Време, 18. 10. 1928., стр. 6

Сто^на 6

Четвртак. '* октоЛап 1929.

.ВРЕМЕ* У БОСНИ

Сара^евсБсе зл.ободневице Бесело сирогансгво и иргодно партизанство

Сарајево

Ј-арајево, срелином октобра. Мину.те сј дводневне светковвне тспомене на Кајмакчаланску Епопеју н Пробој Солунског Фронта И нтересовањв Сарајлија за реввјт овлаптњег гарнизова није могла да спвечи ни снтна и честа кнша. досадна и октобарскн зам\-чиа. Савајлије не штеде своју споитаиу радозналост кад су V пвтањт параде; као в безазлева депа која трчкагајт пред ..бавдом". како овде говт вошт мтзвкт. тако и шехеплнје траже пвнлнкт да се неком „сензацијом" нрент вз учндлоств. Занимљиво је поменттн Да је свпх дана. т исто ввеме кад в успомена на Дане Ослобођеаа, у овлашњој штампн споменута и 20-годншн.ипа Објаве Аиексије Босне и Херцтовине. Тужни то бехт данн. тмтрни и сивн, јални н жалосни. иОблачиа и сгмопна воћ — реминвспира један овдашњв лист — била се сптстила нал бвјело шехег Сарајево, сивоћ пред 20 годнва (9. окгобра 1908) Улице су се биле поилично испразниле... Само један малн бро) т политичке догаћзје тпгћенишх граћана ?.нао је тачно о чемт се рали... Проглас иа народ Босие и X рцеговине (авл.ао је житељима ових земаља да је Фраљо Јосвп '• ..премнлостнво оллтчио ове поГ"ашне апектирати и тсрећпти вх тставом.." Поментло се... Два дана после квшовитих прослава. покисле заставе оп>еЈа10 је стнпе: птном свагом. сочео као кроз позимнт оштринт раног пролећа. ствце се осмехнтло на ш хертвје. измамило бетброј дечјвх колвпа в ревматичних лећа на обале Милапке, св> тамо до Б ндб*ше и Ко~*је "Еуприје. Просто ие могу да се иачтле отктл сал ова нрпјатва неназн>а. пгхпећр тсред јесени. небеско огрејање срсдииом онтобгз. Размвлеле ге по сунчаном Саи1евт гртпе и коментари о општинскпм нзборима. Оживела темперамеитна обра-.лагања. под благодатним стнцем: разглагољала се члршвЈа. разтзугвла кишљења вспрел каФана. разбашкарилв се прохтеви ва ништа мање но 13 кандвдатсквх листа Пз се све сплело т жаиор образ-тожавања, зачвкавана. озбиљво вабранвх в ћа • в ведро развтчених тсана Неком м.чно и тешко- неком лако ппи душн. што нема жеља па иоке да засмејава на ттћ пачтн. Рћаво је код слелбеника МухамеЈов: и Мојсијеве вере Попепалв се као нпсаз досата Три лиЛе муслиманске, а две јеврејске. Од нскв лан т овдашњо! штампи освантШе напигв етне гртпе противу дртге. Ко 1 Јевреја полрмгка се пење до веврроватне жтчноств: т кафани и у чзршији. мећу стапнм ситнпм занатлијама који су огласили боЈкот ло-алзшње „слтжГ>'не" политике -Јевреја. Пптам јелиог старог лимзра. можта неког Шалома Нахмијаса талмтдски умтдреног. шта мисли о и-борима Ои пр°стао ла ктпка дрвеним чекићем по стаплехт. ламрслио се. па ће: »Нем а га шта та се мисли. П.укла га тиква мећу Јахуди : е Нема га в-мие стећу. нема га ни памету Нг"*'о га 1етно — нисмо га иишта!" НиЈр она' чича омајаи: и рпо |аи гамо 'ер не тче ла се од^л-нтнше Сиромаштво га вуче

