Време, 18. 10. 1928., стр. 4

"

Страна 4

Четвртаж, 18, октобар 1929.

Шта причају сведоци о неделима Емнла Героча у селима око Копаоннка

У нашој штампи прво је Време у два маха писало о јмчности која је у наслову овога написа став.Ђена. И само због овог писања Времена, не само из ралозналостн већ н ралн утврђења праве истине, ја сам обишао неколико села на Копаонику и распитивао о капетању аустријске војске Герочу, и појелинци су ми утврдили страшне ствари. Героча не познајем. Никада га у животу жкам видео. Али,

Героч оно што је он радио ло се.гтеа око Копаоника не даЈе му права на униформу официра Краљевлне С X. С., ла се изравна са оним нашим херојима који су за ослобођење и уједиљење саих Срба, Хрвата и Словечаца пролили своју крв, и који на својим телима носе ожиљке од рана, залобивених у светскоме рату, као своја нај"^ећа ратна олтиковања.

«Тебе сам и тражио. Ти си кучка. Код тебе је Коста Војиновлћ оставио новац». Богосав му је олговорио, да са Војиновићем нема кикакав посао, нити је његов б.**!гајник; да новаца има, али са је то његова својина и уштеђевмна. «Даћ>' вам, рекао је, све, само ми живот поштедите*. И Герочу је лао у сргбру око 10 кила и у банкнотама од по 100 дин. 20.000 линара. Када је Героч примио новац, наредио је да се Богосав отера мало дал>е ол куће у јелну долину. Та.чо су га моткама тукли и после неког времена свега крвазог вратида кући, где му је Бопосав дао у двема ллеханим кутијама, пуним, разног златног новца. Али Героч ни са овим није био задовољан. Тражио је још новца. Богосав му је казао, да новца више нема. После овога Бопослв је оборен ка земљу. Тучен моткама. Не верујући да више не.ма новаца, Героч је наредио да се усиЈа шигжа од пушке н & му се угура у уво, само да би још новаца изнудио. А.ти Богосав под ударцима и овим највећим мукама излахнуо је. После овога у Равништу су побијени 7 љум и две жене. Утврдивши само ово, нисам имао времена да бележим и остала убиства и зверства капетана Героча у Црнатову, Шошићу и др. Када су сељдци видели да бе.тежим што они говоре; рекоше ми: «Немој, госполине, ништа бележити, јер је прошле године био један господин, који је распитивао и бележио о Герочу, па је из службе отпуштен, и ако ми знамо тога госпозина као узор човека, реликог Србина и ратног хероја». Ја им осговорим: «Не брините се ништа; не бојим се ја никога све лонде, док истину браним». Ко је тај господин, не знам. Али ме је жао што се нисам могао састати

л са г. Костом Вучковићем, деловоСтрељање невиних у масама 1>ом општине блажевачке, који би Тако, у Горњем Левићу причали ми могао дати још огромне податке о овоме Герочу, сада на жалост

