Време, 22. 04. 1929., стр. 5

Понеделак, 22. алрш 1929.

У Ужицу се прича да је Креманац Тарабић про^екао да ће ее појавити игуман-хаЈдук Зажарије Милекић

Јеаан оазггвор са попом-ха>дуком на путу за »анастир Рачу

- Зиму сам провео у аемуннци па тромеђи Босне, Санџака н Србнје. У Санџак гам долазно врло често. Ах, то су Србн. Тнх људи нигде нема сдушевљава се калуђер кад говорн о Србнма из Санџака. — Нико нијо иикога пздао. Добрн су то Срби, ве рујте ми. На пптаље, зашто његов покрет нн је узео јачег размера, и зашто пијо дошло до побунв сличне топличком устанку, кшуђер велн да народ ни]е био спреман, а пгго је најглавније нн је имао орулца: — Топлнчкн устанак затекао ме јо у планннн Муртеницн. Тамо сам покушао да пробијем пут п да дођем у Топлицу, да се придружнм четничкој акцијн н да ступпм у контакт са та мошњим војводама, али је све то би ло немогуће због непознавања терен свнх прнлика, а нисам ни хтео да се тавнм незаштнћене наше крајеве; јер, ма колнко да нас је било мало, нпак смо својим радом наноснливелике штете пепријатељу, и морали смо подизати морал код нашег живља код кога је већ почео да ишчезаза. После, насмејан, поп-хајдук дижо се онако раван и витак, изаЈЈе из во за и раскорачи дугачке своје ноге. И, већ га носи дугн друм у брда, у његову свету кулу, манастир Рачу, где непобедимо чува успомену и заставу Хаџи Мелентија. Д. А.

Црква и тороњ манастира Раче, где вЈала поп Захарија ^ ЖЕЦе, 21. апрнда. — Олу-|ушлн у нашу земљу, мени Јв било јачај попа-хашука, игумала ма. сно ла мо Р ам у шу«у. Јер су постојале настара Раче Захарија Милеки лвв л ! "^ В0СТ 2 нд » « ве Ри° 1 . ™ _ лгатн н бнтн шм р«5, пгто ја ннсам мо ла Је усамљеша пој&ва у нашој га<;., ЖЛН однетнутш св. новијој нсторијн. Имали смо до ога попова н црквеннх поглааарв којн су се нстипали храброшћу н одлучношћу, пожртвоЕавем и отпором који су далн вепријатељу за време аослелљнх ратова, али нн једав од тих слу чајеаа ннје бно слнчал подвигу игума,на рачанског Захарнја. Тај човек је бно у својој сржп један световљак, један рнтер каквих је мало, један дух који Је првенствоно тражио своју лич ну вољу н давао отпора свнма и увек. Калуђер-хајдук, то је по јава, која прнпада внше прошлости, и право је чудо ла се она могла забележпти у модерно време, где су свештена липа све внше и вшпе концентрпсала I "Гдо^аТо ратГГлустрнјон 6н-

Прву знму провео сам настањев у шуми нелалеко од манастира ■ ту сам створио једну земуннцу. Бно сам улад>ен од непрнјател>ски1 власта н о менн дуто ннпгга нису авалн. Одао сам се раду на нзвођењу својнх планова којн су зачети још у 1912 голинн. 0 тнм мојнм радовнма нма још много нтавнх сведока, којн ће мођи да потврде ово што ја говорнм. Ја ннсам пророк, ала нмао сам у жввоту вигае путаг лредосећања која ме апсу варала, а неће ме вал>да преварнтн н овог пута. Ту, на граннцн аустрнјскоЈ, на домаку хучне Дрнне осетно сам јасно да до рата мора д& дође, н говорно сам обда о томе. Затнм је отпочео рат за ослобођеље Старе Србије и Македоније. Народ к<5ји је анао за моја прнчања говорно је како сам ја нмао права. Не, рекох, то ннје оно право, оно има тек да дође. За све то време скупљао сам ревносно оружје н мукацнју, праагао сам лагуме и стварао чнће мојн

