Време, 26. 03. 1930., стр. 5

Среда, 2К. март 1930.

Стг

Открића о црвеноу пп/«ш

Совјети држе у миру два милиона људи под оружјем

ш ДВА МИЛИОНА ПОД ОРУЖЈЕМ У МИРУ Ефвктиви цреене војске у миру ггално се повеНавају. У 1929 год;ми они су изжхили 680.000 . ћч - З ! у активнил* дјшизи-

РиАнице у Совјетсној РусиЈи у току »нелеле одОране< вежбају се у пуцању из пушака Јама као и у дивоијама ииллције Ове постедње једанице нелију увек све људе на броју ве* су коматетне са.ж> за време пет неДел>а годошње, када су «1>уди из ми.1«*ЈЈе позаати на вежбу. Али у оаај број не улазе специја:»*е трупе, чији је број око 100 хиљада и које стоје лод д§ректном запоеешћу Геп>-а, које имају спеии)а.Ћн буџет, специјалну >и\1форму и спеиија.ие фужције. Ове трупе су у ствари мобилна гарда. саставл>ена од сигурних људи, опробаних у верности прел\а Совјешиа. О«! су у ствари политичка полиција. Снабдевени су најбол>е од свих тр>та, добро су гтаће»«, добро храњени. и гретставлају елитну тр>чту- Они извршавв>>- наређенл комесара, и маса има већи страх од њих него што је икада нма.та од козака и.Х1 царистичке полииије. У 1929 години било је сазвано оод оружје и задржано на вежби од пет недеља пет класа сваки од по 230 000 л>уди, — дивизије иилиџије — тако да је сем трупа сталног кадра кроз совјетске касдрие само у току једае године лрошло 1,150.000 људи. Сем овога поввато )е на вежб> од месец дана и 270.000 људи из акгивних Јшвизија, ко)и с> били нв отс> ств> , тако да је у 1929 гоДини у Совјетској Русији л>уди 1.400.000 добл*> војнјгчко образовал е.

ово заслужује да батал>он буде истакн>т и похва.г>ен као баталхж правих бораца.а НАОРУЖАЊЕ Сваки во>ни б>-цет совјетски по6о .1 >шава наоружање црвене војске и повећава резерве у оружју и мунмф1]и. Ипак наоружаље совјетске војске још К1]е потпуио извршеио. Нарочити је напор >-чињен да се створи домаћа ваздухопловна индччприја. Многобројне домаће фабрике израђују апарате копиране према стра»тм моделима. Исп«а није >-век успела, тгги се врши од преокласног материЈала. Осећа се ве.Ђбка оск>-дица у инжењер»кма и техничарима, али ипак домаКа произеодња стиже да полмири потребе црвеног војног вазл>' хопловства. Тенковн су модернн, алп још ннсу доогнг.тн број којн се же-

Г -ца Елинор Смит тукла је поново рекорд летења у висину Лондан, 25. иарта. — Рајтер јав.га из Њујорка ма Је авиЈати• чарка г-ца ЕЈинор Скит постави• Ја нови рекорд у летењу на внснну за авнјатнчарке. Баротраф на авиону г-це Смит забеЈежио Је внснну од 27.418 стопа. (А. А.) РЕН0РД ЈЕ ТУЧЕН ЗА ЈЕДАН САТ Њујорк, 25. марта. — Џино»;ки пароброд »Норддој чер Лојда« Европа стигао је на саоме првоме путу за Америку данас у подне у њујоршку л>ку. Европа је успе.та да за један сат туче рекорд најбрже вожње *емеђу Европе и Аа »ерике, који је до сада држао пароброд Бремеа . Броду Европа је приређеи врло срдачаЈн пријем у њујоршкој луци. (Време)

Слике г. Рјенина на руској I уметничкој изложби ' у Београду Пре два даиа стигле су знатним закашњењем из Финске слике чувеног р>'ског стнкара г. Рјепина, на.мењене за великл' руску репрезентативну »о-тожбу у Београду. ДЈвна слика зимског пејзажа очара С90Јом лелотом и просто се осећа снег и ваздух, пуни мраза, када гледате Рјегеиов «3имски пејзаж«. Да.-ве ид>' »Портрет Цецилкје Ганзен«, Портрет адвоката Лоренца«, «кнеза Ватковског«. Дубоки стерац и најчувенији савремени руски с-жгкар својим радовима знатно је попрдо сек портрета« изложбе и .може се стободно реКи, да његове слике лретставл>ају брилијантиу звезду руске уметности сикарсгеа.

