Време, 22. 04. 1929., стр. 4

Странз 4

Јелин дан .'шше кудтуре

Г. Богдап Поповлћ, на банкету приређеном у његову част, држи један диван говор о научном раду и нашим кул-

турним задатцима

Свечалост промодије г. Богдана Поповића за почаоног док тора БеогЈвджог УниВерзитета завршевд је једном пријатељском вечером код «Српског Кра л>а« коју су сла &Ђвнику приредилн н >еговн другови са Филозофског Факултета, окоро сзи на окупу, св ректором г. Чео. Митровкћем н деканом г. Милор&лох Иоповићем, и оарадницц Зборника издалог у његову част, међу којнма: г-ђе Исидодора Секулик н Паулина ЛеблАлбала, и г. г. С. Јокшовић, Љ. Огојановић, XI. Цар, Ј. Јовановић, Ј. Продааокнћ, М, Грол, ■Бока Јовалозић, Ј. Дучић, Јер. Живаиовић, Џемс Вајлс, Ов. Пе Гвдћ, Б. Мнд.воВић, В. Јонић, Ковачевнћ. Поред љнх, г. г. прота Димитрнје Руварац коме љегови! Зб година ннсу сме1вле да дође варочито за просл&ву пз Карловешд, г. Димнтри је Попоаић, држ. саветник, брат сл&вљеников, н његов рођак г. др. Н. Миљаннћ. Први је поздравио г. Паповића декае г. Милорад Поповнћ, изразнвши жељу да овај растаиак буде с&мо формалан, и да њпхов колепа и даље хонораргно вастави часове и не ускрати Фа култету своје умле оавете. У нме маогобројних учаника Богдана Поповића, поздравио га је г. Миодраг Ибровац, профеоор Уаиверзитета, овим говором којн је долазио од срца; ПОЗДРАВНА РЕЧ Г. ИБРОВЦА Поштовани и драги Учитељу, Вама су оаих дана упуИани разноврсни изрази прнзнања, али нека ми је допуштено реКи да ии један од њих није срдачнији од осеКањД иоја обузимају Ваше ближе колеге са Фи лозофског Факултета, и остале ваше поштоваоце и пријателе, радосно окупљене ове вечери око вас. НеКу увредити никога ако кажем да сте ви данас на нашем Факултету, а и на целом Универзитету, иајомиљенији члан. Ви им чините највеКу част, представљајуКи сјајно њи хову најбољу традицију, њихов дух. Ваша мудра и лепа реч слуша се са задовољством пуним поштовања. ћЛи смо срећни што нам, после овога фор малног растанка, ви и даље остајете, пошто сте нам обеКали продужити, као хонорерни професор, своју наставу, у колино вам то буду допуштали ваши научии и књижевни радови. Али овде меКу вашим колегама, и поред њих, има и ваших ученика, и ја имам ретку част да изразим захвалност и љубав којимв су испуње на њихова срца. Наша су осеКања према вама изузетно присна. Нескромно је од нас што се тако истичемо, али и ви и ос тала господа треба то да нам опростите. МислеКи на вас, поштовани го сподине професоре, ми преживљавамо миле, неповратне дане Каковања, доба кад нам је сваки ваш час отварао по један нов свет: од источњачких песника до књижевно-теориских проблема који су нас уводили у тајие наше науке. Данас кад се одаје признање вашем благотворном делу, ми и нехотице присвајамо један део ваше славе, привезујемо свој чун за вашу галију, као што бисмо чинили да је реч о коме нашем блиском сроднику. Јер ви то и јесте, драги учитељу. Ви нисте само наш вољени професор коме се дивимо, оличење онога високог ин телектуалног и моралног идеала коме тежимо; ви сте наш лични пријатељ, чији се савети, и замерке, примају са истим поштовањем као и савети и замерке старијег брата или родитеља. Ономе што је веК речено о вама као професору, свак би од нас имао да дода низ својих успомена. Али ја то ивКу чинити вечерас. јер је опасно почети одмотавати клупче успомена, а ја лично дугујем вам много више него остали ваши учени ци и морао бих на тај начин, нехоти це, говорити и о себи. Ја немам намеру де говорим ни о вашим заслугама, ма да предмет ни је исцрпен, и после онога што су ваши поштоваоци рекли у ЗаОРНИНУ и на јутрошњој свечаности. Каракте ристично је да сви они изјављују у разговору да су незадовољни оним што су рекли, јер, кажу, нису умели да потпуно изразе што мисле и осеКају. Ни ја то не могу. Говорити о вама и вашем раду зна чи писати историју нашега књижевног уздизања. УЗДИЗАЊЕ, номе је претходило УДУБЉИВАЊЕ, го су речи које најтачније карактеришу ввш метод. Јер ви нисте од оних који рале по површини, плевеКи књиЖЈЕВне њиве; ви роните, па узлеКе-

