Време, 18. 10. 1928., стр. 7

Цет—

^Страпа^/

ЈЕДНА БАНКАРСКА СЕНЗАЦИЈА

Г. Милаи Симић, директор Гостионичарске Банке, суспендован под оптужбом да је извршио злоупотребе

Изјава г. Бавђела, члана бавчпне управе

Мзла и скромна по спољашњости, стварно угледна и солидна Гостионичарска Банха која се до саа није нарочито истицала у редс-з::ма новчаж^х з^вода од јуче је предмет опште лажње београдског пос.товног света. Случај њенога директора М:!-тана Огчића о коме се још јуче пронела вест да је својим радо.м злоупотребио повгрење банчине управе. обраги;10 је интересовање не само београлскз чаршије, него и најширих кругова грађанства на Гостионичарску Банку. ЈЕДНА МАЛА БАНКА И ЊЕН ДИРЕКТОР У улици Кра .Ђа Александра, поред бетонског скелета једног модерног облакодера у ствараЈБу, налази се" и једна скро.мна, ниска, предратна купица са две радње. Јелна од тих радњи носи нзј ; празним излогом, натпис «Гостионичарска Банка». Иако финансијскн врло снажна и солидна, такорећи један од најоолиднијих наших мањих нозчаннх завода, ова банка држала се ста.тно и строго пр!*нципа пов>-чености. Као оне чувене. јаке светске банке у лондонском Ситиу, које иза једне скромне, месингане табле, у старим, неугледним кућама крију мнлионе и ми.тијарде, и Госп«зт?чарска Банка, ослањајући се чврсто на сигуран круг својих клијената, одбаЦи.1а је сваку спољну дречећу рекламу. Годте за годином она је рал^.та без великттх сеизација банкарске послове, есконтовала мешт г"*"; бзз компЛЈгкација.

Г. Мч.чик Сихић, лнректор бапхе На чел"/ банке налази се један управни одбор, састав .1 »ен од њених оснивача, кафеџија, несумњиео вештих, подузимљивих и честитих људи, а.ти са неловољно банкарског знања. И тако је цео посао око вођења банке повграван директору Мчлану Симићу, који је поред олличне плате уживао и неограничено поверење својих послолдваиа. Н>егов рад био је ма.то контролисан. јер његова апсолутна исправност није никада била ј:ов?дена у су.мњу. Заловољство управног озбора са својим директором није било до прекјуче ничим шмућено. Директор је ралио, при.мао тантијеме и његови послодавии су га хвалили као олличнога •ручњака. СУМЊА ПОЧИЊЕ Сви новчанн заводи, који уживају крежг Наролне Банке по 6 01 сто, стоје под њено« сталном, непосрелном контро.том. Комесар, упуКен од стране НароЈне Банке ича у свако лоба прзво да преглела у смтнине иео рад банке, њену б.тагајну н књите И Гостаоничаргка Банка би.та је језан од тих заво;а, који су крелитирани од иаше емисионе установе. Према томе, органи Народне Банке, с правом, вогитн су и о њој интерес, пззгћи аа у корену спрече сваку нетравитност, пре него што би мог.та да се лојави. И Народна Банка имала је у Гостионичарску Банку увек пуно повеЈтење. Исправна. тачна, Гостионичарска Банка ни]е никада ла.та повода да Наролча Банка инт.Ј венише. Мгђутм, од пре извесног вреиена почели су органи Народне Банке да примећују, како се у извесним новчани.м заводима почињу аа гомилају пакети акиија Гостноничарске Баике, сата у за.тогу. Ова појава, поново констатозана, изззвала је сумњу. те је у Народиој Бантга решеио, ла се Гостжгипчарска Бгнка подвргне детаљној ревизији.

Истовреме«о и управни одбор Банке иако још увек чврсто у<5еђен у поштење директора, /:чмегно је, да Милан Симнћ на вешт начин, а.ти ипак вр.то приметно одуговлачи са предајом дужности дежурнога члана, коју је он примио још пре дужег времена од г. ГТештерца, који је отпутовао у •дну бању. Иако је г. Ванђел, члан упраног одбора Банке, који је требао да прими дужносг десурног члзна тражио у неколико ахова. да му М ијен Симић преда лужност, овај је налззио увек по неки изговор. И г. Ванђел почео >е да сумња... ШТЛ КАЖЕ ЈЕДАН ЧЛАН УПРАВЕ Најзад, прекјуче, г. Ванђел, коме се досадило сталво одуговлачење, а да 6н се уверио у -ачност претпоставке за коју је '■елео ла не буде умесна, реш:к> је да прими дужност пошто потоЕво, како прнча г. Вапђел о преглсду. којн је пзпео на внде-

