Време, 07. 12. 1929., стр. 6

1|гр.143

Оубота, 7. депе^шр т$?

Уредба о команаи Морнчриде

Њ. В. Крзд потписао је Урелбу о Команл морнарлче, која је гторед тога што је наувиша команда у морнарици за кома-ндоваље, Упраеу и морнарско-техгоЈчку службу још и №кпекција морнарице. Команда морнарице стоји у мирно одба под Мннистарством војске и жоргерице а њој су непосредао". потчињени: ф.тота. речна ф.тота и помореко ваздухоп.товство, »сао и св оста.те команде и установе морнарице. На чел\ г Кманде морнарице стоји Компндант морнариие чин адмир&ла. Он има положај, пр|во и

в.таст команданта Армиске о6.»асти. Помоћник каманданта је чина вжде-ад.>ифа.та и има гто.тожај, право и в.таст коман-данта Дивизије. Наче-тник штаба Ко.манде морнарице је контраадмирал, он има по.тожај, право и власт команданта Бригаде. Штаб Команде морнарице дели се на ова одељења: Оперативно, Маротгимно - Техничко. Инж1ш>ериско - Техничко, Ађутантско, Поморско - Вазд>"хо(пловно, Бкономско. Санитетско и Судако.

Постављеша

Гтазом Њ. В. Краља, а на предлог г. Мнннстра војске н морнарнцз, постаз.т>енн су: за зђутамте Њ. В- Краља: пегааднскн пуковнпк Крсти^ Д. Душак, до сада командант 96. пешадн1-ког пука «Јелачнћ>; артнлернскн пуковншс Петрсеић М. Чедомиљ, до • ада командант 18. артнлернског пука: и пешадиски мајор Погамнин Ј. Бранко, до сада помоћннк Маршала Двора; За ордонанс официре: артилерисБн мајор Килер И. Петар, до сада помоћ-ник наставника службз нзвиђања н везе Артилернске школе гађааа; и поручник бојног брода 1. класе Мундорфер В. Хиа-цинт, до сада командант торпиљарке «Т8», — а Разрешенн су од дулсностн ађутанта, артнлернскн пуковник Златановић С. Радивсје; н од дужности ордонанс офнцира, капетан корвете Мичић Ј. МиНа Указом Њ. В. Краља постављенн су: ( за помоћпика команданта Потнске Дивизнске Областн, пешадискн брнгадни гзнерад Стаји^ Т. Стаја, до сада командант Потиске пешадиске бригаде; за команданта Јадранске пешаднске бригаде, пешадиски бригадни генерал Наумоеић М. Јован, до сада на служби у штабу команде Треће армиске области; за, вршнопа дужностн команданта Потнскз пешадиске бригаде, пешадискн пуковннк ИлиН Ђ. Пе,%-&оје, до сада вршиоц дужности команданта Дунавске пешадиске бригаде в привременог судију Војног суда за официре; за вршиоца дужностн команданта Дунавске пешаднске брнгаде, генералштабни пуковник КрстиИ К. Љубомир, до сада ађутант Њ. В. Краља; за вршиоца дужности помоћника начелннка Инжзљерскотехничког оде.гења Министарства војске и морнарице, инжењерски пуковпик ТалиН Т. Владимир, до сада сталнн члан сталне нспнтне комисије за чнн мајора; за вршиоца дужности помоћника команданта стручних вурсева за официре главних родова војске, пешадиски пуковннк ПавловиН Д. Драгомир, до сада на служби у команди места Сарајево; За вршиоца дулсности команданта Дунавске артнлерискз бригаде, ађутанта Њ. В. Кралл артилериски пукозник СавиН А. Војислав, поред редовне дужности; за вршиопа дужности команданта Зетске артилериска бригаде, артилериски пуковник ЈовановиН К. Чедомир, до сада командаит 16. артнлериског пука; за вршиопа дужности команданта Косовске артилернске бригаде, артилерискн пуковник КостиН С. Мирослав, до оада командант артилериског пука 4. Армиске области; за вршиопа дужности команданта Тимочке артилериоке бригаде, артилериски пуковник РаденновиН М. Драгомир, до сада командант 22. артилзриског пука; за вршиоца дужности команданта Моравске артилернске бригадз, артилериски пуковник ЉубичиН М. Петар до сада командант 2. артилериЈЈУка; I команданта 12. пешадиског пука <Цара Лазара», пешадиоки пуковник ИлиН М. Десан, до сада командант 21. пешадиског пука <Чехословачког>; за команданта 21. пешадиског пука сЧехословачког:, пешадиски пуковник РистановиН А. Милија, до сада командант 12. пешаднског пука сЦара Ј1азара>; за команданта 32. пзшадиског пуЈ.а сНевегињског?, пешадиски пук п!1ик Цукавац Г. Драгољуб, до сада командант пешадиског пука Бокс Которске;

