Време, 07. 12. 1929., стр. 5
Рубого. 7. децемАар 1020.
Страна 5
Како сам прелетео јужни пол Радиограм команданта Берда
Команхант Бсрм
Мала Америм, 4. депембра. — Неколнна ототина миља раздвајало нас јв од пола. Сумце је непрестано сиј§по, а ветар дувао у поеољном правцу. Могли смо оеано летвти право до пола, нао пчела, само ако нам мотсри издрже. С нале леее отране дизала су се врло гелина брда, виша од нас. Било је тешно израчунати висину тано на оно, али сигурно су бнла врло еисока, јер се у том пределу сама висораван уздиже оно 3000 метар» изнад морсне површине. Фотографије ноје је снимио Ман Кенлеј сигурно Ке боље од нас описати оно што смо видели. Изнад те брдсне масе дизали су се усамл>ени врховм необичннх облика. Чннило се, да се брдсни ланац продужаеа према југоистону, да би дс/цније снренуо према истону. Приметили смо изненада на западу јвдан велини врх, потпуно понривен снегом, затим огромне висове, ноји су се пружали у небо. Призор је био тако леп, да се пред њим потлуно заборавл сва лепота цивилиасааног сеета и да обилно накнађује сее поднесене напоре. Један нови брдснк ланац уздизао се у даљини, у праецу од сееера према југу: Један ноеи ксмад земље, који треба додати светској карти. Мак Кенлеј I хтео је да га сними сеојим фото- ! графсним апаратом. Имао је потпу-1 но праео; само због све фотографије вредело је, штс смо тај апарат са I сс/оом понели. ИЗНАД ВИСОРАВНИ Летели смо око 160 иилометара на сат према нашем циљу. Температура је билв 10 степени иопод нуле, рзстеНи мало по мало, у нолино омо се приближавали полу. Поотепено ветар је променио правац и по'^90 да дува протие нас. Наших 160 нилометара на сат сеели су се оада на 135. Ова констатација није примљена радосно, јер смо морали предвиђати да Кемо до пола утрошити знатно више времена од онога што омо орачунали. Изглед висораени јако се мењао свакога момента. Лево смо видели подножје једног дивног ледењана, који се спуштао са брда и изгледао по. сут хаотичним масама и огромким лроцепима, који су попримали мрко плаву боју. правећи |аки контраст са бепином снега. То је сигурно бипа „Ђаволова балска салз". опасна зона којом је прешао Амундзен. Прелетели смо изнад нених испупчвња тако. да су подсећали на снопове сена на ливадама. Поред њих приметили смо неке рупе без дна. Мало подаље примећавали су се кривудави процепи, ноји су изгледали иао изрезени врхом ножа у леду. Ти процепи блештали су под сунцем много јаче него ли снежно поље. С обзи_ ром на јак ветар ноји Је дувао, атерирање на томе месту било би исто тано тешко, као међу гомилом стења. Међутим, мало доцни)е површина висорав. ни постала је глатка и као покривена менаним онегом. Брда су се појављи. вапа увен на певој страни. НОРВЕШКА И ЕНГЛЕСКА ЗАСТАВА Врло вероватно био јв под нама пут којим је прошао амуидзен у свом незаборављеном маршу 1911. Копико метара сиега покрише трагове Норвежанинових саоница? Моје дивљење према том великом истраживачу постајало је још веће сада. кад оу ми биле јасне огромне тешкоће које је он умео да савлада. У част Амундзена. у част Бернта Балхена. оствлих Норвежана, који су са иама V Малој Аморици и китоловаца, иоји су нам тано гостољубиво помогли. понели смо са нама заставу њихове домовинв. У 12 и по часоеа ноћу понушали смо да израчунамо висину сунца. Сада је ситуација била побољшана и могли смо да утврдимо попожај. Ин. дикациЈв сенстанта одговарапа су ин. дииацијама сунчвне бусоле и показивапе су да смо се довољно могли поуздавати у магнетску бусолу. Температура се све више спуштапа Брда су се једва видела на хориаонту у белој магли. Џин јо пилотирао, а Бал хен јо дошао да ми каже, да ваздух пред иама ни|е био више тако бистар и да ћемо врпо вероватно наићи у бпизини пола на облаке. Један или даа пута учинипо нам се да под иама ковитпа ве : авица. Зар да нас једиа олуЈа затекне пре него што извршимо наш задатак и него што се вретимо на Вепику Баријеру? Морв да смо већ били врпр^ близу циља. Можда је „Флојд Бенет' сада петео над зрном где ји Скот иаишво На Амундзенов траг. Дирљива јв та
Комувнствчке демонстрације у Варшави Плриа. 6. лецембра. — Авас јавља из Варшаве ла /е комунистичка ош &лина прирецила цепонстраци ]е прег ашеричким коизуЈаток у знак протста противу иот екоју су С 1»нњеие Америчке Државе упугиЈе Совјетипа. Демоистранти су бадоЈИ какење на коизулат и поЈупаЈи прозоре.
