Време, 18. 10. 1928., стр. 5

2ШШ

Чствртал. 19 гпггобгр 1«г§.

Страна 5

ОДУШЕВЉЕЊЕ У НЕМАЧКОЈ ЗБОГ УСПЕХА ЛЕТА

Др. Екееер тарди да је саобраћај преко Океааа , 5 Цепелетшм" обезбеђен

Занамљвве оојецвности прнликом лета и саушташа „Графа Цепелина"

Цепелич 3.

лЈос Анџелсп у пристанншту кол хангара у Лекхерсту

Сада се објпшњава, зашто је ралиостаница Графа Целглина ћутала за време пролаза кроз амерички део Океана. Ово ћутгње имало је свој цил>, пре свега да се ие да маха алармаитним вестима о квару који се досио, а затим је оно нмало свој узрок у пси холошком узбуђењу на днрижаблу за време оправке и мера кој .' су с тим у вези биле предузе.ч од стране романде. О томе је јсдан од офиинра изјавио: - Позицмја је била нзјаска. Око нас био је ужасан вгичр која нас је терао са љ;н;1је. Мп смо моралн да на прегнемо сзе снле да се пробијамо н поред тога пгго смо блли оштећеиа на левој крм'1. Оправка је вршена у пуној ткшлни. Само су моторн раднли одржаиајући ра&иоте:ку. Ко.мандант је наредио да се ради без прекида. Било је јасио да нећемо моћи продрети и да морамо чеката док се ветар не смири или се не укаже један којл би нам дувао с бока пли с леђа. Пошто се није могло предвидети, колико Кемо дуго остати на једном месту, или чак лутати - што с еу осталом и десило - др. Екенер је био наредио да се пггеди са погонским материјалом. Тако смо моралн да се крећемо разним, често управо сме шним брзикама, Могсри су бали потпуно репарирани. Око поноћи све су маипше могле да раде без грешке. Око два часа добили смо ветар с леђа и тада смо далн једну врло оптимистичку из}аву. Брзина се нагло повећала. Сваки је човек био на своме месту. Дисциплина је била сјајна. Посао је сваки вршио са много воље и енергије. Путници су билн веома прнсебип. Они су имали пуно поверење у нас. Дуго ћутање станице са дирижабла веома је непријатно дирнуло команданта америчке марине н све команданте станица. Нарочито је ствар била непријатна немачком посланику и конзулима, који су чекали на станици Лекхерст. Они су се бојали да ће то ћутање бити на разне начине тумачено, и да ће оно имати утицаја на дочек дирижабла у Њујорку. Сматрало се да је дужност дирижабла да се стално јавља, тим пре што су од стра не америчких власти била у покрету сва средства за евентуалну помоћ у случају несреће. Станица у Лекхерсгу није чак добила никакав одговор на свој савет да дирижабл иде више јужном страном континента. Тако се десило да је у једном моменту владало апсолутно уверење да је дирижабл доживео катастрофу. У КАБИНАМА ЗА ВРЕМЕ НЕПОГОДЕИ НЕСРЕЋЕ Један од путника дао је следећу изјаву о стању у кабинама за време непогода и несреће: - У недељу изјутра путннци су устали и, после кратке тоалете, сакупили се у трпезарији да доручкују. У том моменту појавио се један велики тамни облак који је про сто помрачио хоризонт. Одједном као да је нала ноћ на дирижабл. Ништа се није видело. Тада је изненада је-1 даи Јак ветар, један удараи ветра каквог нико никада није доживео, треснуо свом стгагом лирижабл. Изгледа-