за команданта 2. артнлериског пука, артнлернски пуковник ПавлоеиН Д. Јоеан, до слда иа служби у Наставном одељев,у Главног генералштаба, — а Разрешен је од дос&дањз дужности. пешадискн пуковннк Пајиер А. Јосип, — и стављен на раоположење Миннстру војске и морнарице. ПЕНЗИОНИСАЊЕ Указом Њ. В. Крал>а а на предлог г. Министра војске и морнарице стављен је по својој молбн у пензији генерал Рекалић П. Јован. Другим указом г. Рекалнћ је одликован орденом Белог орла трећвг реда. РАЗМЕШТАЈ Решељем г. Минвстра »оЈоке и морнарицв постављени су: л на службн у Обавепггајно Одељење Главног Генералштаба. пешадискн пуковннк Миханловић С. Михаило, до сада на службн у штабу команде Брегалничкв Днвезискв Области; на служби у пггаб команде Јадранске Дивнзиске Области. пешадискн пуковннк Пајкер А. Јосип, до сада на расположењу Милистру војске н морнарнце; за надзорнвка г&рнизона затвора Команде Београда, пешадиски капетан прве класе Станић Ђ Милоје, до сада на службн у командн Београдског војног округа; аа ађутанта Дунавске артнлорнске бригаде, артнлериски капетан прве класе Илић Н. Коста, назначен за руковаоца поткнвачког матервјала Глав. ног Ветеринарског Слагалишта. ЖЕНИДБА ОФИЦИРА Решењем г. Мннистра војске и морнарице одобрена јв женидба официрнма: пешадпоком поручнику Максимовнћу К. Алексапдру, са г-.цом Даницом, ^Берком Живановнћ Ђ. Далила, директора Хамбург — Америка линнје, из Београда; пешадиском капетану прве класе Компеновићу П. Ђорђу, са г-цом Горданом, ћерком Исаиловнћа Васе, градеког нача^ника града Панчева, из Панчева; артилернском поручнику Далнбору Т. Бумберу, са г-цом Ирмом, ћерком Хомена Ивана, предузнмача нз Котора; артилервског поручнику Но ваку И Карлу, са г-цом Маријом, ћерком Хочевара Ивана, поседаика из Вел. Лашче; иижшБерском поручннку бгојићевићу Ж. Момчилу, са г-цом Олгом, ћерком поч. Јовановића Душана, бнвшвг управника попгге у Руднику; артилериском пуковнику Акимовићу Ф. Јовану, са г-ђом Лепосавом, удовом поч. Бубња Богољубе, бнв. апотекара из Велеса, а ћерком поч. Рајковнћа Ђорђа, бив. кафеџије, нз Ниша; пешаднском поручннку Јонтуловићу Д Тнхомлру, са г-цом Ружнцом, ћерком поч. Балтића Драгол^уба, бнв. кројача из Чачка; ветеринарском помоћнику пете класе Милосављевнћу Б. Војиолаву, са г-цом Малвином, ћерком поч. Рачнће Мнхаила, бнв. поморског предузимача из Дубровника; ваздухопловном капетасту другв класе Мраку С. Ишану, са г-цом Зором, ћерком Орлнћа Марка, грађевтшара из Сарајева; ваздухоплавном поручннну Остојићу Ј. Јоваиу, са г-цом Маргитом, ћерком Турпшћа Мнрка, инжињера тгз Новог Сада.