су ми Јаблан и Михаило Ивановић, да је капетан Героч са својим батаљоном пред Божић 1916 године Јошао у село Горњи Левић и ноћу нарелио ла се скупи цело село код куће Миленгија Јовановића из Горњег Левића. Већ у јутру скупнла се маса људи, жене и д*це. Капетан Героч одвојио је људе у три групе. Једне је испребијао тако, да ни ланас не ваљају. Друге је пустио, а треће, међу којима су били Зарија и Стеван браћа Раденковић, Милева жена Сотира Ралшојевића, Јована Живадиновића, сви из Горњег Левића; затим Метолије Пајић кмет села Равнпшта и Љубо.мир ВеличковиН, кмет се.Ћ Шошића, све је стрељао без саслушања и пресуде. Сам је Героч својом руком из ревотаера убио Методија Пај;тћа и Захарију Раденковића, и тек после, остали његови жандарми побили су остале. Мучење и убиЈ *ање виђених Срба Затим Арса Мијајловић из Граца и Миљурко Живковић из Б. Полл причају ми, да је капетан Героч по извршеноч покољу у Горњем Левићу са батал>оном дошао у еело Блажево и Б. Поље Чим је стигао, одмах је у Блажеву похватао: Милутина и Вукоја Ковачевића, Сретена, Драгочира и Благоја Несторовића, Бранка Нешкозића, Станимира Ђорђевића, Аксентија и Аврама Мојсиловића, Војислава Милићевића и Јор^ана Миленковића све из Блажева; Милосава Симића и Војина Милетића из Граца и Уроша Демића из Б. Поља. Озо су све највиђенији људи, добри ломаћини. Капеган Героч све ове љуле испребијао је Измрц варио их на најгрознији начин. Направио их је сенкама од људи. Оптужио их као бунтовнике противу окупатора. Спровео их преко Куршумлије, Ниша даље за Крушевац, гле су сви стрељани 14. априла 1917 године само зато што су Срби. Страховита зверства Зверства и убиства капетана Героча у селима: Блажеву, Б. Пољу, Равништу и другим не могу се описати. Она су таква, да их се и најокорелији зликовци гнушају. Потврђено је да је пок Богосава Петровића из Равништа, јелног ол највиђенијих и најбогатијих грађана у селу, као гтрвзка и патриоту везао, стзвио \ту писице ,ча обе )уке, корбачем га изуларао по Лзааи, врату и тцу, говорећи:

Г. др. М. Стојаднвовић у Црвој Гори Цетиње, 16. октобра. — Јуче је догтутовао на Цетиње г. др. Милан Стојадиновић. Дочекан је још на реци Црњевић од чланова среског и месног одбора радакалне странке. У 6 часова по подне г. Стојадиновић одржао је конференцију у Гранд Хотелу која је била добро посећена. У своме говору полвукао је потпуну слогу у радикалној странци. Његова су излагања присутни топло позлравили и изразили своје олобрење за његов досадањи рад. Увече му је приређен банкет на коме је пало више срдачних здравица. На банкету је свирала б.тех музика певачког друштва Његош. Г. Стојадиновић је јутрос отпутовао за Полгорицу где има да одржи пленарну седницу окружног одбора радикалне странке, на којој ће се претресати целокупна политичка ситуациЈа. (Време)

Пад једвог авијова крај Бвтоља Битољ, 16. октобра. — Данас по подне, око 4 часа, један школски апарат скопске ескадриле, типа Дајлиер, који је учествовао у војничким маневрима битољског гарнизона, услед дефакта на мотору био је принуђен да се спусти код села Лисоваја, у близини Битол>а. Услед неравног терена, аероплан се при спуштању преврнуо. Том прилпком мало је оштећена елиса. Апарато.ч је пилотирао поручник г. Драгослав Симовић; извиђач је био поручник Стеван Томић. И пилот и извнђач прошли су срећно. Док је гтилот г. Сичовић остао апсолутно неповређен, дотле је извиђач г. Томић мало контузован, без тешких послелица. Аероплан ће у току сутрашњег дана бити оирављен и оспособљ$н за даљу употребу. (Време)

ПРЕУРЕЂЕЊЕ ФИНАНСИЈСКЕ СГРУКЕ И СЛУЖ5Е Органвзацкја Мшзстарства Фвнаесеја према новој уредби

нашем вишем официру. Мене чузм сачо, која је та личност, која је могла препоручити ка петана б. аустријске војске Героча ш буде примл>ен у нашу војску и чак да тако брзо дође ло потпу,ковничког чнна? Ко га је препоручио Микистру Војном? Чуо сам за је Героч сада у затаору; да ли за ова лета или друга не знам. Али се тврди и тражм интервгнцнј;виђених политичара из Хрватске аа-би га спасли. Јавност ово треба да зна. Брус БОГОЉУБ М. Ј1АЗАРЕВИЋ пензионер из Пожарсвца Школа за домаћице и плета ска школа у Ћуари и Ћуприја, 17. октобра. — Заузимашем председника обласног одбора моравске области г. Александра Васића отворена је школа за домаћице у Добричеву код Ћуприје и плетарска школа при нижој обласној пољопривредној шко ли у Ћуприји. У ове школе је уписан потребан број слушалаца и рад у шима је већ отпочео. Поред тога обласни одбор решио је да одржи већи број других течајева. Рад у тим течајевима почеће почетком новембра, када почн!ве течај за израду метли. Школом за домаћице, плетарском школом и ов1гм ванред>1им курсевима управљаће г. Петар Бунушевац, д>гректор пољопривЈ>едне школе. (Време)

