Време, 18. 10. 1928., стр. 8

Страна 8

-С .

Четвртак, 13. октобз-р 1928.

С

п

о

Л—

X! Страховит злочин једне матере Прокупље, 17. октобра. — Јуче пре подне, Коста Дукић, угледнл земљорадник из села Ј Горње Драгуше, нашао је на вра Опа {оггернацповадпа педела бе-' н.а 8 :2 за Ујасшт лоаустно јо изјил- 10 ма своје водениц«?, у којој сааела! влше шггвресантнах догађлја .чачпње нз пистог оф :а)да н пуОлл-1ЛД станује, СВОЈу жену Виду те-

Интернационадни спорх ЕталиЈа водн у Евроаском Купу

Од првоклаанв важвостн је па за Е 1вјч>тгсјш К>- п нзмеђу Цталзје н Швајпарске. Једном штнмалнам побадом од 3:2 Нталнја јв за спаа оспгурала вођство на таОели за Квропскн Пехар. Иовопгтај ел ове утакмзпе гласн; Италија—Шаајцарсда 3:2 (2:1) У Цвркху је прод 20.000 глеаалгцв саржана Јталмнпа нзмеђу Италцје н Шзајцарспе за Ввропски Пехар. ПобедЈ" а с н>">м н дза драгоце4^ бода однвла су ИталлЈалз! потпуно зал.-*ужвно. Онн су Оплн техшпкн много бол.н од ШзаЈаарљпа, који оу тад надостаггак иадокнадилп велнком внергцјам уз огроман лодстрвк својв пуГсшке. Гатове су делн за побеаннке Розети (2) н Балончнјорн. а за Швајтфцо пв*ггар-4)ор Лбвглеи (2). ШваЈцзрцп у вед*%л»у 21. о. м. играју опет за Европски Куп оа Лустрнјом. Првиа досаЛалпв^м Јта:зк51шалЈа тлбала Европоког Купа нма следоћп изглед: 1. Италија 5 игара 12:9 гол. 7 брд. 2. Чехословачна 4 игре 5:4 гол. 5 б. 3. Ауетрија 5 игара 9;9 гол. 4 бода. 4. Мађарсна 4 игрв 10:12 г. 4 бода. 5. Шеајцарсна 2 игре 4:6 г. 0 бод. Најзшпе пораза (3) пма Ауе.трнја, док Италија н Чехословачхл по 1 пораз н по 1 перешену пгруПРВЕНСТБО АУСТРИЈЕ Аустрија и Вац воде, Рапид 11. У надел>у оу у Бечу одпграле олодеће првенствене утакм;ше; Рапид—Фзц 5;1 (3;0) Преа 7000 глод&лаца на своме терену Р&пнд је онг\*рпо побадно. Веселик је нмао ввлдкн дан. Смппггзк н ХумелОоргор бплн оу двз оалачпа ивнгг^р-халфа. Адмира—Ванер 5:1 (1:0) Првд 3500 гледалаца Ваквр је иа сопствоном тврспу претрпео велики иораз. Клнма н Сигл бнлп су у сјајној формн. Вакер је у пољу бно огоро раоноправан. Аустрија—Вијеиа 2;0 (1;0) 4000 глеаалаца прнс; ч -ствовало је овој нгрн на Хое Варте. Код Ауотрп је нзврона лева отрана. У голу са успехом двбнтозао Јнргенс (Љггззкн ја) Коа Внјене слабе спојке. Нииолсон—Слозан 2;1 (1:0) НовајлвЈа прве лнге је па своме тврвну праз 2500 душа оапео победу уз заол>-гу своје робустне адбране. Слован је дао леету. али неплодну игру. ПРВЕНСТВО МАЂАРСКЕ Туча на игралии/туЈ У Пвштн оу у недељу првшстзенв утикАЈапе лротенле врло Охјшо ♦гаротнто она најзажлнја: Хунгарија—Ујпеи;т 3:3 (1:0) 15.000 гледалаца је бурко пратнло так вгре. Судзгја Боронсај код ста-

