Време, 01. 05. 1929., стр. 7

Гррда, I маЈ 1929-

_

Страна 7

Како је париски суд I 5 ,демобилисао" једног бившег црногорског генерала

Парив, 30. атгрпла. — Црло горски гвнерал Криото ПопоВ1гћ, биЕШги ЧЈШ1 овите креитва Николе, из&шао је прокјуче првд парнскн суд, због недовво љаног ношен>а оружја.

Поповић Цриогоракн гвнерал је тврдио да ннје крнв, јер је 1мао право Да носн ревагвер којн је на њему нађвн увече, 2- марта. То вече бн.то је за њега несретно, јер попгто је, шетајући се, хватао прн<5елепрке, оптужили су га за

пшнјунажу н он Је спроведвн у затвор, дде је убрзо утврђено да је невин. Гвнерал Поповтгћ се браЈни да је нооио реватвер због тога пгто је сматрао да му то његов чин дозвољава. Оа највећом овбнљношћу, н>е гов адвокат г. Мнлош де Зељеш поддео је предтог да се Поповнћ пусти нспод суђења. Г. Зељвш још додаје: — Из тога произлази да је Црна Гора још увек мобилисана. Генерал Поповић. према томе, не само да има права него и мора да носи револвер, јер он не може са^м да се демоблтише, да се разоружа. — Оваквим резонован>ем, разор>"жан сам ја. одговара државни тужилац. Оуд је на то «демобилисао» генерала. казнивши га са 25 франака. (Време)

С

п

о

Прваци ЧехословачЕсе и Бугарске у Београду Програм утвЕсивца за отвараље новог иградишта В. С. К.-а

т

Н а првн даа Ускрса отвориће се вовос&грађено игралиште БСК-а, које спада у наЈвећа нгралншта у нашој Крал>евини. Оба дана Ускрса одржаће се велике интернацноналне утакмице. Само освећен>е нгралишта н овечаности су остављенв за доцннје кала буде потпуно израђен и остали део трибина и просторнја, које су по плану предвиђене. Овога пута извршнће се дакле, обнчно отварање новог игралншта. Београд је обигаћен једннм новнм спортоким огњнштем, које ће служити престоничкој омладинн за челичење свога тела и унапређење здравља, а може се слободно рећи ла ће служити в нашој престонипи на част као велика културна тековина. Ново игралиште БСК заузима ванредно леп положај на Топчидерском Брду, десно од Топовских Шупа. Са нових трибина, које имају удобна седншта (са наслоиом) за 4 .о0о гледалаца пружа се диван поглед на Београд и Земун. Сем тога стајање са својим огромним бедемима пружа места за 10—15.000 гледалаца. Око футбалског терена, којн је израђен прсма интернационалннм днмензијама, 110 пута ^5, налазн се тркачка стаза од 7 м. ширнне. Широк променоар за публику налази се нспред трибине. Терен је за сада без траве, а одмах по Ускрсу биће засејана трава, која ће се лепо однеговати, пошто је спроведен савски водовод а тренирање ће се вршити само на једном споредном терену. Прилазн ка игралипггу су врло погодни. Истим трамвајем бр. 10, којим се одлази за игралиште Југославнје вози се до нсте станице код Топовских Шупа, па се онда нде право на Брдо у десно, остављајући колски пут за нгралиште Југославије у лево. Постоји н днректан пут за пешаке кроз Јатаган-Малу све до самог игралишта. Од Вајфертове пнваре је такође врло згозан прилаз, а моасе се аутомобилима долазити и од Румунске улнпе. Поред осталих каса налази се и нарочнта каса за членсие и повлашћене иарте. Б. С. К. објааљује да свима својим члановима даја 30 од ото попуста за сва места. * За оба дана Ускрса израђен је следећи програм утакмица: ПРВОГ ДАНА 10 ч. Рвзерве БСК—Балиан 2 ч. Олдбојс БСК—Југославија 3 ч. БСК—Простејов 5 ч. Југослаеија—Славија (Софи ;а) ДРУГОГ ДАНА 2 ч. подмлатци БСК—Југославија 3 ч. Југославија—Простејов 5 ч. Б .С.К.—Славија С.1авчја (Ож|ги|ја) је прваи Бугарсне, а С.К. Простојов аматерскл прввм Чехословачие, којн Је прекјуче у неаољу побелио од.шчну Братислапу са 7:4! С. К. Простејов у чнј ^ м тнму играју неколико нпра.ча т веаикнх прагтснх клубова, нмао је ове готнне сјајног успека и посгигао је ове побвае: «0.итмпик» (Марсељ) нови првак Француске 4:1 Ф. К, Ј1»он 4:о С. 0. Монпеље 4:1 ф К. Сет 2:2 Ф. Б. Бреслпу 0:1 ф. К. Хале 4;1