пословима и чиото верским за дадима. КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО И ПОП ЗАХАРИЈЕ То, да један свештеник одгова.ра за двадесет убнстава, да он та убиства прпзнаје, да буде после тога п)титен као кеит, јер је ка1М1п * '■ ДовР"ч»к ™ ухапсгга зато ппо саи Јавно гоаорио. Знадгћн

та о С истш ^ јзн . Рат са Бугарском н албанска побуна прођошв. А ја раднм и дал»е. Свет је већ наннкао на то. па ннко више не прндаје важност мојн* речнма. 1914 годнна затнче ме већ потпуно спремног. Твда сам знао и то да. ћемо бнтн прегаженн од непрнјател* и говорио оам то јавно. Сећам се д& ме због тога једном прилнхом срескн

стечен локлз да Је његоз подвиг био од користи по борбе наших ратника на фронту, морало је да ловеае до стварања легенлп око те личности. У околини Ужииа и лан дањи постоји маса тмсвих легенди, анегдота пли прича које су све управл>ене ла литност чудног кллуђера у ман тији, са реденицима и манлихерком, са бомбом и четом ојвот нгка Тажо, међу осталим, у Ужицу причају да је појаву попахајдука Захарија Милекнћа одавна прорекао ч.уввнп крсмански пророк Таребић. Ту, у креманоком предању о Тарабићу. заиста може да се чује п овај непиоашп одломак Тарабићеие речениде: појавиће св јеДан хајдук у црној у.антији, који ће целивати крст и убијати људе у планинама. Он ће много користити народу и ублажити његову невољу и глад...» Међутнм, како креманско пророчанство уопште није забе.тежено, или бар ло сада није било ни јелног човека који би те записе попа Зарије Захари!\а из Кремна видео, може аа се створи и таква хипотеза, да је ова реченица из предаља о Тарабићу можда створена и после, чак у доба кала је већ игуман-хајдук пролаз*« кпоз ужички округ. На свлки начин пророчаиство није чајновчјег да тума. али, иело Ужиие птепричава и даље како је поп-хагдук постојао у креманском прооочанству . У ореоту овог националног Јунака у мантији, то је само једна св°т,ттЈа тачка. РАЗГОВО? СА ПОПОМ-ХАЈДУИОМ После великих напора да се прочађе игума* манастиоз Раче, бивши јунак Захари з Милекић, који ста.тно путује по послу свога напрелног манастира ваш сарадник успео је м га нађе на самом ттуту, при гкЈвтатку из Београда за *во)у плзнинску резизенцију. Ви с<к. танак. етасгичан овч| старац млааићских покпета. разо је пристао за ппичи мотиве свог чу;иос хаЈдуиког позвмга: — Впнтл ли ПП' лнпн' ®У* е - лв * гтратпа брда. овај прекрлп»и внт!К» орвог дана када су АустриЈанци

