Време, 26. 08. 1932., стр. 1

ПЕТАК 26 АВГУСТ 1932 г.

Д&РЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦН) \ И АЛМИННСТРАЦИ1А П01Ј НКАРЕОВА 4 — 6 ТЕЈ1ЕФОНИ: дирекција предузећа 24-007, директор и ссЈгретар листа 24-009, благајна и админнстрапија 24-003, уредннци 24-001 и 24 002, стгнографн 24-004 и 24-006, штампарија 24 -008, огласно оделење 24-005, спорггсћи избештаји 24-001 РУКО/ЈИСИ СБ НЕ ВРАЋАЈУ.

год» А11 * ђро| 3824

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТЛЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ. наша земља 10 дин. нностранство 60 дин. ЦЕНА СГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО: 1 см. I стубаи 12.- дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см I стубац 20 — дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ ВЛ АДЕ Г. ФОН ПАПЕНА

Гебелс тражи да сс побију сви Јсврсји, сви марксисти и сви подљуди у нсмачком Рајху Вођа јуришних трупа у Шлезији вели да ће се прссуда у Бојтену моћи да изврши само преко 15.000 лешева Бердмн, 25 августа. (Телефоноу.) — ма наредби Хитлера, пзториЦу боЈденсних осуђенина на смрт имал/| су да посете већинз истанну тих Хитлерових вођа ноји су сви дои/пи иод њих иао на хаџилуи. да им учине ту посету. Сви национал сошгјалистичии листоеи препуни су возла на пруску владу и прегња пад/ској влади да се ових пет нацио^алних људи не смеју стрељати. V Бојтену је дошло до велиних етереда када је управа тамнице >6јавила да само два нгционал социјалистична вођа могу посетити осу ђене. Народ тргжи да сви вођи доНу и ижљубе се с осуђениц ;ча. Тим поводом дошло је до велиних мзгреда. Било је много повређених. Остатан зграда листова, у филијала берлинсиих листова био је полупан од стране разбеснеле гомиле. Кано ев чује, осуђеници ђе бити послати у нени други затвор. Пред самим »втвором држао >е говор чувени Хај иес вођа шлесних штурм.батаљоиа. Он је пред народом изјавио: — Пресуда не сме бити изврш?на. Ано се нгђе нанав подлац и нитков да ову пресуду изврши. она се може извршити тек прено леше. ва мојих 15.000 шлеских штурм људи. Сем тога, Хајнес је издао специјзлну прокламацију народу у Бојтену у којој изјављује да тр-зба спречити да се осуђеници превезу у други затвор. Целонупка штгмпа бави се још је днано бојтенсним процесом. Један од нзјвгжнијих десничарсних листо ва »Хамбургер Нахрихтен» пишв да са убиство ксмунисте у Ботемпч, ноји је пољскога поренла, не може назеати пргвим убиством. То је са. мо наиа лист наже, .отстрањењи једке вуцибатине. То је једгн цазструни минус.човек. Прво је минус.човек и подљудско биИе зато што је Пољак, а затим је минусчсвен и подљудско биНе што се на. лази на немачком тлу кго кому иста. Ано Бога знате, вели лист, ви немачкз судије, јесте ли ви при чистој свести и начисто да се овде не тиче борбе између национал.соци. јалиста и комуниста него борбе вексвне између германског плзмени тог чсвека и гтољског подчовена.«

Шта ћс бити с нашим исељсни« цима који нв могу више рачунати на запослење у Америци

Банредни суд у Бојтену осудио је петорицу хитлероваца на с.чрт због свирепог убнства радника Питрцуха у селу Потеипа, На слици, с лева на десно у првом реду: Хаданик (ослобођен), Ми лер (осуђен на с.чрт), Гројпенер (на смрт), Волница (на смрт), Котиш (на смрт); у другом реду с лева на десно: кафеџнја Лахиан (на смрт), кафеџија Хопе (две године робије), полицијски чиновник Новак (ослобођен) и Чаја (ослобођен).