Г. Јован Дучић постављен за саветника нашег посланства у Каиру Укллом Њ. В. Краља од в. децембра, аа предлог г. Тннстра инострани послова. постављен јв за саветника послансгва Краљевине Југославвјв у К&иру, у 3. груан 1. кмегорвје, ЈоВан Дучић, досадашњи саветниж посланства аа расположењу (А. А )
Прснос посмртних остатака иок. ШапоњиЋа из Софије у Београд (Наставак са прве отране)
['спомена на Јуначког Енгпеза. Скот е умео да покаже да аа Јунаке лосто. е нешто што вреди много више од жиаота. Као спомен на вепиког покоЈника, на његове другова и у част наших енгпеских пријатеља, понепи смо са собом и британсиу застаеу. Сећам се да су неки покушали да изе. зову непоразуме између Америне и Енглеске због наших отнрића, говорвКи о суверенитету над јужним полар ним територијамз. То је бедно! Наша мисија је научна, са циљем да прошири границе познаеан>а наше земл>е. НАД ЈУЖНИМ ПОЛОМ Дон сам са сенстантом мерио висину сунца, Берит Балхен снренуо Је десно. Ударци ветра тресли су авијон и није било баш лако узети тачне податке. На полу висина сунца је раена његоеој денлииацији, ноја Је у том моменту износила 21 степен и 27 минута. Полетели смо десно пет или шест мил>а. Затим смо описали ируг и снренули лево за исто толико раото-1 јање. Затим смо узели преобитни правзц и полетели још пет до шест миља напред. Желео оам да летим педесет миља о оне стране пола, уместо оно дванаестину миља, као што смо прелетели, али сам еидео Балхена и Џина нано гледају са страхом у очима резереоара бензи. на. Морали омо да се ератимо, Окренули смо прамац »Флојда Бенета> према Малој Америци. Кад смо стигли до места над нојим смо окренули десно, отворили смо вратанца и спустили америчку заста- ј ву, за ноју је био приеезан намен са гроба Флојда Бенета Остали смо неколико момената НутеКи, одавајуНи пошту духу нашег јуначког друга и застаеи неше земље. Та мала сеилена застава и тај мали иамен леже заједно на Јужном Полу. Температура се спустила на 15 степени испод нуле и видљиеост је била добра скоро у сеима праецима. Али, да ли смо ухватили тачан правац? ПолазеНи са пола сеаки правац води на сееер. Када смо прелетели пол изгубили смо један цео дан; прелетееши га опет натраг ми смо тај дан зарадили. Тешко искушење нас је чекало. Ветар је постајао сее јачи и за иратио време видели смо под нама јаке вртлоге снега. Сваког момента иопитивали омо апарат за дееијацију и сунчану бусолу. Морали смо на сваки начин да стигнемо до пролаз* ног кланца. Време нам је изгледало бескрајно. Сада су брда на десној отрани, ноја су нам за врвме доласиа била јасна, изгледала сакривена облацима. ПОСЛЕДЊИ НАПОР Ман НемлеЈ их Је онимио у моменту над иам је изглвдало да са једна олуја на њих оборила. Балхен ја форсирао моторе. Лвтели омо брзо, са срцима пуним радости, гоњени добрим ветром који нас Је мало одбацивао према истону. Видео сам један Балхенов радостан понрет. Недалено, иа левој страни, поЈавио се «наш« пролаз. Облаци су га понривали само далимично. Ладењаи Аисел Хајлбарг био Је готчжо пред нама. Облаци су се гомилали. Стигли смо тачно на време да првђемо брдсии ланац, сада иуд и иамо лаиши него раније. Били смо сретни што нисмо морали да губимо време и бензин, тражећи пролаз. Сада смо ушли у ледењак Ансел Хајлберг, брзи нао стреле. Четврт сата доцније Харолд Џин напрввио је савршени атераж поред депозита намир. иица. Утоварили смо 950 литара бензина и оставили омо у деоозиту 270 иилограма животних намирница, уља за десет дана у бензинсну пеН за енспедицију Лари Гулда. За једаи сат обаеили смо сае овај посао и Џин је пано подигао »Флојда Бенета» са снега. управивши право према нашој бази. Погледали смо према северу велину белу равницу и помислили смо на део пута, иоЈи смо оставили за собом. Још неиолино недеља рада, и онда Немо се вратити иуНи. РИЧАРД Е. БЕРД V -
