Време, 26. 03. 1930., стр. 1

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЂ

РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈ А ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА 40—02, 40—03, 40—04, 40—05. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАИИЈЕ: 20-98 ГЕЈ1ЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈП

С V Е Д А, 26. МАРТА 1930.

Свечашо потписивање конвенци/е о арбитражи излгеђу шаше државе и Белги/е

Г. г. Делсоаћ, и мр. Куманухн сни мљени пак та

у моменат потписиваи>а

Данас, у 12.30 часова, у Миннсгарству пностраннх дела, у ввликој дворанн, нзвршено је овечано потггишвање конвенције, о измпрењу, судском решавању сторова и арбвтражи између Крал>ешне Јук>славије и Краљевнне Белгије. Конвенцију су потппоали г. др. Коста јКумануди, Минпстар

без портфел>а и заступннк Минисгра иностраних дела, у нме јКраљевнне Југославије, п г. А. Долкоањ, белгијски посланик у Београду. у име Краљевине Белгпје. Овом потписивању присуствовали су впши чнновнпцн Министарства иностраних дела. (А. А.)

Г- ТСешдерсош о корацима Енглеске, Фрашцуске ш Италмје у Софшјш Рајтер јав-

Ландон, 25. марта. ља : Један кародни посланик питао је г. Хендерсона у парламенту да ли је британска влада уверена да је бугарска влада предузела све могуће мере да спречи понаељзње атентата бомбама у Југославији од стрзне манедонских резолуционара иоји оперишу са бугарске територи-

Румунска опозиција против намесништва Букурвпгг, 26. мврта. — Радор јавља да је издато званично сзопштење следеће салржине: вИзвесни листови, репродукујуКи у својим чланцима дискусије које су се водиле иа конгресу г Аверескове нарсдне странке, објавл»ују оие говоре који су уперени против нзме:ништва и његових чланова, и траже,, противно уставним адредбама које се не могу «е«»ати за време маполетства крвља, не ке измене у погледу установе намесништва. Влада је из виших интереса и рзди одржавзњз правног поретка првд анархичним нзпадима ван законсног

Конференција за царинско примирје завршена је потписивањем једне трговачке конвенције Женева, 26. шрта. — Конференција за царинско примирје завршипа је дзнас свој рзд доневши трговачку конвенцију нз бази француског пројекта. Кснвенцију је потписзло 11 држзвз, протонол 15 држава. а ант припремних преговора 17 држава. Шпанија, Португзлијз и Мз|>зрска одбиле су да потпишу. Остале државе, међу њимз и нзша крзљевинз, учинипз су рсзерзу дон не добију одобрење својих влада. Рок за потпис конвенције за држз-

Лоидоиски дреговорн Одбачен /е предлог г. Грандиа да се конференција одложи Међутим, взгледа за споразум нема Лоадан, 2б. мартз. — (Британски! обећао је да ће тај предлог узети

оквира била принуђен а дз ззбрзни ра-1 ве које су учиниле резерву одређен је стурање листова који су горње говоре ј до 15 априпа о. г., з ратификацијз до објзвили.в (А. А.) | 1. новембра о. г. (А. А.)

Да ли /е Кутепов у Француској или у Русији ?

Г. Хенлерсон Министар иностраних послова г. Хендерсон одговсрио је да су примљене информације доста задовољавајуНе. Британска, француска и италијанска влада дале су савете бугарској влади преко својих претставнина у Софији. >По мојим последњим обавештењима рекао је г. Хендерсон, бугарска влада труди се храбро и тактично да узме ситуацију у руке и да похапси и казни кривце. Три владе замолиле су истовремено југословенску владу да задржи стрпл»иво и попустљиво држање, и две владе имаЈ>е симпатије британске владе у њиховом настојзњу да инциденте реше у духу узајамне сарадње.» (А. А.) АКЦИЈА ПР0ТИВ МАКЕДОНСТВУЈУШЧИХ У БУГАРСНОЈ ЈТраг 25 марте. — ЧЕСК0СЛ0ВЕНСКА РЕПУБЛИКА, орган чехослованке владе, пише о дискусији ко-ја се водила у софијском Собрању о ратификацији бугарско-југословенског уговора: Ова дискусија је врло важна, јер ое води око питања које је оссвина целе бугарсне унутрашње и спољне

