Време, 17. 01. 1931., стр. 3

Су^га, 1Г. Јасвуара 1931.

Страна^З

»

Ноћ

лвиошица«

Белики бал бвоградског Тенис клуба, у частп 10 најлепших кандидаткиња за Мис Југославију

Сушра се бира М.ис Нови Сад

Бан Моравске бановине, г. Јеремија Живановић примио је лужност Нлш, 16 Јану&ра. — Данас по познв београдскЈш бренм возом у Ваш јв дооутозао Еовопост&агегг 6»н Моразсзе бановстне, г. Јвре1шја ЖнвАноннћНа станзага су г. бана дочвкддн командант Моравсзо днзнзнјв г. Дасгаловаћ, начелннк ппаба петв аркшЈоав оЈдастн генврал г. Рзстнћ, ломо ^ шјн бсна г- Тодороззћ, са. сншга нгч'дзаднуа одељвња банс*е упрввв, ;/празнжк гралд Ннша г. Драго.губ Савнћ. срвскн нз-челннх г. Ботпковнћ, првтседннк Отпптнне г. Мљпорад Чаздарезн'а са кметовдиа г. г. Љуботрагом Јозанознће^ Путннхознћем, Пли -зићем н Тгпнћегг- Оем" тога на ста-ндшг су 5н-тк н швфозн појсднннт одез?н>а Управв грзда са зншнм игнозниш130М. Еоз је сгнгао у 3 н 01 ча**- Бан г. Жпвлз'внћ поздравно св на/гре са г. Изска-чознћем, гатзм са упразннко« г. СаввЉвм н осталзма. По том је остао у краћем рааговору са пр^теедзнклм Оппггпне г. Чавдареввћсш. Са станние се г. бан одзезао у банску гпр-аву гле је око 4- н по часа нрп>гпо дужност од бпвшег бана г. Ђорђа Несторовпћа. У Ннта јв допутовао н помоћннк бана г- Тодороваћ, ко ^ ј јв јуче прнмпо дуетост ол бнвшвг помоћннка г. Мнлорада Јовановнћа. (Врвме)

| Велислав Вуловнћ

Јтг ?е је Беаград нзгубио још јелмог свог угледшг грађангна, круагну н утшхајнл' културну н, нарочнто, попшгнчку лнчцост наше блиоке прошлостш. Вв-тнслав Вуловнћ је првмннуо јуче у својој шесет н шестој го лигз. Ветистав Вуловић је Београђаа^гн још рођенлм. Ове свогје школоваље завршно је у Београду, п постао 5Рсжен>ер. Др2»®а га је кад је завршно сгу;днје, послала као овог пнтојди. ! на т^хначли фа&ултет у Г.гну у Бе.тгнјн. И већ 1895 годнж']Он прнма дужност хонорарног

И овога вучења добиле су

ИзаОрале кондидатш !Н »е за Мнс Југославију 1931. Лево: г-па Лала Миленковић, из Београла. Десно: Лала Ранковнћ, нз Београда. У сутрашњеч броЈу <Време» објављује, по азбучном раду, слнке г-па .Ђубнде Петковнћ, нз Ннша, в Л1аргернте Броз, нз Загреба.

Велнке прнпреме чине се за свечанн бал «Ноћ лепотида*, којн београлскн Тенис клЈб у споразуму са ВРЕМЕНОМ, прнређује у част десет иај« лешпнх кандидаткнња за Мнс Југославију 1931. Бал ће се одржата у просторијама Офнпирског дома, у четвртак 22. о. м., у 9 и по часова у вече, На њему ће учествоватн најелнтнија београд. ска публнка. Највећи догађај лаиа биће долазак н претставл>ан>е пуб.типи десет најлеп шнх кандидаткинд за Мнс Ј\тославнју. После тога бнће пружен публнци још један редак дођаја, Нарочитн жнри, између свнх прнсзтних девојака на балу, нзабраће најлепшу која ће бити проглашена за Мис Београд, и ућн ће као једанаеста кандидаткиња у ужн конк>-рс за Мис Југооавију. Несумњнво је, да ће «Ноћ лепотнпа» битн један од најлепших н најзаинмл>нвијих балова у сезони. Истог дана, у четвртак, у псднв, Уредништво ВРЕМЕНА прирзђу1е у част кандидаткиња свечани пгијем у просторијама своје палзте. Пр ?.ем / ће присуствовати чланови жнриа. чланови днрекције и редакције, и ограничени број приЈатеља редакиије. Оутрара« у подне, Урвдииштво ВРЕМЕНА приређујз инт»ман банкат у част кандидаткик>а, коме ће п-исуствовати члзнови жиоиз и чланови дирекцчје и редакције ВРЕМЕНА, На банкггу учествујв и једанаеста кандидаткич>а. изабрана Мис Београд Одиах пссле бзнкета жири се псвуКи и извршити последњу оцвну игндидактиња. Увече, на поспедч,ем састанку биће нзабрана Мис Југославија 1931, и две почасне даме. Резултзт избгра саопшти^з се поеко листа ЕРЕМЕНА и ИЛУСТРОВАНОГ ВРЕМЕНА. СУТРА СЕ БИРА МИС НОВИ САД Новн Сал. 16 јануара. — Прексу-