Три аутомобилсне несреће

НЕСРЕЋА НА АУТОМОБИЛСКИМ УТАКМИЦАМА Жеиева, 23. марта. — На седмој међународној аутомобилској утзкмици у Женеви, десила се тешка несрећа. Немачном аутомобилисту I графу Маису Арко, дои је својим зутомобилом Мерцедес јурио брзмном од 110 километара на сат, преврнуо со аутомобил Арко }е добио тешке унутрашње повреде и сломио ногу. (Време). ПОГИБИЈА ЈЕДНОГ ЧУВЕНОГ АУТОМОБИЛИСТЕ Ри*, 33. шјуго . — Италијансим зутомобилист Брили Бври, који је 1925. године добио светско првенство у Монзи^ а 1928. годинв немаччко светсио првенство, погинуо је у недељу у Триполмсу. ГТрилииом ау; томобилсие трке око Триполиса. иалетео је овојим аутомобилом, у бр-

зини од 180 километара на сат, на један зид и том приликом био избачен из аутомобила. Остао је на месту мртав Истрага је утврдила да је Брили Бери изгубио прилииом трке власт над аутомоб'-*лом. (Врвме). АУТОМОБИЛСКА НЕСРЕЂА У БУНУРЕШТУ Бухурепгт, 25. марта — Ретка аутомобилска иеореНа догодила се данас у улици Зултур. Јвдан аутомобил налетео је на једну иу&у и оудар је био тако јаи да се зид срушио и аутомобил је упао у једну собу. Соба је среКом б^ла празна у моменту судара, тако да од станара нико није страдао док оу даојица путника били заггрпани »идом и добили тешке озледе. Шофер је био пијан. (Време).

/ Ч- V

[ЈГ Ш:'/Г Г ' \

% 1 V У -

Милпаризација жеиа у Совјетској РусиЈи: чаха жеиа узета у мјничку службу служи за 101/0шење кунициЈе митраљезима Ако се овоме дода цифра од 680 000 л.уји стаЈНих труш јоби]л се цифра око 2,100Х)00 људи под ор)Ткје«. Тако прошле родине. у сред мира. за вреие оа месец дана Унија соиија-истичко совјетскнх релубжка држа.та је војску од преко два мидиоиа људа. ОвДе треба прииетити да у ту. цифру нису ушли ч .ђиови Осоавиакхииа ии женске војничке је•ииие. ЖЕНСКИ БАТАЉОНИ Жемски елетенат у руској совјетској војаш није за предагаће. Руске сељаике су разв-нјеније, снажније, отпорније и бо.т* дисиио.иноване од Ј.удиКакве кзгле^ају те труое састае љеие од жена нај<5о.Ђе се »ии из ппхва.чне наредбе која је издана прво« женском батвљону вароши Уфа, који |е назван и праим борачким ба1аллном. Та наредва г.-иси: »Истичем сјајно држан* првог жеи <жлг баталоиа Осовеиагкхимз вј гкхи ког за време постезћет мрша нс^-чпе-ог 17 и 18 »вг«та; ггвпм ол 36 врста (нешто више ој 38 килсметврв) је У изваирезом иапору, св најве*10« мллношћч . иа <00 осоЛо само су усег .*их1а* због повре!)еиогу или због премореност,