те, дубите артериске бунарс, и поди жете антене. ИмајуКи два, у основи супротна, дара: дар са анализу и дар за синтезу, ви ств кадри да у нњижевним I ефектима похватате и сне паучина' сте кснце који се не виде, и да од њих изаткате синтетично ткиво. Оту да утисак непобитности у свему што ви пишете и говорите. УлазеКи у срж проблема, ви тежите да докучите тајну уметничких ефеката. Прави научник, пре него што бисте тврдили и судили, ви се трудите да испитате и сазнате: — метзд супротан дсгматизму, који вам се понекад неоправдано прип:.сује. А кад сте сазнали, ви казујете своју мисао смело, без обзира на последице,

ни регулатор у искушењима које нам живот намеКе, подстрен у часовима сумње, утеху у данима потиштености. Зато смо ми, ваши ученици, ввзаки за вас нераскидним ниткма духовног сродства. За нас сте ви оличење духозног и моралног савршенства. У свсјој отменој скромности. ви то и не знате, и вама је непријатно што вас тако стављамо на висоно постоље. И имате донекле право. Јер ваша изванрсдна, младапачка жиеотна енергија, ваша духоена свежина, намеКу взм улогу икициатора и борца, а никако нрути став понтифекса. Међутим, морате са резигнацијом лримнти ово наличје славе, макако да вам је нелагодно. Тешитв са тмме што и ваши ученици почињу примати част* до којих им ни мало није стало: Јуче сам, на примгр, прги пут доживео да ме једлоздрави речима:

Јер ви сте од оних ноји имзју нулт истине, верујуКи да она ке може би- на моја учеиица ти опаска, да се све мора потчинити „Љубим руке!" њгним законима. Олростите кам дакле на овој индиИсту тежњу ка истини применили скретној денпарацији, пред своликим сте и у оцени нашега јавног живота. угледним скупом: она Је иснрена, а И нисте се никад устезали да осуди- ° иу ? "™ њаваЈУ И НаШи АрЗГИ те све што је у њему ружно и труло. п Р и ' атељи Зато наш утмиа! поевазилазн пале- ^ см0 мо Р апи Ј е Д ном Р«* и шт0 иам Јато ваш утицаЈ превазилази дале . о на с ј је т0 истина , ко шкопу и њене семинаре. Вн ни- ( ' спавимо у ствар« нзш го-

сте од оних Јалових ерудита који :е затварају у своју тесну Келију, потпуно одвојени од духовног живота своје земље. Ма да се базите најтананијим, естетичким, проблемима, ко ји претпостављају код читаоца вели ку културу, ви ипан умете да их учи ните приступачним и широј просве Кеној публици. Место да своју нау ну обавијате плаштом недокучне тајанствености, ви је иа против приказујете у присној вези са обичним, свакоднввним манифестацијама људ скога срца и духа. Ви нисте апстрактни, натмурени мандарин, него ведри, животворни мудрац коме се прилази са осмехом и поверењем. Нао Теренцију, ни вама ништа људско ниЈ*е страно. Зато сте пуни индулгенције и доброте. Ви сте »као дрво саидалово што и секиру која га засече прелије мирисомс. Ми вам дугујемо нешто што је иај ређе и најдрагоценије: љубав за пле мените емоције и узвишене мисли, укус, иулт лепоте, преимуКство срца и духа. И ми смо их понели собом у живот, не само као корисно оруКе за наш позив, него и као мерило вредно сти овога варљивог света, спасонос-