САУЧЕШЋЕ ПРЕД0ЕДНИКА БУГАРСИЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ Софкја, в. децеибра. — У имв бугарскв и југословвнске делегациЈе. г. Разоуканов. председнин бугарске делегацнје, послао је г. Маринновићу заједничну депешу у ко]ој св исказује саучешће поводом смрти уваженога председнина Југословенске делегације. (А. А.) ПОСМРТНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И БУГАРСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ Оофнја, б. децембра. — Југословенска н бугарска делегааиЈа алдалв су следећу за едничку посмртннцу: »Југословенско-бугарока мешовн< та конпонја оа велнком тугом саонпггава превремену омрт цредселН1гка Југословенске делегацнје Радомира Шапоњића, којн ноћас у 23 часа предале душу Богу. »Смрт га Је отела нз наше среднне уггразпнвшн место, са ^ојега Јв са талентом великог патрноте руководно својом делегацчјом, трудио се не само да обезбедн нптереое своје отаџбннв, него је умео са тактом н проннцљнвошћу схватитн нптересе друге стрзне. Обе делегацнје кланлју се пред омртним остатцнма предсдеднчка Шапоњнћа. Бог да му душу простн«. (А. АЈ ПОМЕН Софнја, б. децембра. — Данас по подне извршен је свечано тужни испраНај тела пок. ШапоњиНа до ј софијске железничке станице. У подне посмртни остаци пок. ШапоњиНа пренети су у цркву Свете Седмочисленице где је ковчег о- ј стао сее до 3 часа по подне. У з часа извршен је помен номе су присуствовали целонупно Југословенсно посланство на челу са г. НешиНем, I бугарски министар спољних послоеа г. Буров, изасланин краља Бори- ј са, целокупни дипломатски нор мно-, ги виши чиноеници бугарсног Ми-! нистарства спсљних послова и за- ј ступници штампе. Коечег је био постављен на натафалк, и измеНу мно-, гоброЈних венаца видно оу се исти-
цали венци г. НешиНа, министара г. г. Буроеа и Молоеа, особља југословенсног посланства, бугарске делвгације за преговоре са Југославијом, презбироа Министврства спољних послова Помен је извршио митрополит г. Стефан. После помена формирала се поворна, и новчег је праНен војном музином, пренет на железничну станицу, где је смештен у један вагон аз пренос у Београд. (Вреие) КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКО-БУГ АРСНЕ КОМИСИЈЕ Софнја, в. децембра. — Пре помена, у 2 и по часа по подне, делегати југооловенсно-бугарсие мешовите иомисије одржали су оедницу у опомен пон. ШапоњиНа. Столица на нојој Је обично седео пон. ШапоњиН била је увијена црнином, и на њој се налазио један велики бунет кризантема. Седници је председавао бугарски делегат г Расуканов, који је одржао топал говор, подвлачуНи велики губитак иоји Је мешсвита комисија претрпела изненадном смрНу пок. ШапоњиНа. — За оно кратно време, рекао је између осталог г. Расуканов, које је пок. Шапоњић провео у Софији, »адо. био је за себе срца свију својим одпичним тактом и великим способностима. У имв југословенскв делегације генерал г. Илић захвалио се бугарској делегацији на симпатијама и поштсвању које су показапе поводом Шапоњићсее смрти и изразио јв иаду да ће преговори, којв Јв пок. Шапоњић водио са толико успеха. бити продужени и да ће доввсти до жељеног успеха. Затим је седница у знаку жалосги закључена. За сада се преговори неће продужавати. Мешовита Југословвнсно-бугар. ска комнсија издала је посмртну писту у којој се каже да је пон. Шапоњић радио као добар југосповенски родољуб и дз се много тоудио за остварење зближења Југоспавијв и Бугарснв. (Време)
Ко ће бити Мис Југославија 1930?