Вреу.е је у неколико махова објавило у току последњих дана информације о новој Уредби Ми нистарства Финансија, коју је спремио г. Душан П. Летица, државни подсекретар за финансије. Уредба се сада штампа у Државној ИЈтампарији и изаћи ће у току ове недеље у Службешш Новинама. У вези са информацијама општег и принцнпијелног карактера, које смо већ објавили, доносимо данас најзначајније и најинтересантније детаље нове уредбе, која представља корениту реформу у сваком погледу и велики напредак у организацији наше финансијске адмннистрације. По новој уредби о организацији финансијске струке и службе, која је донета на основу овлашће н>а у чл. 343. Финансијскога Закона, у састав Министарства Финансија улазе: Кабинет Мини-

Кзрдинал Хлонд у Љ\бљанн Љубгапа, 17. октобра. — 27. о. м. долази у Љубљаву гХлонд, кардлпал нз салезијанског реда. 1Сардинал долази у пооету г. ЈеглиКу и остаје у Љубљани саио до 29. о. м.

Г. Метица

СИГУРНД ВАМ

АКО КУПИТС ЧАРАПЕ СА жигом 1€ ЉУЧ,зерсу Н А1^пп.с |Јл !ТРА.'Н"ЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

стра Фииансија, државни правобранилац и пет гснералних днрекција, и то за рачуноводство и буџет, за порезс, за царине, за катастар и дражав. добра и за др жавне дугове. Осим тога под Министарством Финансија стоје и Финансијске дцрекције 14 на бро ју, са седиштима у Љубљани, Загребу, Сплиту, Бања Луци, Осеку, Новом Саду, Београду, Сарајеву, Мостару, Нишу, Крагујевцу, Скопљу, Битољу и Подгорици. Уредбом је тачно одређена територијална надлежиост ових дирекција. Према томе уредбом се укидају све делегације и окружне н среске финансијске управе, које су постојале до сада. У састав Генералних дирекција, уредбом су унете ове новине: Генерални Инспекторат се укида, а исто тако и Генерална Дирекција Правобраниоштва и Дооара, чији одсек добара прелази у Генералну Дирекцију Катастра. Дирекцнја стскЗодне зоне у Солуну потпада под Генералну Дирекцију Царина. У садашњем саставу остају Управа Државннх Монопола и специјална рачуноволства код појеаиних министарстава и других аутономних установа Надлежност генералних дирекција остаје и дал»е иста као и до сада. Што се тиче финансијских дутрекиија у земљи п>ихова је надлежност за пор^ таксе и благајничку рачунску службу, за катастарску службу и за службу финанс »ЈЈске контроле. На челу финансијске лирекције стоји л;гоек