»београдсни стил«. Није то моја заслуга. То је последица општег напретка, и читања страних узора, нарочито француских, који су благотворно утицали на нашу књижевност. Племенита Францу ска је нас задужила и културно, и политички, и ми јој дугујемо више него икоме. Мени је као француском ђаку особито драг поздрав г. Масеа, и молим га да буде тумач моје захвалности код својих земљака. Примам само похвалу да сам увек тражио и волео истину. Лризнајем исирено да полажем на титулу коју сте ми подарили. Кад год сам бивао титулисан »г. докторе*, морао сам исправљати да нисам доктор. Сад кад сам постао доктор, престао сам бити професор. Тако, у животу нема никад потпуне среКе. Над сам био млад, имао сам и другу једну жељу, која ми се није испуни ла: да играм валцер са девојком коју волим. Најбоље је ништа не желети, а радити увек што треба. У томе је једино право задовољство. Г. Поповић говори загим о огра

зив, чији сте ви понос: и толино књижевких иараштаја, чији сте духовни вођ; и иашу културу чији сте достој- гачнл#ка л ни носилац; м наш народ, чији сте кичености људоксг сазнан>а, о невелинм син. пдоирно« ве.ту који зак.таља за Научник, филозоф и моралист, про- ! увек цео људски хоризонт, о чофесор. писац и уметник. велики гра1}а- веку-чМНКрокозму пред васиономк« ;,5иТоС'ус"»е'у °У И »«5''«. ^роиоам«.. треба рвжт обпагороде душе, да, речима францу- и тражити. Истичући значај и .теског песимка, „новом лепотом украсе поту научног истраживања, карак пик отаџбине". терише човеков}' моћ да схвати У взш °) ивтрдесетогодишњој актив- ^ не ваалжу. ГетеодГни "'и" увеи "при1емљиво| 'и питомо^ : »у реч: .\Ујг ће^геЈГеп деп Се1з1 има нечега херојсног. 0 томе гоеори Ј " ~

она најдубља бора на вашем челу, коју у свом писму помиње наш велики Мештроаић. Будите горди на ту бору, драги наш учителу; будитв поиосни на ваше дело ,не ради себе, него ради свих нас којм вас волимо, и ради наше земле, ради онога, најзад, што Јв Једиио вред но на овоме свету; ради истине, пепот» и доброте којима ви посввћујвте свак* дан свога племенитог живота. Подигиимо чаше, господо колеге и другови, у част и спаву Богдана ПоловиКа; пијмо у његово адравлв, и за његов дуг живот, поноски што имамо таквог земљака, таквог учитења, копе* гу и пријатеља.

Говор г. Богдава Пововвћа

За-пм су г. ПопоиЛа поздрада-1 .та г. лектор г. Пол Масе у име француских поштоеалаца, исти-| чуКи његоее застуге за ширеље француске'ку,тгуре, и г. Џемс Вајлс у име Енг.чеза који су за време рата упознаЈ« њетове ккоке умне особкне, и његово х>6ро срие. Г. Ст. Станојевић поздравио је у г. ПспоаЉу човека, његову искреност, његове сзеI те мора.ке осо&гне, млуструјуки их са неколико личних доживљаја.

Г. Боглал Поповић Г. Богдан Попов1тћ је захвалио јелном духов;гтом и дирљивом имлровизацијом, која је би.та нскрена исповест и химна научном раду и Универзитету, и чији облик и тон на жалост није могућно репродуковати. Гослођо и господо, драге колеге, После оеолиних почасти, мвни је глава тано празна да вам не умем иишта реки. Исцрпио сам све формуле захвалности; постао сам досадан што тано дуго стојим пред пубпиком, )ош од вечерв С. К. ГЛАСНИКА, па до данашње промоције. ВеМ нвдвламз сввт гледа по новинама само моје спике и карикетуре, и један пријател, који није књижевник, зауставио ме је пре неки дан раширених руку, пита* њем; „По Богу, шта је ово с вама, г. Богдане? Донле Кете ви бити лредмет хронике?" Он има право, и ја осећам потребу да се извиним и вама н лублици. И вечерас ми јс упућено толико пријателских похвала; |а сам вам свима искрено, дубоко захвалан. Остаељвм на страну фонд г. Иброачевог гоеора, али хоћу да истак-

