Време, 26. 03. 1930., стр. 2

Сг

Ореда, 26. мартша

Д Н ЈЕ В Н И К

ПОСТАЗЉЕЊЕ СУДИЈА

д| подизанзе мале РАДИО .Ј станице У близини марибора гА Уорзт Лнб&ааове ралао-вгЈнп-

Теофил Гошје о нашим Крспке ввСТИ.' народним типовима

п ч г ,, _ _ . пострадалв од поплавв. Преоавање ирофесора Универзишеша г. ор. Иоровца половиноМ априла оее го

— ДО САДА ЈЕ У ФРАНЦУСИОЈ | динв долази на нвшв Примсрјв јвдпринупљено 30 милиома франана за 1 на већа фупа енскурзиста, ноју 1 спрема Ботанички инстигут Техни-

чке високе 1ШОле у Штутгарту.

ЕНЗИОНИСАЊЕ СУДИЈЕ ЗРХОВНОГ СУДА У САРАЈЕВУ Ушом Нх В. Крала. м оре-д.-*ог

новинарске легитимације *раЧл;а- Р МС бр. М ^- од^марта, "итимаонјама за путсзаље у четзрпгау цене професнозалних новши.ра ч чланоаа Новнварског удру-1 ОДЛИКОВАЊЕ Усаоом Њ. а Кра-ад, на предлог г. Мннн^тра 1рговнне н шиустрнје, оданкована је орленом (Љ. Саве пе-

ПРАРКЛНИК 0 ЗАШТИТНОМ ПЕЛ ЦОБАЊУ ПРОТИВ БОГИЊА Маанстар соцнјалне полнтнге н I нарсдног здравља, г. д-р Мате Дрнпковнћ ва основу параграфа 50. За- | кона о сузбнјању заразннх болестн орописао је правнлннк о запггнтном пелиов&н»у протнв велнкнх богнња. По овом правнлннку. редоано пелцивање протпву велпкнх богиња обавл»а се сваке годнне од 1. маја до 50 септембра. СВЕСЛОВЕНСНИ НОНГРЕС ЛЕКАРА У СПЛИТУ 3* !•'■ ;епу с-оттембру озе годазе одржаће се у Сплнту ОзеслозенсЈШ вонгрес лежара. Префседзак одбара, г. др. Могтнло ]1нковнћ, дозазн счшз дана па Сушак да оргзинзује веднко пјгговаље ознз лекара дуж ааше обале.

све стаги Преша

дазања мале ј Пракошећ, у Друпггву за ; кшвј јеапвш Мараборо, I ке и канженаост, профеоор Удаверсл,го Љубљаа- тста г. др Ибровад одржао је је^но I врло заввиллгво пре аваа.е о Тоофнлу 11'ГГјду н нвшнм народин-м типовлма. градња ове Прзловлљз је бнло пронраћено једпом о —'200.000 ! лвпом збнрком ц];гтежа фр нцуског потребио је олнкара Теодора Вале-рно. којн је про> се МарЈббдр 1.'зтовио нашс кројезе а слак-о наше мртвој зазп Јтипове о::о половнпе прошлош веказнин. п због И* 07 ^- 0 Валерноу. говорпо је ! г >ко инднректно н о нашнм пдјо . гнјш I тшмв14ма. које пр0тставл**Ју Вдлерно-

, п шшо »А слд

•нта.

ПРАВИЛНИН 0 ИЗВРШЧЊУ ЗАНОНА о ДСБРОВОЉЦИМА Данашње Службоне новине довосе правнлнвдс за нзвршење Занона о Добровол.цима, у погледу додељнвања земље н ко.тоннзацпје. По овоме Правнлннку, они добровољцн/ којн су до сада имали земл>у, а не нспуњују члан 5. Закона о добровољцнма, биће илп преведенн у колоннсте, пли ће пм се земл>а сасапм одузетн, а лруга пм се внше неће ИСНЉУЧЕНЕ РАДНИЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗ ЧЛАНСТВА РАДНИЧНЕ НОМОРЕ Управа Радннчке коморе у Загрсбу избрпеалл. је нз евпденццје стручнпх оргапнзација радннка н намештевнка, следеће организацнје; Савсз рааннштва одећне индустрдје и обрта Југославнје у Београду, Савез југословенских помораца у Оп.тн ту н Савез општннсних п трамвајскпх намештеннка и радника за област загребачку у Зогребу, н то затуј што нису испуњавале обавезе према Комори. Сеол ових Радлпчка помора је нзбрнсала из чланства н Савее кожарско-прерађнвачких радзнка у Београду п Савез радннка одећне нндустрнје н обрта у Загребу, и то првн због престанка рада на тернторнји Коморе, а други за то пгго је од стране Упраане полнције у Загребу растурен.