слим и знам да је циљ нашег народа да створимо јаног немачког чо векг, а да је циљ немачке државе и немачког друштва да тако јаког не мачког човека брани. «ДА СЕ ПОБИЈУ СВИ ЈЕВРЕЈИ« «Ангриф« др. Гебелса отишао је још даље и тражи у свсме уводном члгнку да се побију сви Јевреји, сви мгрксисти и сви подљуди у немачком Рајху. Осим тога он изјављује да је то свети завет немачног човека. На основу овогз, лист «Ангриф« забрањен је гбог позивања на буну до краја овога месвца. <ЕВО ЉУДИ ИОЈЕ ХИТЛЕР НАЗИВА ДРУГОВИМА!« Лееичарсна штампа доноси опшир не номентаре и изјгве о убијеним и убицама. Утврђује за главне злочинце да су били ноторне пијанице и блудници. За њИх се вели: — Ево које људе Хитлер назива

његовој в^ади буду прретставници радничких организација и то припад. ника организација социјал-демократа католичког центру.ма и национал.социјалиста. Та влада ил»а1а би пред со бом чисто прив^сдни Задатак, нешто сличан само на други начин ономе што Рус иназивају пријател»ском н десетогодишњил! планом. Шлајхер мис.ти да организује такву владу да она одмах прмггупи извођењу тфивредног задатка лржавног социјализма најпрешније врсте. „Црнн ф-ронт", орган Ота Штрасе. ра, брата Г-регора Штрасера (Грегор Штрасер је први после Хитлера његов некадањи кандидат аа катшелара кога називају кронпрннца нацнонал-соцнјализма, док је Хитлер. кајзер) об]аат.ује вечерас сензациона.ши чланак под насловом: ПАКТ ШЛАЈХЕР—ХИТЛЕР. У томе чланку лист тврди да сазнаје из најсигурнијег извора (не

Али та другови Хитлерови нису празна лица за криминалну полици ју. Они су прошли кроз разне зло_ чине а главни злочимци више воле глкохол него нацију. Доказано је да су пре две године били и сами ОДБРАНА ЛЕВИЧАРСНЕ ШТАМПЕ 1 комунисти. Међутим левичарсиа штамла на «Фелнише Беобахтер« од вечерас сву и сличне изјаве објављује да :д°носи уводни чланак против владе оу и међу седморицом нападача од и наже: нојих је као што јз познато пет — Ми има.мо аећ случај да се код осуђено на смрт петорица на сваки н ^с појављује и држава без народа.

свсјИм друговима. То су другоаи. пУ«н.иво и 3 о„о л и„е Грегора Штрас 0 ра, јер Ото Штрасер има нзЈреволуционарније крило)^ да је Шлајхер већ близак да постигне прОграм јед не владе која би обухватила радничне вође национал - социјализмз и центрума. Сам Ото Штргсер тврди У чланну да у ту владу не би ушао само Штегервалд из центрумз, него

начин бар по својим именим а пољског порекла. »Зову се Руфим Вољница, Хипо_ лит Адамин, Карл Назз и Новаи. Према томе, вели Форверц«, централни орган социјал-демонратске Стрзнке, ако је убијзни комунист Пјекшух једна пољсиа вуцибатина, тешко је рећи да су имена нао Вољница, Адгмик, Казз и Новзн германски племенити изрази. НолИ. ко је нама псзнато и та су имена пољска. На тај нзчин услзд ових пољских имена нашла је национзлистичнз иггампа могуђност да зверске убице комунисте Пољзка назове племени. тим Германима.« НЕМАЧНА »НАЦИОНАЛНА ГОЛГОТА« Нациснзл-социјзлиСтички листови препуни су изјав а породица осуђеника на смрт. Њихово мучзње. њихова осуда на смрт називз се не_ мачком национзлном Голготом. И они се упоређују са распетим на крсту. У центрглном органу националсоцијалистичке странке »Фосише Фелкише Беобахтер« пише главни уредник листа г. Алфред Розенбеог«Морамо најззд избећи једну ствзр којз је јзсна. Морзмо нзззти истину, з то је да човен није једнак човеку. За време лудачке инфлације можда су мислиле луде дз је марка једнана предратној марци. Међутим, та е марнз била само ин флационистички папир. Исто тако мора се реНи да се не може упоради ти Јвдан племенити немачни војнии из батаљсна са једним Пољажхм ноји је у исто време бољшевин. То св не може назвати правдом. НационДл - социјзлизам не мисл и иао грзђани инфлације, дз је човек јед нан чсвену, а душа једнана души. Нити је човек једнзк човеку нити душз души, нити постоји правсо као појзм без људи и без душе. Не по•ггоји прзво сзмо по себи. Јз ми-