ло је као да ће га, као кеку лопгу, просто прклепитн уз непрегледну површину мора. За тнм, пре но пгго је дошло до тога, један нов ударац ветра дигао је снажно дарижабл и понео га у висину. Не треба се чудити томе што смо сви ми, којима је то било непознато, показали извесну нервозу и страх. У вихору мн смо изгубили свој хоризонтални правац. Наједном је дирижабл захваћен са десне половине трупа и понесен косо са крмо.м према горе у впсине, као што сече зрно ваздух. Тада се све у кабинама преврнуло. Наш доручак лежао је на патосу, ниједна столица ни сто нису остали на сво.ме месту, а и неки од путника вал>алп су се на земљи. Неколико фотографских н филмских апарата, који су били спремии да сниме чудновати појав на небу, почели су падати по нашим главама. Чаше и шољице разбнјале су се ужасним треском, који је ону заглушну галаму само још појачавао. Тада је, као да се ништа ннје десило, ушао у нашу трпезарију др. Екенер и умирно нас са неколико добрих вицева које смо слушали у почетку збуњени, а за тим све веселији, док се нисмо потпуно поврати .хи. Његов хумор у тим часовима био је од неоцењиве важности. Он је сваку ситуацију тако решавао. Треба призна ти да се у његовим шалама није могло приметити ништа усиљено. Остао је природан и тада кад смо мислили да неће моћи да такав буде. Док се одигравала та снтуација у кабинама, напољу, внсећи у ваздуху, неколико храбрих људи, који су сјајно схватили своју дужност, поправл»али су на површини дприжабла напукли кабл висинске крме. Чинило се да ти људи нду у смрт, јер је свакога часа један нов удар ветра могао да их баци, као перје, са слабнх конопаца у дубину. Па нпак, на тим опасним местпма радио је најенергичније и најпреданије сам син командантов. Четири часа радили су они тако, играјући се са смрћу. Каква храброст у таквом једном часу! ГРОЗНИЦА У ЊУЈОРКУ И ЛЕКХЕРСТУ Са куле светиље на кап Хенрију могао је први Американац да угледа дирижабл. Тај вредни и пажљиви чичица, неки Самуел Ричерс, јавио је одмах у Њујорк и Лекхерст: «У 9 и три четврти видео сам дирижабл на десет мил>а југо-источно. Висина није би-

' ла већа од 300 метара. Дирижабл | се приблмжио на пет мнл>а н тада окренуо у правцу јужног врха Мериланда. Хук мотора могао се 1 тада јасно чутн.» У то вроме у Њујорку и Лекхерсту владала је највећа грозница. Људи су просто били излудети од силног чекаља. Није прошло дуго, колико да се смири та нервоза на вест о срећном доласку дирижабла, кад се он појавио на хоризонту. 3000 аутомобита поју:-.1Ло је из Њујорка за Лекхерст. То су били они који су већ раније »или на аеролрому, па су од дугог чекања изгубили стрпљење и вратили се у варош. На оба.ти су почеле да крећу многобуојне и чамци. Вгст да је дирижабл прво преЈтетео преко Вашингтона, веома је лепо дејствовала на звакичне кругове. Они су сматрали да је то диван израз такта који није порем-ећен чак ни утисцима несреће. Кад се чуло у Лекхерсту да је -.ирижабл на видику, олуи»евл>е!ве је било неописано. На рубу шуме, где су били гтостројени аутомобили, хиљаде њих, прокуљали су изненада људи. Они су у аутомобилима спавали, чекајући срећни час , свог одушевљења. Смрзавзли су се и гладовали _ само да доживе тај иоменат. У то време у Лекхерст\-, ни за какве паре није се могло добити ни парче хлеба, ни је^но јаје, ни комадић сира или меса. Није било више времена да дирижабл Лос Анџелес пође у сусрет Он је био чврсто стиснут у један угао хангара како би би.то довољно места за госта. Иако је време било пријатно, а пред залаз суниа чак без и најмањег ветра. ипак би извлачење Лос АнџеЈеса било веома. тешко. Г. КУЛИЏ ПОСМАТРА ДИРИЖАБЛ ИЗ СВОЈЕ БАШТЕ У часу када је дирижабл прешао преко аеролрома у Вашингтону, он је требао још само неко.тико секунди па да се појави над Белом Кућо.м и над Капитолом. На хиљаду стопа висине диомжабл је поздравио престоницу моћне Америке са два дивна лука, кружећи сасвим сигурно изнад центра. Председник Кулиц одмах је изашао из куће у башту и одатле, заједно са својом госпођом, посматрао летење дирижабла. Министар Марине г. Вајлбер посматрао је са својим чиновницима дирижабл са крова свога министарства. Време је било тако ведро, да су се помоћу догледа могле видети све личности на команди ваздушне лађе. Цео саобраћај и сав рад у вароши прекинут је. Све је изашло на кровове и улице да глела дирижабл. 12 авиона почело је да кружи око дирижабла, који је већ наставио свој пут за Балгимор. У 19 часова видели су га у Балтимору, како иде у правцу Филаделфије. Интересантно је. да је дирижабл, за време лета над Вашингтоном, прво летео око немачког посланства, па тек за тим око Беле Куће.. Приликом доласка дирижабла над Њујорк, њујоршка радио станица, преко станице Шеноктеди давала је изпештаје целој Европи. Извештаји у 6ил:1 веома јасни. ИЛУМЛНАЦИЈА БЕРЛИНА Берлин, 17. октобра. — На вест о доласку Графа ЦепеЈина у Лекхерст цела варош била је илуминирана. Све главне улице биле су за неколико минута у мору светлости, многе јавне зграде, позоришта, биоскопи, музеји, болнице, станице и цркве. На улицама су биле огромне масе света, које су

