Време, 01. 05. 1929., стр. 2

Слрана Т

ервда. г. мд) 1953.

Д Н Е В Н И К

ИДУЋИ БРОЈ ,ВРЕМЕНА> ИдуКи број 5р шенгз изаки Нв у Петгк, 3. мгја. ПАСХА Сзо/им чктаоцима Мојоијеве вере Уредништво ВРЕМЕНА честмта данашњи празнм« Пасху. УЧЕНИЦИ И УЧЕНИЦЕ УЧИТЕЉСИЕ ШКОЛЕ ИЗ АЛЕНСИНЦА У БЕОГРАДУ Јучв у оодне Јоа>-това.1н оу у Бвоград >-чвжши в учаш*№ др>тог гмзрзда у^ргрљске школе го 'инга. Евскурзвгтн ће пр -зестн! аза дава у разглешњу вар>зшн н а.даих зиамеептхгпг. Њкх прадзазе прпфе»х»рн г. Ал-ексавзар Алеас» Јуло н г-ђа Бвретс. Учезнце су С41е-! агге«е у Дому Ученаца Ореда»пх

Шпж, & ученица у Мушхјј Учппмвсд Пкатн. Ш Београда проду ааће превсутра шт ва Сараввзо, а аз Слрајева се прегоо Ухнпа и СтазаЈв зраЈију у Алексннац. СВЕСЛОВЕНСКИ УЧИТЕЉСКИ НОНГРЕС У ПОЗНАЊУ У месецу јулу ооржаће се у Познан»у теесловевскн усггеллЕЗ! кон грес. Порад праз-ггавазка Удрузгеа»а Ј>-пословеасвог Учигељстза, т.ј. његовкх лааннчннх дестегата. на кошрес с(»та.зн да узме учешћа у олозенс*®! учагељсанм манзГ»естг-, пн;пда. и Беапгадоко Учпте.Ђ ао Пе вачко ЛрЈТЗггео Мзринмоеи^. П-»ле т«ла, Маринкок1ћ ће прнрсеитп велжу турне§у по свнма већнм граао ј ннма Поллсе.

Собар кнеза Јусупова, који је убио Расиућина, покушава да отрује кнежевог сродника, графа Ларентнса

Монпелнје, 38. апрзла. — Недазно се гроф Ларентнс, сопствеанк једног дворцз у блнзннл Монпелнје-а, нагло раз6с*л*о, како је заврпшо с ручком. Гр-зф је пр^о чгслно ла је то пр-злазно, алн кзла је лс<Јно јажа позраћалл, поовао Јв лекзра аз суоедне варопга. Озај је олмах консгатозао трозање. Благоларећн енергнлном аелењу, опгсносг је отклоагна. Тада је. оећајућн се нзреснгх чудннк појава. гроф оптужно сзога собара, Карбонела, да је покушао да га отрује.

РЕРЗА {^Јадј^

Динар у Цириху 9.125 . Рзтна Штета 417.50—41 Б.25 БЕОГРАД, 30. АПРИЛА: Девизе: Лседон 276.55—275.75; Парнз 223.41—221.41; Њујсрк 56.905л.70; Жевееа 1067.40—10сч.40; Мнлано 209.19—297.19. Прат 168.9016&10; Алгтерот.ч 22.91—22.85: бер лзн 13 .5сс5—13.4725; Беп 8.00967^706; Пеигга 9.9367—05067. Кса даадоа дапас је обрт бгп оредњн; теддешгпја нвпромењева. Народка Базка је нвтервеенсала код: Прага, Лошона, Жеееве н Парнза. Рзђено је на базн 1005.90. Државни папири: 2 н по оз сго ратаа цгта. пр. 417-50—416.25; 2 н по Ш сго ратна штета за *еј 42о .50 —4120.50. Тевденцдја за ратеу пгге ту: лаЛаза. 1«^ије: Нарсона Банка 8.О80—8.С-00; Врачзр :ка Задруга 453—155; Беогрсис.л Тртозечка Бажа 225—220; Огшгга Трговачка Бавзга 22о—180; Беогрзскка Задруга 7.400—7.260; Клавтко Лтхггво 120—110. Продукти: пшенлца: >-оана пруга, ор. 79—80 3—4 од ото дннара 243 —244. гукуруз: пр. пар. ЗАГРЕБ, 30. АПРИЛА: Држаени папири: 2 н по од спо ратна штета 417—419; 2 н по од спо ратна пггега за мзј 422—423 ; 2 н по <зд ого ратна штега за дедемОар 44450-447; 7 од сто за^ам 96.50—67; 4 са сто аграрне обвеонше 54—56. Акције: Нарсдаа Банка 7.900—€.100; Заиаллва Башса 137 нов&ц; Српсса Банка 147—148; Прва Хрватска Штеовонша 850—860; Југооловеосаа Банка 84—85; ЉубАанска Кродатва Банка 123 новац.

