Време, 26. 03. 1930., стр. 6

"трана б

"-VI. Ј?/

Срелп """< 1

Значајка изјава г. Хуга Мајсла о новој ситуацији Југословенског футбала

(Беч к »1ШСННК загребачких «Новостп- усвео је да од чувеног аустриског спортског вође г. Хуга Мајсла добије врло гттересаитан и

Хуго Мајсл дначајан интервју о новој ситуаццји у југословенском ногомету. Г. Хуго Мајсл, кољ је одлично обавопгген о прилвкама, које су звг владале у југословенском футбалу почев од !М. новвмбра до 16. марта изјавно је следеће:

КОНКОРДИЈА—ГРАЂАНСКИ 1911 2;0 (0:0) Загреб, 25 марта. — Данас по подне одаграна је на игралипггу Конкордије горња утакмицв, Зелени су наступилн без центархалфа Премрла, а Грађански 1911 са својим старим играчима Першком, браћом Бабићима н Ремецом, док је на крилима имао резервне јуниоре. Конкордија је била у првом полувремену надмоћна али је није могла у головима изразитн због тога пгго је њена навала сувнше комбиновалп. пред противничким вратима, а поред тога голма>н Грађанског, Ружић ванредно је бранио. Грађански 1911 у другом полувремену био је потпуно рав нопрадан противник и држао игру отвореном.. Навала Конкорднје уопева тада да две шансе нокористи и постнгне два згодитка. Коикордија је била тегнички па впсннп п била је неупоредпво боља од Грађаноког, али је он својвм елалом ппак успео да пружи отпор. Акок Грађанскл успе дв у овоје редове добије још бар 2—3 добра нграча. биће опасан протнвннк за све загребачке прворазредне игубове. Ову утакиицу оудно је добро г. Глојнарић. (Време)

а0 последњим догађзјима сам тачно кнформисан. Пренос с«дишта у Београд и избс-р нове управе Југословенског ногометног саееза примљен је у Аустрији нао знан да прилике у југословенском ногомету иду ка консслидацији. Што се тиче признавања ових промена у вођству југословенског ногомета код Фифе, могу вам одмах рећи, да ће интернационапни савез признати без да.зега управу, која је легализована код власти, јер се Фифа не може упуиггати у друге интерне ствари Покушаји старог вођства да се и даље о>држи не могу претендовати на какво специјално третирање јер је стварање 155 нових нлубова за последњу скуп штину једна у целој Европи непријатно примљена афера. Предложис бих и једну конференцију евентуално у Марибору, на којој бих се ја заложио да се размирице између Београда и Загреба изгладе, а сем тога могли бисмо наНи базу и за успостављање односа са Италијом>.

«РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА» БИВШЕ УПРАВЕ Ј. Н. С-А Задтреб, 25. >«арта. — Јуче је бивша управа Ј. н. с-а покушала да одржи овоју седницу у Бошковићевој улацн- Међутим, агенти полиције благовромвно су дошли и саопштили присутшнка да управа Југословенсвог ногометног савеза нема своје садипгге у Загребу, и да пређашња уттрааа нема права да држи соднице и доноои одлуке о судбинн са®еза. Чла/ноии бивше оавезне управе покорили су се овом наређењу, али је јадаш доо чланова ипаж отшпао у др>ти локал, дде је одржао тобашшп иаставак саднице на којој је одређне састав нашег тима против бугарске репрезентације, која би госала да игра 6. априла у Београду, <на игрализпту Југославије. У састав репрезентације ушлн су од београдских играча, на прадлог г. др. Палдаковнћа, Ивковић, Арсснијевић и Марјашовпћ, а као реоврве Јакшић и Димитрвдеиић. (Време) У НЕДЕЉУ ИГРА МАЧВА првенствену утакмипу за пехар Раде Максића, протнву Нака у Новом Саду.