Наравно. да сада тек ннсам допусгио Симићу да изађе. Прегледали сио књнге и благајне н ва ноју велнку жалост, утардили смо, јл нао је Симнћ систематски штетно- Наше веотраинчено поверење допустнло му је, да вршн све махпнације које је хтео, убеђен, да мт ннкада већемо ући у траг. Главна штета наиета је резервном фонду, из кога је Милан Оимнћ оистематскл узвмао новаца. Међутим то није ове. Поред тога. он је залагао велнке па.г,ете лнчннх а кнтгја па, вероватно н ва друти начин оштетно балкуМн до овога момеита још не знамо тачно, ко-игко нам је нгтете нането- Ла је она врло зиатна то }е снгурноДИРЕКТОР СВЕ ПРИЗНАЈЕ Иако је у почетку ггео да одриче. наставља г. Ванђел, пред

огромиим онтужлшм матвријалом, Мнлаи Симнћ је све признао. Приолао ја да је узвмао новад, залагао ачсције. После тога тгризнања изгледао је сав окрхаа. Ја сам одмах взвестио све члапоно угара<вног н надзорног одбора баике о целој сгварн. Рештти смо, да прво прегледамо и утврдимо ову штету, па да онда поднееемо и формаллу ту;гаОу против Симнћа, тражећи да се он лншн слобоДе. Због тога, мн смо одмах суопвндовалн Снмића, а ја сам с њнм отишло одеах у Народну Банку- Истовремено известнли омо багакарсво оде.Ђеље Мкшгстарства Трговиле и Индустрвје, да изарпга и оао са овоје стране ревичи.јуБАНКА ЈЕ ПОТПУНО СИГУРНА, А ПРОНЕВЕРА НЕЋЕ ИМАТИ ПОСЛЕДИЦА Проневоре у веетгжом стнлу, као што је ова, обично повлаче за собом теже последнце у пословаау завода у коме су учнњеие- Међутим, Гостионнчарока Бавка је добро фувднрала, њенн члановн имају новаца. Народна Банка тражила је одмах сЈтпергарашцију у изнс«у од два и по мплиона дша)ра. Га|рашцнја је, после најкраћег врвмеиа, у меннцама и положеиаЧлаиовн управног одбора бан ке уверавају да проневера неће вмати последица. Нема разлога да се у то сумља. Ма колижо бнла вшсока сума проневере, ипак она ће. нрема уверавању члано ва одбора моћи одмах да буде попуњена. Мллан Овмвћ валази се још ув"к на слободи- Јуче увече одржаиа је седннпа управног н надзорног одбора банке, заједно оа оргашима Манистарсгва Трго вине и Индустрије, на којо] је ретпавшо о.даљем поотупк! Д- г. СЕДНИЦА УПРАВЕ Члановп управног одбора Гостпоничарске Баике одржалп су данас по подне одмах седницу на којој је решено да банка и поред сзнх губитака ие обуставл>а исплату улога те са те стран ене постоји бојазан да ће ма ко од улагача бити оштећен.

Немачно-југословенска нонференцијазатуризамуСплиту Г. Ванђел Ђорђевић, дежурни члап управе ло \1ахинаднје Милана Симића. — Чврсто решеи, ,за натерам Симића ла, мн нреда дужност, дошао сам јуче пре подне у Бан ку. Снмића, којн је био, као н увек. потпуно миран, загекао сам за својим столом. Пришао сам му, н тражио прво мениде за октоба-р. Милан Симић је на то са свога стола узео портфељ са меницама и хтео да ми га преда— Не примам ја то тако, одговорио сам му ја. Отвори благајну, дај овамо књиге, па ћемо написати тачно све, шта си прелао, шта сам примио. Те ствари морају да се свршавају са мало више пажње. Симић је на то изненада изјавио да има неодтожног посла за банку, и да не може да сада испувн мој захтев. — Немам кад да губим време, морам одмах да идем! Ја сам га наравно зад])жавао и тражио од њега енергимно да отворн благајну. 1{ако је он хтео да изађе, а ја му то нисам хтео да допустнм, нзродила се нзмеђу нас жпва днскусија. ' Но у то, док сам се ја са Снмићем препирао, допшо је у бан ку један чиновник Народне Бап ке да лрегледа касе и књите-