Је јл* соијетски војни счијач камуфЈиран за кретање преко снежиих пољаиа .ти. но сваког месеиа тај ое број увећава новим борннм колнма сагрвђеним нли на трошак државе, н.ти на тропгак совјетских грођана. било у виду *поклона» цлн контрибуција које ое назнвају «добровол>не». Тако су у августу 1629 преЈата војсди три ратна авнона саграђена на трошах коопервтивв радантклп & у октобру 1929 родничкн синдикатн «поклонити» су војсцп 30 тенковв. РАТНИ ЕФЕКТИВИ Опо пгго је најтеже пзрачунати код црвепе војске, то јв јачина њеиих ефектива за врвм« рата. То кије просг рачун. | Иако у мнру совЈеги избацују у току годипе нреко 2 милиона људи, не може се на^шнитн ни ириближни рачун колико би људи совјетн могли имати под оружјем па случвј рата. Пре свега питање је аа ко.тнко би људн било одела, наоружањв, сретстава да- ое И8државају и храие. А-ти још веће је петвње рвспо ложење оел>ачког отаповннштда према совјетокој влали. Огаљпн води отворен рат са оељвцима који претстав.гају 85 од сто становнипггва тв су у стварп бнти* људск« резерва У. р- с. с. У тренутку мобилпзаплје сељачкн елем' нат, отворепо непрвјалељски према сопјетшса добио би стра10Впту већпиу п шггаае би било, ако би ое те резервнсте иаоружале, да ли би се бориле против спал.нег пеприЈатељв или против хомуниста које мрое стратовпто. Због тога совјети могу увек рвчунатн оамо оа оном влЈоком коју би могли да саетав* од чла нова партије. од рвлништва оттредељента комуиистичг.и, и ОД наЈамника. Та цифра Је два милиона са коЈкма се можв рвчунати као са стварношћу. а све друго Јв несигурно н неодрвђено. А.ти какву ће вредиостг претстављвтн п та воЈска морално? војнички? ШАРЛ РОБЕРТ ДИМА

ПРОГТИВ ТВРДЕ СТ0ЛИЦЕ ■ 1моронда, ооремећд;« у жслудЦЈ ■ ЦР е " вамк. отлмине јмтл н бубрет, трглша у крстам& и леђннд, треба аувроД'| нт С ^виц-Јозефову горсу ВОДЈ лневГ-..Л-ГТ. -г> <Л ЛПЈ ЛПГПК1

Припреме за велики свесоколски слеш у Беохраду

На слету ће учествовати и одреди војске Француске, ЧехословачкеРумуније иПољске

Све соколске жупе и друштва, заЈедно оа Олетским одбором врше журно пркпреме за велики свесоколсаш слет који ће се т јуну одржатн у Београду Погпуннја с.така ове граидиозне соколске маннфестацнје моћн ће ое добитп тек онда, када буде и слетскл прогр&м дефинитнвно утврђен. За сада су само утврђени слетски дакн учешћа слетских група. Зпа ое тачно када ће се поЈавпти деца, када соколски нараппаЈ, школока омладина, а када воЈска и прави вежбачи. Ипак, отсада ће се нрогрвм све више употпуњавати. Слетски одбор Је већ ушао у детаљне припреме. Поред многоброЈни! гостнЈу у соколским униформама. за време слетскш дапа дефн.ловаће улпцама Престонице непрег.ледне масе света у националннм костнмнма, Јер Је Слетски одбор намервн да приликом слота прн реди велкки реви националне ношље нз свш крајева напге земље Слетски ОДбор је донео и дефинитивну одлуку по томе и то је већ унето у програм. Нарочито сежцијп Одбора поверено Је да тај реви организуЈе, и секцнја је веп учинила први корак у овоме правцу, упутившп циркуларв свпма друштвима широм наше земље. Жлвоиисност поворки у нашгоналиим и соколскп! костимима ваше земље н братоких народа, коЈи узнмају учешћа на овом слету. појачаће Још и учешће наше војске и војоке брат ских аемалл Слетскн одбор очекујв долааак францускЈП. румунских, пољсгоп и чехословач ких воЈничнп одреда. Овака ће од ових војски де.легирвти по 300 гамнаспгчара воЈника у пот пуиој ошремзг н под оружЈем.

