Време, 07. 12. 1929., стр. 7

Субота, 7. децембар 1929.

Стрр

Суђење директору Гостионичарске

Зигнр Хчн Бе/ гута живе

банке

Наврга>-је с е равно годпну дала| како се једна са најпознатнЈНх бооградскна банака налазн под стечајам, н како њвнн крупнн и ситнн улагачн, ввКнном бвоградске занатлнјв, брану ве .тик .у бригу хоћ е лн, послв рашчншћеног хаооа у банцн! моћн вуивтн бар доо оа свог уложеног новца. У ј&вностн се много говорнло о овом случају Гостнннчароке Банке, н е због тога пгго је то бно Јвдан крах внше. него због то- \ га пгго је н>еној пропасти допрннела много мање вкопомска нриза, а много втппе нвсолндно вођење, и ©покулациЈв њеног днректора, г др. Милана Снмића. После неколико меоеин изшЈђања директор Снмнћ је дошао н преа суд. Претрвс је закадиван већ у трн маха за посладњих мосец дана, али јв увек морао битн оолапав, јер формалности којв мораЈу до претреса бити готове и завршене, никако нису прнвођан е краЈу. Заступницн ТЈ'жби Јгиоу моглн Лд првцнзнрају велнчину оштећења, нцје се могло тачно да утврди шта је првма књигамв банчина својина, а пгга њзннх комитвната. Тек на јучерашњем претресу, послв оаслушања вештака, тужбе су се опрвде.тиле, али још ушек уз извесна ограђавања. Постоји , углавном, шест дела за које се Снмић опт>-жује, док >тсупна сума коју јв проневерно нде преко четцри н по милиона динара. ШТА ЈЕ ДОВЕЛО ДО ПАДА БАНКЕ Тужба св на првом мвсту позвала на стручна лнпа која су имала прилнке да првглеоају рад банке. То су г, др. Неаељковић, днрвстор Поштанске пгг€аионнде» који је био од »геннстра одређвн за комесара чим су се почелн да разнос е гласовн о предстојећвм краху Гостноничарскв ба^нке, затим г. Вел. Вујића, који на ставио овај комесарски посао после г. Недвлловића н г. Јован Гановнћ, чннозинк Народне банке еоји је ввпосрвдно пред стечајем имао ду-

Оптужни д-р МиЈан Симић при изласку из суда

Оптужени Симић

зкност да разглвда књнге 6анчин е н утврди да лн је оттуација довољно повољна да Народиа банка може отупити у пословне везе оа Гостноннчароком. Г. др. Недељковић, кад је давао с®оју реч суду о ономе, пгго је као Еомеоар нашао у бавци, напоменуо Је да су му прво пале у очн веома рђаво вођене књнге и друге неиопранностн, коЈе оу потекле нз нвоаввсног вођења послова. — Ја сам, наравно, допгао као комеоар, на глаоове којн су почелв да вружв о твшком стаљу у банцн. Алн кад сам ушно у ствари. Ја сам видео да то није било само тешко стање, авго гграва похара. Књнге су билв сжроз нвуредне на првом месту. На пнтањв код кога су билн кл»у* чеви, г Неделкови* одговара да су билн код чланова управе. — Вндео сам даље, да нема рееервног фоада, да су разне, воплаћене меннпв остале у трвзорима н књнгама и воднле се као актива. да је у општ е била ваведена маса фиктивних дужнитса. Ввдео сам да је днректор створио собн текући рачун без икаквог покрнћа и без одобрења чланова управе. Депоа није било, а обавезе су издаване саовим самовласно. Вранилац оптуженог, г. Рзопоповић пита г. Недељковнћа да лн му је директор Снмић тада дао запионик е о пријему касе Г. Недељковић отговара да није. — Дао сам вам — примећује Симић, — и још сам вам напоменуо да нх добро чувате. ДоцниЈи комесар, г. Вел. ВујиН, који је дошао да настави рад (ј^Р је г. Недељковић изјавио своме министру, кад је видео да Јв пропаст бачке дошла до несавесностн директора, да не може тако велики посао. поред свога. да свргаава) напомонуо је суду да не можв да да сво]у реч без одобрења Мнпистра трговине. алп постоЈи његов реферат о пађеном стању. Треће липе на које со тужба позвала јесте г. Гановић, чиновник НародпА банке. — Мој преглед књига требао Једа испита само сигурност банчннв активе — кажо он. — јер је Народна банка морала да има тачне информапнје о томв кад јв хтела да уђе у пословв с њом. Нагаао сам да књиге нису ажурне и да је ггањо врло рђано. Тражио сам покриће, али мп је пипектор ктпо ча нх уопштз еема, јер су у залогу.

