Време, 26. 03. 1930., стр. 7

^реда 2В. иарт 1930.

Сто I

Београд кот нестаје.

Ово ћв пролећв »брвсага )ош лва вначајнв трага старогв БеограЈА, Дм хлавла пута нзбпјала су нз старога Бео трада на Теразијску грбнну којл је тада бвла пуста п баровита по.гвла. Јелан од тнх путвоа водно је вз велихе градске каилје ка Калнмегдану и ншао данашљо« Васнном улпцом н взбпјао кров Огалбол-каппЈу (код Позорнпгга) у поље вол грала. Дру« оут јв водно вз срца српокога населл Београда некадаље Варош капнје, па ј« првко Зеленога Вонца данашљом Првзренском улЂПом нзбн)ао на теравНЈскЈу чнстнгу. Сем глаане чаршнЈв, која св од Саборие цркве пела а зап* 3«реком( данас Кралл Петра улнца) скуппггвла ка Дорполу, опе две горв означенв улице, од Калемесдана до Отамбол-капнЈв и од Варош-калнје до Твравнја, бнле су споредне здршнЈиЦв Јвр су оба ту пута бнла врло проквтна. У тнм улицама, Васнној и Прнарвв®*ој, дуто оу св аадожавал« тр&гоав онн! малл! дућанчнћа остатака не*адан,е турскв чаршијв. Тнх трлгова ■ма још н данао непгго мало а-тн за којн дан ће нх нестатн. Новн регулацсонн плаа којн прошнруЈе Призренс*у јджцј ево већ са првнм пролећннм даннма скнда крововв са оннх д^ћанчнћа нспод >01латног Буренцет*" којв Ј« већ с.тншћено са вемл>е, а Хнпотекарна банка. која ће )ош ове годннв прошврвтв своју велнчанствешу "Јграду, слвстнће н последље остаткв оннх дућаллнћа у Васнној улнци

! А где су некадањп оснафи в всиафбаше, рдв су еонафокв славе н всиафскн барЈадн? Нокада када је итла литнЈа кров Београд, гааде вз чаршнје отнмвлв СЈГ се 0 ТЈ ч «т ла восе отој всиафоки барјак А кало бп то далас взгледало да Јв остао Још тај старп обичаЈ.

Ново Цајлајс у Белој Црквн Бела Црква, 25. марта. — Политф у Бе.тој Цркви ухапсили је у недел>у Јованп Кужтова који се претстапл»ао као лекар. ИскоришНавајући интересооал>е за лечетве по систему чудотоорца Цајласа у Галспаху о« је лаковерни свет уверавао да и он лечи по истом систему. Полиција, кад је дознала за ове њетоее недозвољене радн»е, пове-Ћ је нстрагу и Кужидоаа ухапсила баш у моме»ггу када је обмањивао неке сел»аке сво)им лечаћем. Протио Кумогдова ко)и је огтгужен за внше превара, води се истрага. (Време)

Покушај бежичног паљења електрпчних лампи Рим, 25. марта. — Према вестимз итзпманских листовз, физпчар Марнони нзвршиће понушај бвжичног паљен»а олектричких лампи на нзпожби у Снднеју, сутра у 11 часова пре подне, т. Ј. у 20 чассва по аустралијском времену. (А. А.)

Повишење додатка чиновницима на служби у Новом Саду Нови Сад, 25. марта. — По једном наређењу Мшшстерства унутраш11 ,иЈ делв и Нови Сад јв увршћен у мтегорију иаЈскупљих градова у Крвљ»вини и на тај начил овима државаим. а сходно томе н општннскнм чиновницима новиснће ое нринадлелшости- Ово ће ое урадитн прома законскнм ирошисима о чиновницима који се надазв у варошпма које су отављене у ва тегорији најскупљих вароши у Краљевиии. По овом наређењу "пшовницп који располажу са уннверситетаком нлн средњошколском спремом нли најмаље нпжим течајипм испнтом повасиће се додатак па 200 динара месечно док осталима са 100, а 1 послужитељнма оа но 40. Чнм јово паређеље буде ступило на | слагу пзвргаиће се нсто тало и Ју Новом Саду новишење додат'ка свима чинОЕНпцима. (Време)

