Време, 28. 08. 1932., стр. 11

СТРАНА ^

Не*ља, 28 август 1932.

ЈСЕНРИ ДДШНЕЛ СОКО СД МАЛТЕ

З сшжм..љие>ости И7"

16 Озеод рече добродушно: >Хало. Ард вн Оадо (Мгратв најбољв доба »а »аше п«хетв. Шта жвлзтге сада? ДаЈлдн онда рече тгазо; — »Огејдв, ».гам-о нешто с влча да разтх«варо.1КХ. Мажда нпак ншгге право што нас одбтгјате, али размнслвте сес. — Добро, добро, рече му Опејд. »Бпће ш! увек мнло да вас втгднм, ■п када год не будем запос-лен прпхпгћу вас«. Јадан глас у Спејдовој соби

с б е т а Ишпшпп11ш1пш1в1шн1пт11ш11пштш11ш(111пшш1ш»1и1итп»1п1шт11га111ш1шпт!п11тишт11га1т«и11т1!т1птш1»жн|1 Чешири милиона царине

— Добро, рече Опејд н <*таде на прнмаље повнка: »У помоћ, у помоћ

сам П1."лг препрочујућн нм пут. Да ч>1ем? Том Полхаус прпђе му блвже н рече: — *В>ал>да се нећемо разгч)варатн стојвћн овде?« Огејд остаде на прагу ц рече: гОада на жалост ве можете ућж<. На То.мовом грубом лицу воје је сада бнло на нстој вноннл као н Спе^зово појавн се нзрао пријател.. с-ког презрења, премда му очн за^ијаше. »Ама Семе до ђа«ола гата то иреба да значн?< н он ша.-ћнво стави свс1.у крупну шаку Спедду на груДа. Снејд ое наслонн на његову шалу омешећи се оооро. »Мвслнш лн ме Томе одгурнути?с рече Том чрогунћа: — >Ама за вме Бо ра немој се шмотавате« н у*лону ру*у. ■П ан .тв оштро гасФ&вн зубе н 14» крмл>а кров њах: — »Дусгагге вас да уђемо«. (Љејдова ©в тсна говн ваиад очЊ аха в ов речв: — »Лш нећете. Бу дате о тнме на чисто. У осталом пгга микииге сада да чшшге? Илн (рокушајте ућн, нлн говорнтв овде цгга оте хтелн шк пднте до ђаволм. Том ткхо јаукну. Дад.1В рече опет говорећн кров •убе: — сСпвјде, вн бн нмалн мно ро всшпв рачуна да према нама будегге отворванјн. Вн *те нам у вв»олево прзжка гомакли нз шака, алн неможете се надатн да ћете увек батн те орећес. — Оамо вн мвне хватајге, а*о ВЈдвл моглн, рече Спејд лтображеаа — Ћ) ћу баш н учнннтн. Лдн.тн саотевн «с(;е шаге на леђнма н над ввое овоје лнде првд Оте1дово. *У »арошн ов говорн« рече му он »да ств вн варалв Арчера оа његовом женом«. Спејд се нагмеја. »То звучн као вешто што бн вн нзмнслнлн«. — Значн да то ндје нстнна? — Боже сач>-вај. — Љвори се, наставн Данди. да )е ова пробала да га натема да гтрнстаие на раввод да бн се с вама моела венчатп, адп да он нијв прнстао. Далн је то нстнна. — Ннје. Чак г е говорн, продужа Данли упорно, да су му зато омршенн конпи. ОаеСД се мало насмепш. — »Немој те претериватн«, рече му он. >Не треба да мн став-Ђате у рачуи од једном вгапе од једног убиства. Јер јер ваша цраа мнсао да сам убно Терзбцја да биз осветао Мајлоово убвство, отпада ако ме набеднте да н Мајлса убао«. — Ја нисам нн једном казао да сте нког убнлн, одговорн му Дандн. >Фо вн самш пстнчете. Алн чак н да кажем то. Вн сте обојицу могли убиги, то св да замнслитн<. — Да, да. Ја сам могао убнтн Мајлса да бнх се дочепао његове же не, па затам Терзбнја да бнх Маелсово убиство на њега могао прикачнти. Па то јв јвдан божвнстеен снствм илн управо би&е када будем гогао убита још неког, н Терзбнјево убисгво ставнтн њему у рачун. Докле бнх, по вашем рачуну требао а ово да наводнм? Ддлн ћете вашу шаку став.т»ата мени на раме за сва убиства која се од седа па на дал>е буду догоднла у Сан Франннсау? — Том рече: — «Ама Семе немој се взмотавати. Тн знаш да је с®е ово вама исто толнко непријатно колнко н тебн, алн своју дужност морамо да