31омладите се модерном фризуром!

5 година млађом изгледаћете. ахо је Ваша фризура модериа, а коса младеначка. ЈПако младеначка, тако мека, гтунана и издашна биће Ваша коса, ако ју тједно перете познатим

Студенти из Крајине предузели су акцију да се тело Мише Анастасијевића пренесе у родни крај Огуденти нз Крајнне упутили су преко свог Клуба следећу молбу ректору Универзитета: «Ми, студенти из Крајине, узели смо на себв иницијативу да испунимо последњу жељу покојног Дунавског капетана Мише АнастасијевиНа, једног од највеНих наших студемтских добротвора, и да његово тело пренесемо у родни крај Доњи Милановац, за шта се и сам покојник још за живота побринуо сазидавши поред своје задужбине (цркве у Милошевцу), и гробницу са спомеником. ПрадседасајуНи ово, ми смо у исто време тумач же/ва родбине великог покојника.

бћатп

рооп са дрном главом ГАО.ЛДВ Рал* а. д. За,р1б

Миша Анастасијевнк ОченујуНи Ваше мишљење по овој ствари, ми се надамо, господине Ректсре, да Нете пружити ослонац за нашу акцију, ноја није ништа друго до један дужан акт захвалности према једном од највеНих наших земљана и просветмих добротвора. з. депембра, 1929. у Београду. У нме студената из Крајнне: Јсван Џаџи-СтанковиН, студент права, Слободгн КораН, студент права, Јелисавета Хаџи-Станковип, студ. филозофије, Сретен ГојиН, студ. медицине, Босанка ДимитријееиН, студ философије, Чедомир СиминовиН, студ. права. В.

ВОЈНИ СУД ЗА ОФИЦИРЕ Криввца капетана Милана Станншнћа Јуче по поднв јв одговарао пред Војним судом за о^^нцирв Мнлан Д. Огадншпћ, артолериски капетан прве класе, на службн у командн места Загреб. Он се оптужује за трн дела нз параграфа 391 'Кааненог законнка, која је извршио 1925 године. Ерема тужбн војног тужиоца, Станншић у току 1925 годнне није издавао плату војаицнма своје батервје, ма да је новац прпмпо на блатајнн тридесетог артплериског пука. Тврди се да војнпцн нису прнмалк плату 8а неколпко месеци: апрпл, мај, јуии, јулн, август и септембар. Оптуженн дризнаје да јв заиста он требовао и под својим потписом прнмпо новац за плату војника и подофпцпра своје батерије. Даље наводи да у месецу марту 1925 годнне н-нје издао плату војнпшгма због тога, што је нста бнла обустављена по наредби командалта тридесетог артпљеријског пука, ради набавке порцпја л чаша. Тај новац држалп су, међутим поднаредннк Кукрк и потпоручнпк Прикрпл, којн су нмали да га врате војнпцима. пошто ствари нису бнле купљене. Подпаредника н потпоручника, каже није контролнсао, јвр им Је све веровао. Друга кривица капетана Оганипгића сас*гојн се у томе, пгго је од редова своје батернје Мллуна Буриша, нримио на чувањв 500 динара, а вратпо му свега четирн стотине дннара. Најзад, од војнпка Јусуфа Анијевића, још 1925 годкне примио је на чување 450 динара и вратло му свега зоо дндара. Оптужени се бранн да Је обојнцн војннка вратио сав новац. Војнн тужплац. мајор г. Славко Милетић, прпзнајв оптуженом Оганишнћу само добро владање. Суд је нашао да у радњи оптуженог стоји дело из парапрафа 105 Војночказненог зажоника н казнио га је са шест месепи затвора. Капетан Станишић родом је из ; стар је 43 годнне.