ШТА ТРЕБА ЧУТИ У ЧЕТВРТАК 2. МАЈА ЗАГРЕБ 'таласна дужнна 3*35.3 м.) 13.15 Граж>фонске пл<пе. 17Ј0 Поподнеззз конперт. 19.30 Опмфоннјскн конперт. 21.40 Лака зечерња мтпнка. ЉУБЉАНА (582 м.) 12.30 Грамофон еке пточе. 17 Раднооркестар. 20 Пренос једне опере. БЕЧ (519,0 м.) 11 Преподнезна музнка. 16 Концерт. 20 Пренос: Дејтон Вестминстер Хора. БУКУРЕШТ <306-3 м.) 16 Конперт 17 Пезаље. 20 Д. Мнхаесаа. тенор. 20.30 Чело. 22 Конлерт. ПРАГ (343.3 м.) 16.30 Концерт. 20.15 Пролета муззка. БУДИМПЕШТА (545 м.) 9.15 Концерт. 12.05 Терцет. 17.40 Оркестар. 22.25 Војна музпка. ШТА ТРЕБА ЧУТИ У ПЕТАК, 3. МАЈА ЗАГРЕБ (таласна дужина зо«Ј м.) 13.15 Грамофонскв плоте. 17.15 Прен :< муапке нз квфане „Корзо". 20.15 Мтзнчка азбука. 20-35 Вече компознзргја Јураја ОтахулАкса. 22 Лака вечегња музнка. ЉУБЉАНА (5в2 м.) 12.30 Гр>ам ►рон ске плоче. 17 Раднооркестар. 20 Оперскз дуетн. БЕЧ 'М9Л м.) 11 Преполневна музнха. 16 Кондарт. 17.25 Академнја. 20 Весело вене. РИМ (443,8 м.) 20.45 Оперегга „Балернна ЈГаћа". БЕРЛИН '475.4 м.) 17 Забавна мувгва. 20.05 Снмфозајскн концерт. БУДИМПЕШТА С.45 м.) 915 Тер«ет. 12.05 Грамофг-нске плоче. 17.40 Цнтанска музнка. 20 Пол.ско вече.

РЕКОРДНЕ РЕЗУЛТАТЕ САМО СА ТУНГСРА.М БАРИЈЕВИМ РЕКОРД ЦЕВИМА.

ЕКОНОМСКИ ЖИВОТ

ЗЗАНИЧНИ КУРСЕЗИ ЗА МЕСЕЦ МАЈ Дкнара 216 247.— »76.30, вв.вб 66.55 13Л0 6.3«

1 наполеонлор 1 златна турска дара 1 внглеска фунта 1 лолар 1 каналскн лолар 1 златна нем. марка 1 златан злот 1 аусгрнјскн шнлннг 1 белга 7.90 1 пенга 9Л2 100 фр. франака 22-2.30 100 шв. франака 1/«05.60 1С«0 нталнјанскзх лнра 29?.100 холалд. форнната 2 .396.100 румунскнх леја 33.75 100 бугарскнх левз 41.100 ланскнх круна 1-«15-30 100 швелскех круна 1.51«.100 норзешкнх круна 1.516.100 пезетоса 635.100 драхмз 73.65 160 чвхоелозачкпх круна 169Л0

НАПЛАТА НЕПОСРЕДНИХ ПОРЕЗА ЗА БУЏЕТСКУ 1928-29 ГОДИНУ Према подацнма % Генералне Днрекцнје Деппсредвах Лореаа наплаћено је непосредннх порезз у целој аемл.н: у јануару 89.7^.118 дннара, у фебруару 106.091.070 дннара н у марту 94,754.136 дннара — укупно за през трн месеца овв годнне 291 ,17*5.322 дннара, за 35,239.496 дннарв уан >в него ппо }е аа нсто време наплаћено у прош>>ј годзнн. Озај мањак оа јазља стога, што се порез на земл/ппте по новом пореском закону плаћа у две рате: 15. азгуста н 1. новембра. За целу мннулу буџетску годнну (од 1. апрнла 1Ж8 до 31. марта 1929 годнне) наплаћено је иепосреднпх пореоа укупно 1,738-852.796 дннара, за 60,426.4% лннара наЈлаћено је впше него пгго је буџегом >з& 1926-29 годпну бнло педвЈфено.

