Време, 26. 03. 1930., стр. 4

Стоан^^

Средл. март 1ПЧС

Г. Милорад Богдановић Хјзажи да га г. др. Милослав Стојадиновић изведе пред суд

У место одговора

Ш вапгго је потребна ресфтаЈШпапп)а аашвга др\ипв& н ворвнзта измела санх досадалш>их ннсппуццја н аззоса? У В0305 јутослгевасовој држазз \ш ћемо ое наћн ва веллком гробљу варода, ва р>*швшшама н згарншту н опо иало твковава ксдаиа смо раополагалн. Н« аазаравајмо себе готнм вала ма н нлузнјзда! Мн смо нзгубллн н упроаасти сае н тек кз згарнпгга н папела, као феннкс нмахго да днжемо новн жпвот. Према томв питање консолидоеања социјално-лолитичких односа у нашој држави лојавлује се не иао проблем индивидуа, партија или појгдиних друштвених класа, веп нао опил-и и иајвећи национални проблем иоји никада до дзнас у овом обиму није занимао наш свет У томе је, неоспорно, велнка тешкоћа. но астовремепо н пупа залога, да ћомо у решаваљу тнзс крутшнх пптања свн узети подједнаво н жнвог учепгћа. Наша трагезнја н е5а1гуапц?а преео Албаннје поваоале су сву величину Срскжог народа, самопрегор^вање н херојство духа, алз се нстовремено отерп.тв н стразовнта мн»ернја његовог чнновннпггва н бесмнслаца многнх др\~штвантп уставоваи Опнј^нн првпм велнкпм победама на бојном пољу, а уз то увученн у вонн рат протнв централнкх снла, мн кнсмо реформнсалн српско друштво ствараљем једног новог унутарњег сташа. ннтн смо отклопн-ти сопнјално-п о.тптнчка зла која бејаху тако очнгледна. Докле су вдвалвств ужнвалн ва лаворнкама српскнх победа, људн од праетнчнога духа, шпекулантн н непопп^њаковнћн задоволлвалн су овоје себнчне прохтеве, у ружном уворењу као да Је ваанја створена њкх радн. У првнц дднкма после победе настало је утркнвање аа карпоере, неваслужеве клаое и лаферацнје! 11аш друпггвенн жнвот добно је обваежје обнчног материјалззма, пред којни& су падалв све вдеје н снн узвншенн погледн. Штреберска омладина у масн почпње аоављо да се нптересује за чнноввнчком хнјерархнјом, за партцјскн жнвот, у каме је служнла лнчностнма а не начелнма, н з^ све ано што обећаваше лнчне корпстн. И цео овај рђавн друштвенн снетем прнхртпно се је тако вешто, жизо, оа чак н успевао у једном веднком народу, којн је понпкао у борбн за право н правду, у народу кспн је Дао Карађорђа н мнопе друге узор велнкане?! На реду је да озбнљно н вскрево прнзаамо трулеж нашега друпггва а да нз тога нзвучемо једнно правалве совсесвенпе за ново реформнеање друшгва. У обновљеној држави мсра да се приступи коренитој измени свега, а у овим моМентима измени нас самих. М н не моаемо н несмемо остатн ■отн н да У времену, које све мења, аадрхимо старе н преасгзеле погледе ва 23ЕЖ н свет, а спецнјално на реорганнзацнју и препорођај нашега друпггва, Упамтнмо всторнјску истнну: да ратовн многе народе упропапЉују а држазе брншу са лвда земље, докле поједннн народн после рата излазе ој&чанн ако покажу унутарњу опособвост за новп жнвот^ За нас постојн озбнлаа опасност т се у овнм исторнјсјснм даннма не изгубнмо н не схватнмо саз зна чај времена н дужноогн које оно вамеће. 1*0 очнгледно показује рад вапгах л>удн. њнхова нвмарвост н надифе?>ентност према овему То пољазује ланштво адеја, неозбил.ност ангнја, погрешан рад напгнх омладннапа н једном речју цео овај свет погледа којн дапас одлучује наше држање! У нама је, н поред свнх губнтага, још доста стваралачке слаге, снаге која треба само да се паметно пласнра, те да на згарнпггу скоре српоке прошлостн стеорн једну нову препорођену. државу воја бн у недугом времену залечнла све ране. Нама треба опвлно да лебдн пред отама в&тнжа будућност н зато не смемо да аажмуримо пред акцпјама ћ задашгма којн једино воде циљу^ После рата настаће највећа економска кутгурна утакмица нзмеђу новнх држава. Онај ко буде у првим данима рззвио нашу делатност, имаИе и нзјвеНе успехе! И ко да решн читав овај сплет тешгпх н комплжовалнх питааа?! Мн сми У колечггнвној, братокој зајвднипи. у преданом н одушевљевом раду, У љубави ка својој напакеној нацији и у гвозденој, несаломливој вол>и и уверењу да као велики народ морамо живети! Нашн омладтшцн, којн певајју пееме лепом пебесном своду и л»уба ви, клн ое одају обичном епнкурејетву живота, влн покуњенттх глава варнчу аа нзгубл»ечом државом. его једно ватнко н цдеално поље рада за њих. Неза стану у претстојеђттм тештсим часовима ва прво место н пека буду искрене вође свога иваче велнког аарода.