тра, у недељу, изаршике се избср Мис Нови Сач, на чајакци коју при. ређује Коло српских сестара. Организз»дију избсра извршила је редзнција ВРНМЕНА^ и то тако да одго, вара прнг.икама а уједно да услех избсра буде игто сзвршенији. Ж/ри, који 1че извршити избор, састггљен је оегко; претседник г. Тодор Мансјлсвић. секретзЈО Матице српске, секретар жириа г. Иван Продановић, ао .Ескат, чланови жириа,г # г. Трива Милитар, мкмкевнин н публициота др Дуито Дунђерски, Јосиф Мајср, нсвингр, Петар Добро. вик^ сликар, до Јефта Гкпсвхћ, адв. припр., Светозар СтраЈић, дрсгеристз Жгрко Вгзиљеви^ «н>ижевник, Ивгн ТабаковиН, слихар, Светопин Пашћан, нгСтавкин музике н кл«позктор^ Зоггтан Чука, новинар. Јсван Јсвановић, Фердинанд Хрибовшек^ нгзингр.и и чланови новосадсне ре_

дгиције ВРЕМЕНА г. г. ВсЈа Мгтнћ и Лаза АтакацковиН, Избор Ке се вршити по систему оцена, онано како је вршен у БеограДУ и другим великим градов:-5ма, тако да је објекг,<ван суд ссигуран. Чајанка почиње у 4 сата по подне. Зз Мис Нсви Сед н почасне даме спремлени су нзрсч>гги понлони од стране Кспз српских сестара и жи. риа. Мкс Нсви СаД добија свилену ешарпу са наггписом »Мис Новн Сад 1931». У еече кстог дана, у реоторгну хотела КРАЛ ^.ЦА МАРИЈА, биће Еече упознзвгн^, на ко;ој ће учествовати претставнице Кола српских сествча и жири оа иззбранмцом и почаним дамама Осим тога^ жири је слремио нарачити гтрогрзм. та«о да је интересован.е и нереоза, са којом се оченује недеља, потпуно оправдано. (Време)

ДВЕ ПОЛОВИНЕ СРЕЋАКА броЈ 9 3763 обе продате из наше колектуре Ваншио Конандшо Пруштво А. Рајн и Друг Фнлијала Беогрвл КНЕЗ МИХАЈЈ10ВА 47

Замена похабанах обвезнвпа од 100 динара 7^ кнвестиционог за"ма од 1921 годвне

Поводом тога што ое у оптпдају назаан знатан број обзадннца 7 од сто ШЈзеслгазоног зајма од 1921 годзне од по ноовиналних днзара 100, које су уолеа еслнког промегв постале неспособне зз далс цнркулацвју, н чнја се вгчена сзакодневзо врши г Оде-овз^у државннх дугова н дрзазног креднта, као н де бн се олзашао промег са овнм обзезннпама н омогућила нмаопнма ознх обзезннцд бржа наллата куп-знв, г. Мнннстар фнзанснја оддучно је да се од сала замена обзезннпа 7 од сто нззестнтшоно? зд;ма од 1021 г. вршн на тај начнн што ће се за обзезнзц^ од номнзолннх днзата 1С0 нздазатн одгобара.^тћн број обвезннпа ол по днзара &6о н 1000.

Оамо, подабане, пбпепазе, нвгореле елл уопште зеопособне за промет обвезннпе од по 100 днзара замењвзаће се на овај на^гнз. а не н остале обзезннде озог зајма од дннара 100. Обзезннпе од по днзара 500 н 1000 којо се бу^г нааазалв у замеву зв с <6зсзззце од по дннара 100 неће се нумернсатз под ктам сернјама н бројевзма обзеззнпа поднетах аа замену, већ ће нове обзезннде од по днзара 900 надате у замезу аа пет обвезЕжца од по дннара 100, нзснггн сернје 32.»1 до закл>учЕо 53.000 а нозе обзеззнде од по длзара 1000, нздате у ааменр зв 10 обзеззнпа по длзара 100, сернје 53Л01 до залсључзо 54.000.