Слован (Беч) 8:2 Вакер (Беч) 4:3 Внјена 4:2 Арсевал (Кавро) 4;1 ХЈТЈгарчЈе 8:4 Ст/рта у Прагу 4:4! В. Жнштоов 3:1! Од осггалзвх прашклх клубова тукли оу Метеор 10:1, Лнбењ 10:3, Чехију Карлнн 6:1 и 4:0. ЧЕХОСЛОВАЧКА Простејов—Братмслава 7:4 У првенстеу аматера је будућн гоаг Б. С. К-а на прославн отворања играатппта, азнео врло значвјну побаду. Даггн садам годова тиму, »о /н се са тако вели&им услеаом бори са мађарссим в ауотрцјсоскм профеоионалцима значи много. То је доказ да >е Прооте^ов на врхЈ-нцу своде формес У прввнству пр<У()всианаладл је Бохемијанс неочекнвано победио Виктори}у Жишнов са 4:2, тв тако осигурао Слвввјн пр®о место. НЕМАЧКА Рампла Јуниорс—Франкфуртер Шпортферајн 3;1 (2:1) Финале за савезни пехар Финалв за савеони пехар измођу Берлиеа и Севврнв Немачке, аавршвн је злслуженам победом Берлина са 4:1. ФРАНЦУСНА Финале за државно првенство Клиб Франсе—Олимпии (Марсвљ) На финалној утакмипи за првенство државе, успео је Олимпик, да срећно реши утакмнцу у своју корист, са минималним резултатом од 3:2. Олимпшс је овом победом постао првак Француске. СУБОТИЦА—-ЛАЛИЋ Суботица, 49. апрнла. — Јуче је у Суботипи одиграна тенис утакмнца нзмеђу «Суботице и <Палића>. По* бедио је «Палић>. Нарочито су се истакле у овој лвпој игри г-це Лила Шрегвр н Паника Кнш, које су победиле са 6:1 и 6:2.

Италијанска краљевска породнца на Сардивији Рии, 20. аири.та. — Првебиро Ј&вља: Краљ, краљида и прандезе отигли су јутроо на броду Савоја у Каљиари, на Оардииију. Мраљевсжи пар и прннцеза иовр цали су се на обаду, где су примили почаст предстаиника гр.гђагаских и војних власти и били одушевљано дочетани и поздрављеоги од огроше масе света. Крељ ]е одрвкао смотру иоча^ оне чете, а затим су, после пред стављаља виђених личиостн, краљ, краљица, принцезе и њихоаа пратњв свли у аутомобиле и огшп.тп у владнлу палату. Затим је краљевока породица изашага из владине пад&те и отишда у општину, нде је краљевсжи пар отворио уметничку излоокбу. ТТредседваш одбора ва отварање ове изложбе захвалио је краљввоком пару на отвараи>у издожбе и провео је кра. љевоку нородипу кроа дворане. Нове маннфестације масе света дриморале су враља да изађе на балкон.