За нас Орбе* настуггало је време када свакн мора овојнм ицдивадуалним н еопнјалним акцпјамз да опраада право на вншу егопстенпн- I ју човека н да себе свесно ставн у олужбу вародннх идеала! IV Докле се је српсни народ после својих велиних победа препорођавао и добијао јачега полета и снзге за нове задатке блиске будућмости, дотле су се његови полнтички прет. ставници дагенерисали и одрођгвали од свега онога што чини српску душу узвишеном. Ето тако смо требали да уђемо у царство вове слободе. пове препорођене државе, у велииу Југославкју... Мн прежнзл>ујемо јесиу веома озбнљну крпзу коју можвмо отклоннти само свесннм прибирањем заосталнх иароднпх спага п ноапм акцпјама ндеалпог уређења државе, које гарантују свгуран успех. Наш свет треба да будо свестан инсоке улоге, да ми у овим епохалним данима ствграмо историју нашег народа и да као такви имамо да примимо пуну одговорност пред будућим нараштајима. За разлнку од мпогих другпх парода који су се препорођз-валн тошкпм ударнма споља, наш препоро' има да се пзврпш пзпутра — за нас н кр>з нас. Ми нисмо доживели ни Јену ни Седан. Наш пораз није кукавички, није капитулација, а најмање морални слом. Српсни неуспех је истовремено и легендарни успех, тркјумф узвишене и прзведне борбе народа и као таиав најјача залога за сваки поепорођај и стварањв нове држаее. Ми имамо, данле, зз разлнку од других, у својој погибији мор>не снаге а то је најеека добит. Као демократски народ мл неонамо за )еану нсторијслу класу: у нас нема племства и зласника са неогрениченим правима. Огуда у формирању будуће државе нећемо нмати борбу о тешкоће око подеое властн н права па мање државнце н кнежеве као пгго је то нсмачкн народ нмао. Постојеће партијскв иорупције, штреберство поједннапа н несолпдност друпггвенкх однооа уоппгге, разбиће се о талас новог народног демократског покрета и духовног групнсања н тако ћвмо у братској заједници оа Хрватнли н Словенонма, паралвсатн све штетне утнцаје и лако створнти нови жнвот. Српскн је народ од вајкада имао Да ое борн са пајвећнм тешкоћама у стварању сво)е незавноностн. Његова је историја ислисана краљу велииих мученика који кроз читава столећа имсу знали низашта друго до ли »а страдање и бол. Жалећи саоју иропаст, алд н прожети вером у васкрс нове државе, Срби су далн народну повзију, која гао бвоер и најузвншеннја манифестмЈија душе заднвљује пео свет. П<хд Карађорђем н у овојој ноннјој всторнјн народ је показао вадчовечне напоре. пожртвовање н патрнотнзам у најадваланјој формн. Када су се сан грабилн за пггуле, положаје н иаграде, када смо нзводнли најнепоштеиије радње и спекулисали чак н са својнм светињама, овај велики народ задовољавао се сиромним живстом увен готов Да и надаље својим грудима брани националку слободу. Мн смо се у току времена взгубалн и одроднлн од њега, посталн вајсуровнјн матернјалисте н натазимо се у стању декаденције, докле ои, увек велнки аарод, благодарекн вишнм унутарњнм г.валитетима. покааује и на дал>е несум.-вввн прогрео духа. Попгго је немогуће да наступн прво; да ое народ поччннн н као роб прнђе к нама, то мора б!гги друго: да се ми осввсткмо н бозусловво праближимо Њвму. До г _ад а )е српсии народ служио нас, у будућв треба да буде обратно: да ми служиш) народ. јер смо из њега поникли и без њега небисмо били ништаЈ То је наЈприролин Је к Једннн пут са девизом: натраг ка народу од чије смо се ввлвке душе тако удаљили н само вато посталн обичан пнгмејн. Нека би Српски Народ. ношеи на »филима свога великог генија, пребродио срекно и ову грозну кризу и на гранитној стени своје прошлости подигао нову зграду будућности, веадо уједињених Срба, Хрвата и Словенаца Друга књига, која садржи јавно предавање о југословенском понрету, одржаном на Југословенсиом збору у Женееи 25. маја 1917. године иницијатиаом Српсио-хразтскословеначног друштва »Вила», штампана је о трошну наших омладииаца Цео смисао њен изражеи је у следећој резолуцији: «Прожета једнно ндеалпим обзнркма према своме херојском вароду а узнмајућн у обзвр нсторнјске моменте, у .којима ће пасти есохалне одлуке ва стварање потпуно новнх н вдргшшјих гурт пгш у Р .и ју>пи —