Тенвгс

КОНГРЕС ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ ТЕНИСКОГ САВЕЗА Неће бити мечева између професионалаца и аматера Нова година у тенису, почела је традицпонално годншњим конгресом Савеза у Паризу. Бразилпја је поново примллна у Савез. Затнм јо примљен предДог Фраицуске, да организацију за Девнс кеп од сада предузме Интернационални савез, а не Кеп-комитет. Са велнкнм интересовањем. очетшвана је дискусија о алтторском питању. Америка је поднела предлог, да со аматери могу, по писменој до зволн Савеза, игратн са професноналцнма. Овај је предлог одбачен већином гласова, тако да је све остало по старом, тко да ни од садо нећо моћн играти аматери са, професноналцнма. Следећа ће се скупштина одржати 31 марта идућо године у Парнзу. Важна решења Ј. н с-а

Пливање

СЕНЗАЦИОНАЛНИ ПЛИВАЧКИ РЕКОРДИ У БРИСЛУ Нови европски рекорд Барања на 200 метара. — Нов светски рекорд г-ђице Браун нз 500 мет. Волнки пливачкн митинг који је одржан у Брислу, донео је читав низ изврсиих реоултата, а међу њима и два сензационална рекорда. Борањ (Мађарска) препливао је првог дана 100 мет. у слободном стилу за 1.002 минута. Као другн стигао је Штајнер (Братислава) за 1.04.8. Другога даиа је Барањ поставно нов европскн рекорд на 200 мет. слободан с1ђл у времену од 2.16 сек. Али још већу сензапију изазвала је г-ђица Браун (Холандија) која је на 500 метара слободан стил, поставнла нов светскп рекорд у времену од 7.13 сек. Огари реосорд Америклнке Марте Норелиус износно је 7.19,6 сек. Г-ђица Браун постигла је п одлично време у леђном плнвању на 100 мотара, којн износи 1.21.8 мин.

Лака атлетиио

Шгафета 3x1000 мег.

У недељу пре утакмице Б .с .к.-Соко у Кошутњаку више штафета, што обећава леп Орој учесника. У жири ће опет ућп »аше најбоље судије. ПРОПОЗИЦИЈЕ

Југослсвија се из ашњава за учествовање у Уругвају

На последњој седннцн Ј. н. с-а, која је трајала од 8 сатн у вече до 1 сат по поноћп, донето је неколико важннх закључака^ међу којима прво место заузима; Решење у принципу да репрезентац*ја Југославије учествује на светском првенству у Монтевидеу, ако услови п прилпке буду тако повољнн да се то учествовање може пзвести како треба. Овиме је, дакле, принципијелно решено једно врло важно питаЈБе, а 1 АНКЕТНИ ОДБОР Као што смо јавили својевремвно, па скупштини Ј. н. с.-а у Загребу донета је одлука да се поводом оие неверовалтне Фабрикадије клубова образује анкетни одбар, који ће испитати сав рад у томе правцу. На прекснноћној садиицн Ј. н. с-а образован је тај ат:етни одбор од г. г. Душ. Глишића, адв., Панајотовић и адв. Стојиловић. У ОДБОР ЗА КАЖЊАВАЊЕ СУДИЈА Одређени су на нстој садишш г. г. Јанко Шафарнк, М. Миодраговлћ и П. Огаматовић. СКУПШТИНА 3. Н. С.-А је такође сазвала и то за 13. аирнл у Београду.

оада ће се сачокатн конкретни услови Уругвајског савоза па ће се онда донети дефинитивно решење. * Прнмљен је к зиању извоштај интернацпоналног секретара г. д-р АндрејевиЈл, о добром току преговора за успостављање нормелних сиортских односа са Мађарском, као и о обавештењу Бугарске, Фнфе, Румуннје и Грчке, да ће се утакмица с Бугарском игрзти 6. априла у Београду. Ова штафетна трка је саставни део ннза оваквих приредбн. Победник са сваке ове трке добија 3 бода, другн 2, а трећн 1. КлУб, који у целој серији задобпје највећи број бодова, добнја статуу фирме Урошевић и Танасковић. Овл утакмнца је друга по реду. Уводна се завршила победом Б. с. к-а, другу награду је добнла Југославија, а трећу Паичевачки с. к. Успе ли Б. с. к. п овога *путв да победи, онда је његова коначиа победа веома потпомогнута, тим пре пгго доцније долазе на ред штафета спрннтера, где овај клуб има веома добр^х снага. Најопаснији вонкурент Б. с. к-у је Југославија, која ће вероватно изнћи у саставу Ђорђевић—Банчић—Спасојевић. Б. с. к. пзлази у свом сталпом саставу: Цвитановић—Замоло—Скорепа. Панчевачка тројица ће'вероватно битп; Радовановић, Никхази и Баншаг, док се за овдашњн Соко не зна да ли ће Симовпћ трчати, како бн поставио момчад; Онмовић—Панченко —Стефановић. Некн клубови ће дати по две и