Јвш шг е1е1сћеп> можемо обрнути и рели: «\\ г 1Г д1е1сћеп (1ет 0ејб1 беп \\1г ће&геИеп«. Ипак, треба ражтн и тражити. Наводи стихове свога рано гремину.тог учуггеља песннка Д. Срезојевића (Унутрашњи лиаЈог): Сввједно!... И нек' пропадају дела!„ К'о таму пламен струјама распирен, Ј« дубем тниво вечитога вела. До међе моћи. Биће доста ано, Куцнув и ја у узеишено звоно У које куца поколење свано, Једна за другим, с вером или боно, Видим како се, у магли што руди, К о незапамКен мастодонт прастари, У огромномв лежишту свом буди Универоална Загонетка ствари. Један народ. ренао је г. Поповић, вреди само својом културом. Кад јв Грчка претрпела пораа 1897, Европа нијв допустила да је Турци прегазе. Зашто? Због Омира, »бог Фидије и Иктина, због њених филозофа. Развијајте наш велини Универзитет за који Је Јутрос г. Мииистар Просвете лепо рекао у две речи да је »лознат и признат*. Негујте иашу А1гтш та1ег. И допустите и мени да у томе и даљв оарађујем са вама. дом то будв допустио Бог, Судбина! ' Овај говор, почет у шаљивом, зав^шен у узвишеном тону, оставио је дубок утисак на све присутне, који су у Богдану Поповнћу једнодушно поздрављати оличе ње најшгших тежњи духоаног жи1вота. Тако је завршен овај дан проПиПкШМО, ЈО! ппц пои пмиупчп|1< | , Зеноиа и Пирона. сиептииа. тој <^ве наше култуое, који ће свидаје В. Раег (шпанско име). -, «а остата у неизг.тадиво: успоДале, припнсују ми тако-звани 1мени.

нем његову сЈаЈну форму. Ја срећом имам много сјајних ученика, апи за њихову даровмтост ја немам никанвих заслуга. Да говоримо искрено, међу нама, ми сви знамо да те похвале иису тачне (Смех, протести). Над год је неко дуго времена »на пиЈаци«, свет се навикне да га тмтулише »наш уважени, ааслужни«, и он најзад и сам уобрази да је одиста заслужан. На пример, хоКе да покажу да сам много писао. Па нисам, господо, мно го писао. Ја чак мислим да уопште не треба много писати. Идеал но би било и не потписивати се, не го објављивати под псевдонимом. Кад сам био младиК, ја сам тражио себи један псеадоним, и у зео сам почетно слово свога имена, и имена грчких филозофа: Епикура, који ми је увзк драг, и | Аристипа, затим, као корекцију

Је ли жива наУмлађа

к ћи рускога цара? Лаш.нс1 Лнастасија

хттт ЈОШ НЕНОЛИКО ПОДАТАКА У пзјавама које је болесница дала Грунбергу, треба подвући да је болесннца тачно описма како оу изгледалн зидови собе где је извршеи покољ. Г. Грунберг је проверио тачност те нзјаве п сликом која је нзашла у »Берлинском Илустрованом Листу«, а тај лиот је болеоница имала још у Двлдорфу, Јаоно је да је г. Грунберг. коЈИ Ннје анао за тај детаљ, био изненађен. Непозната нарочнто инсистира аа ТОме да се може утврдити ко је она и по рубљу оа ннндијалнма, и по оделу пробушеном мепшма, које је оша оставила вод оођака овога муаса, у Букурешту Као што већ знамо, она је и др. Грефу ракла да ће бнти лако ндентификовати шеног сина, по рубљу са дарским крунама и по златном медаљону, који мт је осггавила. Нарочиту пажњу треба обратити иа изјаве воје је болесаи-

|ца дала г-цн Појттерт, а коЈе је 'ова изнела у писму упућеном припдази Иреки од Пруске сестри царичиној. То исмо гласн; Берлнн, 23. августа 1829. Ја сам пиоала фебруара месеца велнком војводи о л Хесена-Дармштата, да се у Далдорфу (душевној болннцп) налазн једпа млада жена, која се представља као велика квегиља Анастасија Ннколајевна Ромиов, Како оам ту жену видела често на фотогртфијама из младости, и приликом Једног мог бавбавље.ња у Русијн, ја сам обећала да ћу је извући иа те куће, где је жиаа залопана. (Наставиће се)

БОЛЕСНЕ ЖЕНЕ нмају употребон прнродне Франц-Јозефове горке воле лако чншћење црева без напора, агго често необично влаготворно лејствује на болесне оргене Инсци хласн^ннх школскнх уџбевхка ча жевека болестн веле ла су њнхова нстралгхданл потврднла одлечво дејство Франц-Јозефове воде.