клицале у гомилама. Теретни аутомобили појединих фирми кретали су се по вароши са осветљеним рекламама у колима, где су свирале музике. Сеи мостови у Хумболговом лристаништу били су дивно осветљеки Одушевљење је било неописано. С$ет је лудоаао од радости и није знао шта 1Л учини ,куда да крене, где да изрази ротпуно своје весеље. Полиција је једва могла да савлада масе које су се гурале по главним саобраћајним улицама, затварајући свако кретање кола. КАКО ЈЕ ПРОШЛО ПРВО ПУТОВАЊЕ Д-Р ЕКЕНЕРА Берлин, 17 .октобра. — После среНног доласка Графц ЦепеЈина у Амермку стручњаци упоређују овај пут са прВ1*.м путем др. Екенера на дирижаблу «3. Р. Ш.» који је нмао, што се тиче брзине и ла-

Гјовни јунаци ша: инжењер БојерЈе, конструктор и г.чавни техиички вођа и капетаи ФЈвнинг, .јо/ан ом конанманата мприжабла

Наши гостн

I. Аеон Саваџијан Од јуче у Београду борави г. Леон С&ваџијан, један од познати! европскнх публиш^ста, увек драг гост наше престонице. Директор часописа Реви де Бапкан, г. Саваџијан са,рађујс н у неколнко великш европских ли стова, и у свина љима на највернији начин приказује ситу-

ЈАПАН УВ0ДИ ВАЗДУШНЕ ЛИНИЈЕ СА ЦЕПЕЛИНИМА Берлин, IV. октобра. — Јављају из Токија да је јапансно министарстЈо морнарицз нару-, чипо једну ваздушну лађу типа [ »Цепепин« која ћс коћи без за-1 стоја да лети 3000 километара. ЕНГЛЕСКИ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ ЗА ИНДИЈУ Лондон, 17. октобра. — Рајтер јзвља из Басоре, да сд из добро обавештеног извора саз-' наје, да је и.лперијално ваздухопловко друштво одлучило да зззДушни саобраћај продужи од Каира за Басору, па до Индије. ј Ово ће се извести још лре или у току кесеца јануара идуће годи не. Вагрухоплсвка секција, која ће саобраКати од Каира до ЛонДона биг,2 спрз -нз у месецу априлу идуке године. Цело путо-1 „цију па Балкану, поктанАЈућв ван>е од Индије до Лондона тра- 1 нарочиту пажљу развоју прили 112 "

Г. Саваџијаи

јаће четири дана, а коштаће 112 фунти стерликгз. ОГРОЛША ХРАБРОСТ СИНА Д-Р ЕКЕНЕРА Берлин, 16. октобра. - Немачки листоби пуни су извештаја о цепелиновом лету. Пруски миннстар унутрашњих дела г. Гшесинскн, који је такође цепелииом прелетео Оиеан, изјавио је дописиику Волфове Агенцпје да путницн ни у једном треш тку нису осећали страх и да је животв1.-х начирница бнло дово.ђ но . М;гаистар је нарочито истај као храброст Екенеровог сина, ј који је пуна четири часа пузно 1 дуж огромне чауре дирижабла,

ка у нашој зшљи. Његове заслуге за балканско взмиреае не обично су великеГ. СаЕацијан ће се дуже врвмена задржаги у нашој земљв, и обиНи пе и суседне престонице, желећи да и у иепоореднои додиру са полититарима дејству је у корист балкаиског измирвља и мпра.