Конференцвја здравствених задруга у Београду

пј нохад бнлн уирво члршнје вз прве половине прошлога векв. И та&о регулАдн^ својим неинлостнвнм гамахом брншв с лана на дан трагове отарв простоиице који остају оачуввнв >ош саио у успоменамв првд ратнах пензнонера. А.тн новрвд тв тако рећн техничке рвгулацнје корача хеото сналеннјнм кораком н брнше отарв трвЈовв млого шнрвм замахом оопнјвлна регулацнја те Београд и»ом нестаје тоне много брзке пред овом дрггом регулацнјом.

Тонв отаро друтптво, ГЈбђ се, типошћ, обнчлји, наввке н све мељв фнзнономнју. Огари Београђаии саста јј се с врвменв на време на прат&ама каввога предратнога пензновера или чнјв мајке, ко>а је још у орману свчувалд твпелух са којнм је ншла на ивкадањв општннске балове н — враћвјућн св са те пратње, тв читајућн уоцут имвна са гробљанских крстача, обнавлвју успомвне о старам Београђалима КО;Н Су НЗумрЛИ. Нема внше овнх старих пензнонера коЈи су, као на неку дужност, одлааилн већ у пет н по ујутру на пиЈапу х бев икаавв намере да ма пгго купе шетазн нзмеђ пнљарских тезп, пидалн вспдп; раслнтнвалн о цеаама, плетали св у погодбе нзмеђ купца н продавца па у седам сатн кренулн на кафу да претресвЈу све доподне велнку европсву полнтнву изражавајући своје мишљење шта бн требала дв радн Руснја а штв Енглеска. Нема внше ни одих матрона, мајвка напшх, које су по цело пре подне кувалв парадајо нлн слат&о и меснле агите а после подне облачилв лнбадета н нтпле код ове или онв прије на „фрнпгке" мафише н на мало 014>варања. Нема нн оннх професорских тнпова којн су рвднје залазнли у ресторециЈе да студнрају јеловнике но у бнблиотвку да студнраЈу преамет којн предају; нема нн оних чнновннка коЈи су у својнм канцелариЈским фиЈокама држалн бар по Један шпнл карата, по неколико разних прнзнаница, џеоне мараме и ову домаћу архнву. Нема више по кафанама оннх ,лптамтишова" крај ко;нх се уз чашу пнва мезетнсала јевреЈска јаја, црна ротква н главице кисела купуса зацрввнеле алевом паприком илн се уз чоканчиће ракије грпцкала папрнка из т) - рпгиЈе н краставцн нз воде. Нема више оипх „забава са вгранком' 1 на којима су се „коловође Јавллте на ка/.и" н на које се долазнло У реденготима коЈн су базднли на бензин и у либадетима коЈа су мнрнсала На нафталил и играли у сали намазаној сапуном. Овв Је то наумрло, свв јв то соција.таа регулација збрисала н бацила у заборав. И не само те поЈаве, већ је »брнсала н чнтаве професнЈе н установе. Изумрле су у чаршнјп терзаЈе, ЈурчиЈе, абаџнје. сарафн. опадчарн, млапџнЈе, тенећеџпЈе, асурџије, памуслиЈаши а ааменнли су: абаџнЈе пнајдери; терзиЈе — моде салони; са>афв —Банке и све оотале фабрнкв н лаганне. Једпно од тих радљи старога Београда пгго оу пошле за временом |>в се модерппзирале, то су алваџнје |оЈи су се преобразиди у данашње Пе)№Ш. Сврвфе су замеииле банке и данас бн па литији место сарафског барЈака нмао да св иоси банаарски барЈак. II замнслнте каљо би та слнка нзтледала кала би рецимо барјак носно др. Драго.губ Новако&пћ двректор Народне баике а оне кнткв од барјака држалн Никола 'Борћсвнћ и Хохиер днр^ктори Вниербанкферајна н Мнлан Ог е фановнћ, днректор Јадраноке банке? Или, рекоомо, дв су некадаље терзн.Н коЈа су жроЈжли иапгнм маЈкама лвбадетв и бундв, аамвинлн данас моде-салонн, и даиас бн нв литиЈи место терзијскога барЈака имао да се носн барЈак моде-салона. И замнслите како бн та слнка изгледала када би реј циио барјвк носалв Ружа Коен н оне кнтке од баојакд дрхале Оока, Ребека н Гр^јевска? Али нема више тнх литаја, нема ин старогв Београда. Социјална регулација беа генегалиих оланова иа коикурсвма иаграђеиим. беа седиица општннскнх одбора н његових одлука, без дискусије у Ја&ноотн и без комислЈв в стручњвчких одбора — брише, брише, брнше, свв пгго Јв превнвело п старн Београд товв свв дубл>о и дубљв у прошлост. Б. Н.