за јеввејско-радничкт листт: з„рав инстинкт и провгрено искуство диктују мт да се приклони ..царству земаљскоме". тамо где је већнна в где је — власт. Сад чвча чека ко ће у његову краЈу ла разввје жввл>у агитапију; ваљда ће једној од две противничке страае успетв да чнчу увере... • За предстеиећу Општвну запнтересовале су се и Сарајке. али само оне <професиоиатва», које осамостално прввређују»: кроЈачвце, трафвкантице, бабвце итд. Одржале су добр<з посећену ковференпи1У. нд когој су говориле две внтелектталке. Својим програмом оне су се наслонвле на првнцнпе занчтско - поивредве листе, тврдећи да се занатлије императивно залажт за пнтересе жена привредника. Конференцнја је прошла у најбољем реду — готово невероватно. лар не? —; алв, како данашњн взборнв вед ве предвнћа пмво гласа лепом полу који приврећује. у ктћи н В1н ктће. то 1е па конфереппијв закљтчено да се — првчека. док се одррдба о женскен правт гласа тнесе т бтдтћи једпнствени Закон о Оппггинскем Изборима... • Сасвим непримсћено извршепа је нелавно. јелвог кишовитог лана, »нацнонализаци ; а» — На родне Банке?! То је она стаиена, мДсивна и модерна згоала ва Кеју. пор°л Гимна^.ије. а спроћу зграле Бон. Дивлзијске Областн. Није пакосна шала. тако ми горлог Шехера! Лице. олносно портал Народне Банке украшавају три молелисане главе. Кал је АустриЈа ловршила нар чену Аустро-Угарскт Банку" прохтело јој се мало имперагорско — освајачког симбола. Како је босанском себру н Ф^кари импововала «кућа злата», власти су измолелисале трв главе: прва, лева. прелставља јелног здравог. снажпог и ен ргичпог „рајховпа" (снага ГерманиЈе); лесна, трећа глава представл>ала је ни мање ни више но брканлију Кошута Лајоша: V средини међу њима Бошњо-сартклија, са јако тр заним борама па челу н липу. Пошто су га кроз депеније шибале кише и ветрови. Бошњино липе некако потамнело. излужило се и расплакало: грнма.-а му је ланас така као код жива Бош ње v тренттку кал му се на "Кућњсм прагу укзже пореска комнсиЈа. Било како било. тек после 10 година опстанка Народне Бан;.е Крал>. СХС иеко се сетио да је лик Кошута Лајоша ипак н?зголан у слободном Шехеру. И, како рекох. ту скоро. готово непримећено од кејских шетача и пролазника, — спазио сам пред каменнм чиком Лајоша скеле в мајстора клесара Не беше моје изненаћ«'Ње мало. кад сам вид о ла клесар вргпв чисто бербгрски по^ао: скила Лајошу брачу в бркове' Испод ллета се ззбелео иначе тамно-сиви камен. За непуно пола часа Кошут Ла^га је испао ..трећен и обоијан" Питам надглелннка ..посла". шта му то тпе^а з« значи А он ће: ..Етл. гдт Фигупа може ла личи в на неког — Југословепа'" Задовољнх се са одговором ув рен па тако мисле и они на првом сппатт Напотне Ра«ке. А ктт онтт тако о ст 1а те — помп слих — све V Ј. ПАЛАВЕСТРА

Зетска обаасна скупштина претреса пвтање о псхрааа становннштва Цеткње, 16. октобра — Незапамћена суша ко]а је уништила це.токулну летину у овој областн, као и немање приватне зарале која је овлашљим људима од апсолутне потребе приморала је облзсни олбор да по претходном -оговору са извесним посланицима зетске обласне скупштине, и по саслушању наших привредних фактора стане на глелиште и затражи помоН за зетску област. У томе циљу заказан је за данас ванрелни сазив обласне скупшгине. Скупштину је отворио велики жупан г. Мишовић у присуству свих чланова обласног олбора и већег броја грађана. Пожелео је посланици.ча срећан и плодан рад на добро нарола, који ол скупштине очекује помоћ. За тим је узео реч г. Гаврило Церовић бивши ирногорски министар просеете који је најпре предложио да се Њ. В. Краљу упути поздравни те.тегра*, што је акламацијом примљено. За тим се г. Церовић сетио премииулог посланика Живка Драговића, државног саветника у пензији и Ивана Милишића посланика. По том је заказана седница за сутра са дневним релом: 1) Питање о осигурању исхране становништва, 2) Питање о употреби пет милиона златних марака из репарационе квоте за 1929 год.; 3) П?е трес и доношење уредбе о обтасној штедиониии; и 4) Претрес идо ношење уредбе о употреби народне снаге (Време)