ка Јв прадрла у нгр&липпс* и напала га физнчки. Троћн гол Ујпешт дао је Вецер (раније БОК) који је одлитно двбитовао кзл центар-фор. Осталн резултатн; Шомођ—Сабарија 2:1 (1;0) Новајлнја прве лнге је у Сомбитхвл>у однес леиу побелу над дома!јИНОМ. г Фервнцвароа!—ТрвНи нварт 3:0 (* :п ) Кохут (2) и 'Пур&н лллн голоое за дроока. Бочнаи—Будаи 4;2 (1;1) Немзети— БашКа 3:1 (2:1) Нишпешт—Взшаш 2;1 (0;1) Велкко изнонађоње је >*опех НГомиђа о.1д С&барнјом. ПЕХАР ЧЕХОСЛОВАЧНЕ Спгрта—Бовмнјанс 1;1 (0:1) И после двоструког арод>-жвн.а резЈ-.тгат је иа велжо изненађење остао у Праг>* перешеп. Винтори>а—Чедије Карлин 3:2 (2;1) Славија—Чехије 6;2 (3:2) Спарта Нладно—Нуселсни 5;1 (2;0) Д. Ф. Ц.—•Брауншвајг 8;1 (3;0) Д. Ф. Ц. на турнеји у Немачкој у БраЈ-иш&ајЈтг је забелелшо велниу цободу. На>5ољн човвт: био «у је М(црер. ПАНЧЕВО; ЗАШК—БОРАЦ 6:1 (4;1) Пред малнм бројем гладалаца одаграла се горња првенстве«на борба на нградшпту «Баната». која се заврппгла сагурном и заслужоном победом Запка. Нв нгре јо суднја био приморан да н«:.л,учн, десног халфа Борца и ЛетнЈћа из Зашка услед оукоба на торену. Алн оправдапо искључвни итраЈ Борпа, тотнко се револтирао. дл> је са својнм букачнма напраано тескак инцнденат, ван терена на овога »скљученог партнора. Судно г. Бикар, врло добро, имао је игру у рукама, алн нлак са жалошћу копгтатујемо, да и поред доброг вође-н>а ова утакмнца нвје завршона боз ншшдента. Мнелимо, да је за препоруку водећнм а>уднм& у ..Бзрпу", да васпнтају и учв бол>вм начину нграче в своје прнстапаце, Јер ако продуке овако. маао корнсти доносе п&нчев. спорту. већ сметају осталпм клубовнма у снортском раду, оннмакој н нмају внше заслуга га панчев. спорт него ан Борац! По-.-лв овако талпнх нспала, а поготову оваЈ последљи. мпслнно. да г& БЛП не бн требао .лмнновати" већ. ла случај до детаља иследн а кривце : нзјсгроашјс каанн. Не само то, већ бн 1 гребало у будуће при одигравању прв. нгара које се овде воде у оштром току и са сталпим нрмилим последицама, да одређује делсурне чланове. чнја би дужност бнла: да на лицу места ч\)е.и;тавл>ају БЛП о свему га нзвепгг^вају шко рањену и ћершшу Мару, од четирп годнне, већ мртву, с расеченпм вратом и главом. Од је одмах обавестно полнцнју. На месту несреће сакупно се огроман број сел»ака. Ореокн лекар нзвршио је преглед лфтива ц констатовао да је дете убијено секнром и остављено на кућном прагу да би га пролазнлци мог.ти видети. ВидосаБа је, међутнм. ореклана ножем, али је давала још знаке жнвога. Пошто је дао инјекцију теш1со повређеној жени, локар је покушао да је испита како је дошло* до злочина. Видосавз није могла да говори. алн је зато рукама описала како се случај десио. По њеним знацима дало се ра-зуметп лд су у кућу упала четнрн разбојника у циљу пљач ке. Пошто ништа нису могли на ћ_и, они су тада из освете убнли дете и преклали Виду. Среском лекару бнло је све то веома сумњиво н он није хтео ла ворује у Видин исказ, тим пре што су трагови водили само око куће. Пошто око куће није било шжога, то је по траговима било јасно да је злоч!*н изврш^К) баш неко из куће. Сумња је па.та на саму Виду. После свестраног испитиваља она је призната и опет знацима растумачила, качо је најпре заклала .дете, а затим гчжушала да то учини са собом. Секиру, којом је дете зак^ила, бацила ,је у бунар, где је она доцније и пронађена. Међутим, на питаље зашто је извршила то убиство и самоубиство, Вида није хтета ништа да одговори и поред свег наваљиваља лекара. (Вре лге)