Освећенве ЈеЈаревсКог Дома у Веограау

Горе: Г. г. лр. Коста Купаиухи, ЖивоЈии Јазић и лр. Чеха Мктровнђ међу пубЈиком. у срелиии: г. лр. АЈкаЈа] лржи говор. Цохе: г. лр. МиЈан Сршкић и Краљев изаианик пук. г. ЗЈатановић излзе из Јеврејског Дома

Јуче пре гххше, у 11 часова, освећеи је свечано нови јеврејски јом, у Краља Петра у.тиии. Ноан јом на.Ђзи се крај синагоге БетИзраел. Отагога г.теда у Цара Уроша, а јом у Кра.Ђа Петра улицу. СВЕЧАНИ 05РЕД 0С8ЕЂЕЊА Тачно у 11 часова у велику салу у ггартеру, можда најлепшу дво рану те врсте у Београду, ушао је Краљев изастанЈЖ, пуковник г. Рад. Златановић. Он је за>"зео почасно место које је стално обележено за Двор. Затим су дошли министри г. г. д^р Коста Куманузи, Ннкола Узуновнћ и Мчлан Сршк»»ћ, г. Мкхајло Јованоеић, председтж Врховног Државног Савета, г. Живан Живановић, државни саветник, г. Ж »ха Лазић, помоћн»!к М»г«истра Унутрашњих Дела, г. Чеда Мнтровић, ректор Ун;«ерзитета, г. Васа^ Лазаревић, к>!ет општнне београдске, г. Ђока Разојловић, ппехелчик Тоговтчке Коморе, г. Ми-тан Грол, г-ђа Мара Трифковић, г. д-р Рајчевић, пот^редселник Државне Хипотекпоне Банке. дивизијскн генера-т г. Рад. Ђ Обрадов'-гћ, бтчггадни генерал г. Петар Ра-.чвојевић, помоћнчк команз?.нта Београла, г. МмхаГто Потовић. дворски поотојереј. г. Ри ста Одавић. шеф Државне Апхнве, г. Лазар Атанацков-*ћ. ппедстав Народне Олбране, г. Срећко Таиптћ, прехеднчк Г-тавне Кон троте и г. Тихомир Ђорђевтћ, про фесор. Међу угжзним Јевпе1и<ма. еем врховног рабина г. д-р Исака Алкалаја. били сУ г. д-о Соломон Ал-

калај, председннк јевреЈске »Јрк« не општине, г. д-р Дав^и Алкала) лрелседник Савеза Цнониста <ј г д-р Давид А.тЗала. председник б?о градског одбора Циониста. На кући се вила државна и фг> ска застава. Мимо обтаја није б* ла истакнута јеврејска. На великом подијуму испреа бине г. д-р Исак Алкадај почео ј« ј службу. За Време богосл\-жек >з певало је Срхко-јеврејско П?вачко Друштво под дириговањем р. Брезовшека. Врховни рабин приступио је освећењу по јеврејскчм обичајима: он је на глзвном у.тазу сале закуцао на врата т. з. «мезуду», знак којн карактерише је воејске к\-ће ГСВСР ЕРХСВНОГ РАБИНА Г. д-р Исак Ажалај попео се ОТОЛ1 поново на гкоијум и ПОЗ^а ИЈО госте, објаснизшн у подужел говору значај голизања јеврејског лома у Београлч После говора предс&гогтка дом је оглашеи отвореним ПрисЈ-тнп су се разнш.лп по спратовима У две ве.лике са-ле прпређена је закуска. Прн од.ласку гостп су про.л^зп.лп кров шпа.лир ма.лпх јеврејскпх ска\~га.

Чувајте сђих десет априлских купона за наше ЦУХОВСКЕ НАГРАДЕ па ће вас можда среНа послужитм.