Југословепска омладнпа сакупљена на свомо збору у Жонови 36. маја 1017. годпне налази за неопходно нужно, да паш народ у још јачој мери нстакпе своје спољне н улутарње нацаопалне захтеве п да на тћј пач1ш омогућн брже н сагурније роализовање астнх. Како Се у овом значајном вромену нддпајају две маркантне топденцпје у жнвоту парода: 1) стварање нацноналпвх држава па принцкпу политичке незавноностн н пупе слободе свакога народа да се сам опредељутје у своме упутрњем г^ду, 2) демоврати»нрање држава н свкх установа, као јаднна валога за шпрн културнн жнвот и поднзање ратом ШПТећеввх народа. и каио обе поменуте тенденције чине суштину попитине наших савезнима и битну разлику између оеих и централних сила, то и Југооловени, воДв1>н рачуна о овему томе траже: I. новависну к потитнчки нотпупо олободну државно-пацполалну заједнапу, са граннцама које обухаатају апа н оамо јутословенска плвмена — апелузући аа све кулгурне пароде свега, да ове праведне захтеве 12,ООО.ОоО потлачепвх н расжомаланнх Јутословена; Срба, Хрвата н Словенапа, првзнају као захтове, којн: а) одговарају постављеинм пр;шпншгма наше савезпкчпе борбе и б) којн воде срећн, напретку и обеобеђују мнран лиаот свнх народа у Европи,

II. пуну једнакост, слободу и савремево демократазнрање устапова у својој новоЈ државп. Југословенска омладина изјављује свечано: да Не се борити до краја иако за остварење саога великог идеала националне заједнице — коју очекује једино од победе и триумфа орпског и савезннчког оружја, ио тако всто н за огварање једаог ицоалног соци>алног стања у овојој вемљн, у комо ће Срби, Хрватн н Словеаци ужизатн нсгге слободе и сва остала грађанска права. Опа налази, да је сав наш народ у овоме ослободалачком рату подпео сразмерпо вшпе жртава по оотал п зараћечи народи н зв то тражи: прдкупљање н окономију н кориспу примену енергнје н д>"ха мало заосталпх живкх снага, а на пачнн пгго све паше акцнје нмају да се упуте у правцу стварања ново жељеног демократоког стања, у коме бн, у братокој заједпицн рада, Југословепи створалн највпше уолова за слободан живот, прогрес н вултурну утавмнцу са другим кародкма. Омладвва при крају апелује на патрнотнзам наших јавних радинка а нарочпто југословенове омладине у ошпте и нада се, да ће се што снорије оживети у најјачој мери неговати нулт велине унутдрње и демократске заједнице, несумњајући у ново политичко саеремено оријемтисање нација као једиив залоге за свани даљи преоорођај, ДР. МИЛОСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ (Наставак у сутратпњвм броју)