Братске војске учествоваће у слетским вежбвма н у великој поворци на Видовдан, аајеоно са вашом воЈоком н дугим и непрегледним ниаом наших сокола, V чпјнм ће редовима бнти и |браћа соколи Руси, Пољаци и , Чехословаци. ВоЈске брвтскш земаља, н.јпги одредн, соколн гости и сва наша соколска друштва учествоЕаће т поворци са своЈпм заставама. На челу поворке биће и претставници нрвид градова Мале антанте и претставкици општина Пагшза и Лондова. Њих је позвала Београлска општниа. За сада је од нарочнтог значаја то, да ое ради н на приређпвању велнке авионоке угакмице држава Мале антанте. Предвнђа се, затим, и Једна велика ооколско - гимнастнчка н хнгнјенска изложба н читав нлз друтих приредаба- коЈе бн сачивавале 'забавни део слетског програма.

Нроз министарства

су најпвиши пут, којнм клж*в болести улазе у наше т«по ЗАТО НАЈВОЛзУ 0Д6РАНУ против првноса прилвпч* вих оболвња органа за дисања, чиив укуоив АНАКОТ-ПАСТИЛЕ д ра Вандера. Добнјају с« у свика апотека<м и дрогврија«з. Чувајтв св препарвта. ноу послвдњв врвм« имитира/у Анакот-пастилв. л

ирисиа уста САРГОВ

но внша нута узети тв јс она оллично I •ргготво. Лехарсм и* 4 "