Динар у Цириху 9.1275 Дкнар у Лондону 276 Динар у Њујорку 1.76*/ а . Ратна штета пр. 419. Народна банна 8.730. БЕОГРАД, 25 МАРТА ђевизе: Лондоз 275.96—275.00, Парпз 222.70—220.70, Њујорк 56-5856.38, Праг 168.13—167.33, Милано . 297.33—205.39, Женева 1097.401094.40, Берлнн 13.52^—13.495, Б еп 7.9376—7.9576, Пепгга 9.0011—9.8711 Брисел 7.9098—7.8798. Данас девнзе чвршће од прошлог саставка, нзузев Пеште која је нешто слабија. Народна банка ' је мањи продавац од јуче, док су главну тражњу подмнриле прнватне банке. Обрт око 6.500.000 днн. Државни папири; 2 и по оД сто ратна штета 419—418-50, за мај 423.50 —423. 7 ОД сто зајам 86.50—8650. Лоз Црвеног крста 50—Ш. з од сто Блеров зајам 86.50—86.50Ратна пггета чврста. Обрт средњк. Анције; Народна банка 8.730—8.680, Беопухдска задруга 6.100—6.100, Беогр. трг. банка 890—380, Диск. трговачка банка 675 новап, Лесков. центр. банка 560 новап, Бродарсво друштво 800 новап, сШу-

маднја* 170 новац, Дубровачка пловндба 420 новац. Продукти: пшеница гл. пруга 76-77 Д1гн. 175—170. Нукуруз гл. пруга пр. днн. 9750—93. Овас ваг. Београд, дин 125—125. Брашно М5 г дпп. 345—335. Тенденција лабава. ЗАГРЕБ. 25 МАРТА Државни папири: 2 н по од сто ратна штета 414.50—415, за апрнл 415 —416, за децембар 421—423 ; 7 од сто зајам 86.25—86.50. 8 од сто Блеров зајам 96—9650. Акције; Народна банка 8.680—8.715, Југослав. банка 83—89, Југ. удружена банка 195—200, Љуб. кред. банка 125—130, Првд ^оват. штедион. 872.50—880. ЦИРИХ, 25 МАРТА Београд 9.1275, Парнз 20.23. Лондоа 25.135, Њујорк 5.1535, Мнлано 27.045, Праг 15.305, Беч 72.75, Пешта 90.21, Берлнн 123.26.

ТеофЧЈ Готце

|С*гаие По- | 1111 .ЈННе П вас глола у лп|це својим подсно-зелеиП'11 очима на лУ- ! гим, црпнм повнјадгпм трапавццама. I р оастпруЈш првко пшрокж грудн сво- ј ју сплетсшу косу. која пзбнја нз љвне Оедо источи,ач1чН иојао уЈ>[#.шеи лзтмстпма стсжз јој си.; а рука јој је | \ вЈ-чена у набор кецгље авбеле као 1са- ј Гкав К ллјгм н ^срашсше дугнм ројхама.. I »Лвиотв Оввз Бнргнтакс. првеославпе | Босавке, рааднкује с« од пом ло та мрског тиш Отане Поновпћ н потсаћа I класпгчнн тнп клпова убложен нз :ом сањалачке патње». ЈСаква је лешг глава на примар Оаве мчплоппћа, арам<шие нз села Ду» а |ц плавог, аЈогокмчратоког, своро еп0С15ОГ тнпа. за кога бн о» помтвслнло I је какав прообучепн лорд, ко)н јр ч>н доова-гно ексцештрпчну ћуд внпгс I -гчпог нвзавнсног п дпапог жнвогл | '.таг;е п.таве очп. поуздане п тужпе ао! (к нос, мало орловсган повнјен прс |ШВ& усне које нспјуаава беј|>оновс;л» илнн под дјтнм , тлпшм брвовнма ■елог ллпа п ггоред тога руменог нопо •ренлануле бојс иотог тс<на к:о пгго е коса«. Посде тога сипоује Готјв Божд Ра- I гнћа, обербапву сух1Лко пплка. Прарода ј ]е, к-же, од њега сгзоршла ндгал ро• -"гтчгпгог разбојника. као да је нарочнто створеп да засграшав I жене п ' ецу, 0н је међутпм леп, пелодрамока леототе. | Врло пнтерзсантно Гогје оппоује I ' тп гу кн&1 Мтошегог. гава а.