Прослава ослобођеља Крушсвца ■ слава 47. пука Крушевац, 17. октобра. - 19. октобар, дан десетогодишњице, када је у Крушевац ушао један одред комита на челу са Дрљевпћем четовођом и једном коњичком патролом са коњичким капетаном Бранком Божанићем, прославиће као уобичајену своју славу 47. псшадијски пук у кругу касарне. У 10 часова пре подне биће резање колача, у подне ручак за званице, после подне народно весеље, а увече свечана забава официра овдашњег гарнизона. Али, како се тога дана иавршавају и 10 година од осдобођења Крушевца, то ће ова прослава изгледати још свечанија, јер ће и остали представници власти и грађанство узети видног учешћа у њој. Домаћин славе је командант 47. пешадијског пука пуковник г. Гавриловић. (Време) М ж пријављује полицији нестанак своје жене Нови Сад, 16. октобра. - Иван Столбогој са станом у Гајевој блици бр. 13 пријавио је полицији да је његова жена Гертруда, стара 25 година, отишла пре два дана незнано куда. Она се недавно вратила из Берлина где је била у посети код својих родитеља, а у недељу дошло је до велике свађе. после које је Гертруда око подне отишла од куће и није се више вратила. Полиција је одредила трагање за несталом женом. (Време)

Нови ред вожње створио је читаву пометњу на пругама Београд—-Обреновац—Баљево—Чачак—Сарајево Вал>ево, 17. октобра. — Уоођење.м новог распореда вожње створио се готово читао хаос на пругама Ваљево—Обреновац—Београд и обратно, Чачак—Лајковац—Ваљево, Сарајево—Београд, Сарајево—Лајковац—Ваљево. Днректнв путннчкн во? бр. 331 в, којн тре<5а да полазн нз Вал>ева у 22.&0 преко Обреновпа за Београд ло дана: још ннје пошао на време. н обнчно полалн нз Валева посав поноћн Даректав путннчкн воз ЕеогралОбреносац—Ваљево треба по тарнфж нз Београла да пође у 16.16 тако да у Ваљево дође у 21.20 а он још ннкала ннје отнгао на време. Обнчно долазн у Ваљево у 12 часова ноћу а внше пута н У -~амо јутро у 3 нлн 4 часа. Воз бр 311 којн полазв нз Сарајеза у 13 ча:оса. нз Ужноа у 22 .16. н нз Чачка у 0.29. долазн у Лајковац у 3.45 а у Београд бн тнтао У 6 45 До данас нн он ннје никала пре 12 ч« ова стнгао, а нма внше случајева да је долазно у 20 часопа. па н много дооннје. Међутнм воз нз Сарајева за Ваљево је такав ла путннпн у Лајковпу за Веа>ево нма]у ла чекају од 3 43 ча ова у јутг>о ДО 20 .50, на воз бр 331а јер В03 3134 нз Лајковпа полазн по тарнфн у 2.31, тако ла в по ра-пореду путннпн ко;н путују нз Сагајо^а н свнх у> путннг станнпа до Лајковпа за Ваљево нмају ла чекају у Лајковпу (не узимајућ.н у обтнр велнка аплопаења) од 3.47 ују* тру до 20.50 То значн да чекау 16 ••атн. тачпо онолнно да бн моглн нз Лајковпа доћн дга пута пешкв н враттттн се. Воз бр. 3134 којн путује из Млалеповпа не <~ачека у Лајковпу воз бр. 314 којн путује нз Београда преко Обреновпа за Сарајезо, када овај

нма бадоцњењв што се сваког другог дана дешава. него одлазн за Ваљево по реду вожа-е. тако да свн путннпн којн путују нз Београла преко Обренозпа сарајев- кнм возом н сва пошта која нле за Ваљево. Каменнпу, О ечнну Лозннпу. Баау Коввљачу н Зворннк. о-тају у Лајковцу за сутрадан Привредниш* овога краја жале се да Београд добија њихову пошту тек после три дана. Најбо.»ве би било да се пошта за Београд ексгтедује за Ва.ч>ево са амбулантним колима, а да се не врип« претовар на сарајевским колима која илу за Београд, услед чијег задоцњења трпи и овај крај у томе погледу. Да би се избеглз сва ова задоцњења, потребноје да ваљевска станнца има две композиинје, ла воз који полази из Ваљева не зависи ни мало од доласка београдског воза, чија се сада композиција поново враћа за Београ^ те се губи не само у времену већ и сама аржава трпи ве.тже материјадае штете. За ову нову композицију довољна би била једна машина 1 5—8 вагона, што се свркако мо.;.е наћи, а тиме би се избегла сва задоцњења и други случајеви који се сада дешавају. (Вреке)

