Време, 26. 03. 1930., стр. 3

Рреда, 2«. март 1630,

/5»

Страна 3

1л*јсмо вз Софв/е Ванча МихаЈлов решен Је да пречисти рачуие са иротогеровистима СофиЈске кафанице, 1азбине македонствуЈушчих

У рашда даа члавка нашег допасштаа ва Софцјв, излож««« оу оспоано тапф рада Ванче Михеулова на ооваоаљу бјтароке Јавпоста, штампв и полотнчара. Затнм, указаво је на лица ко>а су жнгосана као окоре будуће жртве «з радова протогаровнста, поолв смрттн Пунлова. Дата је шама унутра ^ШБе. подмукле борбе међу две макадоноке фракгидје. Означен је цнљ Макоданскаг младешгког сајуза, легла атентатора Опиоано је сошјално стање (заин-оност) атеитатора. У овом чланку реч јв о нно^брсцним братхтадма и локалима у којпма ое кују завере.

Софпја, 34- марта. — После погнбцје Пундоаа страх је налравно код протогеровиста веће очи но обично. Бој&залз за зкнвот Томалевоког, Прадогсва и Кулшпе®а веолба је велн-

БРАТСТВА ПО ЛОКАЛИМА братство иага овој локал. Овакн локал у р>'ци је Ванчнног човека, Комлтет радн и развија се кроз кафале. У шдјаамугеу <тгоарају

б У А€^ар Г1а|оије А>/исе

ПРОТОГЕРОВИСТИЧКА «ЗЛАТИЦА» На утлу Сердике улице н булевара Дундулов налазе се два шннјушсаса локала макадонствујушчих: Кафана Лидо н кафана Загреб. У тмм вафанама по цео даш садо Ванчшга људн и олушају пгго ко говорн, бно он домаћл или огранац. Ту се доваде сна внђење® а млађн атентатори, кажо бн оо упозвали са лицима па која треба да пазе. Ту се памте извеоне фнзноломије. Ту ое савеггује односно појединих лица: пде одлазе, где се влђају, како и куда пролазе до куће, пде се шЈлавше могу преорестн. Оцвљење за макадоноку стратешгју. Газда Загреба је један бивпш алтемрхокомунпста, који сада лиферује бомбе за »акпЈНју«. На утлу Тијарднцо и Сврднке улице налазн се хотел Сплендид, где извостан део «војвода> често отседа, л због тога тај хотел је познат као мосто за тајпо конференццје мажедонствујулгшх. Двестаметара у косо вгс декшој страни Тнјарднце јв Сплендид.палас. Кажу да је Вапча, кад оо састајао вшн овоје куће, најраднје дшазно овамо. Идући Н9 Тнјарднце улнце порад Народне баље л Народног парка према булевару Марпје Лујзо, долаан св до паралелне улпце Иснр, гдв су протогеровнстн уопели да очувају јодан једнпш свој локал, кафапу Златицу. У тој кафанн, чим вастане мало затншје, веома је жнво. Може да се нађе безброј људи који ће да пију и да ое оаветују, кооанћим без страха ћ бео опасностн да их Ванчнви пшцјуип слушају. Лротогеровнстн тада кују планове за сеоју акццју. Днскуонје су обнчно жучне, јвр се валааи ћ доста поЈИфљнвпјих, којн на оплу хоће да траже опора-