Јаша слика претсте1вл>а карзктеристичну уллпу ]елне јузкносрби)анске в*роши. Поголите које?

Одгсаср Не се објавкги у сутрашњем брсју.

н у току мннулог столећа ноларни 1П>едео је прогутао животе толнкнх одважлтах јунака-пстраживача. Најзад је Бнглез Пирн стигао на Пол 1909 годипе, после дугог пута на сандама преко заћфзпуте морске пучнне. Данас је аероплан олакшао подвнго поларннх нстражнвача, алн још увек пред њнма стоје страховите сметње ладеног Севера. Командер Борд, који је недавно изводио ваздушну евспедтгију на Јужнн пол, имао је да исжусн страг ховиту оскудицу н надчовечне паггОвогоднгања руска евспедипнја, воју ће воднти професор Самојловп11, путоваће на 300 мнлл до Соверног пола у броду ледолохгннку. а после ће наставитн пут аеропланима. Освајанзе Северног пола Рускн анијатичари у вслнво се ;фомају да на пр>олеће покушају да ;фелете Севернн пол. Вест о томе ећ јо продрла у пггадгау. Постоји нада да ће онн том приликом пронаћи практнчну нову вазд>тпну пругу између Европе и Амеркке. Људи већ столећима пооушавају да пронађу тај пут. У старнја вромена, 1610 годнне, Худсон је пловио дуж залеђене северне обале Канаде покушавајућн да пронађе «Северо1ападнн пут> за богате пределе и.точне Азије, н у свом истралоивању пронашао је онај великн залнв, којн данас носн његово нме. Пет годнна после њега Бафин јо био предузео једну експедицију у псте пределе и пронашао Бафинов залпв и Бафинову земљу. Рус« су такође нарочито били | заиитересовани у поларпим експе-

Праи Валерноовп цртажн рађс-нн оу 1643 годгане у За-ру, Годипе 1551 н 1>57 бавпо се Валерно по МаГарској, Хрватској н дуж босаиаке граипцз. Затим, за време врнмског рага, отншао је у Онлнстрнју. и па поврлтпу опет се залржао у патпм крајевима н донео у Парвз безброј скаца, четрдесетак аззаргла н нсто толнко цртежа. 1"0воре51н о там Валерноовнм радовима. Готјв гвали с&кдре што се пнје. као другн уметанци, ограничпо на Ит лн)у п Шпанпју него се »храбро. упутио као експлоратор вров крајевз тако рзћн исго толнко пепознате ка Ј што оу аморичке прашуме, ма да ваучпмају велпкју површвпу Европе и чнпе Слиставнн део једне цнвн.тваоване царешше«. По сливама и прнчању са_ мот слпк^ра, Готје је дао опнс нашнх крајева, мада их он личпо нпје вадео. Гогје прво описује јздног >серешанера» (паредппка) пз Огочца, којл м-у пзгледа мелзз 1ришћаппна н мусдЈвгаинна; црвсјна турова долама, црвенн буриус, огртач са кукурузом, прлтастп < сллав надевен арсепатом јвТЈгапа и ј ВаЈерио:

В0Ђ У ЖИЕ0ТУ. — Свавн ученик, сваки учител. и сваки родатељ треба да прочита књигу професора лајпципгаога универзнтета Паула Барта Вс -ђ у животу, превео Мшмш Шевић. Књнжарница С. Б. Цвијановнћа, Београд.

Валерио: Киез МиЈошев гаваз 1855. године ножева (ма да се на сднцн визи свега једлн јатагаи и два пиштоља). мамелучка чакшнре, сптанци. о рамену карабин са украшеннм кундаком. Глава, са црвешом капом, нрепланула је, оме-

