Време, 26. 12. 1928., стр. 1
СРЕЛА, 26. ДЕЦЕМБРА 1928
ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЂ РЕЛАКЦИЈА И АЛМИНИеТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА « ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40—VI. «-«3, 40—04, 40-08. ГЕЛЕФОН АЛМИНИСГРАЦИЈЕ: 50-98 ТЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕЛАКШЦИ
Чаитт рачун Ро.; Д2.20< 6ЕОГРАД . ГОО. VIII • БРОЈ 2511
БРОЈ 1 ДИНАР
ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕЗАН МЕСЕ11 НАША ЗЕМЉА 25 ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИНАРА
ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК
Владини радикали очекују оставку владе да нас, најда ље сутра „Између Корошец-Вуквћеввћа ■ Давваовића нема ввкакввх
додврввх тачака" Г. Корошец се враћа данас у Београд, н треба одмаж да прнступн рашчвшћавању свтуације
Данас се очекује повратак г. Корошца, ои тробв да допутује екопрвсом пре псане) и пок;,етан*; развоја лалитичгаи догађаја са иртве тачке. Верује се да ће г. Корошец одмах прнступити конф^рииљу са представницЕма влади(их радакала и мусличака, и дј ће, данас после подне и.ти најд-1л.е сутра пре подне, сазвати конференднју ш«Јх>ва ападиннх група, на којој ила да се изврше последњи покушаји за продужење досадашље в-тадине коалицијз. Али нвје искључено. сматрају неки политички кругови, да г. Корошец поднесе оставку в не сазивајући конференци^у свих шефова владиних група, иошто се сматоа да су врло мали изглели за -Ј ]0разум између тих шеУ политичким круговимз св тзрди да између демократа и осталих владиних група постоје тзко велике начелне раалике, поЛоје две политике, које св никако не даду сјединити. А ако би се и овсг пута бацила на страиу крупна принципијелна питања и прааио споразум на ситнијим питањима, која имају више технички значзј. такаа би споразум. зврује с у по.титичким крутовнма. био слаб и кратког вгка; то би за прзво био споразум за одлагакл и продужење владине ириз«. То признају и они владини круговн који желе продужсае досадагање коа-тиције, тврдећи да је и овако слаба коалиција потребна док се не изгласа буџет. Али демократи иеке ии иа који начии пристзти да гласају за буџет, ако претходно не добију иеке концесије, а нарочито ако се пре изгласавања буџета ие ијгласају неки од оних законских пројеката које они траже. Владини радикали и г. Корошец нису расположени да приме ии један од тих пројеката у онаквој стилизацији као што су их пред пожили демокрзти. Клуб г. Спахе, то је веК сада потпуно јасно, определко се за групацију Корошец—Вукикевик Муслимански посланици тврде да специјални босански интереси захтееају да они сарађују са радикапима, а не са демократима, који немају никаквог утицаја у Босни и ие могу их, према томе, миого ки помоки при решзвању босанских питања. Муспумаиски клуб, кажу они. има такоМ и своје специјалне захтеве, које је досад поставлао г. Корошцу, апи ти захтеви нису такве природе да би се због њих морала кидати коалиција. Осим тога, иажу оии, муслимански клуб жели да те своје захтеве оствзри на пријатељсии иачии, споразумом са г. Корошце« и владииим радикалима. а ие преко борбе. .