Оплнт, 16. огстобра. — Јутрос у 9 часова отворепа је у Сп.тцту немачко-ју гословен ск а конферонцнја за турнзам. Прнсуствовало је 60 делегата. Са стране дошлн су представкпцн нз Беча. Прага, Мнпхела, Буднмпепгте н Берлпна. Конференинјн су прнсуствовалл н кзасланнцн Мнннстара Трговнне н Саобраћаја, ЖелезЕгачке Днрекцнје нз За-грсМ5а н Дубровачко Пловндбе. Из Немачкв је дошло презо 20 делегата, Конфоренцнју је отворно председпнк цеит.ралпог урода за пропаганду Јадрана, г. др. Иво Тартал>а, бнвшн сплнтскн градоначелншс. За председннка конференцнје нзабран је г. др. Иван Тартаља, за погпредседннка г. др. Жнжех, шеф Одсека за Туризам прн Мнннстарству Тргоанне н Идзустрнје а за се кретара г. др. Внбер, представннк понтралног урода за пропагапду Ја драна. Г. Илф Цнбигер, нз Дрезде-

на, одржао је веома ннтересактап реферат о туризму у аашој Крал>евннн, у првом реду у Далмацнјн. Затам је г. др. Внбер прочнтао реферат о постанку н развндању турнзма у нашој државп. ТреКн реферат одржао је г. др. Волквиц, нз Берлнпа. У своме реферату он најпре наглашава да је немачки ТЈ -рнста веома захвалан и зиа да се крају, у коме је добро дочекап, од>*жн чиноан за тај крај најбољу пропаганду. Због тога требала бн Далмашца да посветн пгто већу пажљу турисггпма н да у том циљу поправн све недостатке у погледу хотела, попгге н т. д., чемђг бн се могло .тако доскочнтн само кад бн се пмало воље за то. Г. др. Летппа одржао је затнм реферат о клијматокнм прнликама у Далмацији. Вечерас је у хотелу БелЕи приређена заједннчка вечера свих учесннка конфороппије. (Време;.

ПРОЈЕКТИ И ИЗГРАДЊА МОДЕРНИХ СФИЦИРСКИХ СТАНОВА У ЦЕЛОЈ ЗЕРИЉИ Потреба грађења зграда за многобројне војне установе осетнла се још одмах после рата. Да се та потреба, задовољи, мо рало се годинама радити неуморпо. Инжењериско-техничко одељење Министарства Војске и Морнарице, под директнвама и аМивном сарадњом свога начел ника дивпзиској генерала г. Миливоја Зечевића, посветило је извршењу тога задатка велику активност, и показало је у томе врло много успехаКао један од највећих послова наметнуло се после рата грађење војних станоЕа — касарни и станова за офицнре. Што се касарнл тиче, оне <*У сећ у многим местима саграђ':ие, а у пројекту су и модерне касарне за све пукове који их немају. У том погледу стојимо боље но са грађењем официрсклх станова. Финансиским законом за 1925 29 годину предвиђена је сума од 35,000.000 динара за иоднзање официрскнх станова у целој земљи. Тиме је омогућеп п рад коме се одмах и приступнли. Међутим, појавиле су се одмах и тешкоће, чисто техничке природе, које су се морале отклањати- Један од највећих, била је око водовода и канализације. Модерни станови захтевали су потпупо модерне инсталације, које је било врло тешко нзводити у малнм местпма по унутраш њостн, где су сад у изградњи фицирски станови. Тешкоћа се осетнла и у набавци материјала. По местима Јужне Србије, поред границ^ Албаннје, морао се употребљавати тесан камен место цигаља што је много отежало посао. Морало се претходно при ступити инсталацијн чисто војне канализације и водовода. п под врло тешким околностима транспортовати најпотребпија количина цигаља и осталог материјала. По завршетку тих теренских радова, прпступало се раду којп је бпо у везн са самим подизањем зграда. Тежило се да се све зграде подигну по једном ти пу како бн се олакшало послу огромном по овојим размерама, за којп се само за ову гоАину предвнђа кредит у впду зајма!

од Управе Фоидова у суми од 35 милиона дннара. Раније рађене зграде официрских станор.а извођене су по про јекту г. ЈКелезнова, инжењера грађевинског одељења Минпстарства Војске. Пројект за тнп официрских станова који ће се подићи у Београду код Топовских Шупа на место садашњих малих куНица између Ауто Команде и предузећа Цајзл и Мајзел, израдио је г. Рајко Татић, архитект из Београда, за време одслужења свога војничког рока на служби у Министарству Војске, прерадивши знатно основе које је раније израдио инжењер г. Железнов. Официрске станове код Топовских Шупа представљају три зграде, од којих свака има по 12 станова. Од ових 12 станова девет су са по две собе, предсобљем и свим осталим модерним принадлежностима, а три стана су са три собе, предсобљем и принадлежностима. Свака зграда имаће по три спрата, и за станове ће водити четири степеништа. Блок зграда представља једну архнтектонску целину где су три зграде повезане монументалним аркадама испод којих пролазе стазе за пешакс и коловози. То Не бити уједно и прилази који воде за двориште које је пространо и замишљено у виду унутрашњег парка. Испред самих зграда предвиђени су велики скверови, тако да Не бити повучене од Булевара Ослобо! ења за десетак метара. Стил у коме су грађевине израђене представља мешавину византијског и романског стила. Пројектант је нарочито обратио пажњу на полихромне ефекте, т. ј. сокл и приземни део биће израђен у једном затвореном тону, зидне масе у отвореној боји «теранове», а лукови, венци и ступчићи обојиће се у свежем тону боје *-теракоте», тако да ће цео блок добитн карактер при јатнчх грађевина типа великс виле. У свима већим гарнизонима наше Краљевине раде се и израђиваће се овакви исти блоковн као и у Београду. Од ове суме о~ 35 милиона изузето је до сад 7,000.000 који су се употребнли на изградњу и довршење станова за мајсторе и инжењере Артилериско-Техничког Завола у Крагујевцу.