до чега ће доћн жедео сам ла будемо спремни н морално дово.гно јака да бн се могаи па тај начнн одупретн непрнјател>у. Све ово што оам до сада говормо може да потврди и сам поглавар г. Добрнчић. Он зна о томе, а о томе знају н многв лнчности нз Бајнне Бапгте. Моји прдартавега и поФадни рааови б>тху доставл>еаи Аустријаипима и јеазгога дала, каа овм био у једног авсг прц>атеља, нашао оам св оишљев са Нвпрнјатеља. Онн су тра жвли да се преаам, али сам ја ухотео лв »ЗЛ0ГИМ на сгпореона врата и, прево јаднв веће аграое да побегна\1. Гоивли су ме. Том прилжзом слоалио сам деону ногу у чтанку нв трн меств н норао сам се празати. Летак су ме у Бајзаод Бапггн. Кано је то било, ја најбоље знвм. Ту калуђер гока.зузе с®оју двону ногу, ва војод со јалво вчле рђаоо орасле пребијенв кости. Још ми ивсу ране давол>но ви зараслв, а ја сам већ помишлво на бб1ЧЈТВо, али оу ме они већ опремили за пут пса стралоом девеФорнце жан дарма. Ја сам знао шта .ме чека, јор гнх дана био је обешен написиални јунак свепггеинк Во.гл Танвосић, кога оу неки нељуш проказали невријате.шма. Мсџа судбина била је залечаћеиа. Међутам, помиоао на бегство није ме надуштала вшмвоо ц >а сам укЈпео да ообогнсм »зпреа дозеггорпце жандарма »лјн су бтге наоружави до зуба. Опасла ме >е са «о мо(ја окретвост и вросебиосгг у саоудвом моменту. Гло»ј>ћи овога чавека на љгму се шхке јасво прнметнттн одлучност појом је раополатао овуда и увев, и чпвек оппе уверење да зв тога лов:«в шшгт аије неногућв. — Од тога момеита било мп је М" сно да између непријател* н моив вишв не може бнта мира, Рат је бво (гроплашен и он јо уокоро отпочео. Око емне се аочео окупл»ати одушев.Ђв«ви нароа н бв-чо нас је много КГ0И сдоо св бнли решилн на борбу са вепризател.ем Ова шака л»удн била је н!ппе пута у стању да се адупре добро оргвлизоввном непрт!?ател.у. Али нестрнјвтел. вије бво садво аустрнј-ки војиик. На ввлвку несрећу би.то јо н нлшн! огиова којп су се пг<*татн и ставнли у службу непрнјатолл. С њн.ма нам }е бвло најтеоке. г»помин»ао сам их, гонор1К) сам им, прек-лиљао сам пх. али кад ово то ннје ггомог.то иорао свм протшг," гкнх прсаузети и другв меро. Овде је калуђер почео узбуђево а* говори, по чему се јасно вндело колнко је велика мржља љегова прем^ издајнннима. Затим калуђер говори о томе како је за сво време свога четопања био увек од користи, и тру дио св да заштмтв остДвл>ене и не заштићене.

ИЗ ВОЈИОГ СУДА ЗА ОФИЦИРЕ Епнлог једног кафанског сукоба у Лесковцу Јучв ггро псане одговарао је пред Војшгм Оудом за Офвцирв вањкчви калегган прве класв г. Рваоолав Ст. Потковић за јсано двло уврере. Г. Петвовнћа тужи дрогериста г. Бсппко ЂуртЖ због- тога, пгго му је 9. вооембра 1927. године, у јадан час по поаоћп, у кафанн Круиа у Лесковцу ошлво шамар. Г. Попсошгћ првзнаое да је то тачво, ати взногв и то да га је г. Ђурић први >*врсаио, рекавшн му да он за њеспа вије иншта и да ое г. Ђурић уапште те вечврн поиашао на омвловкжаввЈућн начвн. Суа је таоале краћег већања пашао да се у оаом случају вма применгггн параграф 215, то јест мла ов ама пребнтн уврсда за >*врвду». ПОНОВО СУЂЕЊЕ МИЛАНУ ДАНИЛОЗИЂУ Још воввмбра месвпа прошле годанв Војпи Суц је био осудво на 20 месеци затвора бквшег пешаовдсвоаг вотпоручника Малана Данттоааћа, којн је авпусгга 1920. гаднне взврпмо чешрн утаое, напуство дессурстао у касарнн и пребегао у Арбанију. Велнки Војнн Суд попнштио јв ту преоуду вз формалвнх разлага ( па је на јучерашњвм оуђевуу она нзмењена у тблвко, пгго )е ва^ево да сто је оаепа три дела утаје, те је и казна омањена за десег дана. Каво је Даниловић оалежао у пригвору више, то је олдих пуштеи у слободу.

После другог трагања, агенти београдске полиције успели су јуче да ухвате у Новом Саду Радоја Ерића, варалицу и фалсификатора Пре три месепд, Време је оп- ла. Поноћу неисих својих прија-