Похвална акција фабрике кожа |6ели орао Скопље, 25. марта. — Управнб одбор фабрнке кожа Бели орао вз Београда пре неког времена обретио ое једннм ппсмом бану г. Жнкн Лазићу у коме је молно да ое фабрнцн нз Јужне Србнје упуте 10 дечала од 14 до 16 годнна радн обуке у кожароком »анату. Бан г. Лазнћ одазвао се врло радо овој молбн, те је у споразуму са догачннм опплинскнм управама, упутно фа брнди ове дечаке: Пеичу Пеливановића из Велеса, Борнслава Цветковића ш Криве ТТаланке, Ннколу Д. СерасЈшмовнћа пз Кратова, Димитрија Додовнћа из Прнлепа Тодора Трајчевнћа нз ВСочана Јована Томч^внћа. Скмеона'Д. Риспгћа из Царевог оела. Је<}ггими)а А. Ризовића из Брајковда. срез дојрански, Боривоја Т. Пецовића тгз Берорв и Љубишу Мнхајловића из Штипа* (Време) Несрећа у Браили Букурепгг, 25 марта. — Јутрос се догодипа у Брзмли велика несре^з. За времв рада у фабрици цемента Кантзиузино, срушио с« твван и аатрпао ввпики број раднинв. До свда јо иава(^но 6 мртвих, и посггоји бојааан да ће број жртавв бити Још ввћи. Радови аа опаоаваљв наставлају се. (Време)

Ии1мјатмвом Здравствених за лруга, јуче је у дворани Главног савеза српских земл>орадн1тчкнх задруга одржана конференција, којој су присуствава.тл око 100 претставннка Здравствемнх злдруга и задругара претседннка општина. На конференцији је претресано шггаЈђе о^зноса, рада н будућности Здравствемих задруга с обзиром на стутпње на снагу нооог Закона о здравственлм општинама. Расгсрављајући о односу Здрав ственлх задруга према Здравственим апштинама, сви су се претставници слож>1Ли у томе. да Закон о здравствешгм општинама, и ако признаје слободу де.хшања Здравственим задругама, не даје им могућности да развију своје акције, док се посебним законам не регулише њихов оДнос према Здравстве«!а« огпитинама. Нарочито су претставници Задруга из оних кројева, где су већ до саДа постојале Здравствене општине, истакли све недостатке Здравствених опшпша, скупоћу њиховог одржавања и нлкову недовољну еф;жасност. Једнод>'шно је изражено мишл>е»ђе да је Здравствено задругарство ефикаснији, непосреднији и јевл«нији облик здравствене службе по селима и варошица-ма него Здравстве«е општине- Да.т>е је утврђено да је здраствено задругарство, иако нов и млад покрет, показао непобитне резултате у раду и Да заслужује највећу пажњу. То је истак-