љаље дневничара, давање одсуства, решен>а о оправци државних зграла, решења о накнади штете приватним лицима, набавка канцеларијског материјала и т. д. Финансијске дирекције деле се у пет одељења, и то у одељен* за за рачуноводаво, за непосрелне порезе, за трошарине, таксе и финансијску контролу, за царине и за катастар и државна добра. На челу тих оде»Ђен>а стоје шефови, који морају имати квалификације, потребне за шефове одсека генералних дирекција. Взжно је, да финансијске дирекције, као што смо већ јуче нагласили, решавају у другом степену жалбе на разрез порезе. На тај начин ти спорови излазе испод надлежности генералне дирекције. Као непосредно подређени органи финансијских дирекција постоје пореске управе, царинарнице, катастарске управе и среске управе финансијске контроле. Пореске управе имају дужност да врше разрез пореза, прикупл>ају државне приходе по сви-ма струкама. ;1аплаНују самоуггравне, коморске л остале прирезе, и да у првом :тепену рхпвају о свима прелметима по Закону о непосредним [орезима. Надлеж-ност царинарнице остаје лста као до сада. ј Катастарске управе воде тех/{ичко и пореско одржавање катастра и класификаиију земљишта, 10К среске управе финансијске контроле остају са досадашњом надлежношКу. У главком, уредба ступа на снагу од 1. јануара 1929 године, као што је прелазннм наре1/еи»има регулисано. Прелазна наређе1М, као вр.то важна, исцрнно су израђена, како би се цетокупна нова оршгизација са што мање тешкоИа спровела. У буџетском погледу, организација ступа на снагу са новом буџетском годином. Међу најва>кније прелазне одредбе спада олредба, да чиновници, који немају квалификације, предвиђене урелбом о организацији финанснјске струке и службе, али се већ налазе у категоријама које се за та звања траже, могу и без тих квалификаиија бити постављени на одговарајуће положаје. Напргсва смрт једвог старпа на ужичкој с ~азнци Уж1ше, 16. октобра. — Синоћ је напрасно умро у железничкој ресторацији на станици, у Ужицама, Јевто Грбић, општински послужитељ из Ужица. Почивши Јевто има сина у Војној Акадечији у Београду и пошао је код ње га да га обиђе. Чекајући воз, сео је у ресторацији и поручио чашу тша. Није ју ни попио. Смрт га је задесила за столом. Нико није прил^етио кад је издахнуо, ма да је у ресторацији било доста света. Сви су мислили да је чича заспао. Обдукцијом леша констатовано је ла је смрт настуиила услед пара-т,гее срца. (Вц њ)

Јссте пи прочитапи чувен и ро ?•> ЈАДНИЦИ од Вик^-- г тоо, који мора б:<ти липло.мирани |динер а 70 - са поштарннпЈи аа, и чија су аоста»-1НЊИЖАРА 6РЕМС.

Ледиципл

ОгјОјсње Врло №Шго људн патв од јодн© врло цепријатпв, и ако ле баш опасло бапо<угн: На нзввошш меотима се врло јако аноје. Обичио ово проторало знојоњо заузама взвосно делове тела као ноге, чело, шако, главу, пазуха, взмеђу ногу, а по кадкада се јавља в прокоморно знојоње цолог тела. На вогама со јављају уолоа тога разне промене. Кожа прстнју побели, као кувана ое омежгура, јако сврбн н л>упгга се, по кзокада се з мало ра1шце отворе. На табаншса, нарочцто потама кОаса јако задебл>а. На рукама се јавл>ају онтни као лподина атава мох\ф{гћи. руке оу не прнјатно влажне, перутају се. И«\пад пазуха н нзмеђу ногу услед јаког злојења долазн до оједа и овраЛа, а јавл>ају се к мале озледе, које бо Л9, оа долазн чак и до запаљива коже. Оппгге герекоморно зноЈоње долази уолед разних зарааних болеогн, дал»е услод обољења жлоада са упутрашњем лучењем, као и код нзвосних моаданих обоље«»а Зиојење, но/рочнто па јодној сггра»и тела, јавл.а св и после употребе изоесаоох зачнла н .ишуш; деље код неких жнвчаних болости. Моотимтгшо знојоњо моаае бнти у везн са малокрвиошћу нли вокрасгшшјом, алц може бита н послецн ца обоље«>а знојшх жлеада. Зно>оње је варо'шгго непријатно, јер се аној усггојц па под утштајем клица потнње да ое растада и одајо непрпјатан задах. Пропге знојења помааау и нзвессне хнглјанссо мере. Ту долазн у првом роху одрчаање чшж>ће тела п оних долова, који се иного ааоје. Прања н купања шшако се но треба клопатп, ного нх треба уиопрвб-т>аоатн. И добро јв ако ее У воду дода мало калихгаормалгала, сталсе нлн, ако се дода онтио иступала растова вора, па св нснува. Прање продела нспод пазуха треба врпшти са врло благнм расгворима. да се не би кожа сувише надрааспла. Вода треба да буде топла. Добро је прн том л-потребљаватн формалинскн нли крочатаи сагвуш. Алн могу ое п нзвсган прашковн за запрашивање употребљаватн. Ту долази 5 од сто салштвлвд праш-гк, 10 од сто таноформ (парочито добар .за руке н ноге>, затнм праштк у коме има 5 од сфо саЈтггала, 10 од сло т&шчне гисолине, н 10 од сто тапитае кисоливЈе н 10 од сто боракоо, напо^олеггву слетшалн« п-ра пткоки лелцтегг тт.ти вазенодоформ. Воло је валсно подесити чароле и обу^у, ако се ноге зноје. Тантга паиучиа ч.грала ое врло брзо откталсп од зноја, докле вупепа внтпе уггаЈа. Обућа треба да будв проотрала. бољв плитка и одозго отворена. Треба чоото мењати чаоапе, наЈбо.-ке "вагоднепно, алн и обућа не оме дуго да се ноои, }ер се нашгје зноја па втпе гсије У стању да вс-парава. Али често пута је лечење анојења вт>лп тврдогоа/во, то се мора упиггатп локар за савег, па чак п подврКи дужевремотом лепевцу од страче лекара. Рред?тост исхрдне Вредпоот хране оцељује се обнчно прсма бро)у калорија тј. колнчинп тоалотв, коју храна проиаволн. Томе св долају извесне содн в внтаминн, који су неопходно потребнн за напредопан»е оргализма. Алн та вредност анје довољна. Вредност хране се смаљује умед вуванл. Новвји нспптнвачп доказују да се хранљивп састојан курањем мешоју и г>бе у својој хрвњнвој вредности јер постају у манлј колнчпни сварљивл Најбоље свар љили су обн састојпн у снровом стап.у. Већ ако се три мннута кува јаје, оно даје много мању храњнву врвдвост вего иекуваво. Кокоша храњенз куваннм јајима у пола су лакше ол жнвине, која се хранн некувавнм јајпма. ма да оне жн^отнње једу у пола мање тнх јаја па се за:ите Ш сма томе не оамо да се маље кузг«г1а храна бол»о искорпшћује, пего зпачн н велику уштеду. јер је аа једну грсКину маље хране потребао за нохрану. Ко има највише лепе7 Према једпој .татнлнцн саксонског министарства рада н сопналне полнтнкс, у 900 бралова за 15 годица трајања нмалм су ЦЈк^сечпо децс: од тога умрло 5,4 °/. 8.1 „ 6.1 „ В.О .. 15.9 „ 16,3 ,. 20.7 „

