Време, 25. 10. 1932., стр. 1

V т о р а к 25 октобра 1932 г.

ДИРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИ)А И АДМИНИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЈ1ЕФОНИ: дирекција предузећа 24-007, директор и секретар листа 24-009, блага|на и администрација 24-003, уредници 24-001 н 24 002, стенографи 24-004 и 24-006, штампарија 24-008, огласно оделење 24-005, спортски избештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

град, год. XII

Број ЗЗМ

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ I НАША ЗЕМЉА ЛДИН. ИНОСТРАНСТВО » ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО: I см. I стубаи 12,- дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 20.— дчн. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИСПИЦЕ БР. 52204.

БУГАРСКИ ПРЕМИЈЕР ГОВОРИ .ЗА »ВРВМЕ«

Атанасов н Стојанов бићс амнсстирани, Тодоров и Обов нс! — кажс г. Мушанов Претссдник бугарске владе о повредама југословенско-бугарске границе

Софнја, 24 окггобра. — Бугарск! премнјер г. Мушанов даје изглед човвка који јв прекаљеаа отттимнота. Он ,је вечнто наомејан. &вчшо ружичаст, стално ведар и задовољаш Судећи по њему ђугарсжа је Калифорннја, а он нвки ведри Виљем Робвртс, претседник холивудске оп пггин е Добро је пгго Бугарска има премијера иах одлшка. Бар је аваличнн део рвпреввнтадије ведар. Каква оуотротност смрквутом. твписом, курјатсом" лицу г. Љапчева (Муш»нов је скро маи Он не претврујв тшкада кад говори о вначају својв мнои.је. Он је тодажо свроман да нв би ни једног часа залео да спасава свој положај кад 6и он »висио«. Нени кажу да нема амбипија. У политипи јв то, канда, веома до«бро, и — у Бугарсжој безбедно. Из те скромности, вере да свако може да Да добру реч или савет, гМушанов поклања силно повврење гаовннарима Друпггвен, он се радо са њима виђа и прима их на буљукв. Јединственом лакоћом они улазе у њвгов кабиввт. Он их сматра неком врстом својих сарадннка. Трвба ®«мо зажелети: — Господине Шунков (име лнчног сввретара г. Мушанова). ја бих желсо да говорим са г. Мушановом! — Врло добро, драги господине! БиНе, биЈће.... То је телефонски разговор Али то нлје »обећање преко жицс«. Роч је реч, па ма била пзречвна и вроз телефон, где је иначе лако оправдати: »Нисам право разумео... Не знам шта сте хтели..." Посло опет разговор, врло вратак, са г. Шунковом: »Шта је бтало?« — Дођите заран у 10 часа. Уредихме работа! Тачно као хронометар. На вратима п Шупков. Нза њега чета министара, дама, публике, чиновгнпка. Г Шунвов со смеје. Љубазан јв. Добричина Повазује руком: »Ето!. # < На вратима г Мушанов^ Осмехнут. Ведар Липе му б.тиста. Да ли се тај добрн грађанин нвжне коже заиста радује толиво посети новинара? Рука руку стиште. Опет г # Мушанов по старом, свавидашњем: — Шта има но®о. ? Увлачи мв нежно иапред у своју собу. —" Добре дошли ! Как ств стигли? Просто твпа. Толшо му је мекан, добронамеран глал — Дођох по иеку јагоду! — важем ја. Кад сте се враћали из Женеве нисмо св видели у Југославгаји, — Тук нема јагодн! — смеје се г. Мушанов, и седа Испраз1гахме кошпица. Да смо се видели на нишкој станици дао бих вам неву # Смејемо се. Заиста је пријатпо смејати се пре антервјуа. Некаке св човек ослободи, постане чак и дрзак. Смех даје права на све_ И развезли смо увод па пгироко. Рекао сам му лепо: „Позвали сте ме у Софију, а ја ето скоком. Да не калсето да пећу у госте..." — ЈЈопо је то од вас! И зпам, обећао сам вам да ћемо говорити чак н о исторпји, о Пашићу... па н о овој данашњој политици... Једва дочеках ово последње. Загрцнух се димом од одушевљен>а: — То, то, господине претседннче! Прво би о томо моглн. Код вас је опет врло, врло занимљнво. Смојо со г. Мушапов. Прострапо, задовол.но, са уживањем: — Сво јо добро! Добро, како само можо да буде. Мнслнм и очаран сам: ,,0, оптпмисто, Мушаново...!" Г. Мушанов снгурно мисли: ,,Добар младап. Мало тралси. Пиши, братко!" И кажо човек лепо, слаткоречиво, снејући се и кад се не смеје: — Полнтичко прилнко сасвнм су ворЈ^алпо, Да, нормалџо! Собрањо