— Надам се да нмате непгго баге да раднте, а не да ме рано сваког јутра узнемнравате са глуттам пнта&има. • — На која надг вн одговарате лажнма, рече Данди немарно. — Лактв, лааше, опомену гв Љејд. Данди га премери од главе зо петв па га затнм погледа право у очи. — »Ако кажете да нзмеђу вас н Мајлсове жене није ннчег бвлос, рече му хжлд лажегге, н &а вам то ка жеог у очн«. Том стаде гледати од једног до друрог својнм ситним очима Спејд овлажи усне јеаиком н запита: — »Јесте лн дошли у ово до« ба ноћи да ми ту огромну вест саошпткте?« — То је једда од њит. — А другв? Даидн повн усне на ниске н рече: — »Пустате наг да уђемо« и клнм ну главог ка вратама на чнјнм је пра гу Спејд стс(.ао. Опејд се намршти и магну главом. Данди се сада злурадо насмеја н рече Тому. »Мора да ту има нечега« *Љм се узврполуи п, не гледајући нв једног пи другог рече: >Бог зна«. — вн се господо заннмате аагоЕвнкамв, јелте? запита их Спејд. — Добро Опејде. идемо, рече Дандн вакопчава1'ући капут. *Мп ће\во вао посећиватп с времена ва време,

Полшшја у помсА!« То беше пнскав н танак глас Џоела Кајро. Поручник Данди звстаде н опет се оирете Спејду н рече одлучним нагласком: — сОвога пута, Бога мп, ићи ћемо>. Из Опејдове собе, зачу се лупа као од хрвања, затнм Један удар и потмулн јаув. Опејд се врло невесело насмешв н рече: — сБогамн н хоћете«, н склонн нм се с пута. Када полгашУкн детектпви ућоше он закључа спољна врата и ттође са у ообу за прпјем. ГЛАВА УШ Шала Брпџнд 0* Жонеси беше се сжуттвла у насл<ж>ачи поред стола. Рукама беше прекрила образе, колена беше дигла до саме браде. Очи јој беху расколачене н преплашене. Џоел Кајро воји стајаше пред њсч беше наднео над њу. У једној рупи држао је аутоматскн пиштоа ко јн му Спејд беше отео. Другом руком држао је своје чело. Крв му је цурила кроз прсте и текла у очп, а ио усне такође пмрила му је крв нпз брад\', опртавајућл трн танке внјутаве линије. Ка^јро не обрата ннкакву пажњу на дегектаве. Ужареним очпма гледао је девојку која се беше скупила ттред њнм. Усне му се аспрешдано кретаху, али нгапта не рече разумл>иво. Дандн, којн ттрвн од њих тројипе беше ушао у собу за пријем, брзо прв^кочн Кајру и једном рувом ухвати Кајра за руку, а друтам се махну нспод капута за сзој задњн џеп, н рече: — »Шта радите то?< КаЈјро днже свк>ју крвљу умрљаву руку са чела и принесе је поруч! повом лнцу. На челу )е имао једиу рану ово осам сантнметара у дужини. Он рече: — »Бго пгга ми је учиннла. Погледајте«. Девојка спусти ноге на под, затнм опрезно поглвда од Дандиа ко;и је држао Кајра за руку, на Тома Полхауа к Ф е је стајао малко аза њега па затнм на Спвјда који се бвше васлонно на врата Спејдово лнц© беше мпрно. Када фегоа поглеа сусрете њезнн, његове очи за јвдан тре нутак засијаше злураднм хумором, па одмах затам постадоше беаизрав — Јесте ли вн то учинили? запвта Да.д."рт девојку клнмпузшз главом ка Кајровом расеченом челу. Она ооет погледа Спејда. Си ннчзгм не одговорн на молбу коју му она погледом упутн. И даље се наслањапте на врата, посматра(Јућл г з« оне војп беху у соби мирно као да се све то њега нн мало шпе типало. Девојка тада опет погледа Данднја. Очи јој беху, шнроко отвореае црне н озбил>не: — »Морала сам ре че она пригушеним, дрхтећим гласом. Била сам сама овде са а>им и он ме је наттао. Ни**ам могла — тре бала сам да се отмем — алн писао| могла себе да натврам да пупамс. — Лаж-гиввпе ј«оаа, внкну Кајро и пок\тпа без уопеха да ослободж ру ку у којој бепте држао пнштољ. »Прљ&ва ннска лажљивше«. Он се окрегге према Данднју. Лаже отраховито. Ја сам овде допгао гЈопггено са игжреном намерама, а оди ме обоје »ападоше, кад ви лођоств. Он даађе да се с вама разгова^ра, и остави њу овде о оружјвм. Тада мн она рече да ће ме они убнта чим вн одете. За то внкнув за по\*оћ да мз ви не бн оставнли авде да погннем. Она ме )е зато ударила пипгпољем*. Овамо о там пгаптољем, речв Данди н одузе Кајру пиштољ. Да сада рапгшстамо ово. Прво, загато ств овамо долазили? — Он ме је позвао. Кајро окрете главу, према Спеџду и погледа га пр косно. Позвао ме је иа телефон и за молио да дођем овамо. Спе^д војн погоштјраше Кајра треп тајућн сањпво очима не рвче ншпта. Данд и запита Нсточњака? — <3а што вас је звао?« Кајр»о не одговорв одмах нвго пр во обриса своје крваво чедо н браду >едном пкфвном намирноаном марампцом. За то време љутина га нешто напусти и он постаде опрвзаи. Казао јв да јв хтео — да оу обоје хтати да се гамном рааговарају немам појма о чемус. Там Полхаус махо опуота главу и стаде мирнсата мирвс воји је долазво са Кл^рове марамице, затим се окрете према Спејзу, мрштећн се упшгно. Спејд му наошгну ж ствде завијата цигарету. (Наставиће се)

