стога она није могла бнтн ни исплаћена; алн ће се то учинитн, чвм се буле имало довољво средстава па расположењу. Министа-р Саобраћаја г. Андра Станић одговорио јв на аитан>е г. Димнтрија Вујнћа о лиаитацнјн за набавку 89.000 кубннх метара камена за дуплн колосек Београд—Новска. На лиоитацији, која је педавно одржана, учествовало је 16 лицптаната; али, због високих цена донето је решење ла се тај мат^ријал не купује. Понуђачима је враћеиа кауција Место тога. закупл^иа |е од фирме Базалт. у и _ _ ВрДДИКу, еКСЦДОатаДИЈа ЊенЛХ I ја а лвчннх, н котернокнх, н партнс!'

народ Црне Горе у овој својој велнкој н богатој држави бар не гладуЈв. Нека се одузмв од оннх којнма се прелпво. нека се обрагн преча пажња на оно, појп су заслужпн за ово заједпнчко добро. п нека се нс обрћу уган само на страну утовљепих н задовољппх рушнтеља п смутљиваца. да се ч> - јо само што ћо онп рећн, кло да ова држана завнси од њихова ћефа, река пм плате, како паопако радс, за њнхове грехе п Бог и Светн Васптпје Осгрошкн! Црна Гора не тражн милоспкњу, да јој се. иреко рамеиа, под Котор бацн неколнко вагона буђавога кукуруза, ко)н не бн оњушиле нн свнње каквога ратпога богаташа пз Загреба. Црпа Гора тражн, да бн њеп народ нмао хлеба Алн Црна Гора захтева нзнад свега још непгго; она захтева да ннко е овом њеном ужасном невољом не тр^ гује. пнко у Београду. ннко у Загрвбу, а ннпо п на Цетпњу. Јер пма фарпое.

бране земл>в. Збсг тога би требало овим аајиом набавиги само сирсви мзтсријал и деловв који са не израђују у земљи, а да од њих домаћа индустрија изрвди онв првдмотв који се траже. Да бн се избегло лонављањв случа. ја, који се .,есио прнликом нгбавки на рачун рвпарациЈа, а то јв. да су на. бозљзнв конструнццјв, за које св није знало где и за шта ће се употрзбнти. и које још данас лзже неупстребљсне, изложенв квару, треба нзбазне вршити поствггено прсма ствгрним потре. бв.\*а и тохничким могућностнма. Ано би с« прешло преко оеих захтвза остала би нндустрија за пр раду гвожђа и мотала за цео низ година п7ед^дкрГ"г)к'ижлоГо^» "*»'• Мил'осава је зажелела да дице бгцилв би на улицу 20.000 рзд-1 види децу, те је јуче дошла у куника и оштетилз би сам 0 државу. којв ћу свога мужа да се са децом би изгубила врло знатнв сумв на по. састане. Кад је Светозар вндео ср&лннм и непосродним порезима а па ива нзшгг тјјгочинског билак~а поввћала би се у срло осетној мерн. Због тога су Министру Саобраћаја упућени, поред наведених н 0Вг! захтеви: 1) Да со 05а набавка изврши у са-

колу. викао је разјаренн Бајрам. Међутим, на саслушању код полидије Бајрам је изјавио ла се каје што је то урадио Растављени муж пребија жену која је дошла да обиђе децу Крушевац, 17. октобра. - Светозар Лазаревић, земл>орадник нз села Каоника, у срезу расинском, Ж1.вн већ одавно у великој свађн са својом женом Милосавом, па су се због тога и рази-

НЕ1ГО ШЋЕГИ5ВИЂ Секретар ПЕРО ВУКОТИЂ

Конференци|а радикала у СараЈеву Сарајево, 17. октобра. — Јутрос је у простооијама друштва Сгоге одржана конференција радикала кандидата из 8 општина сарајевског среза. Бивши лтинистар г. Сршкић говорио је о значају општинских избора у опште и изложио комунални програм Радика.тне Странке. Присутни л су бурно акламовали његов говор. После њега поворили су још ^г. г. др. Тома Поповић и Славко Калуђерчић. (Време)

своју жену, почео ју Је немилосрдно тућн, тако да јој је ножем задао неколико тешких повреда, и њен је живот у опасности. Обавештено поглаварство среза расннског, повело је одмах радњи са домвћом индустзијом и уз ' цстрагу и ставило Светозара у пппп^лпзпи.и илииу ппалГтогииик Ј ' г Ј притвор за дело покушаја уби-

колобораци у њених предстасннка Централв Индузтријсних Ксрпорзцнја; 2) Да Сз нв набавља у иностранству оно шт 0 се у земљи иззађује ПРЕД РАСПИСОМ ЛИЦИТАЦИЈЕ Поред става домаће индустрије, дошла је још једна чиљеница, која је утицала, да се овзј скоро готови зајам нг закључи. Пре неколико дана стигла је Мшшстарству Саобраћаја је>ла нова понуда из

ства над својом женом. (Бреме)

Барон де Во нод нраља Зогуа Тирана, 16 октобра. — Арбански пресбиро јавља аа је атбачски крал> јуче примио у свзчану ау^ијенцију барона де Воа, франи\'ског посланика, који је то.м приликом предао акредитивна пис.ма