Кнез Јусупов Каза је овај узет на нспнт. он је нз почетка одрииао, влн је после све одједном презнао. — Да, ја сам снпао отров у кафу мога господара. ТАЈАНСТВЕНИ СЛУГА КНЕЗА ЈУСУПОВА Затнм, у нервном узбуђењу рече: — Ја сам само у пола крнв; надамном влала један човех, којн је мој вао дух: Илвја Педан, собар кнеза Јусупоза. Он мн је обећао 50.000 франака, ако нзвршнм овај злочзн, чнју тежнну тек сада схватзм.

Одмах је ухапшен. Сутрадан, слуга је нзвелен пред нследног 'Гтднју. Тт, ет необјашњнвнх раз.кн*, он је пзЈавно да не зна птга је дан пре прнзнао. Алв, гроф Ларентнс )е дао нека тулна објашљељз. По браку. гроф Је у сродству са кневом Јусуповом, којн је, у почетку револуцпје, убно Распућпна. Једно јутро, хада је гроф Лврентзс бно у посетн кол кзеза, овај је баш дортчковзо; одмах по том прнпала му )е мука. Сумњајућн ва неку полнтгчку освету, гроф га је упнтао да лн је снгуран у своју ог.аишу, нврочнто у ообара. — То је одлнчан дечко, одгозорно Је кнез. Он је нз једне добре руске породнне; сам је молио да ме пратн у нзгнансгво. Н, слежућн раменнма. он је одбно ту претпоставку, која му је нзгледала бесмнслена. Утврђено је да је тај човек од повер?н>а сзуда пратго кзеза. Његов господар, нмајућн у знду његов раннјн полоз^ј. ннјо га третнрао као слуту. него пре као прнјател>а. Међутнм, нелавно, када је кнез бпо у посетн код грофа Ларентнса, овај је рекао његовом собару да нма да стапу)з у делу аграде одређеном за послугу, док је он раннје обнчно оствјао поред свог господара. СоС>ар је бно не«обпчно уабуђен овом одлуком и дао >з знакове сзоје љутње према господару дворца. Да лн је Рус покушао да се осветн нз частол>убд>а, због повређене гордостн? Нлн, мождх треба тражпа комплнкованнје узроке глочннатхом гесту озога чозека. ШТА КАЖЕ КНЕГИЊА ЈУСУП08 Кнегнњв Јусупов је нзјавнла: — Мој муж ое сада налазн на птту, у Бент, св ообаром, баш окнм вога оптугује слута грофа Ларентнса. Сзв што могу да Еам кажем, то је да н је н мој муз: нмамо велнко позервње у његв. Убеђенн смо да је овде, у колнко се стмња на њега односн, учнњена веднка грешка. Не вертјемо зв Је способан еа таказ алочнн. Кнее Јусупов бн могео да вам дз детал>е о сзојнм односнма са грофом Ларентнс, н о некнм ннпндентзма којн су ое нзмеђу њнх деснлн. Ја сам то слабо запамтнла.

ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА 1. мај 1919 ОтваравБе БеоградсВ:ог Уншзерзжтета

БЕОГРАД. — Дакас у 11 часова пре подне извршено је свечано отва рање нашег Универзитета после пвтогодишњег пренида рада. Професоре и студенте поздравио је ректор, г. Станојееић. Ректор је изнео укратко прилике и карактеристику међувремена које нас је делило од дана престанка рада наше највише школске и културне установе. Учинио је признање жртвама, палим за остварење националног уједињења, осудио варварство наших непријатеља н изразио наду у способнсст и прегнуНе наших студената. Отварање машег Ункверзитета поздравио је телеграфски Унивврзитет у Кембриџу. БЕОГРАД. — Празник рада прослаБљен је у реду и миру у престоници. Социјалисти су одржали збор у сеоме дому. Јављају из Загреба: Генерални штрајк трајао је цег.ог дана и завршен је тек у псноћи. Данас није изашао ни један лист. Социјалисти су покушали да одрже збор на Академском Тргу, али су се