нуто и Законом о здравсгвеним опшгинакма, одредбсхм да се он не односи на Здравстоене задруге. Сада је потребно да се то разради и сви олоси озажоне на општу корист кашега народа. Истакнута је потреба да се празнина, која постоји у За«он> г о здравственим општина*ма. с обзиром нп Здравствене задруге, погтуни Законом о здравственим задругама. Створен је једнодунЈан закључак да се замо.те сви надтежни имеродавни фактори, да се донесе посебан закон о Здравственим задругама који Ке омогућиш оттштинама, које то желе и хо! Ј да уаму као систем своје здравствене службе Здравствену задр>ту. Сегм тога да се рад, права и дужносги Здравсгвених задруга законски регулишу. Синоћ, у 18 30 часоза, лримио је лретставнжче у име г. Претсед ника в.Ћде г. Нинко ПерИћ. Претставници су наиш.ти на најбољи прнјем и разу.мевавве и добили обе+гање Да ће се њиховим жеља ма изаћи у сусрет. Данас су претставници би.и прим.гени код г. Министра социјалне политике народног здравл»а и код врховног иислектора г. Милана Нш<олића, где су такође наишли на празо разумевање и обећање да ће се овим жељама и захтевима изићи у сусрет. Учеавши су се данас разиш ли у уверењу Да је њихова ствар на путу повољног решења.

»Где Је 1ош Ужичанин €»ио натоварен...«

Милош Суботић, напознатог заиманА ала који се претстављао »а предуаимача, дуго се бавио једним већ врло познатпм п старии начином водапл. Врбовао је беспослепе радпике, то бол>е, за неки посао за који иМ је узито на име кауцнје обично веће суме новца, алп и оноллко, колико је ко имао да да. Али му сва његова окретиост у том послу није помогла, јер се, па своју несрећу, памерио и па једног Ужичана,'Жарка Дуљића. од кога је успео да узме 3000 динара. Дуњкћ, чем је намирнсво да му је падваљено, јер свог новог газду, кад Је требало да ступи на своје месго, оигде у Београду нпје могао да пронаЈје, — бно је. како сам каже. више свега беоаи што је дозволио да Се то њему, као Ужпчанпну догодн. — Где Је још Ужвчанпп био натоварен! ваЈка се он. Разуме се да Је тужпо, а за њпм су дпглп тужбе и други радиицн од којих Је сваки дао Суботпћу у џеп по 3000 динара. да би могао добитп по Једно добро место на некоЈ његовој замишљеној грађевнии у Пожаревну. Али, на суду остали су некако пристали да се наравнаЈу са Суботићем, док Је Једино Ужичанпн остао упоран, ие хтев ши с човеком, којн га је тако изиграо. учтга иикакав компромис. Сем Дуљићеве тужбе постоји н тужба ипжеп>ера г. Аврамовића адји тужи Суботића

за утају 90 џокова од цемента— Ама Ј# Јесам узео њиме кауџије, али то није иинпа. Ја ћу им паре да вратим. Оамо... измакле су ми се из руке... А в меогу ћу да пм наћем... — Што се тнче џакова? пита судвја — Ту ствар стоји овако. Ја сам од г. Аврамовића требао да добијем готове паре. да купим џемент. Он ми Је дао место тако џакове, за коЈе сам ја узео 15 џакова цемепта. Али, како се време било промепило и писам могао да продужим радове иа грађевини. а г. Аврамовнћ ми је дуговао за НђИИу данл рад« Ја сач то иа тај начвн паплатио, тто ем пемевт уетупио ЈеДноЈ фпрмп којој сам био ду жап... Даклр. као што аидите. утаЈе нема... — А ти! окреће се Суботић своме тужнопу Ужпчапину? Не Ои ти нпшта фалило да одуста неш од тужбе... Ужичанин лагапо и немарно. гооподсЈги вртн главом да неће — Даћу тн мениду Иа твоју суму... Ужичанин опет вртн досто јаствено главом — Што, мислиш да си учиипо нешто врло лепо тпме, што сп ме тужио. Направио Си само Једпу услуту људима КОЈпма иле у рачун да ја седим у затвору п да се не шетам Теразпјама.. Суд је осудио Суботићл на по годнну дана робнЈе за свако дело. '

ЛиуУ \А2

Црвени крст у Скопљу приредио је вече у корист пострадалих од поплаве у Француској