Ита Рина поздравља београдску публику преко „Времена" Ита Рипа, полазећи из Београда за Верлвн, одушелшена оним што је у Престоници доживела, ка«о је дочекала и иримл>ана, упути.Л1а је преко Времена овај поодрав београдокој иублицц:

Укази о државним тужиоцима и судијама

На предлог Миннстра Правде Њ. В. Краљ потписао је указ, којим се постављају: за државног тужиоца у Суботици г. Максимовић Светнслав, за замени ке г. г. Матић др. Александар и Гајнћ Богдан, аа државног тужиоца у Сомбору г. ТЈокић Младен, за заменпке г. г. Радлић др. Стеван и Марковић др. Јован, за заменнка старешине у главном државном тужиоштву у Новом Саду г. Милашнновнћ Младен, за заменнке г. г. Лннчиц Марко, Антонијевић др. Душан, Пав ловић Бранислав, Дамјановић Душан, у екопозитури државног тужно пггва у Чаковцу за заменика г. Бевчић Младен, за државног тужноца у Великом Бечкереку г. Тривунац Божндар, за заменика тржавног тужиоштва у ВелгокГј Кикннди г. Јова новић др. Јован, за заменике у државном тужиоштву у Панчеву г. г. Душан Нек н Вуковнћ др. Михајло, за државног тужиоца у Белој Црквн г. Недељковнћ Божнлар. за заменака г. Радосављевић Славко, за старешину државиог надодвјетништва у Загребу г. Александар др. Виктор, за замвника Ј*. Вребернн др. Стеван, за државног тужноца у Загребу г. Жнлић др. Франо, за заменике г. г. Ружић др. Марко, Марокин Иван, Зи мић др. Рудолф, Мауровић др. Бења мин, Гринвалд др. Божидар и Ђупановић др. Фран, за државног тужио-

ца у Осијоку г. Шуберт др. Хуго, за заменике г. г. Мајцнн Драгутнн, Зоровић Радослав и Радовановић "Ворђе, за државног тужиоца у Госпићу г. Косановнћ др. Стеван, за заменика г. Коларевић др. Драган, за државног тужиоца у Петрињи г. Вуке лић Никола, за заменика г. Кружнћ Браннслав, за државног тужиоца у Вараждину г. Тронер др. Фрања, за заменика г. Краљек Цура, за држав ног тужиоца у Беловару г. Ружић др. Динко, за заменике г. г. Милојевић С. и Рашчић др. Иван, за држав ног тужиоца у Огулину г. Косина др. Вилим, за заменика г. Девчић др. Мило за државног тужноца у Сремској Митровици г. Рогуља др. Стеван, за заменике г. г. Малинар Мата и Добричић др. Радослав, за државног тужноца у СлавонскоЈ Пожези г. Ракош др. Људевнт. На предлог минмстр^ иравде Њ. В. Краљ потлисао је укаа нсфш ое пшзнокшпе државнн тјжилзд у Но вом Оашу г. КупусаревиН др. Михајло. Г. Љубомир Живановић, судајд тето0<жог слгза, пвнзионисад јв. За оуаиуу алелвхгиоаог суда у Новом Саоу у трвћоо групи прве катвгорчјв постављен јв г. Никола др. Ринард, а за судцју окружног суда у Великом Бепкврвку у чептвртој групи тгрве катвгорије г. Парваи др. Андрија.

Мвиистар Грађевива у Главној Пошти Министар Грађевпна г. Ог. Савковић извршио је јуче инспекцију у Г.тааној Београдској Пошти. Г. Савкови® је дошао у 10 и по и зааржао се до 11 часова. Буднте опрезнн нод деце и никад нећете погрешити ако им и при најмањем нераспо* ложвњу дате оамах у мало млека или воде прашка Магна. Прашак Магна чисти желудац и црева без бола — пријатно и брзо а ујелно освежује и спречава тежа обољења. Добија се у свнма апотенама н лрогериЈама. / омот с тачннм утутом 4 днн.