на интервенциЈу полиције одмах и мирно разишли. ПАРИЗ. — На миогим местима престонице кренуле су се радничке позорке које су почеле да манифестују и демонстрирају. Оне су убрзо загрозиле јаеном поретку. Изведене су одмах полиција и војска које су поератиле ред и растерале манифестанте. Свани рад био је данас потпуно обустављен. РИМ. — Орландо је бурно поздразљен у Комори. Он је објаснио држање италијанске делегације на Конфе ренцији Мира и добио је поверење од 350 против 40 гласова. ЛОНДОН. — Југословенска колонија са г. Чедом Мијатовићем на челу упутила је Председнику Вилсону сле дећи телеграм: .Југословенска колонија у Лондону честита и захваљује вам за ваш ма нифест италијансном народу, са којим Југословени желе да живе у искреном и сталном пријатељству на основи правде и народног самоодређења .Ј

Кр

атке вести:

- АУТОМОБИЛСКА ЕКСПЕДИЦИЈА ПРИНЦА СИКСТА БУРБОНСКОГ после тромесечног путовања кроз Сахару, вратила ое у Алжир, поигго је прешла 11.000 нилометара и постигла свој циљ: да отвори један нови зутомобнлсни пут, који 6и везивао северну Африну, са екваторском. - ПРЕМА ВЕСТИМА ИЗ ПРАГД приход дуваноке режије у прошлој години изнео је дзе милијарде кру« на На првом месту су цигарете, са 1.782 милиона круна — односно 11 и по милијарди комгда. Цигаре су донеле 250 милиоиа круна, а бурмута је продано 93.000 кгр.

А. ХИФЗИ БЈЕЛЕВАЦ. - Кзда чгггате ровсане ХаЈои Бјелевца, чнпн зам се еао да чнтате јерал необјааљее роолаз Пјвр Логн-а.. Леоо, забавао, узек своро оекттаентално пнше Бјелевац, ннкад не залгара. Као да ваа« јесзв прч>атат>впа прнча поверл>нао сзсд жнзот, повер;вва ве&жрсетцЈв таЈне сассе душе. II ннје чудо пгто су га векн убрс-јзлз међу сжевске пзспе», а један Је маао злобно нангасао, да Б(јепевте©а дата не ба требвло да проззју књажарн, вего парфимер^е. Крси сзе рамане Хифзн Б(јатеаса као црвен кончзћ прсвлача ое крвава суза жеве, њеозн крнк аа празом, њевнна сетта, ватнка љу бав коП људа треже а."н ве разумегју. Он је ннтнмав, вЈ.тз >зев дослвдан према гееа, н на једном месггу то н важе: ја не смем дал>е у душт геве, јер ое бојвм д& не рвскрзазнм тзуку-. Пако повнаде ерло ообро псжгу геее, Бјеаезац нзжка узев само оао шго Је у кезн вадлеппга надбоље. Он в ва »црсмау авеку, аа њеее грехе, нвлазн оправдање, Јер верује да женнвод неорећн прстхсиз увев неигго што је взвав ње. Његоое јунака&е сгрвааЈу, апи увек вз фезе сензнбнлностн, н кадасе н жртзују, афтвују ое ве рвда оебе, него раан другш- Оне сег н свесве себе^ свогв гвзооге, н у свајој сшкзвстн знаЈу ое в бранзтн: >Ја ое нлслм >тзала да бупем сеово обнчна жева. Ја не&у да мсгј муж тражн ^уте дов ја оезнм вод кућа ј« не!гу овог чгвека кобн се скржа с друтома; »лој муз |дора менн прапааатн, као пгто прнлата.м Ја ње\$у, н то ве само вееама аавона. еего срцечк. Б^едевац Је сзратао на себе аахњу шаре Јазвотга рамааом Минка, н вво Је зећ пре тога бво робро оцењеа у граатсБог крјггинч псеодосм прзог романа Под другим сунцем. Минка је Један рОман зз кругова мугонманског племстза у Боснн; у њему Је нраказагз езбАуц^ја босансгст (^Етева Роман је нзазаао велжв ннтерес* јер је сзсонм сасгрзЕајем дврцуо у коезерватжаост м>"с.тн&сша Ана Золоти је сввремова мазерва п;ава са сзнма ооропнма двнашњег друпггза. Њен жазот је озннчен бајгом далеке непознате ^ошлостн, сзакзташњ®« оговерав>ем њеензе срепине. По душн ;е заговегна, >тстерзоаза, алн нам Је птсац дао могућвосггн дв Је разумемо. Ова| Је роман в оопналаз, јер нвс упазваје н са акашм рваннка н шум»жнх предувећа у Боснн, црта прзлже радптеа, е «зсплоатацнју шума, употребу туђвнскот капнтзла, селење муслнмава у Турсгу. Када би био маље ромав жеве, а јагае ваглашее у њечђг сопналнн моменат, бно бн бев сумње једно од најбо.гнх дела наше савремене лнтература Пзв Минке дсиплн су друга романп: Рене Логотетидес (Нови Веи 1920) бео сумње Једао од његсопд најболвх дела, у коме Је изнесео судар старотур-же н млготгурске ндеје у јунакињн ромава, у њез®1 охватв&тма слобаде и д\дшоста према домозшш, коба саолаза осећа-