ЧитаЈте Време

19

НДРКИПО" Дааас великн дупли програм Две премвЈере ХХ1РА т РЕГРУТ у ушн чувш аме^шска фнмсм вш Лаура ла Плант Цирш-Вхлд-Зест У гп. улози смгрш с I нраљ иауЗоја Хут Џибсвн

Нова открића о НапоАео« нобој ванбрачно! зкени Марији БаАевско] Нв основу нових докуиената, фрвн-' дног старца. Напзлезн >У 1в трво ка цу-ни научнии Бнне Валорс о«авно упнцн у Варшази 1 ануара М.'. 'вје озкх дана заннкљива податив о дине. Наполеонз ч с дијж зсвојилв ' .. п._ I П>*. <■ «... г> !Ш. .о иЛ|5Л пПГГ.КСПК.

жизоту Марије Валсвсие рођвнв Лет-

НапоЈеон

н»вна појава а она убрзо одгс-ссрила на његову лубаз Са Наполсском и лзлз јв Валсв:иа једно дете и та ввза јв учинила да Г удз не :амо љубазницз, него л жеча у моиггнатском брану. Мођутим. по^лв пааа цзј -твз 1815, гедине Валевсиа св удала у Лнјвжу зз ген:ралз ДОрнано Ипаи нир заборавилз оца сгога -инз. Отишла |< да посети Нзполеона у Фонтенблоу. Наполссн ју нијв примио. Онз 'в ипзн псшлз за њим и нз опрво Елбу. Отишла јв чаи у Малмезои, код Пзполеоновв ззионите ж-ив Жсзебинв, да јој понаже сина иогз нреолна нијв моглз да дз имп рзтозу Предложила је НаполЕОну да га прзти у и»гнанству, зли јв он одбио.. Мзри : з Валсвскз по'лзла јв велииом војсиогођи рзвнодушнз. Згиста, ,-одииу дзнз рани;в он јв пи ео упрзвнииу свогз имзњз: „Примио сзм взшв пи*мо којв се тичв млзде В»левскс. О^тззљзм вгм слободне руив дз узадите штз хоћетв, али урздит« одмах Оно што мв нзјвише интеросу-е то [в мој син". Нзполеон јв одрсдио 50.000 фрзнзи« рентв у иориСт Аленсандра Флорнјз«! Јо*ифз Вало>"ког. За време Нгполвоновог ихгнанствв, у д ц мбру 1817. годнне Валевскз је умрла у триде-етој години жизотв. Неии взлв да је умрла од тугв.

цинсив. П ољиијм , која јв в ^ла еаибрачна женз Нзполеонова. Марија Валев"иа била јв плззз. лвпз ц ромзнт«1чна младз удозицз јвЗашто је код Љене чуАО мириса мање разБијено, него аи код мушкарца

Познзто је да многа чула, са развијзњем расе, полж:о губв или појачавају својв особинв. Што св тичв чула мириса, несумњиво јв да јв оно много бољв развијеио иод нижих нвго иод виших врста, Код иногих жиеотиња оно је и данас глав. ни орган за игбор и проналажењв хране, иао на примвр код пса, вод слона и т-Д^ према иојима јв чуло мириса код човека куд и камо слабнјо рагвијено. Али, и међу лудима има разпике. У иолико је чсеек на вишем степе. ну, у толнко је њагоео чуло мириса сла.ије, док је иод дивл>аиа много бољв и јоче развијено, тахо да часто по мирису могу пронаки плод сар/лвн међу грањем. Интересан. тан је случај који се десио јвдном француском истраживачу у Полине зији. Он Ј9 у својој научној екслвдицији водио тајно једну дееојку, грзобучану у мушко. Али, морао јз да призна њен прави пол сеојим другоаима, јер су дивљаци на Тги. ти под мушким оделом намирисали жену. Познато је такође да дивљаци чзсто предеиђају поплаве по мирису мула у реиама. Бели, односно цивилизовани човвк можв да рзспозна специфичан мирис другв особв, ипи извеснв породице, али не можв да по мирису различујв мушкарца од жеке. Н»<олино научхих експеримената до са-