ном животу. Последњи крвави догађаји и атентати приморали су не само Југославију него и западне велике силе да предузму коране, Југославија је преко сеога посланика Л>убе НешиНа, на пријзтељски начин, изнела своје захтеве. Западне велике силе признале су да је југословенско држање исправно и прено својих дипломатских претставника у Софији препоручипе су разне мере против терориста. Гледишту Француске и Енглеске придружила се и Италија. Према последњим вестима, у Софији су ухапшене и нене особе за које псстоји сумња да су у македонској организацији и да су извршисци последњих атентата на југословенској територији; влада је сдпучила д а обустгви македонске органе ВАРДАР и ВРЕМЕ. Из дискусије у бугарском Собра-1 њу види ссе да још постоји подвојенсст која је узрок свих унутрашњих ^ политичких спсрова. Странке; либе- ! рална, ксмунистичка и земљораднична противне су овим уговорима Претставник социјглиста изразио је ј мишљење да Бугарска не сме да буде жандарм који иггити Југослаеију, осудио је одпучно рад атентатора и изјаснио се за ратифинацију угоеора. Исто је учинио вођа демократа Малинсв за ксга се зна да је присталица споразума са Југославијсм. Југсславија пажљиво прати ове дискусије у софисном Собрању и упоређујуНи их са ачцијом софијске владе против македонских рушиоца мира. Према њеном мишљењу владине мере нису довољно одлучне и сна је поново потсетила Софију да мора предузети одлучније мере. Југословенски посланин Љуба Нешић има тежан, али захвала:ч и частан задатак да сврш и дзло бугарско-југослсвенског споразума. Надамо се да ће то успети његовој дипломатској спретности. БУГАРСКА ШТАМПА 0 СПОРАЗУ МУ СА ЈУГОСЛАВИЈОМ Софија, 26. марта. — СЛОВО до. носи, под^налсеом ПУТ НА СТИШАВАЊУ, поводом изгласавања југослоеенсно-бугарсне конвенције у Собрању, чланак у коме са задовољством констатује факт да су приликом дискусије У Собрању о овим конвенцијама и о споразуму готово сви говорници изрззили жељу за зближење са Југославијом. То је, према писању СЛ0ВА, врло важан факат у развоју југословенско-бугарских односа. Осим тога, у чланку се осуђује држање земљодвлаца, који су гласали против монвенције. ДЕМОКРАТИЧЕСКИ ЗГОВОР такође осуђује држење земљоделзца, ноји СУ св И315СНИЛИ против И0НО.Н

Париз, 24. марта. — Вечерашње четврто издање листа «Ла Либерте« доноси преко целе прве стране крупаим словима да се генерал Кутепов налази ухапшен у Москви. Овај извештај <Ла Либерге» је добшо од једне високе личности, која је ову сензацноиалну иовосг саоиштцла п париској полицијл. «Ла Либерте« велп да ће у току СЈ -трапш>ег дана н париска полиција службено потврднта ову вест. (А- А.) ЗАШТ0 ЈЕ 0ДВЕДЕН КУТЕПОВ Парнз, 24. марта. — Агентп Гпу одвели су генерала јКутеиова из Парпза у Нормандију где су га укрцали код Хулгатеа на једал руски пароброд Ову вест примила је рслакција «Либерте» од једпог внсоког руског чн новника који је са фраицулвм; ^ ВОЈа ј,- 6ила су м властнма за -ЈвДНО трагао За Ку- | сви укрцали у један моторни чамац, теповим. Ове чињениде офнцп- ! К ®Ј Н , их Ј* е одвезао на један пароброд је.тно су нроверене каже лнст I К0 ^ЈЈ Ј® нрсгар* 0 из пучини. н бнће ОВИХ дапа са сграпе по- |