јима ораа, да на атгар :кгге те :. о* боде ^ггву;е сз ]у .Ђубав. Мелика (Згбззна Библиотека, месга 417-418) ромал Је савремеве мусламанке зз времена свегсвог рата, која је дошла пз веставог града у мало метто међу веразумзу сресину, да буде претеча емазцапашчјн муслачаже. Она се борз прсггнв предрагуда, >ттала Је озојпм начнвом жнвогга пршж мшпл ^ења масе в црстнз 'тарн*! ^:ог палрг^арссалног морала. Њу прсговп Фатум: пред њом Ессрсаза уеек т>-ђа сре&а кспа јој смега до њезтше властате среће п преорена од .л>уда оаа се пнга: ннје лз вбзлл овеагу она краза? Мссцда она носп у сабн нсорећу другнма? Хзфзн Бј елезап Је добро осовал' у Босна н Хрватсеоо; његова су ^ла гфеведеаа: »Мн&а* н »Реве Лого« теппесв на чешкн, а »Рене Лсготе* тудес* ва нема«в:и. Што је мање ш> знап 1 ксд нас у Србнјн уврок су пра."5зке у ео Ј нкз је ткпео пасатн, н његозз орегерава повучевост« Давас, кзда Је дошла потреба да се аа сзаиу вредросг у нашем Јваном н ку.ггуршм нгнвсггу упоеорн, еацвл ћа 'је бнла свнх ресвха да свог кзтересвнтвог пжцз првка^еж пшрој ЈавносФН, оа се не 6з дагсдао је^зл кураовав случај, што се доплззо зе« кн дан у Београду, да Је Јеова ззтатагентва н начнтана хсвоа п> спођа ревла, кад Је слуи-јво дхпза № Бс-е-енчевнх дела: како то да Ја Још нисам вн чула за тог пнгца? С, ГЛАВНИ И ОПШТИ РЕД ВОЖЊЕ, — Нзашло је нз пггампе летње нзда* ње Глазног и Општег Реда Вожње у редакцнјн г. Мнрка Д. Чолнћа ннспектора — шефа за станнчну н воз« ну слуавбу у ГенералзоЈ ДнрекцнЈн Драавннх Железннпа. Нозн ред возе ње ступа у важноот 15. маЈа. Само Је нздање врло прегледно, врло тачно и са одлзчном техннчком опремом. Главни и Општи Ред Вокњв се нзрађује према службеннм подат« пнма Мнннстарстаа Саобраћаја н са« држн сае детал>е за све врсте путо« вав>а у налмб зам .1 »н н пностраасгеу. Главни и Општи Ред Вожње доно си: детал>ан ред вохње у локалнои саобраћаЈу са практично нзрађеним везама у свима правпнма, ред вох« ње нностраннх железнипа за гл&з« ннЈе пругес АустрнЈе, Мађарска Не« мачке, Чехословачке, Швајцарске, П« талнје, ПоЈ&схе и Француске; речну н морску пловндбу, пелокупан ред пловндбе Јадранснв Плоеидбв на Сушаку и Дубровачке Паробродскв Пловидбе у Дубрсвнику. Купујућд ову књнгу. свако ће имати целокупан саобракај у нашој земљи и иностранству и сав речни и поМорски саобраћај у нзшој Држави. Поред тога доносимо и аутомобилскн саобраћаЈ за ДалмацнЈу н Хрватску. Инострану и локалну тарнфу. И нај« новију карту у две бојв од проф. Г, Д. Дерока, карта Југославије и кар* та Езропе. Цена књнзи 30 динара. Добија се код нздавача Грачаничка ул. 10/П н Добрачнна 4Д. Телефов 39--65, у свнма књижарама, киоспи« ма и т. д.