Је ли жива наУмлађа к Ки рускога цара? Лажша Днастасија Пишу П|ер Жилиар, бивши наставник царевића, и К о нстантин Савић, бив. председник петроградског Суда

ХХП I Пос.те тога су дошле у клиНику Момзен и моја жена и велика кнегиља Олга; гђа Чајковски их је примила вр,х> љубазно, пријатељски им је пружмла руку, али није имала ни јеоан од оних спонтаних нежних локрета, какви су се могли очекивати од ње, ла је она стварно великл кнегиња Анастасија, тим пре када се зна колгко су све велике кнегиње обожавале своју тетку. У осталом ни тада, ни следећих дана, она кије изговарала њихово и.ме пред њима. Велика кнегшва Олга није могла да нађе никајчву сјтичност између болеснице и Анастасије Ннколајев не — сем боје очију — и исто као и ми, имала је јасан утисак да лред собом има страну особу. Прилшчом нажих посета, ми смо у први мад покушали да равговарлмо с њом на руском, али смо увидели да га она оамо, с извеоним тешкоћама, разуме, ал и да «е мскже да говори. Што се тиче внглес<ког и фралцуоког сваки труд је био увалудал, и ми омо морали да се вратимо на ит1ачки. Ми омо јој изразили овоје чуђоње, јер је волтгка кнеггаБа Аиастасија вр.то добро влвдала руским језгаоом, прилично добро онглеоким, слабо фројицусасим, али у опште лије говорила лемачки. Међугин г-ђа Чајковски је охвалала ваг/К.ност тренутка; анала је да смо мп до шли да утврд из!о њеш идентитет; како се онда молхе претпоставити да она, да је анала неки од ова три језика. не би то ■нама одмах доказала? Међгут1гм ве.ткка мнегиња Олга и моја жана, дубоко узбуђе-

не сажаљеЈБем тооје је кса њих изазиваш болесчпгад, и у страху да ле направе нопоправиму грвшку, решилв су да јој ставе у руке (Ј»отографије, које би у њој морале да изазову нвко сећање на прошлост да је она стварно била А.настасија Николајевиа. Псшпазали смо јој велпки број фотографија привашпа сталова царске породиде у Цар скш Селу, између ооталог и спаваћу собу царичину и великих клегиља. О.на их није иозна ла. Затгал смо јој покдзалп фотографију мале дечје трпезарије у Царскбм Селу: није могла да нал! кажс где се та сшја налази у дворцу. Ту исгу слику показао јој је био два месеца пре тога г. Цале, и г-ђа Чајковски није поанала моју жану, на крају стола. А, међутим, до онога дана када омо премеаптени у Сибир, ввлике кнегиње су сваког јутра доручковале оа мојом женом, у тој истој трпезарији. Да је г-ђа Чајковски била стварно Аша<стасија Николајевна, зар би се она премтгагљсита ма и једал секунд?

Једна препарена аада:

Београд — Радио

(О01КД1 ПЛ010 СО ЛИ ДНЕ ПЕНЕ најчувеиијнх светских фабриката Београд, Балканска 20 Тел. 53-43.