Зашто г. Стојадиновић не одговара на оптужбе?!

Г. Милослав Стојадиновић се прави невешт, да не иажемо луд. Против њега су обелодан>ене тешке оптужбе, заснован,- на чињеницама и доказима. Те аггтужбе прочитале су стотинв хиљада писманих и нормално мислећих људи. Целокупнз јавност у нашој земљи дубоко је уста. ласана нечувеним открићима о његовој личности, о његовом дефвтмзму и аутидржавном раду у Швајцарокој. Од пре неиолико дана ње. гов олучај је постао највећа сензација и цео свет са појмљивим нвстрпљењем очекује, шта Не он предузети да побије страховите оптужбв. изнета прот»в њега и да ооере љагу која је бзчена на његово име, његову личност и његов рад. А он, у место одговора, уместо г.обијан»а факзта, уместо логичне одбране, уместо тужба редовном суду, где уосталом ино може потражити заштите и сатисфакције, где се још једино може надати рехабилитацији — прелази прено свегз, не покушава уопште да се брани и да оповргава оптужбе. већ прибегава једном скроз провидном и врло наивном маневру да цело ово питање пренесе на други терен, и да у место одговара на фатна која га тешко терете, изазове бесплодну и излишну дискусију о проблемима. који сада не само што нису актуелни, већ и немају никакве везе са овим нонкретним случајем Ја нећу г. Стојадиновићу пружити то задовољство да о њиме деба тујем о овим данас нимаж) актуелним пнтањима. Његов проблем јв много простији. него што се он тру ди да га принаже Далеко је он био од сеане политичне идеологнје, кад је у Швајцарсној игтампао памфлгте у нојима је диаљачки напаиао српску владу и српсми режим, оно кога је тада био окупљен цео срп скн народ и од кога су чекали ослобођење не само Срби него и сви Југословени уопигге. Може он да. нас после читаве једне и по деценије, причати и наводнти ко}ешта. Остаје факат, страшан и неумољив, ноји се ничим не може оспорити, ко>и и он сам сеојим многобројним наводима само потврћује да је он штампао списе, у иојима је у најтежа ратна времена 1917. године нападао онај исти режим, који је прет. стављао и водио мученичну Србију у изгнанству, онај и сти режим који је спремио и организовао нашу херојску војску, водио је сввтлим путовима славе и искушења и довео је. уз припомоћ и потпору Са. везника, до величанственог победничког триумфа, »фунисаног ослобођењем и уједињењем нашег народа. Борнги се против тога режи. ма значило је у оно ратно доба бити веленздајник и дефетиста, и сви ми, који смо сазременици и саучесници У тим епохалним догађајима па»гтимо врло добро, кано су третирани и кажњавани они, који оу као г. Стојздиновић водили антндржавну политину, а били случзјно у домаша. ју власти. Слнчна судбина извесно не би ни г, Стојадиноеића мимоишла. да је он, уместо нз Швајцарсне, нешто са Крфа, из Солуна или из нене савезничне земље нападао онако бесомучно и взрварски на рад нзше владе и на наш режим уоште. Али, он се заилонио за неутрзлност Швајцарсне — и данас после 13 година усуђује се чзн да нам се приказује као неки »видовнти пророк» који је тобоже предвиђао слом партизанства и политичкнх странака.