Млца жеиа из Београ ^и 1855. годнне

гНемотуће је впдетп пошњу богатн у н сјајннју од нош&з г.лага српско :оза. Ткалпиа се губи нод ширнтнма н везоветма. н мн бпсмо само могл:; ;лморптн белој кравати, која чплп рђа утиоак у овом источњачвом раскош\ 'За кравата почет-к јв цпзнллзацнје >урсгЈ-в уоотвлом нма дрсво лице, цн пчно духовито, раздрагапо румено, и озочносг лажеја нз добре куће. Ак<> 1 муслпманш. он слабо марп што вррпгма кораи забрањује да пцју јат.. 1г11а. Најзад Готје опиоује ношшу једпс 1ладе Београђанке и вели: „Она носн косу обвијену ако једног •нленкасто-плавог парчета штофа воје покрива главу, искнћено адиђарнма; отвореио плава марама уврштава јој се на грудкма. Њепо љубнчасто вадивено либаде нзвезено златним шара^а. са шпровим рувавима постављепим сатнном трешњеве боје, одудара од аене беле хаљнне са наранџастим пругама н са разбаошгим шарама, гшЈ&нџгстпм н сјајно црвешим; извезена љиљаога ешарпа обавнја јој струк и пада Јој до земље. У овом, у истн мах богатом п простом оделу, она има сетло и поноспто држање, достојно вакве средњевековне краљице, и њепа глава чистнх ц отмених црта потсећа на тип којп су готсви сликари петнаестог века припосивали Хероднади".

Ко је 1857. годино дигао устаиак Ј Хорцоговинн који се завршио победом у биггци на Ррахову 1. маја 1856 године? (Одтовор на осмој сггргши) 0ЛИНЕ БЕЗ ЦРТАЊА

Ако намостнмо прсте ладе и дес®§ руке као што нам слнка показује^ добнћвмо сенку која ће иам датн слику јодне козе. Кретањем палц* леве руке или малог. прста десне^ произвешћемо кретање ушију а браде.

днццјама још пре чнтава два столећа, када је Берннг отпловно са обале Снбнра н пронашао чувени мореуз који носи његово ама Г. 1845 Сор Џон Франклин повео је своју чувену експеднцнју у намери да прокрстарп дуж свверне обале 1Сападе ка Берннговом мореузу, алп њнховн бродовн су се заледилн и експеднцпја се свршила несрећно. Онн што остадоше авивн напустнше лађе и све пропаде. Али чаробна привлачност проналазака на Северном полу још траје,

ЛАЖИ — Ах, како сте лепн! — Штета што ое то асто за вао не мооке ре4ш! — Угледајте се на мене, н лажате! ШУМА Оша: У овој шуми смо се, пре трж г .ЈДкне, заручллн. Оад је секу. Он; ДоцЕаи! ПОСАО — Колпко људи радн код вас ц канцеларијн? — Ни половина. НЕОВЈАШЊИВО — Грдн ли те жена кад дођеаи доцкан кућн? — Не грдн! — То ме чудп. — Алн, забога, ја шкам жеаеи1 — А што свда адош тало дацвад кући? У ШКОЛИ Учнтељ: — Коњ вуче кола. Каво је, Ђово, заловеаки начин од вућн, — Ђп!

110ДЈИСТАК ВРЕМЕНА 26-3 • 11

РДЊЕНД СРЦД Но.чан од Андре Тернеа Праћена својом служавком БаОетом, која Је носила једну корпу са рубљем и намнрницаиа. госпођнца Симоиа ишла је 1ако п брзо... Између старих о|>аха њен виткп стас оцЈ/гавао о са свима својим дражима у вежем зеленилу... ..Лаки повета{1вц подизао је ј О од њеног сламног шешира н показпвао је лепо лице, заруиењено и загрејано од хода... Јутарљи ветар био је ипак бр■ки од љеног китрог хода и при гнспуо је лаке паборе хал>ине уг внтко тело... — Јссам ли ое задоцнила? гитала је, чим % приметила Ллна. — Не, госпођице- Ја оам ншшао пред вас да бих одавде 1ао знак својој мајци о вашем мласку и на тај начин уштешо вам труд да се пењете до 1аше куће... Жан је после овог објашњсша Јставао госпођицу де Франжи н хитро одјурио својој кућл. После неколико минутл појавио св у друтптвг своје мајке. — Добро јутро. драго двте, рекла госпођа Серавал.

грлећи Симону... Мсни је криво што сам дозволила да мо чекате... Ако ви дозволите, пратнће нас мој син-.. Он умире од жеље да буде ваш каваљер... Прешлп су свн троје пут за Пероар, који је био посут шљун ком. Бабета је ишла за њнма н дувала под теретом прспуне корпо. Срећом, ово све нпје дуго трајало, јер је госпођица де Франжи ускоро олакшала љен терег. Заустављали су се пред сиаком кућом у којој је било сиромаха или болесника и госпођнна Симона делила је рубљв н намирнице, н&о и новац.... Жан се искрсно днвио понашању младе девојке... Она је делила милосгању и давала савете с највишом љупкошћу. Њен глас уливао је наду бединма и болеснима... ..Ох, да је само знао млади Серавал којом је ценом лепа Оимона откупљивала право да да буде милосрдна, он био јој се онда упого више дивио!.... Буџегг куће у Тороиу одржавао сс у равнотежи с тешком муком-.. Неплаћенп рачупн разних поверилаца ДолазЕов су сваког часа. а новац је бивао сво ређи и ређи... Једино гатедећи на својнм тоалегама и после дугих и мучиих дискусија с раздраиплпЈт! господнном де Франжи успевала је да доби-