за крсс контри трчање другоразредних клубова на 2 и по км„ које приређује Спорт клуб Слога 30. марта у 2 часа по подне у Кошутњаку 1) Утакмнцв се одржава по правилима и са дозволојј Ј. л . а, с-а2) Утакмипа је пропагандна а право на учешће имају сви чланови другоразредних и мањеразредпих клубова Југосл. ногометног саоеза. 3) Стаза износи 2 и по км. 4) Утакмнца се одрлсава за поједЈгнце и момчади. Момчад сачињавају три тркача, а бодови се рачунају први 1, други 2, трећи 3 бода н т. д. Бодовги се рачунају само за оне атлете, који припадају једној момчади. 5) Награде: Прва тројица добијају медаље. 6) Пријаве се шаљу на адресу: Пазле Вереш, хотел «Палас». 7) Рок пријаве до суботе 29 о. м. .

СЛИЧИЦЕ СА НЕДЕЉНИХ УТАКМИЦА БРАВО ЗЕЛЕНИ. Јединство се у недељу борило часно иако је од одмора играло са десет а друге полови' не са девет играча. А пгго је иарочи-

ЈЕДНА СЦЕНА ИЗ НОК-АУТА: Могао би и мало лакшо да бројиш јер одмор ми је тако пријатан

Где ће се одржзти утанмнца између Југославнје н Бугарска Софија. 25. марта. — У вези с иеспоразумом који је избио у погледу места где се има одржати међународна ; т0 похвално за зелене играли су потфутбапска утакмица између Југослави- 1 пуно фер. То нас нарочито весели, поје и Бугарске, Бугарскн ногометии са- ј 1Пто смо ми највише у нашем листу В М одлучио је да ое обрети по тои п»- "Т ™ / . задовољством констатујемо, да ово тању балкансккм ногометиим федвра- 1 ни ј е бдло узалуддо. Чак ако би хтецијама трзжеки да с« сззове седница ди, д а вршимо упоређење између оба Куп Комитета ноји ће имати да одпу-1 тима, морали би констатовати да је ч* где ке се одиграти поменута утаи- ! Сок <> *Ч>"> дшеко зштрије од зеле1ШХ. мица ' Соко—Јединство иза гопа. Пореа Бугарски иогометии савез сматра да I главие утакмице на терену. одржан је иза гола и бокс меч између два члана Управа зелених и Оокола Меч се завршно са реаултатом 1:1 за Соко. попгто је члану зеленог друштва >гребан нос, док је Соколац изгубно наочарв у трави. ЕНГЛЕСКОЈ је потребно игралиште за 400.000 гледалаца, пошто се за Куп-финалу која се пгра т<"-« кроз три месеца већ до сада прајавнло 350.000 гледалаиа. Међутам стаднон у Вимблеју може да примн <само« 90.000 глеаалаца.

је депеша г. Риболија меродавна, пошто је ои секретар Куп Комитета. ЈЕДАН ЛЕП УСПЕХ Б. А. Н-а Хуго Лонгавер, члан Боксерско атлетског клуба постигао је завидап успех прошле недеље, победившн нокаутом првака нталијанске ратне морнарнце у По.тн А. Алберпгнија (67 кгр.). Лонгавор, који стнже овнх дана у Београд, нступио је и овога пута. као и увек. у својој обнчној тежини (лака категорнја, 60 н по кгр.).

ИА\ОТОШ1Е П1НЧР Р)РГАШК

П

Пачарис

•Апотека ~Биркениејер» тако је гласила анонса — «потребује одмах једног озбиљног помоћника». Чнм је прочитао овај оглас, безбрпжнн н увек весели Жакн Захаријевић се озбиљно замислио најпре због оне речи «озбиљног помоћиика». а затпм због свог изненадног проггева да напусти дотадашње место. — Пре свега, зашто да напуеткм &(едерево и апотеку Тајсић? плтао се он. Ето, сад је дошло и Делптгвјево позориште да ту зимује, тамо нћн свало вече, па по некн пут и гостовати тпз љубавн према уметностл. Г. Тајсић мп даје аконтацпје! кад год му кј заиштем-.. Сем тога, ту су ми и отац и матн... Зашто да идем? Зашто да напустим то све? Међутим авантуристички дј ' х иадвлала у љему »локаллатрнотизам« и /1'а"ки одмах наипса телеграм са плаћеним одговором. Оутра дан, добивши тај одговор, он узе од г. Тајсића уродневно отсуство н одмах отпутова из једне паланке у другу. Пре рата, паравно, није се путовало тако удобно као дааас. Тпебало је најпре ићн лађом до Београда па возом до X., па фнјакером по разлоканом лруму до места Ц-, где је била апотека Биркенмајер, чувепа у томе округу, «апотека код Св. Врачева Кузмана и Дамјана!» Жаки је стпгао у Ц. тек пред зору. отсео у најбољем хотелу. иаоедно да га буде у је "■ •• <(>«• сати. да му доведу бербериг •• да јаве шотепЈ!