зум са Вапчнном фрашијам. Међутнм, вођи, који папекад дођу, добро чуваии од свсупх људи, увок су веома отреонти ц одбнјају сваки споразум. Оии изнова улевају повврење и снагу клолулнм од страха првсталицама. Ка>1>ана тада брујн од посме п псоаке: млади људи пију унапред веоелећи ое осветн. Пуно реоолверо у надн да ће орести Ванчу. Међутнм, као л увок, они ле могу да умакну Ванчтггим гапијуннма јхцјих јо овде много, и при првом заокрегу у неку пусту улицу већ нх прогута м?рак и метак. После тога кафана опустл, као пгго јв н сада, после убиства Пулдева, пуста >као нзисад. Страх све внше улази у кости протогегровиста. Протогоровнсти су сада на опасној преЕретиицп. Један део, у страху, чврсто је ретаоп да се повуче из акције. Постоји бојазае да, оставши без вођа, овај део колпггега сасвим лнквпдује. По кафшпаага се већ праве комбшацнје, а братства су уалсцијн, тражећи од овојпх чланова протогвровиста да напусте <нпат». Псиколошкн да се наслутнти да Ванча увелнко побеђује и да је сад при последњим потезнма Банднг из Петрича осешо је да се н дипломатнјом, упоредо састрахом, да доста постпки. Вешто, у истн час кад шврши убиство, он прево својих људи у братствшга прави притисак ла противннко, сваја их привилешјама, обећањлма у кафана.ма размепгга и нуди паре, тако да је тешко отети сотод лаклвној мрвжи. Ванча влада кроз аафане, кроз .редове шппјуна и посредника, којн лагалго, уз литар ралиг>е, ; квиднрају са фракцнјом борбвнлх нвкада протогеровлета. Припрематућ« пролетњу акпвју на тервну, Ванча хоће да остане без противннка у Софији.

Једно иншересантно предавање Карактерологија, наука о познавању човека Симпогични гост Београда, филозоф г. др. Владимир Дворниковнћ, бив. прск|)есор У ниверзитета у Београду, започео је синоћ у сали друге мушке гимназкје нову серију предавања, са темама које ће. несумњиво, изазвати огроман интврес у најпгирим круговимв. наше публике који ое интеросују за науку и њене тајне. Онноћ је г. др. Дворнлковић говорио о науцн о познавању човека, карактерологији. Предавач је, у главном, рекао:

Локали македонствујушчих у цвнтру Софије: 1. Биоскоп „Ардо" са нокопико комитских ћумеза у улици истог имена; 2. Чувени арсенал бомби и револвера, ресторан „Италија", позади палате „Феникс"; 3. Атентвторска кафана „аагреб*' на самом булевару Дундуков; 4. Кафаница „Лидо", скуп Маквдонског младешког сајуза; 5. Протогеровистичка зборна кафана „Златица"; 6. Хотел „Спленднд" и 7 палата „Сплендид" у улици Тијардти

X*. То >е јасно, н вади се најбоље из начина на који се са њнма опходе пријатељи. Нико оа том тројипом окгнираниз не нде. Они су ос чљо:шци на које се гледа са узбуђсњам. Нкко не зна кад ће око н.нх заовнратн метни, и зато се на шнроко склања сав анај добро обаввштени овет. КОНЦЕНТРАЦИЈА РОБОВА У БРАТСТВИМА Већ смо наглаоили, да прави жшвот комитета взвире и увире у братства. То су безбројне орпанвзације, већнм двлом створелв на свлу, без потребе, оргатшзашуе тоболсњих емнграната нз Јужне Орбије, Добруџе, Транц)е п Турск®- Оне имаЈу вешто створвн ннмбус локалитета, репнаналности, што у једној патриархалвој оредшш. каква }в цео Балкага, може да утнче. Братства сеназивају по вароппша: пнротоко, охридоко, битољско, скопско, ветешко ... оилистрнјско, лерннско ... ма да регоо које од тих братстава са- ј чињавају људи вз тпх варопш н ЕЈрајева. Та братства иајвеће је нзнгравање неуког овета: одбогне неки алочипад нз Окопља, дође у Софицу и одмах ое ту провађе мон■гор који га уврбује у одноонобратство. ту дрлои на хлебу н пасуљу и преображава у атентатора. Долазе људи на рад. на печалбу у Софију, н већ вх приморавату да уђу У н*бо братстео. У тт»е иде па руку и патлпија, ко>а даје заштиту странцилга оамо онда ако уђу у неоо братство. У братству су разнн дрвенн адвокати који су у стању све да удвое, и зато човек остаје члан, Јвр би нначе био бвоправно лице. Онај уђе у братотво механитки, тако рећи на мах, постаје и бутарснн држављанин. ЈедЈШСтвен парадокс. Али, ови чланови братства вође5*и су'и тнранисани од комптета, од Вшчииих људи Ванча нма у братствнма слепе робове, зависне од њвгове воље. Онл не могу да со окрону, ве добнјају посла, не могу да зараде, без Ванчино заштито. А он, сувервно, са њнма равна: ако хоћеш да живиш у БугарскоЈ тн слушај само мене.. Ако неће да слуша бнва убијен. Бвзбројне и:ртве, зиане и веонапе, убиЈанв су вао животнње, из просте Ванчине воље да страхом тираппше, држи све повезапо за своју лнчност и влада. После убнства Пундева у брат> ствнма је опет дошло до прегрупиоавања в конпонт|>аинје. Опет су ообоин моралп да положо исшгг: ако је нетоо ретсао реч противу убивтаа. «»о Х> ос-уНоп и иучеп, 5оз иЧРГ ввдмвог. самкиут. Оотали су мтрахом пршгњочсми п окуп.грни ш>1 јадну коммшу Одатло |,о бити »в^вдетго чокошко иајпоииЈШЦнх у нових атентатара.