(Овде се прави алузија на чувенн ро.ман познатог национал-социјалистичког писца Крима којн је написао роман: Народ без простора, назнвајући тиме народ Немаца који немају колоннја. Роман Народ без простора необичио је чувен у Немачкој н постао је прави шлагворт). ПАПЕН, КАИЦЕЛАР БЕЗ НАРОДА Лист хоКе да назове Папена канцеларом без народа, а његову државу државом без народа. Национал-социјалистнчка држава је са народом и држава народа. Дужност је државе да искорени и нстреби до последњег све марксисте, све спекуланте и све издајнике. Затим ова држава којом данас руководи Папен и која је држава издајника, чарксиста и спекуланата не може да се назове народном државом. Народна држава и нечачка држава данас 1е само у национал-социјализму. Ако г. Папен не оде још данас, све ће пасти на његову главу, гласи закључак. АЛИ И ПОРЕД СВИХ НАПАДА, ГЕНЕРАЛ ШЛАЈХЕР ОСНИВА НОВУ ДРЖАВУ И поред свих ових страних напзда за ноје се мисли да је само једнз уцена и притисак на владу да се осуђени ослободе, ипзк кзко сазнзјемо, из најпоузданијих извора, преговори између генерала фон Шлајхерз и појединих вођа иду и даље. Кзо што смо можда први у светској штзмпи јзвили још пре неколико данз, генерзл фон Шлзјхер отпочео је преговоре на једној новој бази за једну нову државу. Наиме, генерал Шлајхер мисли да оснива државу не на партијсноЈ основици, него на синдикалној основици, т. ј. тако да претставници појединих син дикатз, појединих радничних организацијз, претстављзју собом влаДУ- Тако генерал Шлајхер замишл»а да о» буде министар цретседник а да у

и др. БринИнг као министар спољних послова. ИЗЈАВЕ ДОПИСНИКУ «ВРЕМЕНА« Све сензације за које Ото Штра сер тврди да су апсолутно тачне. упутили су вашег дописника да се обрати на најмеродавнија места у

католичком центруму Ту су му изјавили следеНе: — Природно је да се сви налезе у понрету Ми не можемо да вам од реннемо да се бивши ианцелар Брининг састао са г. Грегором Штрасером. Само се састанак није догодио нано штампа мисли и нагађа, у Штутгарту, него се састанак дого дио у Констанци на Боденсном Језеру Др Брининг је предлагао Штрасеру ноалицију у Прусиој. Ови су се преговори потпуно разбили тоталним неспоразумом и неслагз њем између Штрасера и др Бринин I га. Међутим ироз 4 дана настаНе нови преговори. Све што се проноси новинама можда није нехатно, али ј је више нетачно и бесмислено него I тачно. Пошто се сви налазе у фази преговорз, не може се утврдити једнз јзснз и тзчнз чињеницз Јзсно је дз се додирују две номбинзци је кзко сз стрзне нгционзл-социјз листз и других фактора тако и са стрзне нзше, зли те се комбинзциЈе додирују з ни нзјмгње не утврђују и не формулишу. Једнз личност блиснз центруму изјгвила је взшем доп^-снику дз је др. Брининг поново проузео вођство преговора пошто је генерал г. др. Шлзјхер молио Бринингз да се у интересу опстаннз Немачне измире двз нзјјзч а и нзјпожртвованија чо. века Немачна, два човена од иојих ззвиси нзмзчна ситуација, а то су они, Шлајхер и др. Брининг. Др. Брининг кано ми је изјавио озај из_ вор, пристзо је дз отпсчне с тим из мирењеем Сазвао је у Штутгарту по верљиви састанан свих вођа цемтру. ма. Међутим, исти извор тврди, да др. Брининг нз може ни у ном слу_ чају да ступи у јздну евентузлну влзду под кзнцеларом Шлзјхером зато што др. Брининг држи се5е У резерв и у случају смрти Хинденбургз, зз кгндидата демократсне лзвицз з а претсзднина Рајхз. У случају да др. Брининг ступи у јздну владу која истина треба д а спасе Немачку, апи која је у супротнссти с а уставним одредбама, у томе слу_ чзју др. Брининг изгубио би сваиу могукност да зз њега гласају социјалисти, левичари и тздз би он изгубио своју нарту зз претседни. штво Рзјха. Мзђутим сматра се да сгм Хитлгр добио обеНање од Шлајхерз да би у случају Хи«ден_ бургове смрти, Шлајхер свангно учинио дз сам Хитлер буде иззбран за претседнииа Рајхз. (Наставак на другој странн)