Буџет Љубљанске Општгше Љубљана, б. децембра. — Фннансијски одбор ошптше Љубљанске израдио је буџет за идућу годину. Буџет изноои 80 милиона динара и закључујв се са дефицитом од 20 .\галиона који ће морати Да покрије зај^ЈОм или новим иорезима. Одлука, о томе ће пасти на ндућој седннии оппггннсеог одбора. (Време).

КРАЈ ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВА

Иктиман жн оот иесл едње царнце Наппсала прннцеза Катерина Радзивил Царица као политичарка и као домаћипа

XXXV Царска породица ју је једнодушно мрзила, а навластито стога што су били увереии да им она била главна сметња кад год би покушавали да поститну иеку номоћ од цара. Чак и њена сестра Велнка Кнегиња Елизабета и њен муж (Сергије Александровпћ) којп су јој о њено-ј удадби били најбољп пријатељи, дознали су да је покушавала да поткопа царево поверење према њима. ДВА ВЕЛИКА КНЕЗА БОРЕ СЕ О ПРЕВЛАСТ НАД НИНОЛАЈЕВИМ ПОЛИТИЧКИМ ДРЖАЊЕМ — АЛЕКСАНДРА УБЕЂЕНАДАЋЕ ТУ ПОСЛЕДЊА ПРЕСУДНА РЕЧ БИТИ УВЕК — ЊЕНА Велики Кнез Сергије — царев стриц — врло амбициозан човек, учинио је све што је могао да би постигао колико толико значаја у царевим очима и да задобије овога да се, у судбоносним државним питањима, и њему обраћа за савет. Али је на том терену нашао супарника у свом кузену Великом Кнезу Александру Михаиловићу, који је имао за жену Велпку Кнегињу Всенију, рођену сестру цареву. И читалац сад може замислити какво је легло интриге, скандала, и оговарања постао временом, руски парски двор, подељен као што је био на две великокнежевске Фракције. свака наоштрена и наоружана противу друге, свака тражећп апсолутно господарење над владаревом слабијом, недал>новидном памећу. Између нп« је-стојала царица потпуио оигурна да ће се бесо.чучпи напори та двв, н,ена ро- :га С У У хладним односима, ђака свршити ничим. и да је та ко хладпим да се њеног срца она. Александра, т а која ће 11- ништа није коснуло кад је чула

пасносги? Алексадра Феодоровна, кад виде да се на сваком кораку чини оно што је она сматрала за непаправиме погрешкс, — он а дшке главу на је омело захтевала да јој св сгално реферише пгга се све предувима на рзлтшггу. ЦАРИЦА ЈЕ БИЛА КАДРА ДА СЕ ПОПНЕ НА ДУШУ СВАКОМЕ У КОГА НИЈЕ ИМАЛА ПОВЕРЕЊА ТЕ ГА НИЈЕ ТРПИЛА Те тако, услед разних околности, оне амбицнје што их је дотле царица гајила, мало но мало почеше да добпјају свој јасан облкк. Она беше једно чељаде које је било кадро, кад год је хтело, да се попне на душу сваком оиом кога није трпила или коме би имала разлога да не вегрује. Он а сад уобраои да неже личносги, а међу њима и неки чланови царске породице, раде на том да сврешу п смаље ону улогу што је она желела да нгра у вођењу државгогх послова. Она је, као што сам раније поменула, неко време врло волела сваг зета, великог кнеза Сергија, те је у току истраге после Ходииеке катастрофе, чинила што је пајвпше могла да га опасе те да не буде окривл>ен н осрамоћен због тога. Али доцинје, кад је видела да веллки кнез не одобрава све оно што је она чиппла, а нарочпто њене д\тотрајне опггритнстнчке сеансе, којима је њено време било заузето у друштву са Филнпом н другпм медиумима, оиа заузе фронт п »тротпв њега, п кад је Се^ргије био убијен, њих двоје, Александра и Сергије би-