званични извештај). — Синоћ је гтретседник италијгнске делегације г. Гранди учинио један врло значајан предлог претседнику Лондонске конференције г. Макдоналду. Шеф игалијанске делегације предложио је да се конференција одложи за један период времема од б месеци, за које време би Францу. сна и 14талија покушгле да се на

узроке одвођења генерала Кутепова. Члановн Гпу покушалп су да одвођеаем генерала Кутепова створе за себе згодну снтуацију, јер су бплн уверени да ће одвођење брзо пастп у заборав а касније бп руска телеграфска агенцнја објавпла целом свету да је генерал Кутепов у Русијн ухапшен као саучесник у јед- ј ном комплоту. затнм би објави-! ли да је силом издао учестгке : у белоруској заверн. На основу тога Гпу бп зашочела један процес протпв јК}тепова. КУТЕПОВ ЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ? Парна, 96. марта. — Поводом нестаннз генералз Кутепова полиција и дал.е води истрагу у Нормандији, Један сведок изјавио је на саслушању дз је 26 јануарз видео двз аутомобилз који су ишпи у правцу морске обзле. Кзд су зутомобили стали, из њкх ја изашло пет људи и једна жена. Њих двојица носкли су једну велину лудску прили-

лшшје објављене. У псто време лист доноси

I склсниште Кутепова. (А. А.)

КнегиЕва. ОАга са децож у шетвви

Г. Граиди миран начин споразумеју односно садашњкх тешкока које ометају рад и напредак Лондонске конференције. Како се сазнаје, претседник британске владе рекао је г Грандију да он цени тај његов предлог, коме је циљ да дође до општег споразума на Лондонској конференцији, и

у расматрање све делегације. Изгледа да Ке се о томе предлогу свестрано рзспргвл>ати на данашњој седници. Нгд се узме у обзир садашње стањо на Лондонској поморској конференцији, може се рећи да свака нада у даљи успешан рад конференције још није потпуно изгубљена. (А. А.) ПРЕДЛОГ ЈЕ ОДБАЧЕН Лоедон, 25. марта. — Рајтер јазља да је потврђена верзија да је за време конференције између г. Макдсналда и г Грандија рзсгизавл»ано о питању шестомесечног одлагања Лондонске поморсне конференције. Међутим, пошто би тај предлог могао бити узет у обзир само у извесним околностима, он је тренутно одбачен. Данашња седница Лондснске поморске конференције биНе посаећена проучазању опште ситуације (А.А.) НЕМА НИНАКВОГ ИЗГЛЕДА НА СП0РАЗУМ Трст, 25. марта. — Данашњи -Пиколов доноси дуг допис из Лондона о неуспуу Лондонске поморсне конференцкје. СинсН је г. Мактоналд. вели лист, скоро даа сата разговарао са италијанским делегатом г. Грандијем, али се није нашао излазак из садашње ситуације. Према вестима италијанских листова г. г. Макдоналд и Гранди сложили су се У мишљењу да нема кикаквог изгледа за споразум између пет држава. Францусни делегати ке учзствују у разговорима. (А А.)

Г. Бршјаш <а> прегопоршма у Лошдону

Парпз, 25. марта. — Приликом дискусије у сензту о буџету министгрства иностраних послоеа, г. Бријан изјавио је да Француска тражи једино обезбеђење мира и смањивање војних трошнова. Г. Бријан, међутим. сматра да се у Лондону одржава састанак чији је разултат сасаим релгтиван. Фргнцусна никако не би могла да жрт. вује своје интересе на олтар међунардних интереса Она би волела дака би моглз да 'задовољи суседну пријатељсиу земљу, али не може желети да се створи теорнја једнаности ноја се у стварности изражава у опасним неједнакостима. Г. Бријан рекао је на крају свога говора да француска морнарица ни. како нема нападачни карактер и Д а је смњена за једну трећину у сравњењу са предратном флотом. Г. Бријан уједно је подвукао напоре које Францусиа чини у Сирији и Мароку и изјавмо да ће Фран-

ска дати ззинтересован становништву све могуНе слободе у онвиру мандата. (А. А.)