Бедан је и слаб и врло провидан тај његов изговор! Друге су билг прилике онда, а друге данас. Није онда, у изгнанству, за вроие рата, било нииакве политике, нинаивог партизанства. Велики и тешни рат водио је цео народ. једнодушан до последњег човека преко своје владе и сеога парламента, који су уживали пуио и неограничено поверење не само Краља и целог српсног народа, него и свнх Југослсве на и свих Савезнина И но је тада био против те владе и тога парламента, и ко се против њих борио онако дрско и цинички, као г. Стојаднновић, тај се борио и против опште југословенске ствари и против савезника^ тај се борио и против ослобођења и уједињења нашег народа. Наша влада на Крфу била је носилац и претставнии наше националне политнне, и као таква била је призната звзнично од целог срп ског и југословенсног нзрода, од свих наших савезнниа у рзту, па чак и од наших непријатеља — само не од велиног «пророка» г. Стојаднновића. Он је још онда »предвиђао» да ће доћи слом политичннх страиана, па наравно није хтео своју «високу личност» да потчини тој влади и томе њему мрском и од. вратном режиму*. Свакако нз тих побуда није хтео да се одазове нн позиву војних власти, те је вођен у спнску војних ратних бегунаца, као игго је то непобитно утврдио тадашњи нзш војни делегат у Швајцарској пуковнии г, Петар Јуришић. Г. Стојадиновнћ, који је 1917. године писао: «Сунце слободв рађа св у републикансној Женеви нзговештавајући српској раси боље дане», и који је тада тврдио »народно једин ство спровешће се споља илн изнутра*. санкцијом других велнких држава или општом рееолуцијем народа», данас, када се ова његова прижељкивања, захваљујући мудрости нашег тадашњег режима и величанственим подвнзима нг*ие војске нису остварили, понушава на један цинички на*#*н да иснористи и садашњу ситуацију. У томе циљу он са њему својственом безобз^рношћу наводи неке своје списе и идеје које тада нису бил е само његове, већ чнтаве једне групе људи ноја је, уместо да иде на бојно поље, где је било места сеима чесгнтим и испразним Србнма, нашла за «згодније» да у заветрини Швајцароке, непозвано и штегно по националне интересе, расггрзвља питање организације наше будуће државе. Онда је требало бити човен и борити се, с пушном у руци за слободу и уједињење народа, а не бнт и кука. вица и војни бегунац, па седети у једној неутралној з-мљи и пксати дефетистнчкв брошуре Уосталом, наш уважени историн' и редоеан члан Академије науна г. Јоеан Томић лепо је наслинао све т» швајцарсне »патриоте» а нарочнто г Стојадиновића у својој врло објвктивној књизи «Југославија у еми. грацији*. У канвим је односима бко тада г. Стојадииовић са нашим властима види се јасно из неких пасуса његове књиге »Народ и оли Г архија» које он наравно нијв споменуо. Зато ћу ја навести те ставове у нојима он сам говори о своме случају и из иојнх се о^м-ледно види да је он тада од наших власти третирзн иао дефвтиота и антндржавни Ево његових властитих речи: «На захтев женеасне котернје српска влада је