Како ла се прочисти боАесник са запаљењем бубрега? Овн болесннци не смеју употребљаватн ннкаква надражујућа средства; отуда и за чншћење треба да употребљавају оамо блага средства, као воће. реум. тамарннде. корен франгуле. Фенодсј/галени војв се налааи у разним таблетама. не треба употребљавати, јер дражн бубреге Лечење заушнзака с пиропилом. У једној ведикој епилеиијн заушњака у Тпбернјн Један лео ободеле деце од 6—7 година лечен јв пнропадом. који Је један арсевпков препарат. Ннједно дете наје оболело од комплнкација. ток бодестн јв чфаћеп. отов жлезда је био мањи него обичпо. Како лек треба узиматн. треба да одредр лекар Затвор кол легде Деца могу добитн затвор из разннх узрока. Акугно азостајање стоднце често је врло опасно. јер може доћ« усдед завезанвх црева. код израштаЈа, укљештене кнле и- падања прева, даље услед дечјнх глнста. затнм код тифуоа в запаљења мозг^. Због тога у овак:им случајевнма треба увек тражнтн лекара Лечење туберкуАознкх /лајмуна Фрилмановом вакпином Ветерннар Холц саопппава У Прнлозима аа клннику туберкулозе" о свомв лечењу туберкулозе ма.шуна у Хагенбевовој зоолошкој баштн. Ту је вла дала велика епидемпја међу маЈ.муннма павнјаннма. Већина жнвотиња бнле су врло тешко болеспе оа кавернама Свакодневно су умнрале многобројне жппотпње. Ио-де убризгаЕан* Фрпдмановом вакпином. престало јв умнрлње. Велнкн број жнвотнња је потпуно излечен а један број је угвнуо после четврг до пола годнне. Алв н код угинулнх жпвотпња секпнјом 'Ј утврђене видне промене. а нарочито зааречазање ободелих места. ПрОТИВ СУНЧ сј НИХ опекоти^а Преко лета. нарочнто на мору. мво« гвма опрљи кожу -.унпе. те долаап до црвеннла па чак н до мехурића. Првмор.ко сунпе мнлује'. те се претера у сунчању и дође до запаљења коже. Кад се кожа у лед претераног сун, чан>а запалн и зацрвенн, може се употребнтн ова маст: Ланолнна Лнквор акумав. ацетик. 1 °/» по 40 гр. Вазелнна 20 гр. Ако је црвенпло јако проширено са отоком н мехурнћнма, прво треба превнЈати јвдан плн два дана облоге по репепту: ланеног уља и кречне вод! по 50 гр. Пошто се мехурнћн проваде, употребљујв се горња маст. Залатак 2&учног мехура у организму Жучни мехур служп за концентрнсаље жучн Сувишне количнне овв течно тн упија ова! мехур в уннштава. Из мехура ое позремено жуч убрнзгава у дванаестоплачно прево. Услед стезања мехура отвара се улазнн отвор канааа н тако се убрнзгава жуч у црево Ако се иехур операппјом взвадн жуч једво нзве-.но време капл>в V прево. Тек после дужег времена долазн до убрвзгавања жучн. То се дешава, кад се рашнрн жучнп канал, те узме на себе делатност мехура Покаткада уолед овог врошнрења долази до грчева V пределу жучног мехура, тв се аогрешно мнслн, да св бо« лест пооратнда. Како ћемо залепити завоЈ