КАТОДНЕ ЦЕВИ ЈТитамо св ко је стручно боље обавоштен? Рааумвмо предуавћо Радио А. Д., али ипак, ма колнко да је оно тангирано, није смело дати такав сд говор, јор он апсолутно нншта не до кавује, ннти побија наше шшпљеље, т. ј. да је станица са тим својим цолокупним уређајом модерна. Највише нас чуди што је Радио А. Д. уопштв могло и мнслити да смо ми могли тврдити како београдска станица нена катоднлх цеви, кад је већ то, у неколнко махова, бнло обЈављено било преко дневних лнстова ијм првко чаоопнса. и што јв иашо „скромно н нестручло око' 1 могло то одавна констатовати. Међутим, оно што смо тврдилн то н данас тврдимо, да београдска радио стани ца нома пи модерне ни савремене ка тодне певи, а да радио станнца Лзуб љана такве цеви има. У осталом, јвдна станнца за радио фонију може да ради и боз катодних цови, па биле оне модврне илн не. Чуди нас да Радио А. Д. ноозбиљно и иронично нас позива да покажемо на који начин би могли решити проб лем емитоваља бвз катодних певи, а да то емитовање буде беспрекорно. Да лн јв Радно А. Д. упоанат са свн ма објављеним методима, који су се у пракси показали као добри. Никада нисмо, и нећемо тражити. да Ралио А. Д. претворн своју станнпу у неку врсту лабораторнјума, н да вр шн вксперимвнте, алн можемо, о пра вом, очокивати да јв Радио А. Д. упознат са следећнм: ДОБРИ САВЕТИ 1) постоје високофрекввнтпв машине којв се могу употребитн не само за телеграфију без жица него и за радиофонију. Истина, то је везано са вишв твшкоћа него што се зна, али ипак могућно. С наше стране призча јемо, да нам је милнје што Радио А. Д. нема такву станицу; 2) још 1923 годнне телефонски сао браћај између Копенхагена и острва Ворнхолма вршен је ралиотелефонским путем, и то на опште задовољство. Ствар је била врло натересант на, и ако је бворрадслој радно станн ци стало да ствкнв ближе податке о томе, може св обратити директно оној фнрми која је одговарајуће станн це изградила. Одмах можемо рећи, да тв станнце раде без катодннх цевн, а како и на који начнн, то би тре бало Радио А. Д. ла зна, илл бар њена техннчка управа." Ми држпмо ла би сваки радно техничар могао на ово лако одговорнти. У осталом, и.су више је бедан одговор друштва које је позвато ла пас упути у таЈне «радиа«, и које има да шнре масе упоз на и заинтервсује. Међутим Радно А. Д. пушта у јавност, као свој одговор, једну потпуно нестручну нзјаву. Кал смо св већ задржалн пра катодннм цевима, и кад већ Радио А. Д. ннје нашло за потребно да објаони шта значн модерна катодна цеч, то узнмамо овако дрско слободу да само у нвколико речн објаснимо ми појав и значење катодвих цеви. КАТОДНЕ ЦЕВИ. ЗНАК МОДЕРНЕ РАДИО СТАНИЦЕ • Катодие певи су основа данашње раднофоније. Временом н развнјањем радиофоније, као и раднотелеграфије, градиле су се све веће и ве ће станнце. Ларалелно с тнме усавр шавале су се н цевн, али се дошло до извесних граппца. Једна катодна цев ол два н по кил^чата важнла је, пре четнри до пет година, као краЈња граннца савршенства, алн су научницн н даље неуморно радили, иа најзад уопеди да конструнтпу цовн још веће снрге. Па нпак се наплази ло на огромне тешкоће. Прибегавал) се свим могућим техннчким комбина циЈама, проучавало се стакло н др> ги материјал, али се морало стати. Паралелно са усавршавањем катод ј них цеви радило се н на тако званим 1 катодним цевима са хлађењем са во | дом. Онога дана, када су се те новв I цевп пробале, н у пракси показале као одлнчне, раднофониЈа је учиннла један огромав корак унапред. Не само они, који су стално пратнла разпнтак раднотелвфоније и радиоте леграфије, л они којн сур на томе пољу бнли запослени, него н сви они који оу само једном видели ноку ста ницу снабдевену тнм модернпм цевнма, моралп су признати да је прЈналааак тнх цеви бно од преоудног значаја. Капацитет«, који су иеуморно годинама радили (међу њнма поз нате светоке, аморнканске или европ ске фирме), били су срећнн што су најзад успели да створе сасвнм нове и шире границв радиотелефоније. Ми немамо места да још ошпнрније говоримо о оообинама и вредностима катодннх цеви. Већ смо рекли да те цеви постоје, па да нх има чак и у нашој земљн, у радио сташши ЈБубљалш, па не би бно никакав нарочити пропалазак оно што нма наша београдска радио станица. На протнв, то бн био само један доказ, како се при грађењу ове станице ишло за тим да Београд добпје јодну станнцу »у сваком по гледу савршону и савремену«. XАРМОНИКА Што св тиче појава хармонике, не видимо разлога да треба за нас да буде мустра н пример станица у Глај випу, која нема нарочите вредности па чак је н рђава. Што се, опет, тиче појава фединга, у томе мнслпмо