I да извршених дали су негатиаан резултат. Међутим, интересантан јв фанат, који је још забепежио познати фи. лозоф Ломброзо, да је чуло мириса код женв уопште много слабиЈе рззвијено него пи код човена. Ту ргзпику Ломброзо јв забележио код жв ул са минус 5 степени. Последњих дана научници у Лон. дону извршили су еише занимљиоих опита у томе правцу. Опити су потврдили факат, само су научници констатоеали да јв Ломброзо претврао и утврдили су разлнку на 3 степвна. Шта јв узрок овој разлици? Да гм он Л2ЖИ у фИЗИОЛОЦЈЈХЦ раЗЛ 1ЦИ -ргана за »»ирис? Научници не мисле то. Жене су веле они, биле још из даанине те, којв су употребљавале мирисе у великој количнни. Мириси су им увен изгледали иао поиродно нгдопуњавзње лепоте, чији утисак често квари непријатан мирис масне коже. Та употреба жириса прелазила је са мајке на Кзрку кроз векове н ни]е увек била у гракицамз умерекости. У овоме, као у многим другнм сензацијама, жена јв тражила најјача и често нездра. ва надражења. То је, као што је при родно, утицало штетно на чуло ми. риса, које је полано губило могу*ност реакцијв на мннималне надра« жаје. Према тоне разлика у чулу мкриса између мушкарца и женв нијв ни мало чудна.

Ко |е освојио срце познатог авијатичара Берт Аносте? Нзо што !• ..Времв" ввћ јшило, женз познз.о,- ган.атичзрз Берт Ано^те, пилотз Бердовот у лвту преко Ат. лантског Оксзна са звионсм „Амезика", тражлла јв развод брана због тога, што јв муж јсш 10. јуна напустио кућу, нијз с« виш« вратио и нијз јој даззо нинанво издржаззк>в. Акостина жена тражнлз 1в 6000 долзра годиш^бг издржавања а позсд тога тражи 150.0СО дол&рз одште~е од г-ђв Дозоти Валкср монв јсдног а трговца „звто што }в крива за охладњвњв л удаљење њ ног мужа" Б:рт Ак»та позван јв да пзедствнв суду 24. онтобра. Утицај боја на женски морал Да бо}е утичу на вид, то је позната ствар. Црна боја је ка прнмзр за очи убистеена, дон је зелена блзготворна. Али, немачни научннк г. др. Бота изегвао }в ових дана сензацију објавивши једну студију о утица1У боја на морал жена. Он је узео за пример и предмет проучзвања иројачице. По резултату његозих испитиеања црвена боја изазива меланхолију и неврастенију, кестењава боја побуђују сањарн}« црна боја извзива мигрену, плава боја ствара весело расположење, а бела боја срдитост. Одела, према своЈим бојгма, и^азивају иотв утицајв не онв ноЈи нх носв. Према томе, мужеви су оба вештени. Не треба да св изнена!5уЈу, кад им јв жена рКаво расположена: нека потледају б^у њене каљннв.

35ИЉА и ШАЛА

Грађанин сељаку: — Чини ми св да ваш сат не иде добро, Сељак: — Напротиз, идв одлично; али само ја могу да видим на сат; над има дванаест, иснуцава један, и ја онда знам да има још 20 минута до седам. Један г.рофесор, враИајући се нући по-лз ввселз вгчера, наслзкио св чзлом на једну елеитричну бзндеру; или због дувгна, или због вина, о;втио јв нену дрхтавицу у ничми и ноленима, Да би му било топлије, ззкопчсо јв капут. Кад Је хтео да пр> дужи пут огетио јз да је еезгн за бандвру и није могао дз св отргна. Сенуло му Је да кроз бзндеру идв ел:ктрична струја и да кв он б:гги жртва. Видео јв првд очт»а стрзховиту и неисбежну смрт; позтепгнз ће га струја рзстргнути а он !-.е бкти нвмоћгн да се отргна од бзндзре. Уплашеко Је криннуо и дотрчг-шз дза жандгрмз са линијв. Сгслушали су њсгову ужасну причу, а затим су му смејући се откопчпли нзпут, коЈи је он закопчго око бсндггв и још гв из пгжњв отпратили кући жизог и з,гравог. Дон је Јвдан господнн са госпооо« пролазно порзд основнв шмолз, јвдиа лопта од снега погодила је го:по ђу у врат. Муж се наљутио и онрвнуо св деч>'рлнји показу»ући песницв вичуНи; —Захвзлито погодили метгр, ••