1НА бол« ГТИ оргжнд Л01МТ Д^1Н. ПОТТфђУЈУ ДН Фраиц-Јозвфоеа иода уаак оагурво ■

КАЛОПОНТ

ПОСТАВЉЕЉА У МИНИСТАРСТВУ САОБРАЋАЈА Укааон Њ. В. Крал>а, на предлс* г. Мнзнстра саобраЈЈ&ја, постазљеал је при Дирекцнјн др'2млнн1 »елезница у Боограду, ј Саобраклјно-к -шеронјалво одељење, Тнхомлр Војиновнћ. тзеззнчар вст« одвлеља и Днр«цнје. Ухазом Њ. В. Краља на предлог г. Милнстра саобраћаја, унапређенн су аа по јвдну групу: прм Днрекцији држввних ■влазница у Љубљаиж инвеаер Франц Звлеии, 4 групв првв кдтеторнЈе досадашњи чнноннгх нств групв н катвгорије и шеф Отсека двревције Љу4д>ааа; у 5. групу ш>ве к&тегорнје: Фридврии Грегорк, Јосип Крејцер, Емилн јан Петви, Станнслав Отвргар, Оскар Силих, Мвтија Минлик и Антон Раслвргвр, досадаиЈњи чинонннцн б. групе прве натегорнјв ■ рефервнта Днрехцнје Љубл»ане; у б. групу првв ЕатегоЈ)ије: Фраљв Змазек, и инжењери Албернх Восоу, Франц Урбас и Јосип Урбанчић, досадашљн чиновсннци 7. групе прзе категорије; у 1. групу-подгртпу а) друте категорнје: Петзр ЦЈлегел. Паеел Јервб н Ернест Јврас, досааажњн чиовннцн исте групе а натвгорнје, додгрупе б); у 1. групу-додгрупу б) друге кетегорије: Антон Вебер и Рудоаф Зачен, дослдашњн чнноазицн 2. групе-подгрупе а) друге категорнЈе; у 2. групу-подгрупу а) друте категорнја: Иван Марсвл. Едвард Антосијевиц, Вилеч Келец. Иво Кафу, Карел Блам, Аитон Цајико, Франц Бизјан, Јосил Лушицки, Лвололд Грудвн, Франц Горше, Карел Шубић и Павел Мзсич, досадашшн чннозннци нсге категорије и групе-подгрупе б); у 2. групу-подгрупу б) друте категорнје: за внше чиноанвке Иван Вурцингер. Иван Корлар, Алфред Петек, Иван Кошичек, Штефан Јарац, Иваи Зулан, Вогоиир Ммпоста, Аугуот Облак, Јосип Тершар, Фран>о Швајгар н Бруно Нуздорфар, лое-аоашљн чиновннцн нсте категог«је 3. групе; у прву групу треће категорнЈе: Антои Прхавц, Иван Прнстов, Иван Улчар, Јосип Пехани, Матија Ренчвл, Карел ЛотриК, Ааан МзтевжнК, Франц Жиберт, Аитон Мољка, Јосип Фортуиа, Ловро Ројко, Јооип Грбвц, Алојзије БожиН, Виктор Бегуш, Јернвј Чадеж, Изан Рајбвншу, Јосип Легат, Тводор Мравле, Иван Бабиик, Рафаел Стамаћ и Франц Грвбенц, досадапшл чнновници нсте категорнје 2. групе. (А. АЈ ПРИ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЈ1ЕЗНИЦА У САРАЈЕВУ: у прву катвгорију а. грулу: Добрнвоје Цукавац, досад&шњи чсновник исте категорнје, *. групе н начелннк С&обраћајно-комерцнјалног одел»ења; у другу категори)у 1. групу-подгрупу а): Фрањо Клајн, Изидор Хохфвпд н Франл Шпилар, лос^кзашњи чановннои исте категорнје и ?рупе, подгрупв б); У ЛРУГУ групу-подгрупу в): Момчнло ЂурђевиК, Рнкард Фишер и Милорад Зечевић, досеаашљи чнновннпи нсте катагорнје н групе-подгрупе б); У ДРУ7 групу-подгрулу б): аа више чЕноннкке Мнрко Фнгулнћ, Јосип Хаце, Едуард Хофбауер, Владнчир Братик, Славко Хаииски, Филил Норач, Нико Братанић, Лав Барић, Мнрко Кнежееић, Емил Бениша. Ђура Осто јић, БеКир Крвавац с Милорад Радосављевић, досадашњн чтаоаннци нств категорнје, 3. групе; у трећу категорију 1. грулу: СтЈвлан Годић, Јоеан Трајковић, Срвтен Голубовић, Вмктор Ввјгвл, Алексаидар Такач, Бошко Крешик, Адам Цииерман, Лука Ђурашек, Конрад Стрнми, Вилим Енштаји, Фрања Борас, Фрања Берне, Мнтар Шаренац, Фрања Марек, Мирослав Вајнхард. Јоснл Жонтар, Јосип Смрдепа и Јосип Вашичвк, досадашњн чнновннци нсте категорнје, в групе; ПРИ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА У СУБОТИЦИ: У Аругу категорију 1 групу-подгру пу а): Стован СавнН, Јурај Змајић, Људавит Челуска, Игњат Хакша, Михаипо Бајзвр, Влаотимнр КрстиК н Војислав МишковиК, досадашњи чнновннцн нсте категорнје и групе-подгрупе б); У Аругу групу-подгрулу б) за мше чзноннике: Винко Малагурски и Јосип А. Тот, досадашњп чнноаннцн I псте категорнје, 3. групе; у трвКу категорнју 1. грулу: Јожвф Селко, Стјепан Бартуш, Бела Брај тунг, Иван ГаслариК, Нимопв Јакоб, Јован Тарфалог н Стеван МиксиК, досадашња тлновннцн нсте категорије, 2. групе. ПРИ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА У ЗАГРЕБУ у прву катвгорију 5. грулу: инаењери Лво Крауо н Стјопан Његован, дослдашњи чиновннци нсте категорнје, 6. групе н шефовж Сехцце аа одржање пругв; у 6. групу: за више чнновннке Јован НедељковиК н ннхењери Владниир Штулхофер, Андрија Прохаока, Ду шан СтојановиК н Карло Пвтелна. досадашњн чжноешнцн исте квтегорн.е, 7. групв; У Аругу иатвгорију 2. групу-лсдгру пу •): Лвололд СуланчиК. Иван Копрившвк, Милош СтанковиК, Олга Кутник и Звонимнр УнуниК, досад&шњи чнновннцн всте категорнј« и групеподгрупв 6); У 2." групу-подгрулу б): за вишо чн нознжкв Јоснл Монинда, Мнхајло КоитариК, Антун Лввенштајн, Драгутнн Југ, Андрнја Корентв, Анто Фабри, Иван БонифачиК, Јооип Мољка, Иван ЖужнК, Јоснп ЖуланчиК, Алвкоандар Дебосенс, Димитријв ПвтроанК, Алојз БаЈжвл, Апберт Кнрнер, Роман Хореат, д.>с«аапш»ж чиновници нсте кате горије, 3. групв; У т РвКу категорију 1. групу: Стјвлан Тржок, Фрањо Залески. Владнмнр Бирн, Иван Харт, Фањо Шкербец, Вла димир ВојновиК, Норберт Ввчерин, ВиДа АбрамоанК, Јупије Дубвц. Едмунд Швагсл. Мирко Банвч, Лаудввит Крвмжар, Ннксла ВучинмД Ачдрија Кра%нК, Малвин Пи~а, Степан Долажал, Рудолф МаЈр, Матија Вишало, Драгу-