забранила да ми се издаЈв плата са мотивацијом, да ое не може толерирати опозиција њеној политици.» Даљв: »У Жоневи ое једном отуденту одузнма стипендија зато. што је поздравио русну револуцију., аатим: «Свуда се чујв негодовоњв и јаук а од најпоипвнијнх Срба праве силом дезертери и надајници своје земље. Донле Немци у Швајцарској стварају чан и организацију дезвртера, полазећи од уверења да војник ноји не нористи сеојој земљи не сме доћи у положај упућенооти на службу противиину. дотле се у нао од испрааних грађаиа силом отварају дезертери, а од правих дезертара националне величине.» (Народ и олигархија стр. 35) Штета заиста што и наша влада није тада у Швајцарсној створила једну организацију дезертера, иојој би г. Стојадиновић био на челу. Може данас г. Стојадиноемћ лричати, што му драго. Сви ми, који смо претурнли преко глаае ввликн рат, памтимо још добро, како се и нод нас и код Саеезнина поступало са људима, ној'и су као г. Стојади. новић побуњивали народ протнв државе и режима. Али њему је тада било главно да се ' у неутралној Швајцарској прикрије и сачува сзој сдрагоценн живот*, да би се данас, пссле једне и по деценије, над још врућим костурницама стотине хиљада наших јунана, кочоперио и испрсивао као нени «југословенски пророн» и Да би се данас са свога еисоног положаја, на који се испео читавим једним сплетом обманв» превара и блефова, ругао и церио онима ноји нису као он избегли своје војне и рагне обавезе, већ оу са највећим пожртвовањем дали све, што су могли и имали дати. за ослобођење и уједињење народно. Насупрот њиховим велнким и осведоченим жртвама, ои се данао примазује као -већи родољуб* и «заслужнији национални радник» ( чан и као неки «преггеча» и »пророк» онога, што је дошло ради што боље организације и консолидовања наше нове државе. Већи цинизам заиста се не може замислити? Толино сам сматрао за потребно да се задржнм на покушају г. Стојадиновића, да цело ово пнтање скрене са правог пута и да одврати пажњу од главне ствари. Али, вара се он, аио мисли да ће у томв успе. ти Не тнчу се нас његови опнон, и његове швајцарскв »полнтичке теорије». Неће ои нас збуннтн гомнлама систематски и намерно поређаних цнтата из саојих говора и брошура Ја сам навео само неколико цитата. и то потпуно верно и аутеитично, за што сносим сау моралну одговсрност, и њима је несумњиво утврћен његов дефетистички и антидржавни рад у Швајцарсној. Нови цитати и нове фразе не могу ниуколико ублажнти страховиту истину и тежину онога, што сам ја навео из његове брошуре сНарод и олигархија», а чиме је јасно доказано, да је он на најдивљачкији начин нападао владу и режим, клеве ветао цело наше друштво и убијао углед наше државе и нашег народа пред савезницима, служећи тиме посредно и интересима нашнх непријатеља. И сами његови цитатн допуњују у многоме слнку његова разорна и дефетистичког рада у Швајцарској. Али. да се вратнмо на главну ствар, од које г. Стојадиновић бежи нао ђаво од црста, и коју уопште не покмње у својим одговоримз. Далено од сване помнсли и намере да полемишем са г. Стојадиновићем, ја сзм у ннтересу морала, друштва и држаае покренуо питање школских и моралних квалификација једнога човека, кој"н је по свему, игго се о њему зна и што је сад и *•«њеницама утврђено, дисквалифинован за положај, на номе се данас налази Иано је то већ и ерапцима по крововима јасно, ја сам циннчинм избегавањем г Стојадиновића, приморан да још }едном розимирам сва фанта и све оптужбе које сам о њему изнео и да га још једном, последњи пут, позоаем да на њнх одговори или да ме тужи суду, где ће се непобитно утврдкти да }е све то апсолутна исгина од аз до ижице. 1) Г. Стојадиновић )ош није сдговорио, како се и са нојом свршеном школом уписао на Лозански университет. Он нам није објаснио, ноја су му то донумекта пропала при бомбардовању Београда, што је ректор Лозанског университета Морис Милју забележио на његову дссијеу. Очевидно Ј*е да то морају бити друга документа, а не занатска школа у Крагујевцу, и не Политехнички инстнтут у Берлину, јер се пре свега са тим шнолама не бн могао улисати редовно на Лозански университет, а још мање би му призналм ма ноји семестар на оскову тих школа. Он се могао редсвно упксати само тано, ано је поднео уверење да је свршио <атуру, а семестри су му могли бнти прнзнати само тано, ако је поднео уверење да је сершио нени факултет. Како се из признања г. Стојад^овића видн, да он нема ниЈвдан разред гимназнјв, Јаснс