Оштар сук^б „званичних на пољопривредној изложби у ваљевсној Каменици

Панчевачка полиција ухватила је једног опасног лопова Панчево, 16. октобра. - Пошто су у месецу септембру учестале у Панчеву н околини провалне крађе н разбојништва, панчевачка полиција врши сада свакодневне рације и хапси сваку особу која нема легитимацнје и про терује свакога из околине варошн који нема у Панчеву посла. Овакав рад панчевачке полицнје, довео је догле, да се већ од пре 14 дана није у Панчеву десила никаква крађа. Приликом овакве једне потере панчевачка полиција је ухватила једног опасног и окорелог. зликовца којн одговара за много већнх н ман.нх крађа. На првом свом саслушању овај лопов је нзјавио да се зове Стеван Јовановић и да је из Винковаца. На друГЈМ саслушању порекао је то и изјавио да се зове Љубомир Петроеић, и да је у последње вре ме служио код Сраће Мнлашевић у Иригу, где је служио под именом Љубомира Петровића 10 ме сеци, а 6. о. м. је од својих послодаваца украо 23.000 динара, после чега је побегао и тумарао по разним местима. Тако је дошао аутом до Великог Бечкерека, где је био два дана, одзкле је дошао у Панчево да продужи лоповски посао, али га је панчевачка полиција одмах ухашсила. Прнлнком претреса код њега је нађено свега око 6000 динара, а 17.000 динара је већ потрошио. На последњем саслушању је изјавио да се не зове ни Јоваиовић ни Петровић, него да му је право име Гавра "Букнћ и да је родом из Дрмуше код Бчхаћа у Босни. По добивеним податцима он је заиста нзвршио крађу код Милашевића у Иригу и том прнликом однео 23.000 динара. Пошто је ово дело извршио у Иригу, то Је спроведен тамошњем суду. (Брсме)

,НОВ РОМАН .ВРЕМЕНА*

Серенада иелашу Роман од М.ОРИСА ДЕ^ОБ^Е

ВЕЛИКЕ СВЕЧАНОСТИ У БАРУ Педесетогодишњица „венчања са морем" и ослобођења Бара и Улциња

Бар: Вила Топлица, некадашње имање црногорског принца Мирка

Уредишптву «Вромена>, У вашем пењеном лнсту, у броју од 10. октобра о.г. одштамцан је допис под нословом; «Оштар суноб зваиичних иа пољопривредној изложби у Ваљевсној Наменици». Касо су нзввоне отваргГ нзнесене ненстнннто, н клко се тнмо пгеодн моме угледу, част мн је умолнтн вас, гослоднне уродннче, да изеолигв у народном броју на нстој сгранн донетн следећу прнложону моју кспрааку. Гнусаа је клевета оннх одговорннх лнца из Пољопрнвредне Подруилгне у Каменпци, којн тврде у допису, да сам ја извршно злоунотребу дркавног новца од 10.000 дипара ззто пгго ннсам дао ту с>-му По.т»опрнврвдној Подружипи у Камоишш,! да она раздаје паграде награђеннм | нзлагачима за све пољопрнвредпе 1 производе, већ сам истом сумом па- ј градно само нзлагаче стоке, који су ј бнли за то оредложени јвдподуш- ! ном одлуком свнју пет члфтова комнсије, кој& Јв одређвна за онепу | ПрЛа На НСТОЈ ИЗЛОЈКбИ. Клеветају ме аелнм. иста «одго- ј ворна лнна« нз разлога тога, што јо Пољопрнвредна Подружнна за њену нзложбу нмала додељену помоћ од Обласног Одбора областн вал>ев(а;е, Српссог Пољапривредпог Друпггва и поједшгах банака за паграђивање излагача осталах пољоприпредннх грана, па чак н за сточаретво. Међутим, решењем МнпнстаЈЈског СаветА од 15. августа о. г. одобрен јв првдлог Мннистра Пољопрн вреде и Вода број 24901 1У од 20. августа о. г: да се за нзлолсбу стоке н сточних пронзвода у Камонићн В&л»ввској и^да 10.000 динара на терет партије 817 буџета Мштнстар стм ПоаЕ>онриврслс и Во јл . У истом 1-ешеа>у тг «кту М»угистарств& Пол-о. пртар€де и Вода Врој 24001 IV од 20. текућв годпне паређено јв кло #епи као ов<*шп>е)Ј обласном пот.огрнвредном рефрреп.у у спопсзуму ш мвслтги пољопрнвредним рвферен-