сИЗГЛЕДАЛО ЈЕ ДА ГАЗДЕ У ОПШТЕ НЕМА...С — Јесте лн се интересовали за банчину имовину? — Ове хартије од вредности, које су се по књигама водиле као бапчина својнна, нису бнле по касама. Мој коначни утисак је био да Народна банка не може ступити у иослове са Гостноннчарском. — Ви сте башсар н знате да се у сваком заводу може да добије импрвсија ко је у њему главно лице, ко се иајвише слуша. Како је у тој банци изгледало? Ко је газда? — Изглвдало је да газде уопште и нема! — каже г. Гановић. Испитанв су и вепггаци који су нмали да даду тачну слику о стању банчнних обавеза и њене имовиие, г. г. Велловић, Ћирнћ и Стојановић. Пред судом су имали да, објасне свој реферат. Утврђено је да Је банчина својина било сладеће; резерзни фонд са з©+1 акција ратне| штете, пензионн фонд 704 комада акција ратае штете, и ШО овнх акцнја, општих, вал фондова Овега, дакле, 6035 акција ратне штете и 20 комада акција Друпггва за ваздушнн саобраћај. Појаввли су се затим пред судом чланови надзорвог одбора банке. Пет ах Је, и то су г. г. Гинић, Месаровић, Матић, Мавсвмовнћ, Ђоковнћ. — Запгго сте вршнли првглед? пита их судија. — Чулн смо да нма неправнлности, сазвали смо седннпу и решили да разгледамо рад у банци. Радилн смо четири дана. С нама је радно н дежурнн члан, г. Ванђел Ђорђевнћ, н књнговођа г. Милан Јовановић. — И нашли сте? —■ Па нашли смо велнке нвпра* вилностн, али кад смо дошлн до краја, ми смо ва сваку сигурност позвали из Народне банке једног стручњака. — А режосте ли Снмићу пгга сте вашли? — Рекли смо. Он је одговорио да н сам зна, али Је тражио времена да се ове то довеае у ред. Казао је да ће св завста ове моћн довестн у ред... Најзад Је заступннк стецншне масе, г. Никодијевић и званично дао своЈу реч. <гС34МИЂ НЕ МОЖЕ САМ БИТИ КРИВ» — Оматрам да Симић по природи свога посла н по обичајима у банпи није ово све могао сам да учкнн. Тражим да ан каже остале кривпе које такође тужим. Код њега пак, стоЈн дело продужне утаје. Преподневни део претреса је овим завршен. Кад је претрес по подне настав* л»ен, испитан Је другн комесар Минпстра трговппе. г. Вујић. Његов исказ могао сз односити само на стање банчнно по књпгама, јер касв није отварао. А затим се председаваЈући обратио оптуженомв Симнћу: —Ч улн ств тужбу државног тужиоца, приватних тужилаца; чули ств реч взштака н свих осталих. Рад је на вас. Јесте ли вн билн днректор Гостионичарске банке? — Јесам. — Јесу ли постојали резервни и акпнони фонд, и у колико? — Постојали су. Резервни у акцијама ратнз штете, 2941 комада, акцп они у 704 комада истих обвезнипа; засебно Је било тих обвеоница 1300, и 20 комада акцнја Друштва за ваздушни саобраћаЈ. — Код кога су стаЈали кључевн? — Код мене н дежурног члапа. Код мене свв до 5. октобра 1027. године, а тада мн их је узво надзорнп одбор и више нијз нн вратио. — Гдв су све те обвезнице ратно гатоте и друге акпије које су биле банчина својина? — Ми смо их залагалв. — Кад кажете »ми« ,кога ту подра зумзвате? — Мп, банка, Ја и дежурни члан. »МОРАЛИ СМО ТАКО РАДИТИ«.. Симић каже да је све заложено (што је уписаио у мањак) сем акцн-