тин Бвивик, Вида Огефвновик н Фра ња Шипса, д-јсадашљи ченовнжпр иотв клтегорије, 8. групе (А. А.) ПРИ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ: у 5 грулу лрзе катвгорија: нлжењерн Владкжир Чераи и Алдрнја Ј. Богнер, досадашњи чтовелди б. групе исте катеторвје и шефови СекцнЈа за одржазање пруге; у в. групу лрве категорије: за више чнновиикв: Оменд Реџић, ДраЈИша Кроналоваћ, Милош Т. Вучковнћ, Станнслав Јурковнћ. Сретек В. Бодаћ. Жнган К. Мнтровић и идкењер Еуген Краус, досадашаи чнчновници 7. групе нсте категорије; у 1. грулу-лодгруггу б) другв кзте горије: Даннло М. Адић, Огезал Наумознћ. Мнлдн И Павнчнћ и Предраг 0. МоЈсчиловнћ, досадашњи чиновиицн гств категорнје, 2. групе-подгрупе а); У 2. групу-лодгрупу а) другв катвгорије: С&етомвр Т. .Јеријтгћ н Љубомир .Јанковнћ, досадашњи чиаовнвцн нсте категорнЈе а групе-подгЂупе б); у 2. групу подгрупу б) другв категорије: за внше чиношике: Хуберт Ванђел, Чндоиср "Ворђевнћ, Внкгор Торгашев. Благоје ИсакоБнћ, Светолик Д. Јанковнћ, От&нојло М. Ацић, Панднло Н. Призренац Милош Р. Огајић, Александар М. Отојнчевнћ, Јово Л>. Огојановнћ и Бралнслав Т. Пањевап. досатттгн« чннозпнцн 3. групе исте категоркје; . у прву групу треће категорнје: Лааар Огојановнћ, Видојко Мињковић, Велнсал Д, Мнло^ковкћ. Јов&н П&вловнћ, Лушан Д. Рнстнћ, Др&гољуб АнЈ>елковнћ, Дииитрнј« Манчнћ. Вилнм Холо, Тн10мир Ђорђевић, Јоснп Хорват, Радован Миркоетћ, Снна Д. Отефановнћ, Драгољуб М. Мнленковић. Боривоје М. Јагодић, Огезан Ј. Дробак и Иван Клобучарић, досадапгњн чнноаннцн 2. групв иотв к&тагорнје. (А. А.) ПРИ ГЕНЕРАЛНОЈ ДИРЕКЦИЈИ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА: У ГРУ^У п Рве катагорије: Фр^њо Зл&тн&р н Стев&и В&лтер, досаддшњи чиновннци 6. групв прве категорнЈв н шефозн отсока Генералне днреианје; у 5- грулу првв катвгорије: Ловро Св-шна « Фр&њо Л&мцрсхт. досалашњи чиновници 6. групе прве к&тегориЈе н референти Генералне дирекцнје; инжењери Душан Манојловнћ н \{ е рослав Волф, дос&дашњн чнновнвци 6. групе нотв категорнјв; н Никола М. Ковнћ, досад&шн* чиноваск 6. групе исте категорнЈе; У 6. групу прве катвгорије: за зише чкновнаке: Казимнр Претнар, Адександ&р Дабовскн, Радомнр Јанковић, Алвксандар Онопријенка. Але^ксандзр Павловнћ е ннжењер Бот-хл&в Кочи, досадашњи чиновници 7. групе исте категорнје; у 1. групу-подгрупу а) Друге категорије: СаасоЈе Поповнћ, Малан Јурковнћ, Мнрко Рајх, Сага Милорад&анћ, Алфонс Легвш н Л>удезит Снлбермал, дос&д&шњн чнновннци ксте категсрнЈе н групв-подгрупв 6); У 1. групу подгрупу б) другв мвтвгоријв: ЈБгубнвоЈе Мнхајлознћ, дос&д&шњи технички чоовник исте к&теторнје другв групе-подгрупв &); У 2. групу-лодгрупу а) Другв кствгорије: Олта Јозаловнћ, ОжбвЈгт Арнуш, Рикард Мерћеп, Радмкло ОтоЈ&ковнћ. фр&нц П&гон, Андр& Мнхалаћ. Бозндар Илић, ЖивоЈин Жнвановвћ. лШ Јовановнћ н Ми.туткн Ннколжћ, досадагпњи чнновннш нсте кдтегорнје н групе-подгрупв б); У 2. групу-лодгрулу б) другв катвгорије: аа више чиновннке: Кжрло Врачак, Максо Брглеа. Мартин Шрол. Фрвњо Друшковнћ, Руперт Чрннћ, Изал Волавшвк, Махмуд Ресуловнћ, СЈшетомкр Мн.тићевкћ, Петар Клдрнћ, Нвола Јар&к. Франц Борко, Јанко Пкпан, Алфред Варга н Мнлутнн Јосиповић. досадашњн чннозници есге квтегорије 3. групе; у 1. групу треКе категорнјв: Вннко Гогала, Стеван Бенеш, Јтлије Петрн, Иван Зввк&новкћ, Мнлоје Јов&к ћ, Андрија Ј&ковац, Ма&со Франц \л.. к к Васнлије А. Златарнћ, досадашњн чжновннци 2. групе иств катеторије.