ће се састати 28 октобра. Имаће много посла. Толики законн треба да се донесу, па... но, знате већ пгга један парламенат мора да ради... Разумљиво да знам. Али, хтео бих да знам и оно пгго ие знам: да ли ће донети закон о амиестији? — Па разбира се!... — растеже руке, нежне руке, г. Мушаиов. — Не разбира се тако убаво! хтедох рећи, али је г. Мушанов тако пријател>свн раоположен да нема смисла да га љутим. * Посматра ме. Мисли шта ћу даље да питам. Можда зна одговор унапред. Ипак јв г. Мушаиов проницљив човек: — Вашн правници, господине претседниче, кажу да је влада својим решењем о протеривању емиграната из Бугарске повредила законе земље, устав... Ја сам већ једном рекао да ја нисам више правник већ политичар — уозбиљио се г. Мушанов. Узмите „Знаме" и прочитајте!... Узимам „Зиаме". У њвму изјава г. Муш^нова после чланка у „Изгреву" под насловом „Са главом на доле". Реч је само о емигрантима. Док чнтам на улици затрешта блех-музнка. Г. Мушанов скаче, сав раздраган. Руке су му у џеповима, а тело ритмнчвн подрхтава. Ја се и не мичем, али ме он зовну прозору: — Ходите овамо да видите наше пимпазисте. У свима школама баве се много музиком. Свака гимпазија има свој орхестар. И, наравно, младићн пролазе вроз варош са музиком. Да се види да је младост... Тај човек воли децу. Треба видети са каквим одушевл>ењем посматра ову поворку, која нема много елемоната помпе. И, неком особеном лежерношћу, он шеће поред прозора и наставл>а, као да нас ништа није пореметило: — Не брините се толшсо! Сви ће емигрантн бнтн амнестираии. Ни један једшш неће остати ван граница Бугарске. Па нпак, г. Мушанов види да је мало сувишо уоппггио, и радо дочекује мојо питање: — Да, бнћо амнестиранн и Атанасов и Стојанов! Само неће се амностнрати Коста Тодоров и Александар Обов. То да знате! — каже Претсоднив категорички. — А да ли ће битн опознцнје противу амиестије Атанасова и Стојанова? Г. Мушанов се смејо водро, и као да со чуди пгго мислим да може нешто у Бугарској проћи без опозипије: — Разуме се, пријатељу! Па^ ми нмамо јаку и снаисну опозицију. Биће је овде, наравио. Како би могло без ње... * Бутарски премијер оссћа да овде треба да да апализу целог случаја са емнграптима. Он се мало замнсли па продужи намргатепо: — Мопе та опознција окривљује што писам Атапасова и Стојанова затворио кад су со вратили. Али, внднте, ја сам пре свога нмао у внду ред н мнр, спокојство у земљи, Ја, уосталом, зпам боље какве су прилико у земљн, и кад им кажем да још мало прнчекају, то значи корист н по њих. Уосталом, Ја сам рекао, и кажом и данас отворено, да примам па себе сву политичку одговорност.