Пројект зграле офнцпрских станова кол Топовских Шупа

Јелна крвава породична трагедија у Дсњој Драгуши

Блаце, 17. октобра. — Прошлв ноћи у селу Дољој Драгуши одиграла со крвава лородична трагедаја. која до сада и поред света трагања по.твције ннје могла бити расветљена. Ћерка Радомнра Бисерића, кафеџнје из Дубаца, која је удата у Доњој Драгушн за сина Ннколе ДуН1Ља, најугледнијег домаћма у селу, у избезумљеном стаљу заклала је иожем своју трогодишљу ћерчзшу, па је онда и се би пресек.га душннк. Тако отвар нзгледа у првом моменту. Међупгм, иеке чиљеннцв указују на могућност, да је по среди злочин. Жена. наиме, ооим рапе на грлу има на главв н велику рану од севире. У соби, кл;а је сва натопљена крвљу, оекпра нпје нађена. У авлпји крај бунара нађена је

локва усирене крви и отисак пр сгију на једној дасци. По томе изгледа да су секира н нож баченн у бунар. алн од куће до бу нара нема трагова од крвн. Док је дете одмах умрло, жена се налазн у ждвоту. Оиа није хтела да да шгкакву изјаву, него је тражила да дође њеп отац Јгз Дубаца. Пошто ои није дошао па време, она је пренета у нишку болницу. Ту су јој одмах после инјекције коЈа јој је дата прве речн бнле: «Уби ми сана.» Јегрва несрећ<не жаие, која је спавала у суседној соби, изј.ч©ила је на саслупгаљу, да је само чула како је у време, кааа је двло говршено, дете заплммло и неко н^кљање, и како су се врата једном отаорила а затиорп.та. Десетогодкшхаица нсгицае а наше застеве на аЈгстроугарсгсам ратким бродовима

Синоћ је Г.тавни Одбор Јадранске Сграже у Београду одржао седницу на којој је одлучено да се на дан 31. октобра ове годнне, прослави свечаио десетогодншњниа дана када су на свима бродоБпма аустро-угарске ратне морнарлце истакнуте југословенске заставе обја&љујући да је пела та флота прегала у рукр Краљевнне Срба, Хрвата и Словенаца. Ратна морнарпца прославља сваке године дан 31. октобра као своју славу, али ће ове године та прослава битн шнрега обима и поред уобнчајие војннч ке светковине добити и карактер национа.тае прославе. На својој седннци Главни Одбор Јадранске Страже донео је одлуку да се позову све нацноналне хумане и културне устаиове да пошаљу своје нзасланике на ову прославу која ће се одржати V Боки Которској. а Улружење Натшоналннх Морнара Ратника СХС. које је под протекторатом Наролне Оарбане У Сарајеву. позвало 1е све морнаре гатнике. сва напнонална тлт>ужења као л све патриоте да узму

учешћа V овој светковини н прославе десетогодишњицу слома Аустро-Угарске на мору и стварања наше ратне морнарице. Овечаност ће отпочети уоби1чајеним славсклм обредвма 31. I окгобра у 10 часова пре подне у | кругу треће поморске ваздухопловне команде у Кумбору. Домаћпн ове славе је командант треће поморске обласне команде контра адмнрал г. Метод Кох. Сутра дан 1. новембра Јадранска Стража н Удружеље Ратних Морнара Ратника ХСС осветнће споменик подигнут иацноналиим морнарнма ко]и су стрељани 1918. године у Котору. Министарство СаобраНаја одобрило је свима приватним лицима која путују на ову светковину вожњу до Боке Которске и натраг у пола цене.

Готова је НЕЧИСТА КРВ роман Борисзвз Стзнковића ценз 30 дииара. — Може се добнтп у свима књвжарнипама. Главиа пролаја у нњижари «ВРЕМЕ», ПоеннареоР) ул. 4 0