ИАШЛромж ПРИЧР Р)РГ./ЧШ^ РасКидан&е

Пре три године, у месецу августу, упознао сам се са г. и госпођом Аржестом на плажи у Лавандолу, на Средоземном мору. Истовремено. и на тој истој плажи, упозвао сам се и са Едмондом Маризеном. Већ сте сигурно назрели у каквим су односима била та три лица' Брачии пар се састојао из једне врло лепе жене и дебелог мужа; поред њих се стално налазио један елегантан млгСдић. Могло се заиста рећи да се ти људи никако не растају... већ и сами можете помислити зашто. ТТТтп се мене тиче, ја сличне случајеве не узимам ни најмање трагично. Романсијери нам већ одавна, — а многи мнсле већ и сувише одавна, — објашњавају дубоке узроке којн доводе до тих такозваних »бракова у троје». Ја мислим да је свачије право да свој поступак објапгњава и правда како хоће. Ако при томе нема нлкаквог скандала, узнемиравања за друге, крвавог драмског разрачунавања најбоље је затворпта очи, или само мало зажмуритп да се не би изгубила комична страна већине таквпх случајева.

мати да каже последњу реч и у најважнијим државним питањпма... Наравно то не беше мо.мепат да она то ради, алм пгга може опречити једну очајну жену кад она налази да је њеи утицај у о-

за то страховито изведеио убнство, те да јој је вољена сестра остала удовпца. Кнегиња КАТЕРИНА РАДЗИВИЛ (Наставак у сутрашљем броју)

Компчна страна код Аржестови* и код Едмонда Маризеиа за мене је била сасвим јасна. Међутим, противно ономе пгго се обнчно догађа. овде није муж био комичан него напротнв млади љубавннк. Ннкако нисам могао да објасним се<5и како је лепа и пнтелигентна Ема Аржеот могла да изабере за свог каваљера баш тога Едмонда Маризена, једног клнпана уображеног, апсолутно ииштавног, у чијем је друштву мени бнло бескрајно досадно после десет минута. Влше мн се свидело Аржестово друштво и ако је био дебео и доста неутледаи због својих кратких ногу. Али то је био в_рло интелигентан човек који је одлнчно управљао једном фабриком намештаја н на тај начин зарађивао доста новца. Осим тога био је спортиста, одличан плнвач н веома окретан. Оно што ме је највнше приближа^ вало њему, то је била наша заједннчка љубав према музици, у којој се Марнзен баш нн најмање није разумевао. Против сваког очекивања, били смо про нашлл у том малом Лавандону једног одлпчног човека, сопственпка сКафане Централ» који је још више волео музику него и ми. Пошто у том малом рибарском селу ннкад није имао прнлике да слуша музпку, тај г. Е скидје је био купио један двван грамоФон и кад год је ишао у Тулон доносио је оданде најновије плоче. Увече, кад би се гости разишлп. мп смо се окупљдлд у великој кафанској сали и ужпвалп смо у музпци Хендла, Бетовена, Баха, увек од.тично нзведеие. Како су дивно звучале оргуље, како је хармоиично одјекивао оркестар! Где су за то време били Ема Аржест н Едмонд Маризен? И они су билн под звезЛаним небом, крај хучног мора, ат.и далеко од кафане «Централ». Њпх музпка нпје занимала. Пошто је Аржест јако волео свој.у жену, то наравно није пмао ни најмаљо сумње; што се мене тпче. био сам прилично забрпнут. Кад једпом љубавном авантуром управља једна будала (а Маризен је бно у правом смнслу будача) онда се могу очекпватн све оне неопрезности