Г. Мушанов сада налази места једном великом чуђењу: — Хтели су да дођу на конгрес? Добро. А да смо их пусгили морали би битн у затоору за време тог конгреса. Камву би, дакле, ималм корист од свега тога? — шири руке премијер-оптимиста. Он воли занимљиве комбинације, као правн математичар. Он се у те комбинације удубљује, студира их као шахиста, и налази у размишл>ању своју снагу и моћ предвиђања: —Узмнмо овако — убеђује ме у своје комбинације г. Мушанов ла су се емигранти вратилн, а ми у томе времену паднемо са власти. Шта кажете на то? Ове је могућио. И дође, лепо, Цанков на власт. А Цанковљева влада осудила их је на смрт. Шта би се деснло? Не смем да кажем. Бојим се да не пренаглим. Али, ето, г. Мушанов наотавл>а сам са комбинацнјама на шаховсгкој табли: — Десило би се то да би Цанков повео- гооподу на губилиште! Не би могао себе да дезавуише. Лепо би рекао: пресуда се извршује. И одошв гдаве. Закони земље су строги. Они немају милости. Осуђен си, и, молим те, да сагнеш главу. Такав је ред. А овако, емигранти су опокојни. Сачеваће амнестију, а то је закон. И биће слободни. Ма каква била комбниапија после тога, они су амнестирани, и нико им ништа не може.... Да. Морам да призиам да је мудро, иако је једноставно. » 0 Женевн. Г. Мушанов говори ту много лаганије, опрезније, мирније, беа смеха. Он је узимао учошћа у дискусијама у Женеви. Да ли је задовољан вакључцима који су тамо донесенн? — Позиција коју је заузео г. Фотић била је много крајња. Но, ипак, доцније је и он заузео став г. Маринковића који је био блажи. Ваши јшстовн слали су ме проого по овом питању у Жеиеву, јер су знали да су тамо затворена врата. Ја сам за то да се то питање реши директно између нао самих, и иисистирам да се ми већ једном на врају крајева право и здраво разумомо. — Наш отправиик послова г. Смил>анић поднео је вербалну ноту однооно повреде границе, господине претседннче. Да ли су предузете какве мере да се та повреда гранипе спречи? — Одређена је о ваше и наше стране комисида — одговара брзо г. Мушанов. Оиа је изишла на терен,

изврншла увиђај, изцгдила иротовол, и потписала да са наше страно није учињена повреда границе. Да би још више убедио, г. Мушанов уогаје и Важе категорички: — Знате ли какве су мере учињене? Невероватне! Право чудо. Нн птица не може да прелети а да не будо контролисана. Не знам одакле му то одушевљењо кад говори о нашим узајамиим односима и неодносима: — Ја сам вам рекао и понавл>ам: између Југославије и Бугарске желим и настојим да буде пријатељства, разумевања и мира. То је моје јеванђеље, у то.м погледу. Непроменљиво. — И ми то жеЛимо, драгн господино Мушанове.... ♦ Кад је реч о земљорадничком конгресу и земљорадницима уопште, г. Мушанов, призиавајући да нма опозиције, нада се да ће она бнти увек разумна и на виоиии. Он је ту поготову оптимнста. Али, кад је постављено шггање о евентуалној рвконструкцији владе он је чак и раздраган од смеха, толико му се чини да је сигуран: — Знате, драги мој, — каже он кад листови пишу да ће бнтн реконструкцпје, онда ће је најмање бити. То су новинарске рекоиструкције. Ми не желимо реконструисање. Чежају нас млогн важни послови. Дуго и живо разговарамо потом о теми која г. Мушапова увек мноро интересује: о нама, о прилнкама у Југославији, о народу нашем: — Ми се увек радујемо — каже нежпо г. Мушанов — кад су наши суседи добрл. Јер, гада смо и мн добро.... ' Треба ли лепшег завршетка? И сам г. Мушанов внди да је дао „оно право, завршно, најслађу поанту", и рукујемо се. Напољу чекају многн. Али, с врата, г. Мушанов хоће још да ме усрећи, н опомнњо ме: — Не заборавите да одете у нашу оперу! Нема боље на Балкану.... Велшсн оптимнста. Ружичасто, дивно, светло, сјајно, лепо... Све у таквим бојама. ТИХ. МПЛИСА ВЉРВИЋ

П0СЛЕ РОВОРА Г. МУСОЛЈ1НИА У ТОРИНУ Рсчи Дучса нс успоко;авају пријатсљс мира

Леш румуиских авијатичара Париз, 23 октобра. — Јављају из Марнњана да су данас тамо са својим авионом приспелп румунски авнјатичари Ботез и Манолеску. долазећи из Београда преко Венецпје.

НОМИТСН И АДУТ

Г. Мусолини врши смотру полиције

Парнз. 24 октоОра. — ВеНина јутрошњих пгрисиих листова осврћу се на говор који је г. Мусолини јуче одржао у Торину. Францусиа штампа нарочито се задржава на оном делу говора претседнииа италијанске владе, у номе је реч о немачким згхтевима и у коме су садржане извесне алузије ноје се тичу Француске. »Ами де Пепл« констатује да г. Мусолиниева распал>ива харанга у Тори ну није имала у себи ништа симпатич ног за Француску, док је међутим у торинском говору топло брањена немачка теза. Помињући г. Мусолинијеве речи у којима је казао да се Торино. погргнични град, не боји рата, лист вели да такве речи не успокојгвају пријатеље мира. Лист вели да се у Француској другачије говори. Французи знају да би нови рат упропастио Европу и бацио је у вгрварство »Фиггро« и »Ордр« нарочито истичу да треба запамтити да је г. Мусолини узео у одбрану немачку тезу. Пертинакс у листу »Еко де Пари« каже да је италијанска политика. упркос разним крупним речима, много колебљивија него што изгледа на први поглед. »Авнир« се пита зашто би требало коментгрисати Мусолинијев говор, пошто Не Дуче сутра реНи нешто што ће бити у супротности са оним што је ренао јуче. Г0В0Р Г. МУСОЛИНИА ДОБРО ЈЕ ПРИМЉЕН У БРИТАНСКИМ СЛУЖБЕНИМ НРУГОВИМА Париз, 24 октобра. — По извештајима из Лондона, јутрошњи »Дели Телеграф« тврди да је г. Мусолини-