гом оргализујем прирвђнвнчкн одбор! помепуту лзложбу стокв с гим дај рукујем новцем ја као држ&вна об.т*-' сни лољопрнвреднн рефврент што је одобрно л Велпкн Жупан актом Г>роЈ 705 од 4 октобра тек. годинв. Пољопривредној Подружиин и Каменилл учи«>ена је помоћ у томе, што она Ш1> бала об&везна да награђује сточаре по своме програму, те Је исту озоду прелвићену суму могла слободно употребити зл повећање награда по оста.тим пољопрнвредннм гранама. Алн. в&жно је овде нст&ћн. да у рвшељу Мипистл[<гког Савега, госпотнна Минкстра Пољопрпвреде и Вода и Ве •пког Жуттана Ваљевске Области пн ; е било ни јодном речеиицом назначено се новац преда Пољопрнвредној Но 1-у:: :• 7' , :» мг-цтпти, већ Јв папочито пагдашепо д& рукујем новцем ја. као обааонн *ол,опрнвредни реферецт и да нстнм новцем на^раднм свмо нрвдложена лнца, која буду одређена од ишлп• нје радн награле за најбоља иа'ожепа грла стоке н сточне производе. Тако нсто ннсам хтво одлагати нопзафу награда за доциијв време нв разлога што оу мн се жалнлн стотори ороза подгороког. да оу се ;:а прошлогодЈшпњој ноллпрвдрод1:ој Јгзлржбн чшлите злозипотрвбв са њихавнм наградам-а. Још јачн разлог да адмах на сам дап изложбе разделн-м награде бно ]е тај. пгго сам сматрао да је велнлн грех нллагатн сељаке велнкнм трошковнма у новом позивању да доЈуу од кЈ-ће да приме иезпатау иаградаг од 50 динара ка*аа се зпа, да је свчки излагач нначо већ >трошно две и вкше расбле сна-ге пгго је довоо своја грла на изложбу н повратио пх својој с>"Ни прешавши пут од 40 и вчгае киломвгара. То је мој одговор клеветпшгима против којнч ћг,' поднетн туиЛу реЛОИНОМ С-уДу ПО ЗВ1НИТООЈ дужаоСТН. Ииж. агр. Љубисав Р. Петкови* обаашн пољопривредни референт у Ваљвау.

Бар, 17. октобра. - Прекјуче је Бар прос,павио 50-годишњицу <Венчања са морем» и ослобођења Бара и Улциња. Ову прославу посетила су сва друштва жупе Његош, и ако су временске прилике биле неповољне. Чак је и соколско друштво из Колашина дошло са музиком, прешавши аутом пут од 300 километара. Да ову свечандст увелича, војска је извела маневрима ослобођење Бара. На терену су били и командант дивизије генерал г. ТрпковиН и његрв помоћник генерал г. Тодорчевић. Прво је одржан помен на бедему старога Бара. Пошто је одржан помен, староста жупе г. Гавра Милошевић, адвокат, истакао је идеју соколства, која је изнад партија, изнад класа и изнад вере. Поглавар среза поздравно је прославу као представ ник власти. Арцибискуп барски г. Добричић такође је поздравио прославу и говорио о славној прошлости како Бара, тако и Црне Горе. Председник општине цетињске г. Тома Милошевић положио је венац погинулим и одржао говор о витешкој погнбнји освајача Бара. Муфтија г. Караџузовић изазвао је највише одушевљења, када је у своме говору казао да су Турци на сабљи све добили и све изгубили. За тим је у име Подгорице говорио г. Радул Ивановнћ, патриотски и одушевљено. У име добровољаца говорио је г. Добричанин. Серију говора је завршио један стари песник дога*ђаја, поздрављајући генерала г. Трпковића ко.ји се с њиме ижљубио. После тога изведен је јуриш на Бар. Батоа из топова и митраљеза, уз

пратњу војне музике, изазвала је дивну импресију код свих гле далаца. Први дан прославе завршен је дефиловањем војске кроз град. Општина је приредила банкет за 80 званица, на коме је пало много лепих здаравнца. По подне време није дозволило да се изведу соколске вежбе, које су буле у програму, али је у свнма локалима новога Бара вла дало народно весеље. У вече је била академија, на којој је староста сокола у Бару г. Михо Домандић поздравио генерала г. Трпковића и остале госте и позвао их да раде на унапређењу и шнрењу соколске идеје. За тим је професор г. Миле Кнежевић изнео историјске податке, како је Бар освојен. (Време)