Г. Бријан

!. Тзв. манедонствујушчи и ције. Лист констатује да је цело бу-

њихове бугарске присталице играју гарсно грађаиство осудило послед- •рло важну улогу у бугарском јав- ње атентате у Југославији. (Вриме) 1 срећв

Деца кнеза Павла, Ннкола, мањн, п Алексапдар, старнјл. необнчно воле шетње по бреговнма, одушевл>авају се планпнским хоризонтима н свежнном у којој љпхова нгра добпја маха н простора. По цео дан онн проводе на Авалн, све док сунце не пође на залазак п упозорн нх умором на ноћ п повратак. Ранпје, онн су долазплн у пратњп свога оца, кнеза Павла, којн је н сам необпчно одушевл>ен таквнм шетњама, нарочито уз своју децу, која знају да га расположе. Али. јуме. првипут, кнелхева деца пзашла су на авалску шетњу са својом мајком. која нх је воднла по ста-зама, ркитзајућн у њнховој

ДАР КРАЉА ЂСРЂА ДЕЛЕГАТИМА Ловдои, Зб. марта. — Краљ Ђорђе Пети поклонио је сваком делега. ту на Лондонсиој поморској конференцији по једну грамофонску плочу са сеојим аутограмом на којој је репродукоеан његов говор од 21. јануара о.г. приликом отварања Лондонске поморске конференције Свана плоча смештена је у јвдној кожној кутији плаве боје на нојој је утиснут краљевски грб. (А. А.) Г. ДИМЕНИЛ ЈЕ ЈОШ 0ПТИМИСТ Лондон, 25. марта. — За време ручка у англо француском клубу у

Лондону, француски министар морнарице г. Дименил изјазио је да се нада да Ке ипак доћи до решења францско-италијвнског проблема и у том погледу био је оптушнстички расположен. Затим је говорио први лорд ад. миралитета г. Александер ноји је рекао да је британска делегација, постојеНи само на томе да се задрже предратни трошнови, учинкла све што до ње стоји да се дође до споразума на Лодонској поморској кснфергнцији. <гЈа не могу веровати, реказ је г. Александер. да ће се велики сазезници разићи а да не закључе спсразум^. (А. А.)

Г. Винтила Братјану тражи од намесништва да смеии владу г. Маниуа

Букурзшт, а5. марта. — Егзекутивни номитет либерзлне партије одржао је дзнзс седницу, под претседништвом г. Винтилз Брзтјзну. Том приликом г. Брзтјзну одржзо је дужи говор, у коме се бзвио дзнзшњим политичким и економским положзјем у Румунији, и нз крзју дошзо до ззкључнз да рвгент. ски сзвет требз дз отпусти дзнзшњу влзду и да именује нову. којз би могла земп»у изву&и из дзнашњег тешког положајз. Г Брзтјану је изјзвио лз либврална пзртија никако ние солидзрна " пвртијом генерара Ае«реска н њв-

говом снцијом, започетом у недељу После говорз г. Братјана нзрађон је маннфест н одлучено је да се овогодишњи нонгрес пзртије одржи 4 мзја. Говор г Брзтјзна изазвго је у политичким кругови ^а добар утисак, пошто се шеф либгрзлнв пзртнје. уздржзо сваког напздз нз влзду н објектнвно изнео положај у земљи У полнтичким круговнмз мислц се, дз со после говора г. Братјанз не може очекиватм енергична знција либепалне партије у скором времену. (Времз)

БЕОГРАД . ГОД. X • БРОЈ 2963

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА /ЕДАН МЕСЕЦ : г!А1ИА ЗЕМЉА 30 ПОН.. ВНОСТРАНСТБО 5С ЛВК ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Рекламвв део: Београлско нздање раднп дав 1 см. 1 стубап 12*— дин.. Целокугшо издан>е рздив дан I см. 14"-- днн', Целокупно нздање неделлм I см. 20'— лпн. Гекстовнв део: Београдско нздање раднп дан в недел>ом 1 см. 20' - дин., Целокупно пздање раднн дан I см. 25*— днн.. Целокупно пздање недељом I см. 30*— дпнара