Шта се догађа у сввјетсиој Руснји

се одлуке. Остаје трезвен само вођа, Ванча Он дпригује робовнмакоји пију и чеогају аа реч. Цеатар атвнтатора валазн се у сред Софије, у оамом цеитру варошл. Ту јо концеитрисан сав живот Софнје, свет доброг и злог. У самом центру Македанци су пранашли један ^фачаи део где се састају. Тешко противницнма ако дођу у тај врај. Они су пропали, л нико за њетх шппв леће запитатн. На утоцп улица Сврдика н Трговсже у булевар Дундуков валазл се чуввча палата Фемикс. Пред њом је сдвграна чувона погибија солунских четника Бкло је седам \фтоих. Најживљи и назвврапокиуи цегатар Софнје био је иајкрвавије разбо^иште македанокнх фракција. Да се авде ралвнјо толика барба, било је могућно само зато пгго је иза аве кооператнвие палате лвгло зликоваша. Иза саме палате валаве ое дзе мранне, прљаве, увучеие и несгравллне улш!в: улнца Марица л улица Ардо. У тој последњој налази се бпоокоп Ардо пце се окЈ-лља спецдјална публнка. У том бносксоту лвгу се завере, колнко у њему толнко н у низу ћумеза у том ћороокаку. Тп ћумези су прљави, јаднл, мрачни н гадни, алн су леобннно жнви. Ту владају македанско својзоде» плаћајући нића II самивлалшши кафала Ванчинл су поворвин. ци. Низ ових малик ћумвза, нвнравнлно разврстанлх дуж кривудаве улице, акупља се ако једног чуво,ног македоноваг рестараиа, Италије, у коме ое праве планови завора и у комо се држн цоо магалнн оруауа за атентаторе. У овај крај пв долази ко гаије члан комвтета Ванчнног. Свако друго лнце оматрају за пшијуна и иралтко са њнм решавају. Биосжоп Ардо даје само Јвзнво крнминалне фнлмове, што претсташл>а једау значајтгу школу за будућо атвнтаторе. У подру^гу биоокопа, прича се, налазе се често лошевп, опакажезга, без главо, да им ннко ле бн злао лме. Поред рестарана Италије налази •0 коцкаршша Панах (сед звћ затварена) гдв су < војводо » међусобом, са револвертша па отолу. играли >шмвн де фвр». ПолнпиЈа у овај краЈ не долази. Она неће да буде сввд^к. Пуцњови одјекују, али ће ое добар жаидарм пз булевара Дувдуков правнти да вије чуо, или: то је било сааш стакло које се разбнло.. пукао пнеуматик па аутомобилу... И. ово је опет у реду. Не марп пгго с®и леапевн миршпу на арспннк, а из утробе ваде се метковн. А«о •1ражига следока, не иалазиш. Ово Јв све једпа | мистериЈа.