— Ох! ја, млс Дафве, квд бих цзненадио своју жену на делу, ја је не бих убио; али има речи коЈе су тенге од револверских метака. — Шта бисгс јој рекли? — Рекао бих јоЈ: »Госпођо, ако се тако ирод\иш, онда ћемо се наљуттти». — А ви. господдине ел 1Са— Извин-ито ме, мис Костело. Ја нисам нвкад био ожењен. Уосталом, жена св ие може схва тити. Човек који је разуме нема више ништа да '*ини, кад она нема никог дд волл... Шомберг поиово продужи ово је причање: — Што јо наЈИнтереоантије у целој овој ствари то је што ја нпсам снтуран да ли ће овај увређеии муж да послуша умере не савете које сам м.у дао.. Ни ви, мој драги, ни ја нисмо квалификовани да судимо бесиристрасно васлуге и погрешке ових двеју личности. Ви познајете љубавннка, а ја познајем мужа. Ми гледамо са разних тачака. Али ја нећу бити изнепађен кад видим како преварени муж лзводи хладно своју освету. — Освету са дугим роком? — Уирасо тако. Има хнљаду начина ла се освети човеку који вам је узео жену Ти разни начнни пуне свакодневно листо ве н праве сензацнје за читаоце. Котеса узвикну: — Ох, како је то занимљиво... Рекло би се да је све то поста.то као нека занимљива друштвена игра... Да играмо мало Освгте... Шта бисте ви радили, вм, Дафне, кад бмсте били муж? — Ја бих дала сифи.тис својој жени да бч га она пренела на љубавника. — А вн, Лулу? — Ја бих убила своју жену. Уб тство бих тако изве.а да бих у.огла да оптужнм ње!К)г љубавкика за >6иство. ...Али све су то детињарије, је ли тако, докторе?... Н1Жо не зна да ли ће се ваш кшјент осветити љубавнику своје жене и.ти ће га оставити... Шомберг сави радиограме и стрла их у свој цеп. После рече са сазршеном мирчоћом: — Као што вн кажете, драга контеса... Нкко не зна добро те ствари. Може бигл да ћемо сазиатм случајно једнога дана, како је Ибрахим беј платио свој дут увређеном мужу.... ^ Разговори су се прекмнули већ одавно. Јахта п-х«и у млчкој и тихој плавој ноћи. С времена на време појављује се на мосту сил>ета стражара. Машине хукћу и уљуљкују саљиве путнике. И<5рахим беј остао је сам, испру:кен на својој столици. Задњи део лађе оставља светли трзг на морској говрплши. Ибрахим гледа на ту страну и види у ноћи троутао од беле пене... Њему се сад чини да

Пога«а Јашп Тогчлћу у Нозог« Саду Нови Оад, 17. октобра. — Пред седннштво Месног Од'>ора Рздикалне Огранке у Ног.ом Оаду упутило је данас свима радикакалима проглас у коме их позива да 21. октобра у 9 часова пре подне присуствују помену вођи војвођанских радикала и великом риикалоком борЦЈ*, пок. Јаши ТОмићу. Помен ће се одржати на успенском гробљу. Састапак радикала у »Заставипом« дому у 8 часова пре подне,

ЂАЦИ! Ђачни Календар 19281929., у ћирилици, џспни формат, пепо опремљен и богате садржине, изашао из штампе, Добија се у књижаре ВРЕМЕ. Ста је динада 10, са пошт&рином 12