ТРГОвАЧКИ СПОРАЗУМ. ИЛИ ОСТАВКА ВЛАДЕ У авима пататичкшм вруговнма и код радикала и код демократа, замадало је уверевл да се Метвориа Коалицнја не мо же више одржавати. №тиче се да овде ииоу више у питаљу оЗичпе партнјске неоугласице, и ако има и тога у већој ме*ри. иего су У питаљу Две супротне попитикв. Г. ДавидовиК )• у свома говору довољно јасио и оштро подвукао да се он ие сла же са основиим политичким пи чијала ове влад«. Он је приказао у том сво.ч говору ствар тано као да су деиократи ушли у
»ладу да спасавају основне темеље правног поретка, да зајвмчв потпуну законитост и «учзње зло које притиснује земљу>, као и да оиогуке разговоре и споразум са Загребом. То је јл кле, према тјт »ачељу које су из- | весии паиитички крутови давали томе говору г- Давидовића. био само тзктичии потез деуо. крата, једно препазно стањз које су они имали да искористе за ствараше потпуно нове ситуаци је, у нојој би глаену улогу игра па де\!0Крзтска странка. »Г. Да ■ ввдовић је ту на увајен начкн казао да је ушао само у владу реди јачања овоје партије н при ј преиавА нове камбвнеције оа | власти — рекао н&м је једал ата | дин ралгкал. — Ту аеша пеке | варочите раз.-.ике између г. ДаВ1тд тзгћа и г. Маринковпћа, јер , су људи г. Маршгковића ра;ннје исго то говорили у каубу. тврдекн да они остају у владн и при полититш ове владе само дак се но 01вори једна комбннација у којој ће демократи имати јачи утипај Демократи д»кле нису никад од срца прихватили политииу Четворие Коапи. ције, нити су се хтели аа а>у окслонирати ни у С^сушггнтти ни у јавиости,. Г. Давидовић ие само, истиче се у тим политичким круговима, да је критиковао целокупну патитику садашње владе, не само да је постављао вонкретне предтоге о соаревци адмипистреције н о доноше&у рвзпих закона, него је нарочвто подвукао та осуђује основне политнч кс /мтије ове владе. а нарочито политику према ЗагребуОн је просто рекао дз јв политикз ове елзде према Загребу неноректна и изазивзчка, н да иије строго закоиита. Као пример за то навео је поставл>ање г. В. Максимовића за загребачког велнког жупзна. Г. Давидовић је јако подвукао да хоће рааговор-Ј са представницима опозиције иј Хрватске, без обзира на то шта ће ое рећи у Зал>еб.У о таквом дрокању. Он је режао чак да би гребало и раодусгитн Скупштниу адо со увиди да би то био V најбржи и вајкраћл пут ка сређивању прилика.» а познато је да г. г. Корошец н Вукићевић желе да се прво изјасни С. Д. К, о овојим коначним циљевима, та се о свему створн предходни споразум, па онда да ое мисли на могућност промене аледе н Скупштине. Г. ДзвидовиН ј« мвћутим оао на знзње да св и влада н Сиупштина могу мењзти и без тог првдходног коначног спорззума. Напомињући све ово, политички вругови су наглашавали да измвђу Корошец—Вуиикееикз и демокрзта неиа додирних тачака ни у погледу упраелан.а државом ни у погледу односа првмз Загребу. „Спврму* 6« ч Чвтиеио! Нвалхц*ји иогзв м вум. — в1 " дан угледвн полнтар — само чмсто трговачкм гтосво. ко'>и бм бмо томаучвм абог тога што владмнв странив нмсу смгурно ДЈ *в моКн мЈвоЈеватм за себв иеагго бо\*. па »ато м« *»влв д" аво кварв. Од таи90г трговачиог посла, могу м*ати кормстм. м то сумњивв, само пмчностн м попитнчкв групе ко)в тај посао скпапају. »пн авмл>а од тога нв »»ожв нматм коонстн Имтероси »вм^в захтевају да св }вдном створм чмста смтуација н да св »на куда са мде. Овано елше нв можв. Корош ц-ВукиКвзмћ вуиу иа једну страму. ДавкдовиК ма ДРУгу ' Из онолина г. ДзвмдовиКа тврди св да би демократи још и могли попустити иа техиичким пита^киа §ли д; ивН® иииаио по-