ширно писало о хапшењу Радоја Д. Ирића,- познатог иустолоЕа и фалсификатора, који је на једлн иевероватио лрзак иачин успео да заЈВеде једну младу девојку из Београда, да је опљачка и потроши цео њеш мираз од неко.тико десетина хаљада динарв. Ерић је тада сасвим случајно пао у руке београдске полиције на пријаву једног трговца из Кнез Михајлове у.гте који га је ту-жж) за фалсифккат јелног потписа на некој менида од 10 хиљада дииара. Ерић у почетку нчје признавао ла је фа.тсифжовзо потшс јелног виђеног трговца из крагујевца; али, доцније, кал се < њим суочио, он није ичао кул. Признао је ае.то, правзајући се ла му је новац био потребан рали венчања. Пако није и«а<Т потребног новца, он је морао да и оде.то узме на меницу. Пзтгтисао је вели, тог крагујевачког -фговца као праог иаџанта, верујући » ће доц није меиичу исплатити. Међутим, ствари су му пошлг сасвим арукчије него што је он ммслио. Меница је јез)ОГ дана лошла на г»ротесг код Тргоаачког Суда и најзал се обрела у Улрави Града. која је утврдила фалсификат и Ерића ухатки.та. После тога, гтропго-/ Ерлћа је стигао безброј тужби у којима се он оптуживао за разне прљавштнне, крађе, преваре, уцене н друте слнчне стварн. Мада је Ерић, благодарећи енергнчној нстразн писара г. Лазаревића, редом признавао своја прљава дела по овпм ^жбама, он је, ипак, за то време вребао згодан момеиат да умакне пз затвора Управе Града Београда. Знао је унапред да ће ствар кад дође до суда битп још и тежа. И за то се трудио да својим поиашањем нзазове сажагење иследника и да у годном моменту љегову доброту искористп н побегне. И, збнља, тај план му је убрзо успео. Једнога дана, док се пвсар који га је саслушавао, објашњавао с гдним грађанпном који је био дошао да се објаснн по некој својој кривтта, Ерић је успео да изиђе У ходннк и да се неопажено нзгубв. Трагање за њим остало је тада без резултата. Од тога доба прошло је скоро пуних з месеца дана Пре него што је напустио Престоницу, Ерпћ се био јавио једном свом рођаку који је то доцније доставио полицијп, алн, полпција ппак нпје могла да му уђе у траг. Док је београдсжа политшја за Ерићем неумороо трагала по београдској околшш, он се постарао да свби наЈ)е вело занимање. верујућп да ће тако избећи поиово хапсу и крнвнчлу о >л ,говорност која није блла иа-

теља, он је убрзо добио места у Ваздухоплоаној Командн у Петровараднну и ту се за крвтко време истакао као необично вре дал и марљив чиновник. Једнога дана, кад је неком од старешнла постао сумљнв због неке слике у Полицијском Гласнику, он је ешергичво протестовао и почео да доказује како је то слика неког Ужвчанина који има нсто име као и он. Међутим у стварн фотографиЈа је представљала њега, али је он успео да на дрзак начин збунн свог претпостављеног и да га обмане. ФУ то време, док је радио у Ваздухопловној Командн у Петроварадану. Ернћ се упознао с једном болатом девојком из Ос-ка. Пре месец дана он ју Је и верно. Она Је требала овпх дана да се и венча о њим и да му донесе, у готовом новцу, преко пола милно на дннара. Да не бн испао незаслужен тога мнрала, Ерпћ Је радио код својпх претпостављених да добиЈе повишнцу плате. За то време и Управа Града добнла Је обавшггење да се Ерић нвлези зашослсш као чнноввик у Вавдухопловној Командн у II лро варадвлу. Шеф Јавне Безбедности, г. Рада Поповвћ упутио је одмах Једнсг ад своЈих агената да ту ствагр провари н, ажо то бу де течно, да Врића смеша ухапси и сшрсведе Управи Града Бео града. У субот>' цре подне. Марко Виднћ агонт Управе Града стигао је у Петроварадин око 10 сати и одмад се унутио у Команду где Је Ернћ био запослен, Првог од чнновника на кога је наишао, запитао Је да лп се ту налазн Радоје Ернћ. Кад је добио потврдом одговор, он се неприметно вратио из Команде и једннм фијакером упутио се до прве жандармеријске станице. После пола сата вратио се у дру штву двоЈнце жандарма с којаМА је поново ушао у Ваздухопловну Команду. Ерића је затекао за пн саћнм столом, баш у моменту кад је писао молбу своме коман данту да му одобрн одсуство за венчање. Кад је Ерић на вратпма спазио г. Впдића, сместа Је оставно перо, отворао прозор, искочио, н почео да бежи ка мосту. Г. Вндић с напереним револвером поЈурио је заЈедно са жандармима за Ерићем коЈи Је све више умицао. И могуће да бн н овог пута побегао да Виднћ није дошао на идеју да из револвера испалн два метка и тиме привуче пажљу жандарма с лнније који су му прнскочили у помоћ и Ернћа одмах ухватилн. Пошто Је Ерић ухваћен, Видић га је одмах везаног спровео Упра ви Града Београда.