ЖЕНЕ У УСТАНОВАМА ВОЈНОГ КОМЕСАРИЈАТА СССР. Лондон, 23. марта. — Према и«формацијама московског дописника ДЕЈЛИ ХРОНИКЛ запослено је у фабрикама Војног комесаријата С. с. с. р. укупнс око 800X100 радница. У војно-хемиским устаноеама раде 10.700 жена, а у машинским радионицама око 54.000. Осим пешадијских школа са 200 000 жена-војнина, има за сада само један коњички одред са 4.300 жена. Према већ раније објављеном плану <;милитаризираће се» сеега око пет милиона жена-грађанка Савеза социалистичких совјетских република ХАПШЕЊЕ ПРОФЕСОРА У МОСКВИ Бврлнн, 23 марта. — После хапшења универзитетских професора у Кијеву и Харксву, под оптужбом да су спремали «контра-револуцију», сада је поново ухапшено шест професора московсксг университета. Они су оптужени за одржавање веза са протизбољшевичким агентима, који су радили у Комесаријату саобраНаја у Москви и спремали су штрајк радника Имена ухапшених нису саспштена. ПОКУШАЈ ГРУПЕ РУСКНХ СЕЉАКА ДА ПРЕЂУ НА РУМУНСКУ ТЕРИТОРИЈУ Киншпњвв, 24. марта — Жандармерисна станица у вароши Оргејевс добила је извештај од пограничне чете да је близу села Резкни, на обали реке Днестар, једна група руских сељака покушала да пређе на румунску територију. Сељаци су се возили чамцима. Тс су били стг-новници совјетског села Рибница. Бољшеаичка стража приметила је бегунце и пуцала у правцу оеих чамаца, на којима се укупно возило двадесет породица. Већина је погинула, и самс неколико њих се спасло и дохватило румунсне обале. ШВАЈЦАРСКИ нАСЕЉЕНИЦИ БЕЖЕ ИЗ РУСИЈЕ Париз, 21 марта. — Према једној вести агенције Радио 1«з* Москве, швајцарски насељеници у Русији обратили су се, по угледу на немачке сељаке, руској влади с молбом да им се изда пасош да се могу исе-

лити. ВеКина швајцарских саљака била је смештена на Кавказу. Прошле године иселило се 76 швајцарских породица у Канаду, а ове године тражило је своје пасоше прено 200 псродица. (Време) 1683 ЛИЦА ОСУЂЕНА НА СМРТ Берлин. 24 марта. — ДАЈЧЕ ТАГЕСЦАЈТУНГ доноси вест из Москве да је врховни суд украјинских совјета у Харкову у току месеца фебруара озе године осудис на смрт 1683 лица. ВеНином су осуђени политички кривци, нарочито сељаци који су се успротивили совјетским властима приликом спровсђења колективизације. 80 од.сто смртних пресуда оснажено је. (Време)

Измена Закона о банској управи На предлог г Претсздника Минпстарског савета н Мшшсгра унутрашших тгослова, измељен је нарк-раф 26. Закона о банској упграви. ио којој сг лзмвни повећава броЈ чланова у баиским већима. (А. А.)

Код. кише вегра и снега N I V Е А-С К Е М Е Ветар в невреме. зпма н влага Јузнмају стално ВашоЈ кожн поребне хран.гнве састојке н тн•1е убрзавају прерано борање лица ^Зашој кожн греба свежег вазлуха н М1уеа-Сгегпе бранн од ;ваког нено пољног утннаја вреиена Само №уеа* Сгете садржи кожној масти сродног еуцерита, на чему се освнва и .ена је [ннетвена делатност Она чува љежна ожна станнчја од сушења те пречи гварање набора Кутнје по 3.- 5.. 10,- Н 22.— днн Тубе по 9.- и 14.. дпнара. »ставља ннкаквог сјаја. - Ве!ег5Јог( <5 Со (1. 5 о. I.

Марнбор. Мељскл песта Пв

Пред коигрес градова у Београду За конгрес Савеза градова Краљевнне Југославнје. којн по чнње у суботу, 29. о. м. у одборској оалн Београдске општнне. прнјавнло се преко осамдеоет делегата из седамдесет н некоднко градова. Конгрес ће радпТН у суботу н недељу пре подне н поред другнх ннтерннх пнтања решаваће о лриступу у Савез словенскнх градова. По свршетку дневног реда на конгресу ће се одржатн пшз комуналнпх предавања. И првн н другп дан конгреса, а верк>ватно и трећн, гостп ће поподне проводптп у разгледању Београда н околине', нарочшо рагннх ошптннокнх установа. Прплнком Јадетреса бнће отворена изложба планова града Београда као и планова других градова.