Скопље, 25 марта. — Облаонн одбор Црвеиог крста у Окопљу приредао јв снноК у НАродном позоришту француско воче у корист пострадалих од поплаво у ФранцускоЈ које Је бнло врло добро посећено. Порвд велпког броја наЈотменије (жопске публико веч«ру су прнсуствовалн бан Вардарско башовине г. Жнка Лазић са оомоћннхом г. Драг. Тодоровићем, цео гонера-титет, на челу са командаитом АрмиЈе геиералом г. Миланом Недићем, француски копзул г. Гпз са отправптсом послова француског посладсгва нз Веограда г. Днбајвм и цео овдашњн дипломлтски кор. Поред осталих вечеру је прнСуствовала и цела овдашња француска колоннЈа. Попгго Је војна музнка ннтопирала Југословепску и француску иимну на позорнииу је изашао г. д^р ХраИИСЛО.В Јовсимовпћ шеф санитета општине скопскс који се, отварајући вече, у поздравном говору захвално свима присутшнм на посетп. — Онм се, рекао је г. ЈокснмовиК, одужујемо морално према француском народу који је нага народ толнко задужио, нарочлто Јужну Орбију, која Је срећна што Јој се данас пружа прилнка да може показати своју љубав и поштоваље према Јужној Фрапцусвој воју је задосила несрећа. На крају г. Јокспмоеић моли присутног француског конзула г. Пиза да буде тумач осоћаја и љубавн коЈо Јужиа Србија и топље гаје према племопитој ФранцускоЈ. Крај говсра г. Јокснмовнћа пропраћен је бурпим клицањом. Зв овим је г. А. АндроЈевшћ апелапнонн суднја одржао врло лепо гтредаваље о теми: «Фргнцусиа и Французи за нашу отаџбину и наш раод», у коме је изпео веое нзмеђу випог и 1ћп«ДЈ ПГД УАП ЦИШЛЛ V ШХ>-

шлостн, коЈе дотирају >ош од пре крсташких ратова до данас. Лосле говора г. Андрејевића г-ца Родна Чочковнћ ученнца Учнтељске школе рецнтовала је врло лопо Јадну посму на француском језику, а затим је певачко друштгх) Мокран>ац отпевало две своЈе песме. На крају вечера прнказан Је трећи чин сСнрана де Бержерака* у воме Је насловну улогу играо г. Миливоје Живановић. Овпм Је ово успело вече свршено. (Време)

Занатлијска кредитна задруга у Чуругу Новн Сад. 25. марта. — На икнцијативу управе занат.тијике организације у Новом Оаду основапа Је ЗанатлиЈска креоптна задруга у Чуругу. Као референт овој осипвачкој скуиштнни присуствовао је г. Сава Гркинић члан управе Савеаа занатскш удружења нз Новог Сада. После прпмљеннх правпла пзабрана Је управа задруге у коЈој су ушлп: за претседшша г. Вељко Дудашев. за потпретседиика г. Милан Оганп сављевић, за благајпика г. Жарко Дражнћ, и за оекретара г. Милош "Бурагии. У управпи одбор изабрани су г г. Миливоје Радиншћ, Тодор Ђирканов, Тодор Драгин, Светослав Вујнчнћ, Јоопп Никелсбахер и Мнлан Ваоиљев. У надзорнн ОДбор пзабрани су г. г. Живко Вујичић, Огеван Браун н Тоша Ивков. Одзив чурушкпх »акатлија био Је врло леп теко ла Је уппсаи велики број удела коди Је омогућло одмлх оад задруге. I

НДРОДНО Фауст — гостовање г Јурвњева баритона Вечерадз се у аградп код Опоменнка лаје чувена, велнка опера Фауст од Гуно-а, текст по Гете-у, оа г. Јурењевом као Мефсстолг коЈн је познат нашој публицл са овом одлнчном кревцнЈои. Маргврнта г-ђа Ђунђенац. Оибел г-ђа ОтаЈнћ, Марта г-ђа Пжнтеровић, Фатст 1. Вптниг, Валевтнн г. Вртл. Влгнер г. Мстровић. Ооло у велпкоц балету „ВалпургиЈска ноћ" р-ђа Бошковић н г. Жуковскн. Днрнтент г. Христнћ. РежнЈа г. Гавеле. Цеие месга: од 15 до 56 днн. Повластнце важе.