Један отпуштвни чиновник покушава да убије среског начелника у Вршиу Новн Свл, 25. марта — Према саошптењу Краљсвоке 'анске управе, јуче је у Вршц.\ покушао да увије среоког на -чш! ка г. Длгтанв Перуннчнћа. Евгенлје Јоцпћ оуспендовавв 'гнновннк среоког начелства у Врпгцу. Међутвм он у овој начерн ннје уоаео, јер рево.т-р није овално, тако да су га у међувремену спречн.тн. Протнв Јоднћа пре нввесног времена поведена је нсграга чо рааннм крнвнцама н како ое Јоцић нлје ј&в -Ђао ореском начелству у Вршцу, то је поведена нстрапа у првом реду да се он пронађе. Преам једном сазнаау среоко начелство упутнло јв телеграфско наређење бечкертчкој патнднји да ое Јоцнћ којн се т&ло налааио утапси и прлваде ореском начмству. Јоцић р у Бечкерску пронаћен и опроведен у Вршац радп даљег вопеаа пстраге. Пстрага ое оада водп јога и у томе правц)- да ое констатује на којн је начлн Јоцнћ дошао до оружја попгто је кз Бечкерека до Вршп* бно спроведвн стражарно (Врема) Срећна матц Љ*ж. 23 иарта. — Јете 23годншља жена, која )е већ за т-га бн.та чајка. родила је у **дељу четвлрхе. Жена и Јеи хећаЈу се веоча до(!ро. (ВрежЧ