ја Друпггва за ваздушпи саобраћај за које каже да морају битн у каси. — Колико сте, као и код кога залагалн? — То не могу тачно да кажем. Знам да је 450 комада ратне штетз заложеио код Југословепског кредпт ног завода на моје име. — На ваше име? Зашто кад ј$ то банчино? — Тако смо морали радити. Залагалн смо бнло на моје, било на књиговођино нме јер није требало да се савна да банка залаже своје папнре. — Реците кад је такво залагањв почело? — Па чим је бавка основана, 1922. године, није било довољно иоваца за рад. Уплаћено #е само пет милиона динара. Тако се већ 1924. гссРЈне, чиеи ми св, Једног дана десило да нам ј е један Аустријанац, клвјент, дошао нзненада изјутра да узме својих двеста хиљада динара. Ми нисмо нмали ни паре, и ја сам на све стране тражио да нас неко од управнпх чланова извуче вз неприлике, али то ниј е успело. Дежурни члан је био г. Глигорнјевић н ми смо тада први пут узелл из трезора бапчине папире и заложили их да дођемо до новапа. Исте вечери била је нвзгода са закључнвањем књига. Књиговођа је имао већи излаз него улаз, што је ненормално, и мл смо били приморани да учинимо и друпу ствар, Отворнли смо твкућн рату тог новца на име Глигоријввића. • — А јесте ли целу ту ствар прокњижнли ? — Не, јер ииЈе се омело зватн да банка то ради. — Добро, а бвло вам је милије да чиновпик Народне банке констатуЈе по књигама све, а у каси ништа? — Ми смо кроз два три дана новап добили а залог е вратилн. Али се сад десила друга ствар. Камата на залоге била је већа за неколико дана него пгго ј е залог трајао и Глигоријетћ ннје пристајао да ту разлику плату. Тога ради, ствар смо изнели пред седншцу управе и тада је решено да од сад ја узимам на себ е такав текући рачун. „ГОНИЛА МЕ ЈЕ ЛУДА АМБИЦИЈА ДА ПОДИГНЕМ БАНКУ..." — Па добро, ви сте пристајали да плаћате оне диференције у камат&ма које ГлнгориЈевић није хтео д& плаћа? — Јема. Плаћао сам. Гоиила ме је луда амбнцнја да поддглем баику. — А како се десило да после низа година на крају тих фондова уоппгге иема? — Има их. Треба их откуиитн. Ја саи уоппгге тога ради пристао да иде све преко мога текућег рачуна. Требало је још почетком 1928 године уопштв престати са тим залаг&њем. Једаред за свагда да се откупе, и д& се више не залажу. — А пгга сте радили са новцем од залота? — Отварали смо нове р&чуне. — Имате ли ви ма какве доказе ла сте раднлп у ааједиицп са Глигоријевнћем? — Наравно. Па уопштв мк Је бнло немогуће да све радим с&м. Треб&ло Је баику извлачнти. — Да, али они свн кажу да ие знаЈу. — Ја имам пример& где су бвли присутнн и предсвдннк и подпредседник и дежурни члан. кад Је Јвдан део обвезиипа заложел. То јв било једне суботе, у септембру иесецу. Г. председник управе, Т>орђе Димовић дошао Је са својом кагжипом и гитно тражио сто педесет хил>&д&. За* молио оам га да прнчека Ј«Р ће можда ко од страних, од клијеи&та доћи, па да имамо новап. И збиља, остали смо без новца. али је г. Димовић казао да он мора доћи до пара. јер звда кућу. Тада, пред н>нм, један део обвезница однео је кшиговоћа и заложно да бисмо му могли исплатити. — Зиачи, оштећењ& иема? пита су. дија. — Нема. — Па добро, папире треба откупнта, а чиме? Где су паре? — Јодноставно. Треба то учинити на терет мога текућег рачуна. А ва* тим треба потерати све бапчинв дуж* нике, јер таквих има лоста. Ј&, односно управа са којом сам у споразуму отвоио себи рачун. остали бнсмо даклв баичпии дузкници. — А зашто није тако урађено? — Ја сам им предлагао, алп опи нису хтели. То је врло Јаоно. Једно*