које доводе до окршаја. То се, разуме се. н деснло. У питању је бнло једно компромитирајуће писмо које је врло лако могло пасти у мужевљеве руке. Ема ме је хитно позвала, била. је до крајности узбуђена и преклињала ме је да то ппсмо некако узмем са Аржестовог стола пре него што би га он прочнтао. Ја сам пристао да јој учиним услугу и пзвео сам ствар успешно: али, од тог тренутка, њена тајна бпла ми је званично позната. Ема ми је све признала; ја саи после тога постао њен најбољи пријатељ и повереник, н то оам и остао. Тако смо дочекали крај сезоне у Лавандону; иосле сам св поново нашао са Аржестовима у Паризу. Што се тиче Маризена, са њим сам се врло регко виђао. И мимо љеног преступа, Ема је по мом мишљењу била жена способна за више осећаје, а по душн много озбиљнија пего пгго је нзгледало. Шта ју је на то могло навестц да се упусти V једну авантуру са Маризеиом* То вероватно ни сама није внала. Пошто сам сада био у врло пријатељским односима нисам је поштеђивао од својих савета; сваког дана сам придобнјао све више њено поверење и, најзад. једног дана, она ми је саопштила да је између ње и Маризена. све раскинуто. Од тада се све више приближавала своме мужу; мање је изтазила сама. све је впше волела! да рада у својој кући. Аржесг ју је л даље страсно волео, чинио јој је све по вољи. И тако, најзад, тај брачни пар који ме је јако интересовао био је нзван сваке опасности. Прошла је читава година. Распуст нисмо провели заједно. Онп су опет отишли на море, а ја у једпу бању. У октобру смо се поново нашлп. Слога је и даље владала међ њима. Он је сада нзгледао горд и поноснт н објашњење за то добио сам чим сам видео Ему: бпла је у другом стаљу. То прво вече по распусту био сам позват на вечеру код њлх н дошао сам сувише рано. Ни он ни она нису још били дошли кући. Ема је стигла прва. Молнла ме је да је извнннм. Изгледала је прнлично узрујана и срднта. — Знате шта се десило? рекла ми је. Срела сам се са Маризеном. Ја сам се показао изненађен и она је додала: — Не бојте се. То је боло сасвим случајно. Нисам се видела с њим ни један пут од како смо раскинули. Мало пре смо се срели на улици. А! драгн пријатељу, био је прилпчно дрзак, алн сам му и ја прописно одговорила. Не, заиста, то је један глупак. један уображен глупак. Ишла је тамо амо по собп, скннула мантил, рукавице. — Шта замишља он? пптао сам. — А! пријатељу, како су људи глупи! Срели смо се, он ми јв одмах пришао п посматрао мв разрогачених очију. Моје кггање» као што се каже, впди ое на први поглед, ннкад нисам носила мндер н не мпслим сад да почнем. И онда. Магривен се осмехнуо претенцнозно п усудпо се да мп каже: «Боже мој! како бих био срећаи, — авп сигурно нсто тако, — да се тај догађај десио раније, на прпмер оне године када смо бплн у Лавандону. То бп бпла дивна у спомена за нас. — Та пзбпте себп пз главе, рекла сам му одмах. За мене би та успомена бпла несносна. Хвала Богу имам осећаја према својој породнци ц било би ми увек непрнјатно да ме свакодневно мој син подсећа на једап посве безначајан ипцидент у мом жнвоту. Породпца је једна. цслина. тосподине. Зато је морамо поштоватп. Ја сам напротив срећна што се све овако свршило и што нлје било оно што вп желпте». — Не знам, додала је Ема. да Ли је тај глупак и чуо моје последље речи, јер ее брзо окренуо п побегао. ПЈЕР ВАЛДАЊ