Велики број нашнх људи, којн су с« исолили у Америку, остаће овде и о.чда, кида внше не будв за њнх могугасстн, да нађу зараде. И ако ни су ии болеснн, нн старн, та немоћни, рада зн њнх неће битн 1гк тадм, кад се рвдле прил*гке у Амзркии п->п|>аве. Онај који је ^реI шад.1 чзтрдооегу г>јдн*1 у, не мсгже коикурисаги м.Ја.чоЈ снаок, ко« подиш јње оставља шшлу и дочали но тржн I нгге р&да. Огројевп свч? вшне Отим т>у јрад човоку. на је људс-ка смага све јм&ње лотребна I Онн, којги су на време стпг.ти да ' ставо аа стрллу коју пару за старе јдане н бн.ти сротнн. да им :шје про_ пала уштеђевина у великом батаовном к^ху^ пр11в«п{нуће се на скром кији зкивот. Али шта ће бптн с онима, који никада нису ни имали то лино, да су ишта могли оставнтп на страну?! То ;е пнтање које заиима не .само исељеника, који је дошао нз Европе, него и Амернканца, који је, прнмамљен велнком надницом у индустрнји оставио своједобно земљу. Натрзг на земљу! То је лозинка, која се често чује у ове дане. Изгладнелн рудари дрисаве Кентуки већ су почели с породииама да се враћају у шуме. Велнка надиица у нндустрији отргла их је од земље, а сада их је одбацила као нсцеђену крпу и тсао што су рапије бежалн са земл>е у гадустријска места, тако сада беже натра1 на земљу, јер је фармер бар у толнко сретан, штд има кров над-главом, док нндустрнјски радннк нема ии тога. Соцнјална неправда, ко;а је нзазвала јаз између селлка и индустрнјског радника, заборављена је п нзравнана у садања тешва времена. ЈБуди се повлаче на фарме н иочнњу живетн природним живото: И наш је усел»еник долазио у Амернку као земљорадннк, иако нн један од њих ннје мнслио да у Америцн обрађује земљу. То се никоме није нсплаћивало н сваки је раднје подноспо пајвеће патње других послова, само да зарадн што внше долара. Алн откако је залео свакн посао у гандустрији и наш се је усгљеннк нашао у тешком положају, као и сви друпи. Велнки ,број пш је на терет саеезггма, великн је бр»зјј утрошио овоју у_ пггеђевину. Али то не може да траје тако до века. МеђЈтнм овде су прилике такове, да за онога, који јс стигао до четрдесете годпне, нема »гзгледа на запо слење нн тада, кад се буду гарплнке поправнле.

„ЈА ТРАЖИМ ВЛАСТ. КАО МУСОЛИНИ" (Из нзЈаве Хитлера после избора у Номачкој)

Шта ће бнти дакле са свпм тиз* људима, који не могу до својв смртн живети на рачун исељеничких савеза, нитн на рачун в.тастито уштеђевпне?! Да се врате у домовппу?! Многа од наших усељеника немају у до_ МОВ1ШИ »и рода, ни земље, ни новаиа да купе земљу. А не могу рачунатн ни на запослење у домовннн, јер прво треба запослнти оне, којн ннсу остављали домаће огњнпгге, Већина нсељенша не би се нп мо_ гла снаћи у старом крају после толико година отсутности. Непобитна је чнњеиица, да ће наш свет 6»Јти упућвн на то, да оставља своју родну груду н сели из домо-. втгне^ па је само логитао, да је онда боље, да они. којп су већ из_ ван домовине, остану где су, ако у доововннп немају никога ко ће их пршпгти и опскрбшш. И без тога ће се доста оиих повратити, којн се не млгу задржати овде, а то су разни гнелегални« досељеиппн, злочннци, бодесншш « свл остали, којн су »палш на те-. рет америчке јавносш« п према то«, ме Амерпка их изгони из земље. »Хрватска Братска ЗаЈ"едница« # која је недавно одржела своју трогодишњу конвенцнју у Гери, Индиана, закључила је, да за своје чланове, којн су још за рад способни, а немогу наћл запослења у Америпл, набавн велнке фарме, које ће обрађи, ватн и које ће нх хранигн. Земља ;'в сада јевтннија, него јв икад била. II други нашн савези баве се истом намером. Држава Њу|јорк узела јв под закул велнке фарме са господарскнм зградама од разних балака, воје оу збор дуга биле приси.1>ене да те фарме преузму, те је населила на њнма велнкн број породина незапослених и „ ј јтак^ их ^онекАв збрииула. И ооталв државе Уније намеравају да учннв нсто. Мнопн нндучугрнјсвп градов« опскрбљују већ другу годину на тај начнн своје незапослене. Уместо у сиротнњске домове, онп су их посла ли на фарме, где могу опскрбнтн мно по већи број страдајућих, него на ма коуп другп иачни. Н за вашег исељеинка, којн тешко патп у садапш»ој кризн, бићв једи_ по спасење. да се поврати к земљи. Ако не може да се врати земљс. која га је родила, мораће пригрлпти ову, туђу земљу, јер земл>а храни свакога, ко је обрађује То ће бнти уједно н најбол»а опомена нашима у домовпнн, да не траже хлеба преко домаће погаче и нв селе тако лака српа у ту"ђниу. Њујорк, августа 1932. Адела Милчиновић