даиа кад Је дежурао т. Пепттерац п&ло је свега педесет хиљада. а плаћаља је бнло за милион. Како је то могло да се решн, морао је зиатн дежурни члал. Затим, кад је једна иаша фи. лијала у Сарајеву пропала. морали су упрввни чланови да откупљују од акционара, Босанаца, акцнје. Пара нису ималп и купилн су их банчиним. Тада су такођв стварани текући рачуни члановима. али кад се разгласило, рвшено Је да и то падне само на моЈ текући рачун. — А зашто сте морали да их откупљујете? — Зато, јер им је куро био веома пољуљал. Нама Је бпло много стало до тога да им одржимо курс. — Да, добро сте им одржалп курс до данас. Обрнули сте неколико пута туђим новцем и пропали. А што Је тај новац крваво зарађен. то ништа! Прианајем д& бар искрено говорите, каже суднЈа. ШТА УПРАВНИ ОДБОР СВЕДОМИ Као први сведок прозван Је бивши председник управног одбор&. г. Ђор1)в Димовић. — Да ли је ваш директор радио како је хтео? пита г& судија. — Изгледа да Је тако радно! — каже тихо г. Димовић. — а ви. са своје стр&не. како сте ту стајали? Све што је било до мене учпљено Је онако као ваља, исправно. То се вн. ди по заппснипима. — Кад Је банци требало новада а није га имала, на који је начин долазнла до њепа. — То мели нијв познато, а мислим да таквог случаЈа нвје нн било. Мп смо ималн огромне »реднте код других банака. — Па добро, знате лн онда пгта Је са банчиннм фондовнма? — То Јв оно што не знам. Кад сам ја двжурао последњн пут, у јануару 1928., све је било у реду. — НиЈе ли са вешим знањем заложен један број хартија, да вам се иоплати 140.000 динара кад вам је требало? — Јесте мн исплаћево, али нвпо* што из банчиннх залоа:ених хартија. — Јесте, гооподине Димовнћу. Билн сте ту и пред вама је однето да се аложи — упада Симић. — Не, са моЈим иањем ниЈе, иити бих ја то дозволво. Како се усуђујете тако да говорнте. Мало сте ме упропастили! — И ви сте мвне упропастилн! одгавара Сммић. Други члан управе г. Ванђел Ворђевић каже: — У септембру сам бно дежурнн алн нисам прнмно целу дужност јер претходнак ннје био ту. Кључезе ми Је дао г. Симић. Од сваке касе један кључ сам имао ја, а Један он, јер свака каса нма две браве. Дакле, једшн без другог ннсмо моглн ни јвдну касу да отворвмо. — Је ли св дешавало да коме да* те кључеве из руке? — Јесте. Био је грдан хаос. На све стране су ме растрзали, Јер сам св за несрећу ја нашао наЈблежа; н право да вам кажем не знам вв коме сам све давао те кључеве. Трећи члан управе, г. Обрен По пара взјављује: — Зиате ли вн гдв су банчннн папнри? — Док сам Ј& дежурао, били су у каси. — А Јесте ли звали за залагање? — Нисам, нитн бвх то дозволво. У господкна Снмнћа нмалн сво сви пуно поверење... Тнме је завршен први дан претреса по овој компликованоЈ аферн Гоствоничарске банке.

Јанче Ристнћ Пре неколдао дана умро је Јалче Риотнћ, бдапш трговад н ревервни капетан, родом вз Јужне Србије код Прилепа. Покојни гаслић учеотвовао је у овима ратовима и био нример соојим друтовкма. Огац покојног РиопЉа досејгио се из Јужне Орбије која је онда била под Турцима. И ои као и аегов оин узимали оу виднот учешћа У борби за остобођеље овоје псгробл>ене браће. После оолобођења он ое је 1918. године потпуно повужао т јавног живота, и своје посладње дане провео је у једној окромној кућици, н живео је од овоје ушгеђевкне.