пустити у погледу владиив по-! литике. „Мм полажемо иарочмп, на то, ревао нам је ;едан од т Н ј . лемокрага, — да св »аведе занонмтост и ред у дркавној управи и да с« оа6ил.но понуша доћи до спораз»Ич! са Звгребом. Све сметњв које 6м с маик стоанв ста>але на путу аакључењу гога споразума, треба да св укпонв. Ако смотају точв нззесни луди, нвка са унлон«, ако смета оза влада. нгиа св н она уклони! Г. ДазидовмК јв јасмо подвукао, да треба да се уклоии и ово Снуп штина ено њено посто»ање сиета ствз ргн»у једнв боље ситуацијв се Загрвбом. У осталом, каже лале 1&ј демократа — велики дво радкнала, а то су свм оим који иду са Глазним Одбором, сламу се са нашмм тедиштем у овом посл&дњем питању. Ми зкамо добро да нас г.г. ВуимћевнК и Корошец неКв штедотн м аа Кв бити непопуст/чнвм V свом држзњу, ако сзмо буду смгурнн у то да К« У случају пада ове владе састазнтн владу тројне коапмци}в и осигурати себА пуну влзст. Али иама то друш'во и не треба, оно наи је, иао што вгм реиох, нз чнсто начелнмх оазлога. ввК дојадило". РАДИКАЛИ 0 П0СЛЕДЊ0Ј ИЗЈАВИ Г. ПРИБИЋЕВИЋА Застој у раззоју догађаја у патитичкој аитуавдији дао је прн лике посттачквм кругоаииз к приступе дубљој анализи сгиме полвтичке ситуаЈШје. Тако је нарочито комвнтарвсана н последша нзјава г . Ерибићевића. према којој ое он, по уверењу владигаи радакала, вратио не ста-
ру Јзтословенску .танију, на ко)ој је био до опоразума са пок. Радаћем. На осаову аве изјав*, тврдило се у овим истам круговима ов још иише одважностн него до сада да су г. Прибићовић и г. Мачек по овојим полнтичвим ногледима управо два алтииода, Радикални министри, који су пре неет да.а у Оуботиад иатожили погледе владиких радикл-та на данашљу ситуацију, иш.чи оу још даље па су реклн да изјзвз г. Прибикевића потпуно одговзра њиховим погледима изрзменим у Суботици и дз би је могли мирне душе потписати. РАДИКАЛНИ МИНИСТРИ ОЧЕКУЈУ ОСТАВКУ ВЛАДЕ ДАНАС. НАЈДАЉЕ СУТРА Један активни радикални миннстар рекао нам је синоћ да се оставка владе може очекивати још у тоиу данашњег дана, а иајдзље сутра. «Остаје као једини излаз, - рекао је тај министар, — тројна коалиција А ако би дошло до продужења садаш ње ноалиције — што се може догодити саио ако г. Дзвидовил повучв саоје захтеве, — онда би г. Дзвидовић морао дз делегира У владу друге људе и да пружи довољно гзрантија да се оеакви ислзди неће поновити >
Г. АНЂЕЛИНОВИЋ О РЕШЕЊУ СРПСКОХРВАТСКОГ СПОРА
„Има само један излаз: да Београд води чисто југословеиску политику ...
«
„Хрватска политика пзла је у руке г. г. Мзчека н Предавца којн су 1914 веровали у победу Аустро -Угарске Моиархи|е и 1918 прнхватилн Југослави|у само аа то што је ношена на врховима победоносних бајонета Србије ..."