Извештај главне колектуре Башвмг коивштг аруитн &. РајниДруг Филијала Београд Кн?зМнхајпова р. 47 I. класа 2.1. КОЛО Лааа 16. т. мес. добиле су: ПРЕМИЈУ ОП 200.000.Срећка броЈ: 95763 Дии. 80.000,- срећка бр. 16670

61.000.„ 40.000.„ 30.000.„ 20.000.по Дии. 10.000 „ , 7.000,„ 3.000,-

41880 „ „ 64746 „ „ 77836 „ „ 48003 „ „ 38319, 72312 „ „ 6951, 23854, 66487 15261,

32687,53235,88С00, 99278. Добиткеисплаћујемо одмах. Срећне II. класе за замену готове су.

Пок. ВуломА

профеоора на тегашчкои одаљеву нашв В«вкв школе. Овај палажај заузгмао је до 1902, каоа је поогао виопектор Желсзнзчке дпракцнјв. Годаве 1908 изабрад јв за тгретееднзка Бвоградске ашптдае, з у оегобру 1909 посгао је Мпнистзр грађевнва, и на ток положају остао скоро две годаае. Запог. 1912 годиле изабрал је за нарозжсг по>машгка. Као таквог га затвче а рат. По завршепгст рата, у првој влааа Ву•товић Јв иостао Министар саобраћаја, а у ангусту 1919 Мпнпсгар грађввпаа. У фебруару 1920 сгављен је на ра-сподожеље а 1922 пензпаиисан. Исге

годазв постао је др®азнз Покојпв Ве.тнстав Вуаи аћ уашвао је вазреаио велжиа у. гаед, н прапаЈао генерацзјз која је дала едога ве.тдаг шена наапем полвтачком, ку.тгураом и вњвжавЕо-уибткич&>м жгаог- ■ — Био Јв ол регкгх пОкШтвчсах људз, имао је а оојтој сгрутау опреагу н широко ооди гзГко образовање. Мед «тручно образованим људага који, обачно, засу добра говорнаци ннти се оалшсују лвпим стнлом у ш«"ан>у, Вулортћ је "инио изу-зетак. Бзо је одлн-ии говор. ннк и ваљан пнсад поаптаткк члаиажа, и др/Еавно-правнн! џ* отрава. Кзрактера сјзјцог, исправан у св-зму, лојапал н према пркјатељима н према протте ннодма, савестаа у раду, готоа за увек н сваком каже истнву у очп. II није се нимало обзи. рао на посл дапе ово>» ет^орен" реча. Био је Јемократ по утС«№У. а-ти без тр\т?н демат -ЈГИ је. Ннј» тра:кио популарносг удват>ај\1ш се бпгач^вм масама Није жудео за великим положајима, политичким и чииовиичким, али их је примао као дужности. Увек радл>нв, борбеи, несавитљив, увек чист, у свахом раду, он је имао велики углед у страици самосталиих радикала, и био све до престан ка странке члан главног одбо. ра. Извесно време бно је и прет седник посланнчког клЈ-ба ове странке. Своја политнчка гледишта и држање већииом је нзражавао преко свога лисга Олјека. За собом је заиста оставио леп спомен... Велнсав Вуловнћ биће сахран>ен данас у 11 часова пре подне. Опело ће бнти у цркви Св. Александра Нерског. Државни саветннии су уписали свог умрлог друга за добротвора Народне одбраве, при ложивши 1.000 динара, уместо венца покојном Вуловнћу.

Веста из Вугорске

Данас почиње суђење убицама Томалевског

Софн.а, 1«. Јануара. — Сутра пред софнјским окружнкм судом почетм суђењв убицама Наума То»«злевског. За овај процес у саима софијским кругови«з апада ввлико кнтересоезњв. ИСТРАГА П0 КР8ОПР0ЈТИТ»У У „МУЛЕН РУЖУ" Софгја, 16. јалуара. — Палкцнја ј« завршкла истрагу гто двпу убиства Трајчв Морковчета к њвговог друга Нмхоле Јањевз Будакова. Цвлокупан досадашњм матермјап предзт ја држгвном тужиоцу који јв делу истрагу протиа Славчв Чавчвта и Бориса &ошкова, као фкзичккх убица в за убиство са предумишљајем, и против Стојанова Катоик^а н Симвиова, као саучеснииа, поверио судији г, Господинову. ПР0ЦЕС ПО ШПИЈУНСКОЈ АФЕРИ ПОЧИН>Е 22 О. М. Софнјв, 1«. јазуара. — Министар