СПОРТСКА НЕДЕЉА

Ш Буск срећно гуче Обилић са 1:0 и осгаЈе у 1. разреду. Соко губи кепажшом свога голмана 0:1 против ЈугославиЈе

Јучерашњн дап донео јв две врло интерссантне футбалске утакмнде. Прегпоследње коло првенства прчву кло је велкку пажњу публикв. На игралпшту Југославпје где су јуче одржине обе горње >-такмнпе КАо дупли програм, бнло је око 3500 гледалаца. Пре подне идеално пролећње врема, почело јв већ у самој предкгри да се мрпгги и на утамици боко—Југославнја нзмамл>ен свет у лажом оделу, дрггео је од хладноће горе него аинус јвр је ветар чинно своЈе. Сам слорт у техничком н комбнпалпргаом поглеоу пцје сггајао ј>-че на богзна каквом нивоу, али јв лато у темпу и борбености тимова био првокласан. И ако је бпло доста врло крнтичних снт> г аднја у обема утакденцама пао је мипнмо-дан број голова. Двапута по 1:0 за 180 мннута агре. сшкгга. је ауншпе мало за гледаопе, који су према досадаш* њим утакмнпама гурмавски бзли расположени. Јучерашњн дан празноваће нашн студенти бол»е него ли Св. Саву, јер је њихов Буск успео да на одлучуЈућој утакмици побадн свога ривала ас 1.0, макар и срећно — и да тгоЈв обезбеди себи дали останак у првом разрессу. По београдгки спорт ова чињеннпа је од великог значаја, јер су млади и амбнпиозни студентн на наобол>см путу дв Престонипи прибаве још једно ново огњипгге спсрта. Буск дакле, пржпрема подизање сопственог нгралишта и њнхов јучерашњи спортски успех ће нм датн још внше подстрека у извршавању овог велнког задатка. У главној игри Соко је дао доказа своје реалне јачпне и да није 6нло грешке његовог голмана Јакшнћа да напуегн гол — он би н са црвенима поделио бодове у нгри без голова. Према досадашњнм утакмнцама формирала ое- најзад и БУСК - ОБИЛИЋ 1:0 (0:0) И ако је утакмнца релативно рано заказана. Кад је игра почела нгралн ште је било већ испуњеио радозналом публиком. која је дошла да ви дн »борбу за опстанак«. И публика је била награђена, јер је борба била одиста интересантна. Може се чал рећн и лепша од главне нгре, коју је ветар у главном покварио. Код студената су се истакли сбн у одбрани, а нарочито гзлмав Кукић, иентар-халф Јокснћ н левн Врбић. Фор је добро радио у пол»у, али је слаб пред голом. Најболе пуцачде' способности је показао полудеснн Цветаовић, који нначе игра халфа и није се одмах снашао. Обнлнћ је имао најбоље л»уде у фо ру. Нарочнто је Б. Поповић био агилан и вукао цео фор иапред, али се протнв затворене одбране Буска и одлнчног Кукнћа није мсгло нншга учиннтн. Одбрана је такође дала до бру нгру. Обилић је у главном имао внше од игре, с^мо је пред крај, после датог гола Буск доминнрао. Једани гол пао је у »4 м. друтог полувремена. Буск је био у нападу. Цветковнћ пуца, Ивачковнћ хвата лопту, алн је држи неопрезно према Огевовнћу, којн му је нз руке избнја и предаје Нрвјчему; овај је несмотано смешта у пр&з&н гол. Судно ]е одлнчно г. Милојковић. ЈуГОСЛАВИЈА—СОКО 1;0 (0:0) Главну игру је знатно пореметио ветар и услеа тога се видео само добар темпо и лепа борбеност и код једних н код другнх. Југославија је бнла доотералкјн н исвусвизи тшм, док Соко борбенији н енергичнпји. Та борбеност н одличан старт моглн су довестн Совота не само до иерешеног резултата већ н до победе. Два Соколова дефекта ускратнли су му н једно и друго. Најлепше шансе из којнх је Соко могао да створи голове дошле су баш играчу Сарнћу, левом крнлу, који их је номилицо упропашћнвао. Затим је Јакшић својом апсолутно излишиом екскурзпјом ваи гола скривио пораз свога клуба. Иначе што се тнчо игре у пол>у Југославија је имала о времена на време извесну надмоћност. Југославија је нзншла у следећем саставу: Николнћ, Ивковпћ, Б. Петровић- Б. Поповић, ДнмитриЈевнћ, Ст. Поповић; Ђурнћ, Добрнјеви>ћ, Л>"<»>-рић, Хрњичек, Внрнћ. Нај5ољн људи код Југославнје билн су Ивковић, Б. Поповић и голман Ннколић. Соко ; Јакпић, Лухнћ, Рвлсуевкћ; Базшновнћ, Косгааго, Јовановтгћ; Лазић, Стлнковић, 'Борђевнћ, Томашевнћ и Сарић. Јагапић је, нз>"зео оне вагпгкитне гречпке. која је доната гол, б»о од■вгчан. Бековн врло добрн. Катваго нзвроган, Н. Јоваиовић врло добар. У фору То«машевић п Лазић добри. Млецдв Оарт?ћ >е до одморв игреко Гђаво, а посое сомора одлтршо . Оудно је г. Сталко Јовсоихкаднћ лобро, алн је у погладу хончс «1 бао сасвим немаран, пгго Је чеого једато п>Ативу. Јвди»н пол пво је на о«цј начнн. Јутослвац>а је пркродила свгасну нааа-ту, алн је азбрана Совгхтова схдбнла логпу у левО. Том прилнком је н Јекшнћ ввлегео вз гаоа чак до бекоиоке лшгцје у дооао. Хрнилчек му