Бесплатво снимање Ангажовано од меНународних ио-| митета у Паризу и Рио де Жанеиро. ВРЕМЕ Не у тону Јануара месе ца извршити избор Мис Југослаеије за 1930,, ноја Не представљати нашу државу на међународним ноннурсима лепоте. ВРЕМЕ позива све девојне Југо олавијв. иоЈе испуњавају потребне услове. да учествују у коннурсу Удате жене оу иснључене. Свана ноннурентниња, између 18 и 25 година стзрости. треба да упути три фотографиЈе: Једну само лице, ан фас; другу само лице профил; треНу цела фигура. Фотографије треба да буду величине дописне иарте. На засебној цедуљи нандидатниња треба да да овв податке,1. Име и презиме. 2. Занимање својв и својих родитеља. 3. Године старости .
за конкурснткиње 4. Место отановања са тачном адрвсом. 5. Меото рођења. Фотографн е са горњим податцима иандидатииња има да упути у затвореном новерту поштом, првпоручено. на спедеНу адресу; УРЕДНИШТВУ «ВРЕМЕНА» СЕКРЕТАРУ НОНКУРСА ЗА ИЗБОР МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ Београд Дискреција је најстрожија. Апсолутно су иснључење деми мондниње и девојне рђавог гласа. НОНКУРЕТКИЊЕ КОЈЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ СНИМЕ БЕСПЛАТНО неиа се Јава уредништву ВРЕМЕНА, сенретару коннурса, сваног дана оД 12 у подне до 12 и по и од 7 до 8 часова по подне. где Не добити бон за бесплатио снимање у фото-атељеу РОГЛИЋ И БЕЉАНСКИ, Ннез Мн. ха лова улица бр. 11.
Сензационална отнрнћа у мемоарима г. Беседовског
Парнз, 5. децембра. — У свом мнрном н повученом куту — алн не и неопасном Јер може да агенти Чеке обилазе око његове куће — г. Веседовски, оовјетскн днкломата који је напустио комунистичку странку прескачућн преко зида амбасаде ООСР у Парнзу, радн без прекнда. Пошто је постао сасвнм Амернканац бар у погледу метода рада, г. Беседовски пнше своје мемоаре. Не даје више интервјуе и само говорн о споразумима, уговорима н доларнма Јер г. Весвдовски више о правом не ве. руЈе у рубље и внше волн да днскутује о амернканским депизама. Његови момоарн, које је почео да објављује у Једном руском лнсту у Парнзу показују се као сензацноналнн и Јасно Је да Је њему требало много куразки па да све то напише. Оп тако нзноси да Је оовјетска влала бнла одлучила да бапн у вазду1 пољски генералштаб онда када Је тамо био маршал Фош, 1923 године. алн да Је у последњем тренутку то наређеше повучено. После је било грднпх мукл да се из послапства склоне све оне бамбе које су тамо бплс сакупљене. Мало затим у Москвн је решено да се убнје Пнлсудскн Затнм у последљем тренутку од тога со одустало.
Алв пољска полиција је бнла открила чекпстичке агенте и онн су морали брзо да буду замењени. Г. Беседовскн ће такође прнчати како је Војков убно цара Ннколу. Војков је лично прнчао Беседовском како је то нзвршпо. Бмвшп отправник послова такођл много прнча о раду совјета у Јужној Маерици, н како се тамо опремаЈу побуне урођеннка. ћ Такође су важна н открпћа г. Бе. седовског о раду у Јапану, где Је он бпо са службом. Нарочито Је нптересадтан онаЈ део у коме он говорн о ономе што Је нашао у каси посланиковоЈ. То је у пајоштријпм цртама а садржаЈ мемоара г. Веседовског. Да ли ће она бнтн прпјатна Москви лако је погодптп. Има само да се впди каква ће бнтн реакцнја
Пензионисања у Министарству Пољопривреце Указом Њ. В. Кра.љл, на предлог г. Мнпистра пољопрнврецо, пензноннсан је Милош Штиблер, инопоктор Мнннстарства пољопрнврсде 4. гр(упе 1. катогорнје.