ПОЈЈИСТАК ВРЕМЕНА 1-5 - 3

Креолка Роман од ПЈера Фрондеа Чудна жена! Она је билд убеђвна да у њвну куку внје ника! уш.та неверва супрута... Напротнв. ломирнла се с тнм да људв нмају «етресе... Ове оу узнмалв ш опог лепог н лаког балегског света... Своме слиу ннје прнзнава« овакву привилеги ј, пошто нретвни немају потребе за ужнвандма..- II поред свега овога ста ра контеса аије бнла будма, чак су се препричавале извесне њене речи. Она је само живела у једиом вечитом детнаству, а гледала је кров чаробне нвочаре. Љ' на кћи Антоанета, рођена 1910 годпне н лепо васпитава, није делила мајчпне плузије. Она је знала лл жене имају љубавннке и кудро је тумачнла шихово право аначеље. Поред овог тумачења за њу је реч љутОавник значила и озо: То је младић који вас волн и љзгбазан је. Девојка се лосле уда за овог младнћа. Антоанега већ није бнла далеко од тога да сматра Ренеа, сина Еме Баите, за љубавнвка... Она је ужзгвала у његовом фином и господском .тнцу, његовом затворевом тену јзднос острвљааина... у

љеговој ваоакој силуета... Он сг понаишо пред љом с& сгвдљпвим попгговаљем... Једпно јој се није свиђало што ое вове просто Рене Баита... Вшпе би водела да је н.е гова тнтула бнла: — Кнез од Репниона..- Бпла је паметна девојка н воказнвала је сву солидност својнх предака по мајцн... Њен старијн Орат, иаш поонатн Малтеи. наоледно је достз порака н уз т н нажлоност према претерано лтод-зиом животу, док је лладн Алберик наследно друто нешто од грофова Грегашк, љупву лрироду и наклоност за авантрре... Алберкк је био студеит у Оксфорлу. Он се иало внше залрхсао на оба.гаиа Телзе за време оеог ве.хЈког шко.хког растста. ал! }е илак дошао својој мајцн пре неаел>у Јана... Вии је одхах оживе.та од љегове м.тадостн. * Леопо.гпша је би.та права робиња и мисЈНла је: — Имати љубавника то Је варати са највећим задово.Ђсгвом свога мрскога госпо дара... ...Љубав има сличности са . ђтин ским језиком. Нека г^зи професор да вам не постане досадан још на првом часу.... Таквог неполобног педагога треба одмах заменити друтим... Леопо/иина Је добида тешке и

бо.-ме утиске у својој брачној постел>и. Постада Је убрзо кокетга и фриво.-на... На1»*Ј доброг приЈа-, тел>а... Покутиата б.хгже везе са» н>им... Прекратитп досаду, маскирати неко поштење, које доноа! бол и разочарење... Провести време са овим пријате.Ђем... Осветити се своме омрзнутом сулруту.... Посте оставнти првог пријате.г>а и наћи другог н тако редом.... докле се стигне... Ето. то је историја многих жена... Лепа контеса дебитовада је у овоме у саојој двадеоет петој години. * За креолку, Е.му Баиту, л>бавник је значио нешто врло много... Поштене жене нису вичне у нзбору. Пред н>има су све боје и ниансе. Њпхова имагмнацлја и неозбил>ност воде их и оне се не задржавају у свсше избору на једној нианси. То ће рећи да оне виде са.мо бело... ...За двадесет годша свога живота после смрти вол^иог иужа она је о свему размиш .Ђа.Ђ н правила сзакојаке комб1 «ац5тје... Повучена, у миру и тјппини ... Све то знају добро тропске ноћи... Али само оне... И никад Лаф>ркад. добар сусед, шлсад њен син, који је све боље налреоовао. никед нико. тамо на острву, није могао да примети и ове појелтмости: тедат и чежњивији пог.тед, који би ба-