прввдв г. Мнланое иајавко јв да ]« истражни апелациони судија г. Христов хавршио истрагу по депу одво» ђвн>а шпијуна Аидрејеза од страна иеодговорних фактора и да ке цео и»теријап по том предмвту бнти упућан овкх дана државиом тужиоцу Софмјског окружнсг суда радн подизанл тужбв. Су*е%в Андрајвву почв*в П- Циу-

Г. М0Л08 0 НОВОМ БУЏСТУ Оофнја. 16. јазуара. — Миииетар финанси}з г. Молое" изЈавио ]в Да јв висинв прихода у чду^ем државком буџвту утврђенв и Да јв многа мам од цифрв прихода у еадашњем буувту. Г. Молов демантуЈа вест да дефицит по текукем буџету нзноси милнјарду пева, али при>нзје да дефицкт ипак постоји због смањењз државних прихода. ("А. А.)

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА .ВРЕМЕ. ОД 17. ЈАНУАРА 1931. Г. Новац и полнткка Покушај великог капитала да се активно умеша у политику пропао је још једном недавно у Француској. Ми счо већ раније*) ималн прилике да напншемо приказ о Устриковој аферн, која представља одблесак банкарске крнзе у Француској. Устрнков случај није само нзраз привредне кризе у об,жку у каквом се она у Француској јавл>а, већ је у нсто време занимљнва илустраЦИЈ.1 пробле.ча односа нзмеђу новца и политике, односио мешања једног у другу — у овоме случају специално за француске прилике. У Француској не постоји, као у другим великим западним силама, тесна веза између привреде и политике. Француске владе имају пре свега културне, просвегне, уставне, адмннистратнвне, државне и свакојаке друге програме, а после прнвредне и фннаисиске. У Француској је до крајностн развијеи индивидуалнзач у приватноме и јавноме животу. Цела земља пуна је малих газда I ') в. » В ј . см «. оа ;0 н «лемб;|» 1930.

и сопственика. Поред индустрнје развнјена је и пољопривреда, а и друге привредне гране не заостају као н.пр. трговнна. Капнтали се формирају путем народне штедње, што је особена црта и главна карактернстика франиускога друштва. Не.ча оног гигантског фор мнрања капнтала као у Не.чачкој, Амернци и Енглеској, где има небројено много концерна и трестова. Отуда у Француској политнка не стојн у днректној зависности од капитала, већ обрнуто, капитал је у завнсностн од полнтике. У Француској, на супрот оно.че што се догађа у осталим западним зе.чљама, политика води новцу, а не новац полнтици. У Енглеској новац влада политнком. Велики капитал није само посредно заннтересован као у Не.чачкој, већ и непосредно: многи бивши н садашни чланови Доњег До.ча изишлн су директно из прпвредннчкнх редова, као н.пр. скоро преминули 1,ог(1 Ме1сћеМБило је, .међутим, и у Француској пок)"шаја велнког капитала да днректно уђе у Парламенат и учврсти се на власти. Тако је сенатор ВЈШе( пре Рата (1910) органнзовао »заједницу скономскнх интересас — »Ццјпп Јеб 1п16г е 1б Есо" потЈЧие?«- То је бно први, а по готову јединн покушај у Француској да се политичкн

групишу привредне снаге и да економска струја надвлада у парламенту. Међутим, тај покушај да се у политнку активно умеша велико предузеће пропао је већ 1924, после победе картела левице, ма да »Заједница Економских Интереса« још н данас постоји. Други један чувен случај јесте афера г-ђе Напаи, која је нзбила на видело пре две годнне. Г-ђа Наиаи, једна гениалиа пословна жена, успела је била да организује велнки банкарскн концерн и поткупила је неколико парискнх листова. Њен покушај да постане утицајннм полнтичким фактором бедно је, међутим, пропао. Трећи од важнијих догађаја које овде бележимо јесте афера Со(У- Овај чувенн фабрикант парфнма радн већ годингма на задобнјању велнке полнтичке власти у француском јавном животу, али су сви његовн напори до сада осујећенн и данас нико више не верује у неку његову особиту политичку моћ. Четврти значајнн покушај мешања великог капитала и берзанске спекулације у политички живот јесте случај банкара Устрика, који је за време Светскога Рата стекао велнке паре с који.ча је у поратннм годинама желео да игра виднију улогу у јавноме животу. Он је основао н привукао себи ве-