Једна партијска свађа пред судом Ввлнии Бечкврак, в. децвмбра. Једиа партијска соађа која се догодила у Срлском Арадцу Још 1924 годнне дошла је јуче пред суд. Прнликом збора г. др. Славка Жупанског као представника Једне групе радикала дошло Је до гужве и свађе у коЈој Је, према тужби, бележнкк Попов нападнут од странв г. Милорада Мољпа, првсталице г. Жупанског. На претресу велнким броЈеи сведока доказапо Је да Је Попов сам взазвао инцидент, те Је суд г. Милорада Мољца пустио испод суђења. (Време)

рибе и жабе... Факир, кога је г. Венизепос пољубио у чело после четири дана проведена^ под земљом, приказаће се београдској публици приковаеши јексером свој језик о даску

Има људи који су навикли на страхоте, али ће ретко ко бити у стању да до краја поднесе страцжу и језиву продукцију једног факира-.чајстора са Оријента, извесног турског аристократу Зигар Хан Беја. који ће у Београду приказати чудновате вештине свога тела и своје вол>е. Ова јегуља и глиста од човека у стадву је да се преп^доби извиЈај >-ћи своје тело у хил >аде разних варијација, као да нема кичме, и као да не познаје коске у зглобовима. Савија се, увија, трпи, мучич и све то страти једним лепим осмехом затворе них очиЈу, као да I све то 11170 само сања а не чини. Зигир Хан Беј је младунче од 17 година, а већ је његова факирска вештгша позната у ЛондоЗигир Хан Бе) ну. Александрији, Атмни, Цариграду и где све не. Једно.м је у Атини дао да га заосошју три дана живог у земљу, а затим, кад је изашао, прешао је из каталегггичког стања за непуна четири часа. Тада је г, Венизелос био толико одушев ^Ђен, да је младог факира (који уосталом носи дужу косу од Раке Драинца) појђ > х5ио свесрдно у чело и рекао: Зито! Посте тога Зигир Хан Беј решио се да шстави лут по балкансхим гтрестоницама. Дошао је у Београд, и ту, у сали биоскош Париз, дава^е у четири маха, данас. у недељу, у понедеоник и уторник, од 3-^-5, 6—8, и 9—11 прод>*ције коЈе га обележавају као одличног хипнотнзера и факира. Има људа који својим језиком могу чуда да направе, а зна се да су жене у томе мајстори. Па ипак, ма да није особити говорник. г. Зипир Хан носи светски шампионат у снази језика. Каква је то катепорија, какав спортски род? Каква је то дисцип-тина, лакоатлетска или боксерска? Ни Једно ни друго. Јер, Зигетр Хан Беј успео је да снагу свог језика пребаци у тешку категорију дизаља терета. Не аерујете? Ето, он ће приказати како може на свом Језику да понесе 100 килограма тежине а да га не исплази внше од пет сантиметара. То је шампионат. То је језик, Какав диван језик! Кад би сви језмци само у томе покази-