На језеру Мнгелзе код Берлина саграђена је и комплетирана разним метеоролошким апаратимз и апаратима за осветљавање највећа немачка к>'ла светнља. Што је баш на ,овом језеру подигнута толика кула светиља треба објасн«ти тнме што е број излетаика и спортиста и ноћу на овом језеру управо огроман, долазо! често до несрећннх случаева, судара моторних и других чамаца н слично. Свакога даиа у току лета било ј« људскнх жртааа. Мииистарство саобраћаја решило је онда д*а поднгне тако јаку кулу светиљу да се н ноћу може под пуном светлошћу пловити по језеру. Ова кула светиља претставл>а један особити новнтет и технички експеримет, На с.типи се види огроини обје*тив апарата за бацање јаке светлостк Највеба немачка кула свешаља подагнуШа је на једном језеру код Берлина

за један филмски накиш Историјсне драгоце«сстм — цара Алеисандра Другог Ђенова, 26 автуста. — Ових дана укрпаће се на ввлнгу италнЈанску прекоокеалсљу лађу «Ревс» за Америку повереншс гђе Евелине Раицн; он ће по налогу ове Амернканке, пренети у Америку историјстеи на_ кит од платнне, алата н бисера, који је нбкад припадао руском цару Алек сандру Другом. Накит је добио још већу вредност услед цнзелирања којв је урађвно према једној гривни Катарине од Медачи^а, коју је израдно чуввни нталијански уметинк Беивенуто Чвлн нн. Ова.1 накит се налази у једном сату, који се, као позаумица, шаље у Амври&у где ће се сиимдти у фил му «У сеинн обе Велнке Катарнне«. Најважнијн део овог фнлма састоји се у сензацноналној епизодн која се одиграва 1661 годивв иа парском дво ру. Наиме, једне вечери те годнне, при.тиком великог бвла у Знмској па лата, укрвден Је ова) исторн.скн сат, на велико »апрепапАење пара Александра. Та ће се спепа сада приказати иа биосжопском платну. Али, већ сада њујоршка паринарница чпни тошкоће филмоком преду. зећу тражећи за увоз овог накита, према његовој вредности, царину од око четирп мнлиона динара. Међутим, гђа Ранци не прлзнаје гледнпгге њујоршкнх паринсих властн, н тврди да није у питању један преД мет који је намењев трговнии, нвго је у питању увоз једног уметничхог дела. У случају да амервканске иаринске власти остану на своме становнпггу. гђа Ралпи неће тгренети тај накнт у Амернку већ ће га вратити. (Време)