лики број банака у Паризу и у Северној ФранцускоЈ. Свој ксицерн одржавао је поглавнто лошоћу сшекулаццја велаког стнла, у кој^зма је показавао необнпну :.мјсторију, Уогршз: је ох«5ато ввшт био у п0тјсј1п.т <111ЕаЉу еиђенлји! љј'дп, наро>гато полнтлча.ра, впшшх чЈшовника н парламентараца. ЈКада ј « са крахом бакм Адам у иовембру м-сецу проапле годане почеад да ое рупш његова кућа од карата, небвда )е оцједном у јанноога афера огромнн! размера, воја и далљ: још представља глашу сензацију фр>анцуоког јавног апшота/) Озлга Тардјеова влада, може се рећл, пала је због Усгрикове афере, јвр Ч" т »к и нзвеснн члавош владе били диржтно л тн пндпрекгпо умешанк у Устршкове нвоолидне послове. Међу окривљешша налааи се а бввши Мшнистар Иравде Раул Пере. Сведоцн која ој - извед«ни на цретрес тервге неке внше чиновнике нз Миниогарства СћољапЕ Послова, Фцнаншја и Трговане. Утврђвно је да је један од најхшаип 'мралшка Тардјзовнх примно иито са Уегрикове баже. Јеаан лвректор Фраацуоке Базгке слшуштеа је •) У стмри, Усгремв а»д проузј*>ковза ја добрвм дедом кр^хом 1ш» завог концерна у Италајн. с војгм ј« Устрзк стаЈао у теснлм цословнгм везама. з кога слн Мусодвкн у Пгалп^н срушна

нз олуза5е збсг тога што је лмао великн текуКи рачун код Устрнка, коме је, у замвну на недошупгтан на<чпл одобравао кре,1дте Францутоке Бааке. Неки <7 хтелл да умешају у ову влтику аферу и сгув фраицјхзксг Мпиз.-тарагва Опол>нтп Послова, добро пожатог Фа.тппа Берглоа. Овај је раније бно каж&ен са вшпегодншњшм гуСштком пЈева на дровавну слу:кТ)у због званнчне дапломатске алсције коју је био, на своју •тпчну нншџгјапВЈ", иовео у корист •Пндјтетрнјске Балке |Кпне». МеђЈтим. Усгрикова афеиа шгглеиа да је потлуно сграна Бертлоу. То је рааочарало све оне којн су очок-нва.тн да у н«му открвју једног францЈтоког Грегориа.*) Францјтжом Манжтарсгву Спат>шп Послова, на осаову рднаг закоша доиетог за време Рата, било је огављено у надлевсвост да даје одобрвње за увођење огранах хартија иа Параоку Берзу. Како се овога ле. та прнстучшло реорсанизацпји »ку.тис.ч радн Јткндања и ублажења тах ратвшт прскшса, наогала јв велика спекулацнја л борба око увођења нових вредносггн та бврал У томе се сшет као јвдан од најопрешнјпх по-) Драз&нн потсвкрвтар у внг-твсксм Форвз Офнсу, кн.тг јв Лно оргзндзов ^о ннтаз јвљш конзорону« зз спохула*!*)у у самомв Форнн ОФнсу. н чнја јв афв^а ог."фВ54аа у фвбдааиУ 1923 г.

казао бажкар Усгрик. која јв В'.што шзну1)авао н дсвволе л обаввштеаа од Миансгарства Фн надацја и Оиа-ити Пвслова. Његс>ге су мадин.игоје тако санш-гено аавођвне, да а данас на претресу којл се ,к«кн у Парлчу чннованцн једнст мннл•старства ошзжују с-Н' нз друпи мвжисгарстава, а .-в, иостоје решења за која и> м л лге. ја 1- но да се утврди ко у> Учш и ко је био черЛтлчш дн Јоцесе одтуку.

Крат Устрчков, акцнје показао је још >гзном котпко је у Франпухкој плтнтнка много «а ње по1чшћ«на в>мнкоме капитв-ту него .тн у Еиглеској н у Немачкој. У Фршцучхој п«.тншгчари се владају тто .ттгтавм, онгшгм аит ресшма н не груплшу се у ве.тике прлвредне кдиКо као у дрјтим велвкнм земљама. ед шгх обично из политике људа изј * у привреду, а н« обрацно као што то ина-че бива. Повушаји извотап прнвредшп магаата, као што о- би-ти Копн, Усгрпк. Хеиечн ('тграљ коњака« а бившл Мшиптгар Пољопрнвреде, нначе најбогатнјн човек у франпуској) дд постапу потитлчким Бвличвнама иагу успе-тл л нсће усгтетл ет у вуду"ћшу-та јер " ;е фраапучкн партаментарпзам политачзл, а не прлвредаи. — АЛАЈМОвНТ; —