Акадвмнчарн СлоСодне професаЈв Чнновнпцн н учитеЈБи Трговци Самоталнв аанатлпје Помоћнпци Радницн

3,4 3,8 4,3 6,0

Ол кула непри)атан укус

У устима? Има људи, кога пате од нвпријатног уку^а у устпма Ово долаав од пекнх промепа у ждрелу нли у-^воЈ дупљн. Алн н услвд нервних порвмећаЈа могу св јавиги ове промене укуса. Даље, услед шећерне болестн може доћн до осећања сластв, горак укус св Јавља *од обољеља жучн ила послв убрпзгаваља кннина у вену. нервозни и хипоховдри амају некавав ноодређен гадан укус 0во је врдо тешко дечитн. , Кнс^о укус долазн понајвише као по<•1'; :пч л 1ектрнтне с-гт ; - т ;*Ч '•в и ) лед рсл.иа. мв»<и4 .;х иломМа ауо».

на кг,гку? Врло Је много у упогребн фластер, да се залепн завој клкве ранипе. нарочнто чнра. н чеао се сам фластер метне па такво место Ово може да буде п врло опаспо. јер фластер ннј« стернлан. те може да доведе до непријатппх последпца НаЈбоље је таква ме-та превнтв гтерилннм завојвм. Алн да би се тај 84вој држао треба пматн депак за зава* по овом рецепту: Кезјпае та«1јх 20.0 ТћегеМгиМпае тепеШе 7.0 СоИорћопи 10 ВепгоН БО.О Тнм треба намазатп кожу па прнчвр стиги % аавоЈ. Пасивно имунизо а дње против Шорлахд Квд постоЈи велика опа-ност да ће св деца зараанти шардахом. нарочито кад св у непо редној околннв пеко дете разболп. могу се злр*га депв звштнтн убрнзгавањем декокнтог *ерума. Према Ј'едном предаваљу у б^чком арушгву аа дечју медипину. довољно је за ову заштиту да се уб| изга 1 грам серума па једно квло тетипе детета. Имуннтет траде 5—6 недеља. ретко 8 недеља по ле убризгаваља. Колапчева 9 Коиачна распродаја, — робе фирме Браћа X. Леви, по решењу Трговачког Суда Лр. 70.-»»В — почола је 10 октобра 1928. годане Од робе ииа за продају в то; марсизета, разие свпле за хаљиие и мантлове, чарапа дечвјих и женских, штофовв, ;кенских ха.Ђина, маитлова, капута, женгких шешира н модиског арибора. Радња ј улицн Ко1црчео<*| I