Ноћ уразумљује

Човек ко/а се убио /ер живоШ Шраје и сувише дуго Париз, 26 авгусга. — Један грађанин из Нипе, по имену Албер Длпир, извршио је самоубиство. Старац, којн је т»ао 91 годину, и жквео гктгуно отрно и у сређеним финанснјскнм приликама, обесио се о један јексер на вртима спаваће собе. Оставио Је л скпроттаЈно писмо, у коме, између осталог, вели да се уморио од живота, који и с>»1ше дуго траје; ла није способан ни аа какву земал>сху радост, већ да осећа жељу за гробиом тишнном. Писму је приложио тачно' онолико новаца колнко је потребно аа љегов погреб. (Време)

Олимпијада осуђенака америчких казнених завода Њујорк, 27 августа. — Осуђеници два велнка казнена завода у Џолајету, у држави Илкнојс, прнредиЛе почетком септембра ове године лако-атлетску ОЈПотијаду. На молбу ос>'ђеника државног казненог завода у Џолајету, и облнжњег новог кавненог завода у Стевилу, управе авих завода решиле су да се олим пијада одржн на простраиом терену затвора Џолајет. Једино ограничен>е на овој одимпнјади биће, по нзјази директора казненог завода Џодајета, забрана високог скока са моткама. „Не бисмо желели, изјавио је директор, да неко о® нашжх питомаиа скочч 14 стопа, Јер би у том случају прескочио и зид казиеног завода". (Воеме)

Чаплин се бо/а да ве филм исквариШи каракШер његове деце Сан Франциско, 24 августа. Према америчкнм листовима, Чарли Чаплин изјављује своје веднко незадовољство због недавног уговора која су потписала његова деца са неким филмским пред>*зе4жма. Чарли Чаплии се боји да ће кииел«атограф покварити његове синове, Чарлс Спенсера и Сиднеј Томаса, и да ће они у филмском свету стећи лажан дух и погрешно мишљење о /кнзогу. С друге стране. Чарлн Чап.тан тврди да је он своју децу, после развода брака, снабдео са довољно матернјалних средстава, и зато замера својој бившој жени Лити Греј, и бившој ташти, ово грешно васпитање деце. (Време)

Чарли Чаилин и јаианска келнсрица Токио, 24 августа. — Једиа 20-годишња Јапанха, келнерица, »гма на«м«ру да крене у Холивуд да посети славног комичара Чарли Чаплина. Она се зове Инеко Оузуки. Чаплин ГУ <е, као што она каже, упознао приликом свог последњег боравка у Токиу, н ту му с« миого допала ова мала, нрнокоса, уве* насмејана, Јапанха, која је сво»им бадемастим очима одавала једиу д>'шевну равнотежу. Доиста, мала Јапанка с< често виђала у друштву са филмсзси великаном, који је најзад девојку позвао да га посети у Холивуду. Мала Јапанка изјавила је токнјсхиш нввннарнма да су јој родитељи дозволили да отп>т>те у Холивуд. Како се из Токија сазнаје, Чаплин се бави сада прштреасама за једиу турнеју са јапаискнм гејшама по Сједињеним Државама. (Времз)

XVIII. Збгребачки 3бор 3.-12. IX. 1932. Општи мећувароднн велики саЈам узорака са специјалвим сајмовима: елвктрнка — радно, хотсд _ кућа — кухиња, првхраибена нид., текстнл — крзно, вупа, знмск и спорг, народна кућна радиност и ћилими, по.*>опрн вреда и сточна храна, те ОПШТИ САЈАМ СВИХ ВРСТИ РОБЕ ВЕЛИКА ВЕТЕРИНАРСКА ИЗЛОЖБА Уз напред набављену путну легитимацију Загребачког Збора на железницама 50% попуста (бесплатни повратак), на јадранским паробродима виши разред за цену нижега. Легитимације добнјају се код свих путничких уреда те новчаних завода у свим већим местима. Улазвииа дин. 10.—, понеде.мк и пвтак дин. 5.—

Визирањс пасоша вршм у року од 24 чаеа уз награду од свега 30 дннара ПУТНИК у Новом Саду Налози преко поште кзершавају се одмах!

ЉЕТИ ХЛАДНА ОВОМАЛТИНЕ!