Суђење бнвшем поглавару среза скопског Стевићу и писару Јоксимовићу Окопље, 17. октобра. — Даиас је настављен претрес бившел

Всзцухомовнн офнцнр г. Ханс ШиЈер, исгакао се за врече оправке крие коће лета, готово повољније време. Он је лолетео из Фрндрихсхафена до Бостона, дакле на прузн од 8400 километара, за 75 часова и 25 нииута. То је било 12. октобра 1924, када је днрижгДт пошао са 29 момака поса;е и ачеричком званичноч комисијом — пошто је лирижабл требао да се преда Ачерици на рачун репарацнја — са 32 тоне бензина и две и по тоне уља, што је одговарало максичуму од 100 часова путоваља. Сем поште и провијанта, тада је на дирижаблу било терета свгга 40 тона. Тај дирижабл имао је правац: ушће Жиронде у Француској (1000 км.) и Бостон (7400 км. преко Океана). Као и сада, и тада су највеће нелрилике лежале од острва Фајал (Азори) па до укрштаваља 41. степена северне ширнне са 36. запазне дужтк. Ту се појављу}у јаки втаори, који уве.тико отежавају лет Али, већ тада др. Екенер је рекао, да све те неприлике не представљају ве.таку опасност за конструкцију дирижабла тиза Цепелина. Па и поред свег тог, иако је већ тадз владало убеђење да је дирижабл сигурио саобраћајно средство, није се приступило реализаиији таквог саобраћаја на широј основи. Сада је, међутнм, психоза путника унеколико про,чен>ена и, ако икада, у овом часу доћи Ие до озбиљног раза на успос.ављгљу сталне ваздушне вгзе са америчким континентом посредствоч немачких дирижаб.ла. После отхрића Ачерике, од Колумба, ово је друга историјска етапа у приближавању Старог и Новог Света. ИЗЈАВЕ Д Р ЕКЕНЕРА Лопдон, 17. октобра. — Рајтер јавља из Лакхерста да је г. Екенер изјавио, да је цепелиноео путогање, и поред малих >■ года са стабилизатором ди;:.1жабла, г.оназгло могућност ваздуш ног лреноокеансног саобраћаја Париз, 17. октобра- — Авас јавља из Њујорка Да је г. Екенер изјааио да се нада да Ке се »оћи вратити за Нечачку кроз 10 дана. лошто оправне на цепелину нећа трајзти више од не дељу дана. «ГРАФ ЦЕПЕЛИН« ПРЕВАЛИО ЈЕ 12.000 КИЛОМЕТАРА Берлин, 17. октобра. — Јавља,у из ФриРрнхсхафена да је наннадно израчунато да је цв-

на вистш од 600 метара изнад I с ! лском поглавару Стевићу и 1 писару Јоксимовићу. Суд је извидео 92 дела, па се за тим пре-

морскнх таласа, и по жестоком ветру и јакој кпши, оправљајући крму за спуштање дирижабла, док су се остали путници трудили да убију време играј>"ћи карте. АМЕРИЧКИ ЦАРИНИЦИ ОМЕЛИ СУ СВЕЧАНОСТ ДОЧЕКА Париз, 16. октобра. - «Авас» јавља из Лекхерста да су Немци љути игго америчке царинске вла сти нису на мало скратиле цар!шске формалности према путницима са цепелина. Прускн миннстар унутрашњих дела изјавно је да је дочек покварен оваквач поступком цариника. ПРИЈЕМ ПОСАДЕ И ПУТНИКА У ГРАДСКОЈ КУЋИ У ЊУЈОРКУ Париз, 17. октобра. - Јављају нз Њујорка да су путници и посада са «Графа Цепелнна» прпмљени јуче по подне у општинској згради од стране председника општине. Хиљаае грађана поздравл>але су у пролазу путнине са цепелнна, бацајући на н>их конфете и серпентиие.