Загреб. 2л. деценбра. — Преко кдтолнчкнх 6сиев41нжх прааннка боравж у Загре<5у, код. родбкне н Мнннстар! А^фарне Реформе г. др. Грга Азђелн-! нознћ. Поводон аокушаја Јбнстза. над г. Гр&уером г. Азђел!шовнћ јв данес | вашем допнсннкј дао следећу нзјаву:, АТЕНТАТ ЈЕ. КАО ПОЈАВА. ВРЛО СИМПТОМАТИЧАН — Овај догађај, сам по себх, нема никакве вамности али јв зна. чајан само као симптоматична појава раадрамености и прилика којв владају у Загребу. Везан уз другв догађајв, који су св пре њега одиграли, он опраадавз при-
ПИТАЊЕ ЗАШТИТЕ И ОСИГУРАЊЕ НАШИХ СУНАРОДНИКА У НЕМАЧКОЈ
Одредбе споразума који је ових дана закл»учен
Ова* дана врати.та се из БвЈ>лина, лосл« ушешно извршене мисије, делегација наше држгзе за нрвгозоре са Немачком о уређењ.у питања запгпгте и осигура- 1 ња рздника. Дедегацију су сачињавали: г. д-р Андреја Госар, народни посланих н министр на расположењу, и г. г. Душан М. Јеремнћ, нзчелник одељења за залгготу радника у Министар ству Социјалне Политнке, Радован Матјашић. днректор Ор^диш ног Уреда за Осигурањ^ Радзика у Зап>ебу н д-р Иван Перн^. секретар нашег посланства у Берлину. Члан ^елегацаје. г. Душам Јер«ммћ бно је љубазен да јуче хгредставницима штампе да обавепггења о тим спорвзумима и доиунским протокатнма закљученпш између иаше државе н Немачко. Закљученим спорвгумнма заштнћује се око 6600 наших радн>.ка, односно 50.000 државл>ана у Немачкој. Прнлакод! к>ђеа4 жретокорл, аретресана су сва, пнтагд, кој» у потледу ааштзте в "ситурааа радннка ннтересују обе државе. Кео резултат тих преговора з&кл»учено је ■ погпнсано неко.тнко спорадума н допунскнх протокола. Један од највалсннЈЕГ јесте Уговор о еоцмалном осигурап>у. Овај уговор представл>а јеаан од на)потпуннјнх уговора ове зрсте. г.ога >в Нематка закл>учнла до сада. По н>еуу, сросжо-хрватско-словеначкн дгжавллнз у Немачкој к нем&чкн дззлвл >анн у нашој Кр&л>евннн изједначују с« са домаћнм радашшма у погледу прв мен>а која проистгчт «з оснгурак>а за случајеве: болестн, жесреће. кзнеуоглостн. Нашн раднипз, кад су у Немачкој, ужнваће сва пр&ва у поглеоу свнх врста освгурааг као ж псиаткз радннпн. На случај да се вмта у нашу земл.у. ониа ће руларскн пвдннпн, којн су бнлн запссзеет у Немачкој. узснвата ревту за сдтгај несреће прв рд-тт , као * пвнсножу ренту; осталз жндустрнјск* раднтаж гж *»ће ренту с.туча] аесрећв тттк радт. нзузев рентв за оцг*' старости. пошто код аљс још нж> садоавдеао оспвур »в*
81 аанемсглостж, старостн ж смрга. Што св тжчв жсплатв и раннј* времена жнваЈндске ж староане ренте оннм напгнм редгззднмв н немс-штеннпима, којн су стеклн на то права по немачкдм законима, па су се вратнлн у нашу земљу пре з&кључења овога утоБора, н>нма ће се продужитн да нсплаћују ове репте почев од 1. десеи-, бра 1929 г. Према податпзма, које нмамо на располокен>у. нзнос ознт рента доСангге оео 100.0» мк. гоаншн>е, што чкнд у нашој валути око не- I кнх 1,400.000 дннара. Уговор овај мол:е св отказатж за крај календарсже годннв са откааом од ј « месеон, но нв пре краја 1930 годете., Сем овога уговора о