освежује тело за велнке спарине

Пошто је залзцшго за воз од 19.23 часа, на лионској г таницн, г. Кулмел се вратио својој кући, у првдгра ђу ? за дсбрнх трндесет минут дац ннЈе него пгго )е оОнчно долазво. Тб задоцњење га је бвпвло у бригу јер •.е његова жена »Нје шалила са тач ношћу. Даклг у ово доба дола.знш, лењнвче Један, дочекала га Јв још с врата. И то с« иашао Саш ланас да св вучеш ко 31Л где, кад Јв једм ч >. век два пута долазно да т« тра:кн ре кавпги, да тов. нешто врло важно с тобом да разговаЈчи... — К»зјн је тој човек? шггао је г. Кулмел ипнекађено. — Не знам како се зовв, ннјв хтео да каже својо ;ше. Мовке нмата око четрдесет псдава, прилично је рђа* одевен; нома за шта пас дапа у. Једе.— Ршзуме <*е да га нисам пустила да улазн у кућу, пгга знпм >а пгга он мисли н запгго је доспво да те тралсн. Оцда је рекао да ће те чекатн у кафанн кчД »Лесог нагледа«. Тврди да јв та ствар због којв те зове веома хитна. Г. Кулмел је олсаз пошао у кафа_ ну вод »Ј1етж>г взгледа« која се ма. лазила на другом крају улице. Вратио се оданре трн четвртн часа. доц. није. — Замнслз само који је тај човек, рекао Је овојој женв. — 1лко могу ја да замнслим ко )в 1, ожоворила јо гђа Кулмет сле. гавш ;г рвмевима. — То је јсаан лонов; ивишао је из аатвора прошле недеље — Пет годнна! Зал§н**ли само, провео је пет годуеа у -затвору. — ТУисо! А шта је украо да су га ■голнко осудили? — Украо )е читав ашлион Фралака. Да, н то све у баикнотама! Био је благајник јестне велике банке и онда је једвог дамг сдаода> за себе ту оуму.... — Боље бн бнло да ми одмах каеш шта је ту стзарно по среди него што препрачаваш све од пре пет годиаа до сада, узвш:нл'ла је «ђа Кулмел срдпто. Рецн шта је у г тш_ рн... — Имаш правГ), драга моја, одгд. еорио је г. Кудмел. Приоаем том, мораш пматн у внду да је ово једна тако необнчна, тако нечувена, ттно огро!ша ствар, да_. Она га је пре®?нула једи!*! оштрим погледом. — Дакле ево у че\гу је ствар: тај човек.... како се звгцпе? Заборавж) оом му име.... Каракан.... КоркоранКореола«— Да, чнни мн се да тажо беше, Корнолаа! Дакле тао Корио_ лан је биз блига.танк у банцн и, ра_ дећи неттреставо са новцем дошла му је ндеја да узме нвшто п за себв, управо_ да изврши крађу. То је учи нно батп првога, ношто је онда највећн промет у бантш. Кориолан је лепо ставио у џеп Јеаан мнлнон у хил>адаркама н сасвим мирно отншао. — Где је отншао? — Ево где. Знао је у околиаи Па. риза један леп шу>»1рак, заклоњеи, где тткад ннко ннје долазио. До^ шо је т\' н закопао своје блало пошто га је претходно ставио у цик. кану кутнју да би га сачувво од вла. ге. ПосЛе тога оачекао је мнрио да полиција дође да га ухапсн по жалбн базке. Кпд р у га >интали шта је учинио са украђеапм новцем, с« је одговорио да га је делом нзгубно на тркама, а Да му је делом укра_ ден— Наравно, ту му ниоу поверовали и осудвлн су гп иа не мање од пог годетна робије. Алп, време је про шло н лрошле недеље он је пупгген. Не П"бећт ни часа, одмах је кренуо ка оепм пп-марку где је закопао новац. — И јо ли ношао свој милион? — Чекај мало.... Кпд >е дошао на "шце мвста, видео је непгго неверо. патно, нешто што га је бацило у краЈњу жалост.... — Па добро репи шта је то. — Видео је да је онај лепн шумараж спв чупарцелпсан и Да се оно мвсто где је он заиопао новап нала_ з| у једној баштн окруженој велн_ ким задом. — Та шта говоргап? — Чекај, још тн нисам рекао оно што је најглавннје, нпЈогромнијв, вао". нечувеннје! Тај парце.таовни шума_ рак, то је ово место на коме ми ста_ нујемо, а та башта то је баш от наша.... Гђа Кулмел ,1е погалдаала знаке дубоког узбуђења. — Шта пажеш! Његов мнлион се налази у нашој баштн! раду ексера, који се много траже — Да, ето ту, под багремом. Кориолан је познао багрем внрећи кроз кавшју — Можеш зачислнти как» му Је било на дупш кчд је ввдео да је сад у напшм рукама. — Па лопо, шта мтклнш сад тн да радпш? — Е1во како стоји ствар: Кораухзан >пт је предложио да поделнмо. — Што сн му ти а"пч)во]шо на то? 1\игиа га оиса одбио?