је преогоо логгп' н пребацио у средшг>", одакле је Лубурић спустпо у празан гол. То је би.то у 18 м. пооле одмора. ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТИ Розерве Југославцја—Ооко 2;1, 1>Х1 млатцц Југосла-тдја—Соко 2Ц. Славнјо —Па.тнлл'лац ок). ДушановацСр^пца 8;0. Херој—Викторија 4;2, Хај дув—Официрсга С.К. 3;0. Подмлагпи Б јгж —Обшвћ б;0. Резерве Буока н Обилнћа н»оу пграле. УТАКМИЦЕ У ЗАГРЕБУ Загреб, 21. апрнла. — Дапашње првенствене утакмнце дале су следеће резу.тгате: Конкордија—Спарта 7;2 (3:0). Отворена нгЈЈа. Спартини играчи забијају 4 ауто гола. Грађански—Виктсркја вЛ (2.-0). Хашк је тукао Дерби са 9;0 (2:0), у врло надмоћној игри. Кроација туче Жалезничаре сж 2:1 (0;1). (Време) ПРЕЕНСТВО СРЕДЊОШКОЛАЦА КРОС-КОНТРИЈА НА 3500 М. Утакмица је успвла, али се прамећизао недостатак тренинга, те су млоги одустали од дал>ег такмнчења. Први је стнгм) Скорепа у лепом сти.ту. Другн Мгтић. Првенство унЈтрашњости Орбијв: Нушић (ВнкторнЈа —Поскаревап). УТАКМИЦЕ у СКОПЉУ Скоплл, 21. априла — Данас по подне одргана је пријатле.гска утакмииа између Грађаиског * Југсеика с резултатом 2:1 за Грађански Затнм су иг{<али Вардар н Скопски Спорт Клуб с резултатом 3:2 за Вардар. Суди>а г. Маленнца врло добар. (Врем«) САРАЈЕВО: СЛАВИЈА-САШК 5:0 (3:0). Сарајево, 21. априла. — Своју поСледњу одлучзу првенствеиу игру рвшнла је Славнја д:<нас великом побвдом у своју корист. И ако је сматрана фаворнтом, није се очекнзао овако велнки резултат; најзад, Сашк који се лшас одлично борно н дао добру игру није заслужио ово акн пора-з. У последњим првенственим нграма оштрипе су нрилично отупнле н данас међу ст&рим рнвалима ннје било оне грубостн п оштрине. Са обе стране нграло св прилично добро. Славнја је имеда плус у својим одличним стрелцима нц првога реда. ко>а су бнлн при шугу и сваку пооол>ннју ситуапију искористнлн. Нарорчито је запажена доба а корнсна игра Павлићеза, десне полутке, који се о& Марићем и ОстоЈићем лепо споразумевао. Од крила је бнло 6ол>е лево, јер је бало еише у послу, док је и Саламуновнћ, који је етрао после дуж^ лау.е, пронео пеколнко корисннх лоптн. Х&лфлиннја Славијб знатно је нодбацнла од п[>ошле уталмипе са Хајдуком, влн јој је посао много олакшава"!а снгурна одбрана. Загорац-Беванда који су дугим ослобођавајућим ударцнма преносилн нгру првко средњег реда својој рвзиграној каиал.