је да, да а:чо је ои поднео озаква уверања, оиа морвју оитн фалсифинатн. Како смо поузд».о извештени, да Лозаиски уиивсрсвтет не признаје ни занатоку школу у Крагујевцу ии Полнтехнични иистнтут у Берлнну за упис на Университот и за признање соместара остај^ да верујемо, да јв г. Стојад»#к)виН обмануо ректсрат Лозгнског унуверснтета, и да према то»ле и његова дскторска диплома нијв редовиим н закснскнм путем добмвив. 2) Г. Стојадуиовић не одгсвара, зашто је у своме сСлужСеном Листу» нао начелник Министарства социјалне политике написао да је свршио »средњу шнолу у Крагујевцу», кад нека нијвдан разред гимназије, а као средња шнола код нас се само смвтра гимназија. Занатсна шнола, ноју је ои учио у Крагујевцу, инти ое сматрала нити се сматра иао ссредња шнолаз, а о њом се још иино иије мсгао уписати ии на наш, а најмање на Лоаански унизерснтет. Такође, г. Стојадиновнћ нам ннје одгоесрио, зашто је у своме сСлужбеном Листу» иазиачио да је био синжењер у Општинн београдс«ој», над он врло добро зна да он нити је ннжењер, инти уопште има право иа ту тнтулу са сеојим мајсторским квалификацијама. Ои нам такође дугује објашњење зашто се као инжењер потпиоивао и на саојим списима у Швајцарској. 3) Г. Стојадиновић нам нијв објаоиио, како је обмануо г. Шалома Русоа да му изда уверење како је он (г. Стојадиновнћ) био синжењер Општине београдскв од 1816 до 1919 године, кад он није никада био инжењер и кад је чак од 1917 до 1919 године вођеи у списку војних ратиих багунаца. 4) Г. Стојадииовић нам дугује разјашњење за оио фамозно војно уверење, ноје му је у Солуну кздато 10 маја 1917 год. као ограничеио способном аа позадниу. Нано )е ои могао добнтн уверење у Солуну. 1917 године, кад се није удаљаоао из Швајцарсие а најмање је ишао у Солун. Његово тврђење да је био на прегледу у Француској не може се озбнљно уаети, пошто не наесди ии место где је, ни номисију која га је прегладала. Цела ова ствар је ееома замршена и тајанствена. Најзад, сзе је то без важностн, јер се баш од те 1917. године он почиње воднгн у списку ратних всјних бегунаца. 5) Г. Стојад»в40вић не одговара ништа, нако је дошао до онога уверења Министарства војснв и Мсрнарице 1923 године, по номе је он тобоже био војни обеезнин и учествовао у рату 1912-, 1913. и 1913. године, а које је накнадно Миннстар војске и морнарнце генерал г. Петар Пешић свсјим решењем Ф.Бр. 9209 од 11 јуна 1923. ПОНИШТИО, као издато на оснсву нетзчннх података и без законског основа». Зар ннје овде доказзн покушаЈ г. Стојаднновића да псмоћу једног уверења, издејствованог нета^аова подацима, дсђе до пензије и тиме оштети државу. 6) Мнсли ли г СтојадиновиН да му његое високи положај првог потпретоедника Београдскв општине и члана Врховног за. конодавног савета допушта да пређе олако преко тврђења једног јавног правозаступника н једног нашег пуковника. тадашњег заступникз војног' делегата у Швајцарској. који се убн. ше понављајући н доказујући да је он у Швајцарсној био дефетиста и да је вођен у спнску раггних, војних бзгунаца. Ето, то су питања која ја поново постављам г. Стојадкноеићу, иако сам убеђеи, ззједно са целокупном нашом јааношћу, да он не може на њих ни**4м одговорити и да не може навести ниједну једину реч у своју одбрану. По општој оцени свих пометиих људи једнни пут, којнм се може ово мучно питањв расправчти, јесте суд. И над г Стојадиновић бежи од суда и прнбсгава некој излишној и беспредметној полемицн^ значи апсолутно да он признаје да је све оно, што је о њему изнето тачно. и према томе њему не само није место на високнм положајима ноје заузима већ је он уопште морално дискеалификован. 25. марта 1030. гсопне Београд МИЛОРАД А. БОГДАНОВИЋ адвокат

Нод понзареног стомака, затвора, ГЛ8В0б0Љ6 уређује преродва „Херкулес" горка вода рад црева за веколвко сатн. Лоби?а се свуда