је дозволу да може да употреби своју скромну уштеђевипу на милостињу... Жан је био задивљен и с највсћнм задовољством изручно је сав новац из свога новчаника у^корпу милосрђа госпођиде Симоне и са своје стране приложио дар беднима и болесаима... 1Баму је изгледало да ће задоОити нраво да продре много дубље у душу госпођицо Симоне, ако је помогне у делу милосрђа... Било је случајева да су госпођа Серавал и госпођица де Франжи требале да посете.какву сшроту породиљу и тада је Жан остајао дискретно пред кућом. Чекао је поневад подуже на излазак ових мнлосрдних жена, алн његово чекаље било је награђено гледањем кроз прозор Оимонине силуете... Она му је, с времена иа време чак давала внак главом да буде стрпљив... Ох, то је већ напредак у питимностн... ...Оимона, лепа Симона!.. Жене су, најзад, излазпле и Жан је с највсћим задовољством посматрао силазак лепе левојке преко старих и пропа-

лпх степеница... Хаљина је, у овоме часу, била лако подигпута и Жан се дивно лепој нозн и малим црним цнцелама. Краткп рукави показива.ти су руке, внтко и м.течно беле-.. Од Пероара отишли су у васелак Граиж и прошли су путем који је мирисао па днвл.у врбену... Свуда поред пута било је у изобиљу овог цвећа... За време ових шетњи преко поља и лнвада зачело се иптим но другарство између двоје младих, иод неЧлшм и материнским надзором госпође Сервал-.. Кад су најзад стиглн у Торон, Жан је тако диплоуаттскп маневрисао да је дебио познв да после подне пстог дана проведе код госпођицо де Франжн... Тамо је отпшао и сутрадан н тако се убрзо навнкао да правн госпођици Симош! гоТово свакодневне посетеИајчешће се налазио сам са лепом девојком. Господнн де Фрапжи био је увек задржан својим послонима вап куће... Ови трепутци њихово осамллностн били су проведони у слу

шању Моцартових соната и.ти у интимннм разговорима на баштенској клупи. За време ових разговора млади пар посматрао јв језеро које је непрестано мешало своју боју у своме оквиру од плаавна и зеленила... ...Ј1П1Н јв прпчао о своме детињству кОЈв је бпло срећно везаио за најмањи детаљ пејсажаСимона му је говорила о своме бављењу по варошнма севернв Пталнје- Она се бпла уздржала скрупулозно од сваке рефлексИЈ 'е, која бп могла да одјекне као жллба и.ти окрив.гавање, али је, Жан могао да наслутн, према извесним знацнма, да овај номадскн живот, у друштву јсдпе раздражљиве лнчности, као што је бно њен отац. ннје могао да буде поштеђен од прозалчних досада и од прераног бола... Прераног за младу Симонину душу... У Жановом суцу појави се пежио саучешће преиа овој дражесној девојцп, која ]в у п 1 ј својој млах|рсти познала пајвећа разочарења... У ното преме млалп Серавал днвно се овој реткој дупти, кој» ј е нма-

ла у себп чнтаву рнзнлцу доброте и благости... Због свегв. тога Спмона је остала увек добра п љубазпа према свима... Њено срце праштало је и онпма којп су јој наноснлн бол... •Ола лпчи на моју мајку», мнслшо јв Жан н ова слпчпост чннила му јв госпођпцу де Франжи још спмпатнчнијом..... Пако су свакпм даном постојадц све ннтпмннји н искренији другови, нпак су њнхови састан ци ван оног програма оентпмен талне галантерпје, сонткмегеталне ц двосмнсленв, коју је продирање епглескнх обпчаја увело у моду, под пменом флерта. Алн и поред уздржавања илн срамежљивости ових двојв младих, љубав их јв вребала, неаи ■ г.нва . ГЧ пучесшпптвом дрвећа у цвету п топлога ваздуха, препуног мириса овакојаког цвећа, љубав јв шпртла око њнх свој суптилан флуид, који је продпрао у н.пхон» бића... (Наставиће се ) ..ШОНДА" ЧОКОЛАДА ЈЕ НАЈБОЉА

ЗПА00ИТ