« Сашкова млада чета по елану, нздржл>авости н, како иапред рекосмо, доброј нгра нијв заслужкла оаолнкн порвз. Имата је доста ..пеха" иарочито у првом полувремеау, када су 20 минута ималн много внше од нгре н када су прн стању 0:1 промашнли досуђенн једаваестерац. После тта, »и хов трио пропустно Је сигурне познпнјв и све што нм је средњи ред прнпремно долазнло је под ноге још нанзрађене н нег^ште за снтуран ударац. Изузетак био Томичнћ. десио крило, којн с трудио дв надокачт!! оно пгго су мл&ђа пропупггалн; али, одлпчно дрхан н добро покривен. нгје вн он могао иашта да учннн. Сибер, на десноЈ полутци, спор као н у>;ек. 1\*ап), на .т>вом крилу, остао јв незапажн. Халф линнја Ирановић-ЛоврвновнћОфак бнла је најболл н најкорионнја како у навалз, тако и у одбранн. док је ова последња бнла данас д<м~га неснгурнв. Нарочнто Геп. глании стуб њен био је вспод своје обнчне форме. па јв чак н трећн згодптак сам у ср.оју мр жу спремно. Пореа свега овога. Сашкова једанаестораца, као целнна. оставнла су добар утисак н љптова под млађена чета обећава добар ич. Голове су далн. у прБој потовинн. Булат из једанаестерца. Палтић после соло акц^је н трећи аутогол Гоцч. У Жугом полувремеиу четврти гол дзо фић. а петн остн пграч \ч поулћ Паалпчека. Добар суднЈв бно г Шаренац. САНД — ЖАК 4:1 Суботкпа, 21. апрнла. — Дааас ;е овде по подне одржапа првеистг.ет утакмпца нзмеђу Санда п Мака. Утакмнца се завршпла са резултатом 4:1 (2:0). Овом прнликом Сапд јс коначио прнбавно себн првеаство. Игра је нз почетка била ја»;о темпораментна н момчади н једног н другог клуба показало су добру техннку. Утакмпцу је поремотпо једнно ве тар. На нгралншту је Свнд бно дале ко надмоћнпјн. Судпја г. Орчнћ, до бар. (Времв) СЛАРТА - ВИТЕЗ 3:2 (1:1) Зомун, 21. апрнла. — Дербн утакмнпа Земуна Спарта — Внтел пр* вукла је врло леп број гледалаца на нгралиште. Два прва клуба борнла су се за частан назнв првака Зомуна н београдске жупе. Спарта је аграла о пешто нзмрњеннм тнмом. Игра је цело време токла у врло жнвом темпу. Спарта је у првом полувремену нмала нешто впше од нгрг. док је Внтез у другом, скоро цело полувреме, нграо пред голом Спарте. Одлучннја навала в опога пута ааслужено је однела победу. Судио јв врло објектнвно г. Фрања ГораннК