Воршш®

Карактерологија јв јвдна нова. у ствари обновљена, реформирана наука, од које милмони људи, нарочито у Немачкој и Француској, очекују кључ животне среће и успеха Уистини нема можда питања које би имало више дражи У сеги и ноје би човеку више обеИало у животу, него што је питање,- «Какву ћуд и какав карактер носи у себи наш оближњн; шта од њега можемо очекивати, а шта не?» Предавач истиче да је веН Фр НИЧЕ дао основну формулу карактеролошног метода у посматрању човека. Ми процењујемо човека карактеролошки онда, кад не узимамо дела и појаве људског живота саме за се као тзкве, већ ако увек имамо у виду свпу личност и посебно значење а о-днос тога дела према целој личности и њеном типу. Од чина идемо до учинител>а, од идеала до онога коме ТРЕБА управо такав и такав идеал. од сваког начина мишљења и процењивања до оне основне потребе, којом су та мишљења диригована. У најновијв доба Лудвиг КЛАГЕС и Емил УТИЦ створили су системат- : ску науку нарактерологије, е после | њих дошао је велики талас карактеролошких испитивања, напослетку и ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОМ мвтодом (Роберт САНДЕК). На западу Европв псрастао је данас интерес за карантерологију онако нао некад за Фрајдову психоанализу. Није ни чудо што је интерес за карактерологију олико порастао. Треба да се научно реши пита. ње и фредности физиогномике, »иромантије, графологије и графомантије, т. ј. мишљења, да се по извесн<м знацима може тачно прореНи не само карактер него и будућност чове. ка. Требало је раскрстити са безгројним варалицама и шарлатанима који тобоже погађају карактер и судбину из неких споредних и случајних знанова. Модерна карактерологија пре сзега испитује ЛИЧНОСТИ И ТИПОВЕ човечије Она, на неки начин, ДЕМАСКИРА човека. Тражи право и најдубље чисто личне МОТИВЕ рада људскога. У томе она личи уметности најгенијалнијих уметника (као н. пр. Шекспира, Толстоја и др.), ноји су несвесно, инстиктивно, то исто чинили, т.ј. својим лицима «скидали маску« — чзсто на ужас и запрепашћење гледалаца. Као сретство служе сви они спољашњи знаци а у којима се одаје прааа унутрашњост човекова: Лице, са својом цалом конструн. цијом и индуивидуалним цртама, руке са својим облицима и гестовима, и најзад читаво тело и, особито, међусобна сразмера и пропорција појединих делова тела, главе, руку, ногу и трупа. Затим, после те науке о физиогмици» човека, долазе у обзир цруги индиректни знаци. као рунопис (графолошка карактерологија), глас, ход и уопште покрети читазог тела. «Нема једног геста, једне ре. чи или јадног пскрета, из ког се не би огледалз бар која страна карантера» тврди Клегес. Недгвно је изазвао велику сензацију немачки научник КРЕЧМЕР својом теоријом о односу између телесне организације и нарактера Цело телз одаје тип једног нзраг тера, тврди Кречмер Даље тврд:; исти научннк, да свака врста теле. снв организације човека показује склоност извесној врсти душевне болести. Ово епохално отнриђе, да се људски типови каргктеришу и по својој наклоности извесним психозама и неурозама наслутио је веђ раније и генијални песнин психолсг ДостоЈ"евски (н. пр. у Двојникуз, «Бесовима и др.) Примера ради наводимо Кречмеров «атлетсни тип» човека ноји има особито јако развијене екстремитете (акромегалија), и врло је често криминално диспониран. Велики број зликоваца, и то опасних, ренрутује се из свога анатомског типа. Други јв тнп >пикникер» (што значи вдебели*), гдв су удов и несоазмерно слабо развијени према маси трупа и са врло обимним шупљинама трупа (трбух). Прсти нао слепљени, покређу се у овога типа заједно. Тај тип нипошто не мора да буде инбрериоран; има и генија међу њоима. Интересантна је подела на циклотиме и схизотиме: Циквотим је тип жив, лаган, онретан и практичан, не дубсн; схизотим је немиран, неконцентрисан, идвалиста, туђ свету. Између њих рвкрутују се често стварзоци, таленти и генији. Од ссвлх делова тела лице и об-