сопнолном осихураву, закључен је са немачком вла-1 дом н споразум у погледу врбоваша, I сосредовања н ангажовааа нашпх по- ј љопрнзредннх сезонскнх раднпка за: рачун лемачкнх пољопрнвреоника. Овај споразум ваггн до 31. депембра 1&29 гојззне, а продужгће се поећутно од годннв до годнзе. ако нв би бно отказан најкасннјв до 1 -Х. Ангожовак>в реаннка вопгн се преко Немачке Раданчке Цептрале и нашнх Јазннх Бероа Рада. У тозор се склапе с&мо аа времв трајања пољопрнвредевх рвдова. Нашн ооллпржвредпи рвдпнцн уг -ггваћв по о®оме спорвауму у Немачкој, у погледу заштнте радннка, учешћа ј сшндикалним органЕааднјгма, јавног старан>а, н уређеаа услова г»ала исту ааштиту као н кемачкз. Њнховв нзднгпв не могу бнтн инже од надннпа немачкпх радннка. За болесне н за рад неспоообне рздннке, кад се буду враћали у домовнну, сноснпв половпну трошкова Немачка Радннчка Центрлла. Сем иапред нстаквутнх, утврђена су н друга пнтања, која се тжчу ааштнте наших раднлиа. Уређоно јв и питањв иашег нсељекичкаг изасланства, којв може обавлати своје функпнје у оквнру међународннх прописа. Уређењвм овнх пнтакА, наша Је двлегапнја постнтла оне успехе којн су ое у оппгге моглн пожелета и то без нкаквнх нарочнтнх уст>"пака са наше стране, сем онлх, које је уоппгте бнло могуће учиннтн по нашем постојећем законодавтву. На овај начнн, н &ша је »лада уреднла с Немачком, св* питавл која се тичу заштите ■ освтурвг&4 жашжх рвдикка и обратио. Ово јв прва акинја на пол>у заштите IV шнх радпнка у еностраетогву н реадгхпгж сј жопџт тоаолмјгка.
Г. лр. АнђеЈиновић мену нгјоштригих »аионсиих м&ра. Ми счо били толино поносни на Ззгреб, да смо одбијали од с-:бе
једна широиа држзвна југосповенска политика која Ке рееизи* ју Устава и целу државну политииу постааити на базу југословенсиог јединства и раеноправности, на базу на нојој је оеа др> жава и основаиа. „ИМА САМО ЈЕДАН ИЗЛАЗ: да БЕОГРАД ВОДИ ЧИСТО ЈУГОСЛОВЕНСНУ ПОЛИТИКУ_" То су иоја теорвтсиа нааирања, Али мо)в лично нишљење је да постоји само једна добра политмна: то је она ноју ја иазивам југословенсном. Са гјг Мачеком и Предзецом, по моме мишљењу, нв може бити успешних рззгоеора; у копико би их било. ти рззговсри воде ономе, поотиа чега смо се ми, Хрвати југосповенснв ооијентаФ»јв, борипи: води федерацијм. То би, паи, семо привидно знгчило мир, гли јв у истину при« мирјв којв ке отворити врата нозој м мешћо| племенско| борби. Има са-»о, дакле, један излаз: да Београд води чисто југословенеку лопитину а да св поотнв дзнашње службене политике Загреба, дои она чисто и бистто не признајв принципв једног наоода и једнв државе, води нвпомирљиза борба. Према томе. за ову политику коју ја браним, зажно је у гпавном становиште Београда; ад свв друго носили бн одговооност они Хрвати ноји 6и на своЈа леђа ухли спровођењв једив твивв држзвИ9 политиив. — Алн, прнметио сам. мн желнмо да знамо, незалнсно оа вашег прннтшпијелнос становншта, како бн се у озоме моменту тблажпла ова заопггеност н како бн се борба свела у
сваиу помнсао да прилике у За- уставне н парламезгарне гранипе?