шло на исоитивање сведока. Да нас је саслушан сведок Гаврнло Амевић који кажв да је при«ао присутничке награде за себе и Кочу Тодоровића, од кога је имао пуномоћије за прпмаЈве присутвичкнх награда у његово име Претрес се наставља в сутра. (Време) Споовођење хеапеговачкех разбојвика Дрљеззћа и Мавдвћеве у казнени завод Мостар. 17. октобра. — Данас се читав Мостар слггао на железничку станицу да види окореле разбојиике Мустафу Дрљевића и Стоју Мандић, који су пре два и по месеца убили богатог трговца Милићевића и поседницу Мару Радуловић. Стоја је слроведена у жеиски казнени завол у Загребу, а Мустафа у зеничку тамиицу, у Босни. ( Време)

Читајте Време

.СЛОВЕНШ" О СИ1УАЦИЈИ „Свака политшка акција мора се стрнктео нзгршитв на парламентарно; базн" Љубљана, 17. октобра. - Да- кође и у погледу уСлоеа по ко)лм« бм нашњи Словенец у извештају из с ® сп °Р а зу м вли. Свека полнтичка вк-

Београда бави се акцијом г. Милош» Сдочића и вели да је споразум са С. Д. К. могуН само на парламентарној бази. Све групе Четворне Коалиције су за спо разум, међутим очекује се најпре да се и са друге стране, односно са стране С. Д. К., дође до такве еволуције да би били преговори између С. Д. К. и Четворне Коалиције могући. .,3а данас Н в моие Се }ош видети, каже „Словенецнакав преокр.т у СДК Мишљење је иногих да |е сва акција Милоша СазчиКа која је потпуно призатног значења. ипак учињзна на молбу г. Светоадра Прибићезића који се налази у врло тешиом положа у и ноји сада тражи излаза нз положаја. ком је сзм -творио својом пЈенагљеношћу и крвјношћу. Г. ПрибићовиН до душе стално демантујв да и:<а са г. Савчићем в зе и да СДК не

споразумели. Свека политичка ција мора -е стзиктно извршити на парламентарној бази Свако друго решење може да шкоди интересима на> ше држазг. Над буде преовладало такво станоеиштв и на дзугој страни. тада *е бити могући коначни прговорн за спорсзум У оедашњим круговима преовлађује н гјбол>в расположеље, јер се мисли да ће код =вих разумних политичгза. ноначно л код СДК. на;зад пре^агнути хладзн рзз\м и да ће до> ћи до тога да мечу политичарима почну прегсзори на парламентарној бази. У влздиној ноалицији постоји потпуна сагла ност ко : а >е танођ9 конггатосана на понозним састанцима шефоза владине коалиције". Даље Словенец вели: ..Буџет је у главном пред СкупштииоКако нзм јазљају, он ће бити поднв"ен још пзе прописаног рока. т.ј. пре 20 онтобрз. на што ћа одмах почети Фннансијски Одбор да ра:правла о њему. У влсдиним круговнма влада мишљење дз Скупштина мора проду. жити иормалан рсд и да Р2Д но

мисли уопште да разгозара 'а стран- Д а омете никакга анција. Сви ааконкама ЧетЕорнз Коалиције. Ипак опв-, **""

зило со у свима кругоБима да г. Прибићввићоаа демснтовања нису више тако одлучна и његови напгди нису вишв тако огорченн и оштри. као што су до сад били У погледу странана | Четворне Ксалицијв можемо р ћи да впеда међу њ»:ма погпуна сагпа^иост

пепин превалио 12-000 километа , У гваком погледу. Па и у погледу спо-

с ки пр-длози који лежв пред Скупштином биће решени про 20 октобра. 20 октобра укезсм ће се отворнти нова скупштонска сесија. која ће бити пс сгсме делогању много живља обнмни!а и бсгати{а, него до~адања Заноии су в:ћ израђени. Одчах поелг отвазања редо-ног заседања пр-дла«У г в многобројни закон^ни предпози

ра вачч'на|ући т« и т/тања због I Р аз > ма Све странкв Чвтзорив Кзапи- ""'сга го"подгрски законг на чему Г ..Л: 3 " I цијв и њихсзе воћв су за сполазум и 1 св интвнзнвно ради". (Време)

НвЛОГОД*

I цијв и њихсзо во!}е су за споразум .. •има|у потпуио једнано мишљењв тјн '