— Тралсао сам двадесет и четирд часа на размншллЈБе, рекао )е г, Кулмел. Ћутао је неколзко тренутака па је додао као у поверењу: — Таман мн толкко тре<л да - деа* да известмм полишјју. Да обавестшп полицвуу? аграну; ла се љегша же«а. У кое.1 ца.1>у? У цвљу да нас оглободи од топ Н 'Јвца. Ми но м -жемо задржлтн уј нашој кући украдене паре! Гђа Кулмвл, бесиа, планула )е. — БудалоЈ узапкнула јв. Будало, лудаче једгш! Даклв то је све што оа умео да пронађеш? Да швестиш по-. лицију, управо рећи да кзгубиш пој ла милиона Фг»анаха за које пмаш сгџ мо да се сагнеш па да подигнеш. За_ вота си нвурачунл>ив! Г. Кулмвл је правко гагело лице. — Алн драга моја, пр»зг>-нђао је, то је једнно што можемо учину.чи у опште. Не бн бнло.._ попггеио вад ба смо тто друго покушали. Гђа Кулмел је дигла р>-кв у внс.. — Занста, рекла је озбиљно, ти сн још много глупљи него пгго спм |до сада мислила. Дакле по тебн не бнсмо билн поштеии кад бисмо искороктнлн ту неочехивану прилику да иобољшамо нашу финанснјску сн туааију? Дакле толиво сн глуп да зомишл>ат да на овом свету има у опште нетжх гаоштеннх људи? — Морам пргонати да потео ја да поп\тпта муж. Раоирава се наставила н у току вечере. Час грубим, час убвдљнвим тоном, гђа Кулмел је нзноснла ^ве^ могће разлоге да бн поколебала сво-. га м>-жа у њвговом убеђењу. Он Јв међутим у оппгге престао да одго-. вара. У осталом, већ одавна је бноу променио мишљење и само га је частољубљв спречавало да то призна. Хајдемо да легнемо, ноћ уразумљујв! Дороворићамо се оутра, рекла је наЈзад гђа Кулмел. Д1"го, до дубоко у воћ није моц гла »опати, а и Кулмел г е једнаксј окретао по кревету. Најзад су се о-. бојв умнрили и сан је дошао. Она, се оттогала да ве заспи све док он аије почео да хрче, а тада се предал«, с«у. Кад се раво ујутру пробудила. за преп^тнла со видевлод дд њвног му :ка у огтште нема у соби. Шта је сад то могло да заачи? Оодаслила је одмах да св он можда одавна днгао, у тнппши, на будећв и њу и да је , Претражпвала је прво по кући, алв узалуд. С^е већм>1 обузета сумњом, снтола је најзад н у бапггу. Ту јој јв одмах све бнло јаозо. Ио, под багрвма бнла јв ископана једн^ велнкп р>чта а недалеко одатле ви, деста «*е јадна плехана кутија сва ва рђала. Кулмел јв бао побегао однев ши захопаао благо. Ннко т никад више ннје видео, Као што је његова жееа, била рекла, влн у протнвном с-мнслу, тћ гг* је уразумила. Р. МОНЈЕ

шреоа да знам ове адргсе

Хотел Еспланод 3 А Г Р Е Б КРАЈ ГЛ. К0Л0ДВ0РА Телефони; 46-55, 56, 57, 58, 59Прворазредна кућа. Собв с нупељи од дин. 140,- даље. Једноставне собе од д. 50.- даље Дневна соба уз попа цене. Јевтино ее једе у гостионици.

X О Т Е Л ПАЈ1АС — ЗАГРЕБ Текућа топпа и хпадна вода. Цеитр. грејање — теп. у собама. Лифт. — Собе од дин. 40.РЕСТ0РАН: Мени ручан дин. 18.— и 25.* вечерз „ 14.— и 20 ПОд истОм управои: »Х0ТЕЛ МИРАМАРЕ«, Цриквеница

Хотел

НА ЈЕЛАЧИЂЕВОМ ТРГУ НАЈМОДЕРНИЈИ КОМФОР — УМЕРЕНЕ ЦЕНЕ —