Са баном Дунавске Бановине кроз Шумадују
Аранђеловап, в. депембра. — Због краткоће у времону н важннх послова којн су га очекивали, бан Дуеавске бановвне г. Дака Поповнћ залржао се у КрагуЈевпу ма&е аого што се очекивало н већ данас Је ваотавно пут за Горњв Мнлааовац. После снноћњег банкета Крагујевачке општине на коме је пало неко лнко врло леон! здравица Н>. В. Краљу н Краљевском Дому, јутрос је бан разгледао варош, Артиљервјско-техннчки завод, колонију, нову пијапу, снротињски дом и болнипу. Овом прилнком бан је похвалио савестан рад управннка обласне крагујевачке болнипе г. Воркапића н обећао му пуну потпору у дал>ем раду. У подне када се бан опростио са председннком Општнне г. Калановићем, кренулн смо за Горњи Милановап. Поред вашег сарадника бана су пратилн н начелник управног одељења г. КрасоЈевнћ, обласнн инспектор г. Нагулнћ н шеф грађевннске дирекпије г. Жика Мнтровић. Г. Поповићу Је ово први пут да путуЈе кроз Шумаднју. — Ех, бнла је некада ШумадзЈа. рекао Је он, а данас више ниЈе. Не красе је саад старе и дивне шуме које су јој и дале ово нме н к»је су криле негда многе јунаке. Али све једно, додао Је г. бан, зато она данас нма својих других лепота и за нас Је пречане збиља интересантна једна ствар да ми у Шумадији прво тражнмо оно Јуначко, оно витешко. па тек онда све остало. У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ Дочек бана у Горњем Мнлановпу премашио је свако очекивање. У селу Врбави пред Милановпем база Су дочекали начелник среаа таковског г. Јојнћ, председннк Мнлановачке општине' г. Драгољуб Скубипа и директор гимназије г. Грбић. којн Је у неколико речн пожелео бану добродошлицу. Милановап Је бно искнћен и пун света, који Је врвео улицама, а пред сресквм начелством било је окупљено око 3.000 душа, највнше сељака из околнне. Пред начелством аутомобили су се аауставили и бана је поадравио председннк Општнне г. Скубипа. После одговора председнику Општнне г. бан се окреће сакупљеном народу који га Је пажљнво посматрао н пратио свакн његов гест; — Драги пријатељи и грађани, реиао је г. ПопсвиН, Ја сам прео пожурио и поред велиног посла иоји ме у бановини очекује, да обиђе* Шумадију, да обиђ-.#1 и посетим ту поирајину коЈа је увеи умела много жртвоеати за наше народне идеале. Ета сада сам гтрошао поред места које је 1914. године у једном страшном и иритичном моменту решило и донело поведу нашој војоци под неумрлим војводом МишиНем а танође донело и слом непријатељу. Нама, у пречанским нрајевима, та је
победа дала још виша наде да Не зрачан олободе једанпут синути и да Не брат брату пружити усноро братску руку. Те су се нада и ос* теариле и дошло је време да поновс прегнемо својсии на посао и псђемо сви оним путем иоји нам је покааао наш велики народни геиијв, наш витешии Краљ (Живео!) Наша се велика отаџбина сада пружа од Триглава до Струмице и од Јадрана до Тимока. Трудимо се да је ипо вишв појачамо, да снажним нораком кренемо напред. ДЕВЕТ БАНОВА - ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА После овог срдачвог дочока, г. Поповнћу Је прирођен свечани ручак у хотелу Српсии Крал>. За време ручка, директор у пднзвји, г. Боровњав одржао је једну врло лепу адравнпу. По свршеном ручку, г. бан прнмио је у зградн среског начелства у Милановпу општинскц одбор н Још неколнко корпорација па Је одмах затнм наставио пут за Руднвк. После једне ванредно прнјатае вожњз кроз планинске пределе, око 4 часа, стигли смо у мвлу варошипу Рудннк, која се налази под самим великим Стурцем. Сеља>тее и сељапи постројени у дуг шпалнр поред друма, пред среским начелством, н ђаци основних школа с пуннм рукама пвећа, дочекалн су б^на г. Цоповнћа једним громким: сЖивео наш првн бан! жнпзо!