цила на нелознатога смех. с>више нервозан, коЈи до."изи као одговор на говор каквог човека- болес^Јчко протезање у мрежи под дрзећем, кад чује љубавне мелодије са пггара; узда.\ за каЈжки лепим и младим паром. у пролазу... Никад... никад!... Нико није знао какве Је она све победе о> носила над самом собом и у своЈој усам.г>ености... ни после катике борбе... Нико није знао ко."»жа Је бнла агонија њене крви и меса, кад су пролеКа 6јш врло лепа И за кога то.гжа чистота? За дете? Да сачува пред њим свај понос и да одржи његову радозналост чисту и неокалану?.. Свакако због тога... За саму себе. такође, да не би опет почела?... Да. још због тога... И за удавл>еног супруга?... За њега, нар^гто. за ово сирото срце. отргнуто од живота... Ах, и сад она често осе&а како то исто срце к>*ца у њеним фудима и шаље своју крв кроз њене артерије. Шта. њихова љубав — он ју је оставио у настедство као ку^у и нешто земље њихова срећа, која је била стварана и његовом и њеном душом. заједнички?.. Шта, зар све то да пренесе на др>тога. новог човека?... Све би озиах отишло у заборав и нестало би са годинама... И после, је,1ног дана, да не би вређа.тз неког ж;«вог она се не би сме ла усудити ни да изговори његово

име... Дакле, на тај начин она би тек постала мртва за своју лепу м.ћдост ... А ако се *ош посте смрти душе поново нађу. шта би радио овај трећи међу њгеча?.. „ Седе.-в је замишљена крео.х<а пред својим вратима и гледада како беже године... Није нлкад глумила. Душа јој је била пле.менита. Није тражшп с« свог сина, ни од својих пријател>а да деле с њом њен бол... У ооо.ме је била тврдица. Јер није хтела да троши свој бол, већ га је ч>"вала као какво бтаго и крила га је од индискретних очију.... Сама Је оплакивала сзоју љ>"бав... Мало по ма.х> њен бол је уминуо и почела је да се редовно с.меши... То Је настао њен др>ти живот у непрестаном куповању књнга. Познала је све романтичне историје. које су пронашли разни и многобројни писци. То је била преко потребна душевна храна, то је био њен насуиг ни хлеб, али увек херој романа био је један исти :— њен муж... био је он.„ Њему се догађале пријатне и љ>*пке интриге са женама... Улогу свију тих жена она Је узимала на себе... Какво лепо осећање... необично миловање!.. ... За креолку ^гмати љ>-бавника значило је ово... ово бескрајио светковање једне >спомене... Увек у највећоЈ гадностл, у непрекид-

ном дел5гри>му, Ема Баита крила ]е своје замншљене, али ленгпгмне, љ>бави и носила их као ките свежег цвећа на гроб саога мужа.„ V Госшођа Банта п Лафуркад јшди су у Општу Књнжарт, која је бо свом уређењу бнла ш>н<зс Аркашона. Тамо су нашдн једну гоАПТлу Соопс-оленнх, којп су бпралн књш^е. По радњп се шетао, од муштернје до зЈуштернје, господпн Ботро, осннвач к>-ће. Господпн Ботро на јвшпе се злдржавао пред једнпм дтгачкнм сголом, препунпм луксузнпх пздања- С времена на време остав."вао је дралоценн сто да прода које перце, сгакло мастнла илн гумЈрабпке... Овај 1ш>пжар, експерт за најооља дела у књнжевностп н науцн, вп ј е дрезирао нн трговнну са канпеларнјскпм матерпјалом... Бно се много допао Лафуркаду... Креатка је тражнла новостн V лнтегратурн. Фредерпк се најед.'.нлут обратп госшођп Бантп: — Еш, представљам вам ЗСора-а Рппера. Г.мпођа Банта одговори, см©> ше!ш се: — Ја сам његова обожаватељка- Шасгавдће се)