јев говор добро примљен у британ* ским службеним нруговима »Њус Нроникл« нарочито подвлачи онај део г. Мусолинијева говора у коме је претседник италијанске вла* де апеловао на Сједињене Америчке Државе у циљу решења питања ду. гова и репарација, додајући да је г. Мусолини гласно рекао оно о чему друге државе шапуНу. Лист каже да су г.Мгкдоналд и г. Норман Девио на састанку у Чекерсу расправљали о томе истом питању и да су се сложили у мишљењу да је питање разоружања нераздвојно везано са литањем светске привреде. МУСОЛИНИ ВРШИ СМОТРУ 20.000 ВОЈНИНА Париз, 24 октобра. — (А. А.) Јзв љају из Тори«а да је јутрОс прет. седник италијанске владе г. Мусоли. ни одржао говор пред 25.000 гра. ђана Торина, града који је Љашис. тичко м ппирету дао најваНи отпор, Ред су Одржавгли само одреди фгшистичке милиције. Г. Мусолини позвао је раднике да уђу у редове фашизма и обеНао им је да Не он знати да штити њихове опргвдане интересе. Г. МусОлини је згтим извршио смотру фашистичке милиције. У овој смотри учествовало је око 20.000 војника из торингке области и разне техничке формације. Дефиле је трајао је око један сат. ПУЦАЊЕ НА ВОЗ СА ФАШИСТИМА Пириз, 23 октобра- — Јављају нз Шамберија да је вечерас, у тренут. ку поласка воза који је возио фа. шисте за манифестацију у Турину где је г. Мусолини имао да одржи велики говор. испаљено више револверских метака. Ова пуцњава приписује се антифгшистичиим елементима.

Нсд амија амију једв

КАД ЕНГЛЕЗ ИЗГУБИ СТРПЉЕЊЕ Један енглески новинар у Софији, досадашњи пријатељ ВМРО, оптужује бугарску владу да сарађује са македонствујушчима

Лондон, 23 октобра. — Иао што |е познато, у СОфији борави веН више година дописИик једног од највеНих енглеских листова ,,КришНен Саенс Монитор« г Роберт Марнхем. До сада он је био одани прИјатељ ВМРО и у свима својим дописима и члачцима он је покушавао да пред енглеском јавношћу оправДа поступке њених присталица. У последњем броју његовог листа, међутим, изишао је један напис према коме би се могло закључити да је веН и стрпљиви енглески но винар изгубио свако стрпљење за својим прилично немогуНим штиНеницима и да је увидео праву природу њихове организације и сву страхоту њених недела. О дејству ВМРО за неколико последњих недеља он у томе напису између осталог каже и ово: »Присталице ВМРО увеле су у Бугарсиој режим терора. За последњих неколико недеља њихове две секције водеНи непрекидну и жестоку борбу, извршиле су само у Со

фији пола туцета убистава. Снабдевени новцем бугарских власти ч страних влада, они тврде да се боре за ослобођење оних делова Мансдоније који се налазе под грчким и српским режимима. Они воде велику пропаганду у Европи и Америци за придобијањф симпати|а >за њихову потлачену б^аНу« али њихове грубе методе, њихови динта. торски начини, њихов недостатак толеранције и њихова сарадња са чиновницима бугарске владе, са полицијом и војском. у борби про. тив њихових противника изазиаа]у велику реакцију и нсрасположење против њих у народу.« *Граф Цепелин« завршио је свој последњи ово• годишњи леШ Борлин, 24 октобра. — Ваздушпи брод „Граф Деполпп" крепуо јо јутроо нз Фрндрнхсхафена на својо довото, последње овогодншње путо« оаље за Јужпу Америку.