да нома никаквнх заслуга наша станица, ако уопште не постоји тај фе динг. На примвр, станица у Риму мо же да буде одлична алн за то не мј ра да буде одлична ова у Веограду. Ми смо увок склонн да дамо Радиу А. Д. одговор на сва техннчка објаш њења. али налазнмо да овде. моментано, о томе не може бнти речн. Ако Радио А. Д. није било у стању да по бнје тврђсња која смо навслн V прошлом чланку, него се морало изговарати тнм што има још рђавих станица у свету, сматрамо да је то жалооно. Што се нас, за Бога, тичс што је ова или оиа фирма добила налог да подигпе радио-станицу у Штокхолму од шезлесет киловата? Нооспорно је то, да при данашњем стању и развитку радио-техннке то представља један замашан технички проблем, алп ипак не би предстапља ло неку нарочнту новину. У Ослу већ се монтира јодна станнца од шез десет кнловата, коју подиже позНата берлинска фирма Телефуниен. Међу тим, бесмислено је говорнти о таквим и сличним станнцама кад јв реч о н - а шој отаници. Никада нам не би палЈ на памет да, ради саме критике, поредимо нашу радио станицу са станицом у Пепгти, Бечу, Берлнну, Риму, Лондону, или са ма којом другом сличном станнцом. Из много разлога ми смо помепули љубљанску станипу, јер она по јачнни одговара бео градској. У своме одговору, Радио А. Д. не сме ни да помене ни да такне ту одличну станицу, ннтн да крнти кује наше упоређење. Да лн Јв то из извесне колегијалности, или за го што Љубљана има занста јодну ком плетну и самосталну, модсрпу радио станипу (чија се антена налааи у Домжалима), која и те како коректно ради? МОЖЕ ЛИ СЕ БЕЗ ЦЕНТРАЛЕ? Највише је, нпак за нзненађење то; пгго Радио А. Д., у својој нзјави'. налази утехв за све нас у томе, што и бечка станнца нема своје сопствене централе. Зар је то одговор којн приличи? Тешко нама акоствар заиста тако стоји. Свн они који су као радно-потрошачи, читали критику Времвна о раду београдско радио-станице, очекивали су да ће станица одговоритн поражавајуће по ту критику. Међутим, београдска станица признаје и истиче то, можда као и неку вредност, пгто зависн директно од београдске општинске централе, и то искључиво од ње. Међутнм, лако је Бечу, али је тешко нама! Као свака велика варош у Европн, тако и. Беч, нема само једну .централу нвго и много другнх помоћнпх централа, па ако нестаие струје у једној, надокнадићв је друта. Било је за очекивати да ће Радио А. Д. дати изјаву како ћв оно у најкраћем времену подићи своју сопствену централу, илн ће се на ма који други начнн обезбедити код које друге централе у вароши, н тако осигурати константну струју. Међутим, и то је било, као што смо предвиделн, још једно сведочанство о <прваареној нади.» Још бн ое мпого мог.то рећн о тој »твхкнчкој опрелш» београцске радио сгганнце, кахо би се нал! овегг упоонао сд Радиом А. Д, авш сматрамо да је то сувишно у овом случаду пде Ради» А. Д. тало самосвесио 1х®ори о својим манома као да би хтело поотавитш себе н своју стнипу, оваиву ташсва јвот, з& уаоо и пример станицама света!

Њ. В. Краљ Савезу Трезвенссти Предсвдиик Савеза Трезвене Младежи, г. др. Милан Костић добио је од Манистра Двора. у амв Њ. В. Краља, захвалност за послати телстром са свечан<>г скуаа Оавеаа Трезвене Младежи на Универзнтету прошдо нсдеље. Пнсмо гласи: „Примивши са задоаољством топпе поздраве, поспате са свечаног снупа Савеза Трезвене Мпадежи, који ]е одржан прошпе недеље у Београду, по водом Проспаве Трвзвености, Његовс Вепичанство Крао. бпаговолео је из дати наређење да св учесницима топ снупа изјави Његова срдачна захвапност. Мннистар Двора, Б. Д .ЈЕФТИЋ, с. р.

ПРЕДАВАЊА У НИШКОМ Г АРНИЗОНУ Ниш, 30. априла. — Данас по подне у овима војничк1гм јединицама ипгшког гарнизоив одржадга су пригои1)на првлавања о живот}' и раду исхк. војводе Огепе Огепановића. (Време)

ДЕЧИЈЕ ЧАГАПЕ СА жигом К/ђУЧ НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