гребу упоређујемо с приликама у Иакедонији или у Арбаннји. Али овакзи догађај« поназују да је јавна сигурност у Загребу кудика«о гора него у забаченим крајевима уз бугарсиу нли арбгнску границу, где се танзе појаве одавно више не догађају. Али то нас! гони и на рззмишл>ање о начииу' иа ко.м треба да се отклоне узро. ци тога *ла. Једнн узроци пеже у , Б&ограду, а други у Загребу. ; БЕОГРАД ТРЕБА ДА СЕ ОПРЕДЕЛИ У Београду не могу да схвате да државу треба реорганизовати или прзма жел>и оних који засту I пају јадно изразито пгртикупаристично, хрватсно становиште, или по жели оних ко!и заступају југословенско становиигте н који су спремни да на своја леђа! узму терет обрачунавања са св- ј паратистичннм елементкма међу I Хрватима Овако Београд нема у овој борби ни могућности спо- [ разума са интргнсингентним е-1 ламентима ни могуЦност здраве 1
То нијв важно. Ако се ствар жели да рвши треба је одлучно и ствгрно решити за читаво поиогењв. Али иад ме питате. онда *у зам казати ово: — Иницијатива мора да потвкнв из Загреба, т. ј. треба да св зна хоће ли се ова држава или не; хокв ли св сви наши споровн решазати уставнии и парламентарним путем у Народној Скупштини у Београду или не; јер свв причв о персоналној унији. триапизму и т. д.. зз менв нв зчачв никакав споразум, него споразум да се споразумно раставимо. Нвћамо ли Народну Скупштииу и уставии пут прено ње, онда хо» Кемо револуцнју или нелегалну борбу. Када бн се то отворено чи. сто и бистро реклз. онда бих ја био први ксји би тражио да се и« Београда нзже друга боља и јаснија реч. Али, дон св у Загребу претпоставља могуђност растае^ једини јв одговор оштра н одлучиа борба. То је моје пично становиштв ноје сам дужаи и као Југословен и као Хрват да кажеи. - Вн. господпне Мпннстрв, гозорж:е о потреби ревпзпје Устава, а ипаа
сарадње с југословенским хрват-1 В окл>уч) јете федерапнју? ским елзментима у борби против |
сепзратиста. Загреб је крив што је вођстзо хрватске политике предао у руке неодговорних и злочиначких елемената, који нису ни осећгли за ову фжаву нитм оу за њу што допринели, нитм се у својим ©рцима изједначују с њом. Хрватска политика пала је у руке г. г. Мачека и Предааца или њима сличним, који су године 1914 веровали у победу Ауотро-Угарске Монархије и који оу 1918 прихватили Југослааију само зато, што је ношена на врховима победоно^них бајоната Србије, што је наметнута вољом народних већа која су онда предстааљала латентну енергију и најбоље традиције хрватског племена и, најзад, што је санкционисана вољом победничких савезнина. Ту клину треба растерати и омогуКити у хрватсчоч племену здраву селекцију, па ће онда хрватски народ прогоаорити другим гласом. Главна, дакле, одговорност лежи кпак на Београду, јер нам он спутава руке, }ер нам онемогућава рад, јер нас спречава у полету. Не може се то — >а сзм сто пута рекао — у знгну Велине Србије водити данашња Југославија. Трвба се маћи с мртве тачкв. Или нека св праеи спор ,зум с господом Мзчеком и Предзвцем на бази ттријализма, .федергције и
сИЗМЕЂУ МОЈЕ РЕВИЗИЈЕ УСТАВА И РЕВИЗИЈЕ Г. ПРЕДАВЦА СТОЈИ ЈЕДАН ЈАЗ БАРИНАДЕ...* — Зар мислите да свака ревизија значи федергцију? За мене ј« федергција нешто што ни један Хрват, који хоНе ову државу, не може ни тражити ни при« хватити. Али зашто не могу ја замислити Југославију подељану у неколико сблаоти — покрајина; на пример, зашто ове четири области: загребачна, осечка, карловачка и сплитска не могу сачињавати једну област, или мариборска и љубљанска другу, нли области босанско-херцеговачие и дубровачна четврту област новосадска, београдска, скоп ска пету, шесту и т д.? Зашто не могу на бази нЈшире децентрализације и деконцентрацијв власти и најширих самоуправа замишљати нове обласне скупштине — саборе са обласнтл одборима и намесницима — бановима на челу и т. д.? По момв мишљењу. рввизија устава значила би с јвднв странв административно оД т ер Ксњс центрума, а у другсм лравцу духозне н нацнонално јачање народа у југесловвнском духу. Изчвћу мојв, нв поимвр, рввизи^в уствва м рввизи е устаеа г. Пррдавца стс : и, да се једном фразом изразим, јаа ј*(И« варччад« , а. пупи«