аиди и деловс своје прошлости.^ И она се рахкомадала .. Прохуја* ли дани играли су као лаки пламенови преко узнемирених таЈтаса... Његова младост у Каиру... Вољено и мажено дете једног паше врло модерног... Сувишна љубав и повлађивање од стране његове мајке... Она је била слатка Францускиња, са гласом једне сирене и нежним погледима жене која је задовољна својом судбуном... Обоје су мртви и отац и мати... На велику срећу они не могу да сазнају ништа о његовој чудној и трагичноЈ судбини... Из таласа се појављују главе... Тамо у мраку... Поигравају по води данаиде... Падају, гњурају се и опет се појављују... Сад му се јављају жене које је волео... Од викоитесе де Талабар, која га је уоела у храм с;шострашћа па све до Мареве... Ту Је била леди Бидлевур... за њо.м Нора Шурман, ластавица из вгликих хотела, коЈа Је највише волела да заигра валс на обали плавог и лгпог Дунава... , Бво и Олете Арно, заносне песжжиње са очи.ма сфинге... Контеса Ание.тка Марновска... Аниелка из Варшаве, која Је у то лоба била у леду и снегу... Још играЈу и друге најаде, само дал>е и не могу да им се познају лица... Све Је то прошло... Бачено је увело цвеће у општи Јарак... Зар Је мало заборавл>ених љубавница? Кратке везе, избрисане у меморији, као старе Јжоне у полу порушеним црквама и капелама... Авантуре, рођене са вечерњим звезлама и завршене у првоЈ руменоЈ зори... Страсти коЈе брзо пролазе... Пољупци за којима се не жали... Миловања што одмах умиру... Љубави без сутрашњице... Ибрахим беј гледа још укочено у море и види лице свога тамначара... тешка вјлта на ћелији... осуђеаички колац за којим ће бити стре.Ђан... Види и уже, вешала-.. Да бира... КоЈа је боља смрт... Затнм видн једну малу белу руку која. му ма-ше..Долази Марева и растерује све остале најаде... Остаје сама и појављује међу таласима са својом кратком гтлавом косом, својим малим црвеним з г стима, која су некад била тако ћудљива и свирепа-.. ах, ено д њеиих јбелах и округлих плећа.. А нај да све њен сјајан поглед... И I зОог силне заводљивости у цеI лом њеном бићу, он је био абдиј цирао на своју слободну вољу и I ставио се иотпуно у службу њечим каприцима-.. У његовим деI дима ннје било впше ни раву; ма ни логнке... Зар његова а: вантура на Босфору ипје била ј чиста лудост? Који би св тлко хладнокрвно умешао међу ре! волуционаре и рушиоце поретка без икаква уоеђења п нцтере оа?.. И сам Ибрахим беј сад ое гсита, да лн све то није сањал., (Настапвће се)

- т&»: ш & • -ј еа ог со ^ ^ г>а :

РАСПУЋИН и ЖЕОЕ Од ФЛАЕП.ЖШЛ.2!? Исто је то вило п оа двема а-1 шала се као »егова тонпзпа

риотокрагоки.ч дамама, прпндеаом Долгов.укајом и пршшезом Коковкајом. Оза је имала врло лепе црпе очи и облачила се као каква милосрдна сестра. Обе су напуотиле своје домове н своју децу због Расгпћана. И оне оу внђане по неколико тренутака у предсобљу, понекад у друшгву с<мћанке Лаптпнскаје која је такође била <гинтимна». Све су те жене биле одане без икаквог ограничења чудотворном кал\-ђер.у јер оу све драгале Да дајући своје тело стичу апасење у вечностн. Распућин је пмао потребну моћ да унчшта демона сензуадности. Све су те жене ишле код њега као што се иде код зубног лекарч ради утишаваља зубобоље. Нн Једпа од в>их није имала осећаЈ да чннн нешто ружно. У Распућииовој породипв, његова жена н љетове кћери биле су такоће убећеве т његову чудотворност. Прасковнја Феолоровна је мирно гледала развратиост свога мужа. Ннкад му није учинила нн најмању замеркуБнла је убеђена да му је Бог до делио виоову мнсију и да све што чпни ннје пишта друто до извршење те мисије. Указивала је р.иооко полттован« и поп»

слутшшња. Његове кћери. Матрона и Варија такође су јако поштошле свога оца н бнле убеђене у његову божанску мисију, нарочито старија, Матрона, која је свуда узднзала свога оца и често уаимала учешћа на скуповима жеаа, у трпезарији. Осим њих, Распућин је имао и једног сипа, Мнтју. То је бно неинтелигентан дечко, дегињаст који се увек блесаво омејао. )' ос-талом није био злобан и отаи га је баш због тога волео што гшје био нормалан. За време ра та, старац је успео да га постави за помоћника болннчара V пдрнчнном оаннтетскои позу да би га опасао опасностн па фронту. Дивљење које је Распућин улгв !о саима својииа, чинило је да је 1ћегова породица била уређена на потпуно патријархалан начин. Сзи су знали само за језну дужност: за га негују и ла му учине живот што прнјатнијим; он се са своје стране бринуо за љихово б.Ђгостанл. Због њих је и примао вет.«ке суме новца које су му ну№ ли са свих страна. ШллтлтлЛА Гв>