Генерал Санхурхо је осуђен на смрт

— Да ли заиста личим?!

Ј*0&4№К -Р-ад

Мадрид, 25 августа- — (А.А.) Сазнаје се из веродостоЈ *ног извора да је врховни суд осудио генералз Санхурхз на смрт и да је пресуда поднета влади на коначну одлуку. ПРЕСУДА ВРХОВНОГ СУДА М$дрид, 25 августа. — (А.А.) Врховнн суд донео је пресуду којом се генерал Санх>р\о осуђује на смрт; гекерлл де ла Херан на вечиту робију, пуковннк Естебак Инфанте на 12 година и ј"едан дак затвора. Канетан Санхурхо, син генерала пуштен Је испод суђења. ИЗ ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ ТРАЖИ СЕ ПОМИЛ0ВАЊЕ ГЕНЕРАЛА САН ХУРХА Мадрид, 25 августа. — (А.А.* Чланови владе остали су на седницу у министарству војсне јутрос у 1105 часова Непрестано сггиже у министарство војсне велини број депеша из свих нрајева земље, потписаних од личности разних политичких странзна. Највећи број ових моле да се не изврши смртна пресуда нгд генералом Сзнхурхом Међутим, има и приличан број депеша у нојима се тражи од владе да се пресуда врховног суда изврши. КАПЕТАН САНХУРХО БРИШЕ СЕ Ч ИЗ РЕДСВА ВОЈСНЕ Мадрнд, 25 августа. — (А. А.) I Претседник републике г. Заморз ! потписао је денрет нојим се кзпе-! тзн Сзнхурхо. син генералз, брише из редовз војсне. Дзнзс у 17 чзссвз састаће се министарски савет и тсм приликом до неКе се коначна одлука о питању .аомилоеања генеоала Санхурха.

Генерал Сзнхурхо примио је пресуду сасвим мирно. Данас су га по сетили његсва жена и синчиН од две године. ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР ИНТЕРВЕНИСАО ЈЕ У КОРИСГ САН ХУРХА Париз, 25 августа. —^ (А.А.) Веч>» рашњи „Тан" објављује једну вес.' Агенције Радно у којој се велн да је францускн амбасадор у Мадриду ннтервенисао у корист генерала Саи Хурха који је носилац Великог Крста Легије Части. У некнм париским круговима мисли се да је о судбнни генерала Сан Хурха бнло разговора нзмеђу француског министра правде и шпанског амбасадора у Паризу. У корист генерала Сан Хурха ннтервенисао је код шпанске владе у име шпанске конзервативне странке њен воћа г. Мигуел Маура, бивши миннстар унутрашњнх послова у првој републиканској шпанској владн. Радикалн су такоће за помиловање ВЕРУЈЕ СЕ ДА ЋЕ ГЕНЕРАЛ САН ХУРХо БИТИ ПОМИЛОВАН Мадрид, 25 августа. — (А. А.) Извршни одбор радиизл.социјзлистичне стрзнне сзстзо се данас у циљу проучавања последиц а осудз генерала Сан Хурха. Члан извршнОг оДбора г. Гомаријез изјавио јо дз ан о влада на својој јутрошњој седници није помиловзла генерала Сан Хурхз, то је дошло отуда што су радикал-социјалисти били против тога. Међутим у политичким кругови_ ма верује се дз ће радикал-=оцијалисти, узимајући у обзир распол©_ жење нојз се јављ а у сам^ј странци, ипак пристати да генерал Сан Хурхо буде помилован.