лик главе карактеролоижи су најзначајнији. Форма лобање је значајна за интелентуа;же способности, средње лице је седиште израза афективности (весео, мрк, дрзан израз лица), док је доње лице израз активности. Форма браде и вилица одаје онергију и вољу чсвека. Уопште св може казати, да се на т. зв. изразитим лицима, са великим носом, оштрим прсфилима душевна стања огледају далено јаче него на лицима са малим носом, са «улегнутим профилом,» где Ј 'е много теже уочити психичие и нарактерне црте. На јагодицама и око уста има неколино муснула који могу у безброј комб^жација да изразе разна душеена стања Анализа тих мускулних трзаја и покрета открива интересантне детаље, који досад нису још до8ољно простудирани. Тако на пр. смех, при коме се помичу само мускули око уста, без помицања мускула под очима, чини т. зв. лажни, марнирани, неискрени смех. Прави, истински смех је око очију, а не само око уста! Разни типови руку важни су такође карактеролошки, али је та важност често прецењивана. Има рука атлетска (са кратким широким прстима), ористократска, танна, покретна и нервозна, загтим инфантилна («зечЈ 'а») рука и «рука пикнина». Сама рука није довољна за сдређивање нарантера и типа. Ту предавач износи предрасуде и празнсверице у погледу појединих делсва и облина руке. Набсри на руци којима многи ахиромгнти» приписују велико значење. по резултатима научне нарактерологије, безначајни су. Брутални и нежни карантери могу се огледати и У форми руке, али при коначном сдређивању човека треба гледати на укупне телесне особине. Тек целокупна слика даје пун израз нарактера. Такође су претерани занључци из рунсписа (графолошка карактерслогија). Графологија јест науна (данас чак и експериментална, Роберт Сауден!) али је главни и позитивни резултат њезин у томе, да може утврдити идентичност и поренло рунописа Колико се може у погледу психе и нарантера закључивати, у том се модерни научни графолози јако раз**лазе. Био је учињен један интересантан покушај; четворици најбол»их графолога био је дат рукопис једног човека, да впогоде* и одреде њвгов тип и карактер. Њихови налази диамвтрално су се међусобно разлиновали. Из тога можемо псновно изввсти закључак: не само из је.цне врсте, знакова; из свих елечената и свих врста спољашних знакова можемо закључиеати карактер чоеенз. То би био општи резултат карактерслогије као науке. Тај резултат досад није велики, али треба уважити, да су први строго научни почеци карактерологије тек недавног датума. Има тек неколико деценија кано се тачно проучава веза између телесних и душевних особина. Науна се управо тиме и разлкнујв од псершног шарлатгнства и спсењивања света. што она признајв шта зна а шта још не зна. Они који тврде, да много више знају од дссадашње научне нарантерс-логије закључује предавач — свесно или несносно хође да обмгњују.

Ко болу;е од гихта и реуматизма само му је Тогал аомогао Г-ђа Пронош, оулруга днректора средње пгколе у Б. пнше: Већ годннама болујем од гихта. Овн боловн су билн тако јакп ове зиме, да ннсам могла напустнтн собу неколико недеља. Нн један лек ннје бно у стању да ме спасе од нзванредно јакнх болова. једнло је Тогал одмах дејствовао као чудо. Не само да су болови одмах попустнлн н нресталн него могу већ сада врло добро е лако покрегатн са ногама н рукома. Збнља морам да кажем да је Тогал изврсган лек! — Тогат одстрањује на природан начнл нз тела предмете којп проузрокују болестн н делују тиме днректло на корен болестн. Тогал таблете лече радвкално гпхт, реуму, ншнас, грппу, болеотн од назеба, нервне болове као н главобољу. Зајемчује се. да Тогал одмах делује н да је потпјупо нешкодљнв. Тогал је помогао н у случајевнма застарелостн, где су остала сретства бнла без дејства. И Вао ће Тогал свакако олмах нзлечитп. Једна пробв уверава! Тогал таблето добнја се у свнма апотекама. ј Нема бољег лека! Кад нису на случај| но на лагеру могу се одмах добаангн. Цела днн. 31.