« Када Је бан изишао из аутомобила, пришао му је Јвдан ђачић са букетом пвећа и изговорио ове речи: — Господине банв, вама, представнику уједињене Војводинв и Шумади. је, предајем ово цвеће са рудничних иоса у знан наше љубави и поштова. ња и иличем азм: живвли на срећу наше моћне отаџбине Југославијв! После тога Једна учеиипа предала Је есто тако Један букет пвећа г. Поповићу изговорившп ове речи: — Господинв бане. поздравите иашу браћу Војвођане и мале Војвођанке, понесите им ово цвеће и реците им, да им срећна сестра Шумадијска са Руднина поручујв да ћв пре сунца престати да сија и опоЈни цвет с рудничких ппанина престаћв да мирише, него што ће непријатељ још Једаред оскрнавити светињу нашег УЈедињења. Бан Јв очински помиловао дечицу и казао нм да је он из оног места, одакле је чика Јова Змај. После тога, г. Поповнћ је ушао у среско начелство где се распитивао за пгелике и прешне потребе овога краја. па је одмах по томе наставио пут за Ар&нђеловац гдв Је стигао вечерас око 6 чаоова. МИЛОШ БРАШИЋ
КЊИГЕ К0ЈЕ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ: Виктор Иго, Јаднипп ЛИВ. 70; ДчстоЈевски, Браћа Кчрамааови див. 70; А Дима. Три мускртара днп вО; тплитлм «ш 1П динара за с.ваку књигу Има Књижара «ВРЕМЕ».
с
п
о
Б.
С. К. — Соћо
Р Т 11!1!1111П1111!:111!1111Ш111111!11111111111!П1!11!Ш
Сушра на шралишшу БСК. Суди Сш. Јоксић
На нгралишту Б. С. К. одитраће св сутра последња првествена утакмнца ове сезоне. И ако ова утакмипа не може внше цного да утиче на табелу, она Је кпак врло важна, јер св Соко налази у очнгледном напредовашу н његов тим Је данао у стању (изузиматући непредвађене малере) да конкгрнше и БСК-у и Јуогславији у погледу солндности н ефнкспости. Његов прошлонедељнн случај са Југославијом пв најмање не може да демантује ово тврђење, Јер цво свет зна да је Ооко изгубивши убрзо Оотировића, оотао не без једног него без два нграча. Тнм Соколд јв нстана бројао само једног играча мање, т. ј. десет, алн тнм Совола Је остао н бео вође навале, чи!а ф' - нкинја — ако се само у њој налазн Један Сотировнћ знанчи готово двојицу. 0неспособљењем Сотнровића Соко је дакле нзгубно у стварп два нгрдча; остао јв са 10 играча и без вође навале. вато јв и нгра Сонола у друтом полувремену била скоро обрнута, он оне у првом. До одмора надмоћнпји, Соколцн су после одмора билн инфериорнпјн протпвннк. Не знамо Још снгурно дали ће Соко изаћи са Сотировићвм и Б. С. К. са Вујадиновићем, алн се с обзиром на озбнл«ност протнв :ика н Један н други тнм труде да нх до сутра оспособе ва нгру. Сотнровнћа бн замепио Секулнћ, а Вујаднновића Марковнћ. Утакмнцу судн г. Ог. Јоксић, кога давно ннсмо внделн на важннјпм угакмнцама. СИТНЕ ВЕСТИ »Грађанони 1911« и Хашк игрвју 17. о.м. своју прву пријатељеку утакмнцу на игралппгту Хашка. Тим Грђановог поред старнх звезда *Пургера» садржи ц тројвцу Оплнћана: браћу Подује н Микалнћа. Та ко ће се у Загребу оастатн првак првог н последњц клуб послеоњег (4) раарада! Сутра играју у Манхајму: Јужна Францусиа—Јужна Немачиа. Јужни Нешгн опремају комбпнацнју Маихајма и Лудвнгсхафена. Кинижи водл у првенству Темишвара са 15 бодова нопред осталнх. Стари мајотор ое полако опоравља,
Санд одлази о Божићу за Грчку. Суботнчави су уопелн да аа католнчкн Боашћ закључе некалико утакмпца у Солуну н Атинн. Бачка јв на челу суботичие табелв. Стари првак је опет нзбио на чело свога грала. Спортски хумор ШАМПИОНИ У КАРИКАТУРИ
Лоз Франпуски репрезентативнп голман, овако зампшља напад протпвннчког нграча.
НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈР ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