Биркенмајер да је он већ стнгао и да ће доћи око подне. Речено — учињено. У четврт пред дванаест, Жаки је био у славној апотеци, коју је дотле водио један меланхолнчни фармацајт са фрнзуром ■ а 1а Бранко Радичевић, Упоређен оа тпм претхолником Жаки је изгледао као тигар према лами! Он је бто врло млад и носио се кицошки: калут од ирног п.тиша — опшивен. вертеровски прсник — бо-

је жуманцета. панталоне — со и бибер, лаковане цппеле, полуцилиндер, врскапут на струк. Тршаве косе раздељене средином са брчићима који су пркосно стајал-и нзнад његовнх јаких в белих зуба, доње вилпце енеригчно истурене, Жаки је оставл^о утиоак не само необесхрабреног. него и иоштеног човека увек готовог на смех. Мннћуша коју је носио оамо у једноме уву показивала је да је Јеврејин и да је јединац. а н>егови покрети су одавалв човека који је морао иматн неке

прпсне везе са позорииггем, н *го са његовнм веселим репертоаром. Г-ђа Бпркенмајер, стара. отмена жена, прпмила га је достојанствено: — Господине, рекла му је она, вп треба да узмете_ једномесечно отсуство па да онда дођете и да покушате! Ако могнадете да помирите своје интересе са мојима, ви ћете остати- Са своје стране, н- ја вас морам да оценлм. Јер то није лака ствар водпти једну апотеку коју је мој муж оставно у најгорем часу... Млатећп се, Жаки рече. — Да, сад је јесен, зима је на прагу, то ће рсћи на днсвноме су реду заразе. смртп, инфлуенце, жигања. свадбе, сла ве, претоваренн стомаци, п тако даље, н тако даље. н тако даље... А где је отишао г. Бнркенмајер? — О, па он је умро забога! јекну стара апотекарпца. — Сажаљевзм! рече Жаки. Неколико дана касннје Жакп је већ пмао продужено условно огсуство н Браико Радпчевпћ оде за Шабац а нови фармацајт узе на себе да служи муштерије Кузмана п Дамљаиа. Дубоко у ноћ апотека је светлнла на малом е каљавом тргу и пролазнипа су могли да се лично увере како се ту ради, Са обе стране лево и десно од рецептуре сецели су разнп тпнови којн су чекалн лекове. Жакл је за свакога нмао неку реч охрабрења илн утехе. Ако је ко био нестрпљив, он му је давао новине; сем тога, он је утлео људима да понуди коњака, деци по неку велику бонбону- женама по кап мнрпса. неко питнмно обавештење нлн комплпмент. Посао је даклр ншао одлично... Стара г-ђа Биркенмајер је седела у великој лабораторији. која се видела иза завеса. надаправала лаборантов рад п плела шалове н чипке. Тек у девет часова у вече, опа 'V повлачпла на спрат и закључавала троја врата за собомДа би мопао устати и ноћу и

справитп по неки хптан рсцепт. Жаки је добдо за спавање покојников кабинет-контоар, одмах пза лабораторије. То је била једна ппгрока соба пуна слика из чешке и аустрнјске нсторије у којој је почасно место заузпмао закључан орман са књигама: Лекснкон Брокхауз, Дела Хајнеова. Стручнп часописн. Соба ипје била светла: њеп једпнп прозор је глелао у тесно дворнште. Испред прозора је била читава знмска башта: у порцелансклм лонцпма су бујали кактусп, палме, лозе п све остало што није могло папољу да презпмн. У једном бурету на сред собе шпрпо се старп лнмун. пун пуицат плодова. У једном углу, на не-

_Н:

кој ислуженој фогељн, оиавао је дањоноћно један црни мачор, таван и одртио, ћелав по леђпма. Ту је, обешен за плафон, впсшо п кавез са папагајем!.Алн! то није било све! ЈТево од пнсаћег стола, према прозору, бно је један стаклени суд са трп четнрп рпбнце, десно од њега у својој малој крчетци јед на камарпца. Најзад, на самоме столу, поред термометра, барометра и хронометра. био је један стари пандил п тукао неки парадни часовппк, који је свакога сата свирао неку отужну ноту! Опавати у тој соби бпло је иемогуће, чак и онда кад би

Жакн провео две три бучне ноћи нзван ње... — Можете ли да изнесете ове стварл? пнтао је он госпођу Бнркенмајер. — О. не! одговорила је она упорно. Где бнх са њима?! — Ја ћу онда узегн собу у варошн! — претно је Жакн. — Та навнкнућете ое већ!..А кад гране пролеће, све нде у башту!... Цвеће га је ноћу гушило. сатови су билп дооадни. канарпна је певала рано, папагај је кроз полусан сву ноћ блебетао; — 0 Бнрк! 0 Биркен! Ооооо — Бпркенмајер! Две недеље је Жажн снооно т\ тортуру. Најзад. он се одлучл да раскрстн са тпм даветима.» И он зато најпре отрова мачора. — Штв му би? ниталн су укућанп. — Срце! одговорп Жаки. Мно го храљен, мало се кретао а.био матор — па шлог!.-. Тако ми је зкао јадне животпње! Паметна је била, паметна као некл човек! Предосећала је смрт па мц се стално умпљавала..... Исте вечерп он прелп неком гадном течношћу земљу у сакснјама. За трп дана цвеће угпну, ллмуну спадоше најпре плодови па онда и лишће. — Угушнло се јадно наше цвеће, рече Жакл. Цвеће тражп ваздух, сунце, промају — а због канарнне ие сме да се ветри. Па ппак, ја сваке ноћн отшкринем мало прозор! — А шта је са овим сатом? заппта г-ђа Бпркенмајер једног лепог јутра. — Са којим сатом сада опет вп? — скапднрао је Жакп. опговорнла је јетко анотекарнца. — Спгурно је ненавнјен? Илн превпјен? — Илчте. чотпм нас! етгкну стара жена. .Јуче сам га навила! Ппје оп стао тпнлеоет готпла! — Ухватила га је ваљда прома.ја! рече озби • мо Жакн. Назебао оат! Године'

— Назебао! Сат иазебао! — Или му је можда нешто запело... настави Жаки. У осталом, о његову главу!... Ви знате госпођо, то је рђав знак кад сат стане тако сам од себе! ...Једно јутро служавке изнесе из Жаклјеве собе мртву канарину. — Оирота моја птичице. како сам те само ја волео! рече Жакн. Не, не! Канарпну не могу нрежа.тптп. Друга се мора купчти! — Шта то сад опет наједанпут би са канарнном? пптала се у чуду г-ђа Бпркенмајер. У стварн. он беше затворно к-чш гау у једиу бутелу где св угушила а затим је вратио на своје место. алв он одговори: — Госпођо. узрок те смртн ја п ви вероватно нећемо сазнати никада... Али је њој снгурно нзпшла бубул>ипа, мала бубу.ллша — знате већ од чега умнру канарпне! ...Очајан, старп папагај, којн је гледао све те злочнне час на једно око. индптннран. час на оба, запнтересован, внкао је свако јутро. тпм би спазио своју госпођу: — О, Бпрк-Бирк! 0 Бнркмајер! — као да је преклпње д& га спасе — али ое г-ђа Биркенмајер није сећала да га благовремено пзнесе. плп можда ппак није хтела да га држн У својој соби. Најзад, папагај поче да обољева п да добија неку несвестпцу. — Бујан је, рече Жакл, треба му женка! — Вп сте неподношљнви. рече г-ђа Бнркмајер увређено. Папагај умнре а ви правнте досетке! — Госпођо, викиу паборант, папагај је мртав! — Сад је ред на вас ипи мене! рече г-ђа Бпркенмајер Жакпју— Молпм молпм. одговорн он, алп мн псплатнтр мој месец у напред! — Да. закључи г-ђа Бпркенмајер-.. У пгтчу сте! П пштти М. С ЦЕРОВЧАНИН