Уредба о управама полнције Претседннк Маннстароваг оавета н Мшшотар уиЈтрашљнх дела, г. Петар Живковић на оанову члапа 65. Закапа о >тнутрапш»ој упраан пропиоао Је урадбу о образовању упрала полациде. Ова урадба обЈављује ое у дазкипњим Службеним новинама, кзда добнда и обавезну сншт. По овом иравллнику уставовљавају се Унраве полнције у: ЈБубљанн, Загре<5у р Баља Луин, Оплпту, Оарајееу, Цетпн>у. Новом Соау, Ноппу н Скопљу. У подручју Управе полппнЈе у Љубљаии улазн атар општнне града Љ>*<>љане и атарн оппггнна Мосте, Згорња Ш јштка и Впч. У подручје Управе полнције у Запрсбу улазн атар опптине града Загреба и места: Одра, Брозовгана. ВраУ5чо, Гемете, Сесвоте и Шестине. У подручју Упра®е полнцпЈе у Баља-Луцн у.тааи отар оацглане бањалучке н меспа: Пстр1г!»овац, Буџак н ДотЈђбаотшго сато. У подручје Управо по.пгције у Оплпту улаан атар огшпмве грала Оплврга и села- Врањнц, Солан и 1 С>-ћ>трац — у пранлцама: од мора, ј плмођу свла Сућурца н фабрике ^ цеагопта Далзлапнја, ка тутадоламу! нгто фабрчке, ка туптнолому Јадргииске фабрике цамачта <обухва- ј тајућн оба туппнолома), ка капелп ј Ов. Дујма, на коту 107, на врело ј ре«е Јалра (обухватај>-ћгн солкнско ј аЈрхеолоппсо патр^тЈе), жеаеонтгч-1 ком пругом Сјш»— Сплнт, градоким : вадозодом, па грашшом Сплитоке ј парооко општине до мора (обухватајућл жолезнгапу. подогкхд и ново ј оппггнпско рробљо). У подручју Управе полпције у Сшредепу улази атар општнне прада СараЈова и Алнпапши Мост. У подручје Управе патнцнје у Цсгшњу улазн атар оппггане града I ЦоФнња н атар ошптпне Околнпа Цотиња. У подручју Улраве полнцнје у Номом Саду улазн ата^р опгатнне | града Новог Сада, атаф ошптине Калгечтопе и гаасеље добровоља-чко Воте<рнгак. У падручјо Управе поллцнЈе у Нтипу улаап атар олпптлне града Ншпа. У подру^је 5'цраве поавдцје у

Дсбри војник Швеји са нарочито онижоним ценама Даиас увече у 8граон иа Врачару лаје се врло усиела конедија До<5ри војнкк Швеји по чувенои роману од Хашека ДЕЧЈА ПРЕТСТАВА Дечјн одбор Метерннског удружеља приређује 10 апрпла у 4 часа по подне своју прву велику представу у поаорншту код Опоменпка. Пошто за овгу претставу влада велико иитересовање. јер ће у љој учествовати београлска лепа из наЈбољих нородица, то се улазннце излажу већ сааа продаЈн и могу се добстн преко пелога дана у ралљн Урошевића н Тагаасковнћа Квез Михајла бр. 11 и до 11 час. пре подне у сталу г-ђе Макснмовић Балкансва 12. С-копљу улазн атар ошптине града Сшпља и мсста Доње Водно, Горње Водно н ХанриЈсео.

од зубоооље

можстсзј тили час наћи олакшање протнн болоаа, ко>н често пута постану управо несносни. Нматс ли у том слумају код куће флашу праве Д и а н а фргнцусие ракнје тада не морате са стрепњом мислити на ноћ. Намочнте ли чисту вату са неколнко капи ДИАНА француске рзкнје и гурите ову у болеснп зуб илн зко нзтарете зубно месо око чуба, који спол>а изгледа као чдрав, тада ћете у^рзо осетнти олакшање и опазитн нотпуно нестаЈзње болова. Ценз: мала флаша 10,срелња флаша 26.—. нелнка флаша 52.— дннара. Ако је у апотеци илн дро| ерпјн не добијете, шаљите дннара, н добпћете повратном 'поштом франко 5 малнх флаша од гллвног стоваришта за Југослаинју: југсфармација м.

Загреб.