вали снагу талошчења, каква би срећа прострујала зе .ма .ЂСком куглом..., Ове је то мало. Кесароши «гутају« часовнике али их не враћају. Зигир Хап Беј гЈТа часовнике (он каже «само златне чаоовншке») са воштииом која јс надприролиа, али часовиик враћа. Публика, има само прилике да осети каша је делулоза њ©гов стомак, јер се тачио може чугги како сат сггкуцава у превима. И то је мало. Зигир Хан Беј Опецпјалиста је за гутање жаба и риба. У томе иоои један спеПЈијалан шамшионат, вреаан пажње- Што је најинтересантније, он све те жабе и рибе враћа живе напоље, попгго дозволи случајну околност да му оставе у стомаку по шаку икре или жабокречине као знак свог особитог пријатног боравка у катакомбама прева источњачког факира- Пошто је попио 25 чата воде са живим рибама или жабама, ово чудо од источњачког пгкембета разбија камен од 100 кг. тежине на стомаку извесног медиума. Затим прибија свој ј^зик јексером за извесну даску, и дозвол>ава да се тај експерпменат изврши на сваЈком меагу п у прнсуству ма кога човека. Он то сноси тако куражно, да зграњава. И, после, ипак не замуцкује у говору, нитн врска по обичају Грка, ншти му је језик ма како заморен. У стању је после да издекламује са брзином електрограмофона целу Илијаду и Одисеју. Хипнсггшпе, преноси туђе мисли, одузима човеку моћ, итра индијоке итре и сва разноразна чуда која су обична у свегу илдајокнх фаЈгира. Он се заннма п за телепатију, и за телевизију, и За спиритизам, али ништа му тако није мило као кад види овој језик закуцан за нзвесну даску, леггву, паркегски под или чивилук. Невероватан човек! Ето, тај експер«именат који му је донео језични шампнонат света, поновио је јуче у нашој редакцији са лакоћом. И, попгго му је језпк био за/качен као Хрисг на крсту, он се насмејао и рекао неартикуллсано: — Да поновим још једанпутДа се занимате. У мало ншје био пребијен. Ето, није у питаљу његова вепггина. него живцп ове декадентне публике.

Суђење бањалучком професору г. Шеремецу по Закону о заштити државе Бањ а Лука. 6. децембра. Данас је пред овдашњим Окружним судом требало да се одржи суђење г. Ацп Шеремецу професору који је наишсао једну спуушју о др- Јовану СкерлиЉу. Државши ТЈтжилац попгго Је агрочптао ову књиту нашао је да њен садржај распирује племенску хгржњу и тангира увредљиве српске ппсце гсао на пр. г. др. Боплана Поповића и друге, те је г. Шеремеца оптужио као пиоца по чл. 1. тачке 5, закона о заплшти државеПопгго је прочитана тужба т^тжиоца председавајућн је поовао оптуженог да се изјасни да ли је он имао намеру да вређа племена и распирује мржњу између њих шгсаљем ове књпте. У своме одговору аптувкени Шеремец је рекао: — Ја нисам писао кнлигу политичког садржаја већ зггерарну студију у којој нема ни једне речи распиривања племенске мржње нити пак клаоо мржње, как») то наводи државни тужилац, што се види из чшвенлца да државни тужилац није навео ни један доказ ни једну реч и ни једну страницу те моје књиге. Затим Је читана књ1*га страна по страну и на јдном месту каишло се на инкриминисан пасус. Међутнм, Суд Је »гашао да није надлежан за суђен>е оеакве ствари и иредао је лредмет овдаопње,м судском сенату који ће овјтх дана одржати лретрес. (Време)

Државни тужилац подигао је оптужбу против Ивана Калчића, новосадског берзанског агента Нови Сад. 6. децембра. — Велику је сензацију изазвало пре неколико месеци халшење Ивана Калчића, бер.занског агента у Новом Саду и бившег генерал-штабног готпуковника аустро-угарске војске, против кога су неке житарске трговине у Словенији поднеле пријаву за превару и проневеру. На основу тих пријава полиција је Калчића ухапоила баш у мо.менту, када је овај дошао у полицију да вади пасош за иностранство. У току нстраге утврђено је да је Калчнћ оштетио те фирме прако пола милиона динара, које је па.ре, као пгго је призпао код пследне власггп, прокоцкао у Моите Карлу и другњм коцкариицама. Прплпком претреса у његовом стану полиција је нашла један дневнпк, који је Ј\алчпћ тачно убележио на који је начпн и кога преварио, п где је тако стечени новац потрошио. Полиција је КалчЈгћа иосле саолушања предала Државном тужиопггву. Држазно тужиопггво предало је дана с Суду оптужбу пјхупгв Ка.тчића па ће се претрес по овој иитересантној ствари одржати у току овог месеца, за коју у По1к>м Оаду влада врло велико интересовање-

Велина Кикинда

ДАНАС: Биоскопи: Опимпија: Село греха, руски фили; Уранија: Едн Поло! Дежурна апотека: Код Црвсног Крстл.