Време, 11. 11. 1932., стр. 1

Петак 11 нов-умбра 1932 г.

ДИРЕК^ГОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦ1ЦА И АДМИННСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4—6 ТЕЛЕФОНИ: дирекција предузећа 24-007, дмрећтор и секр>етар листа 24-009, благајна и админнстрашОа 24-003, уреднмци 24-001 II 24 002, стенографи 24-004 н 24-006, штампарнја 24-008, огласно оделење 24-005, спортсћн идћештајн 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

[гевгвз^ миовиУЈј Бсогрзд, год, ХП * Број 3905

ПРИМЕРДК *ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕЛАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 21ДИН. ИНОСТРАНСТВО и дик. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДВО: 1 см. I стубаи 12.— дин. ТЕКСТОВНИ АЕО 1 см 1 стубан 20.— дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧСКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАПСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

ШТА ГОВОРЕ НАЂЕНИ ПРЕДМЕТИ НА ТЕРЕНУ ПОСЛЕ БЕКСТВА „УСТАША" Ко је смабдсо оруж^см и спремом бандите у Лици?

Змачбј нобеде г, Рузвелта

Италијанско и бугарско порекло оружја и муниције

КЕРЕ5 РЕ5Т1Н1К1АР

•.IV. ЕУРОиАМ. 199. 82АМ

1932 0КТ0ВЕВ 26, 82ЕВ0А

Превод: „Офицнрска нзвидница хрватских „усташа , са спуштеним предн>им делом капе који замењује маску на лицу Десно: хрватски „усташа" потпуно наоружан". Италијанска штампа стално је по бијала наше вести да су банднти убаченн из оадра на нашу тернторију опремљени спремом из итадијанских магацина. Мађарски лист „Кепеш Пести Хирлап" доноси овде фотографнје „усташа" — који свакако да нису нмали кад да се сннмају на Велебиту у пелеринама италијанске војске. Свакако овога пута италијанска штампа не може рећи да смо ми ове фотографнје дали мађарском листу, у чије пријатељство италијански новинари свакако не могу да сумњају

КарлоОаг, почетком новембра. Мохете бити уверени да су добри Личани омрзли страховнто све новинаре сввта. Нпје ни чудо. Итали>ани, Мађари, Аустријанци, Бутари, па чак и Енглези пунили су ступце својих листова вестима из Лике„ и „побунама" у Југославији, „усташком рату", о свему, само не о истини. И тако Лика, ни крива ни дужна, умало није страдала од те насртљиве инвазије. Под условом да оставим Лнку на миру од даље репортаже, и ја завршавам са овим кратким извештајем.... Давно већ ликвиднрана *„личка афера" остаје забележена само као један неуспех, као авантуристички покушај. Наравно, и ова авантура није без своје историје. Њена је историја, додуше, више комична, али исто тако и интересантна, можда баш због своје високе цене која достиже неколико милиона златних италијанских лира. Какав би диван филм могао да се сними за ове паре? У ствари, мора се признати да и „личка афера" носи у себи један чисто филмски колорит, нспреплетен и изукрштан филмским мотивима. Глумци су чак доста добро одиграли своје улоге, само оператер је овога пута изостао.

Несумњиво, то Је велика штета за финанснјере предузећа. ЈЕДАН ФИЛМСКИ СЦЕНАРИО Данас је све јасно. Сценарио, који су написали Павелић и Перчец, извели су Италијани. Што се није успело, ннсу они криви. Уложили су и труда и жртвовали много финансијских средстава, па опет успех није наградио њихове напоре. Иначе сам сценарио није дугачак. Кратак је н јасан. Перчец и Павелнћ, својим ,,ауторитетом", руше Југославију и доносе „слободу" Хрватској. То није тако тешко уз сарадњу са бандитнма из Македонског комитета, Мађарима и Италијанима. Терористнчка акција почиње прво из Бугарске и Мађарске. За то време у Лици се организује „народни устанак". Центар покрета је у Задру и на Ријеци. Одатле се транспортује оружје и експлозив у Југославију. „Народнн устанак" у Лици има да плане 15 септембра. Победа је „сигурна", а онда са свима почастима прелазе у Југославију Перчец и Павелић. И... Анте Павелић, доскорашњи пробисвет, ствара у Загребу „хрватску републику" под протекторатом Италнје. Мислило се да тако треба да буде, али догодило се друкчије.

' гволверски метпи из италнЈанске фабрике са натписом »Р!оссћ1 1 .еђе1 — 8*

Приступило се извођењу ове замисли. Госпић је дао двојицу глав ннх повереника: адвоката Артуковића и Марка Дошена, који су са неколико истераних гимназиста и кријумчара отпочели припреме за „народни устанак". Из Задра су италнјански моторни чамци пренели оружје, паклене машине и остали ратни материјал. За добре паре ангажовано је и пет професионалних бандита, који су као „усташи" прешли на нашу територију да руководе операцијама. Све најзад бнло је спремно. Првог септе.мбра Артуковић и Дошен путују у Задар да поднесу нзвештај о своме успеху. У међувремену, очајни што народ не прнлази покрету, „усташи" нападају 6 септембра преко ноћи на жандармеријску станицу у Брушанима, са жељом да постигну јак морални ефекат код сељака. Ту се кидају конци Перчецовим плановима. Уместо да се придружи бандитима и дигне руку против своје земље, народ се у огорче њу диже у потере за „усташима". Притешњени са свих страна „усташи" гледају да се дочепају италијанске границе. 14 септембра на изгладнеле и поцепане бан дите наилазе случајно у Велебиту, код села Јадовна, два жандарма и четворица сељака. У паннчном страху разбојници остављају сву своју спрему, и убиЈеног друга Стипу Девчића. Преко планинских врлети долазе до Карлобага, а одатле се преко Пага пребацују у Задар. Ту је и крај филма. ШТА ГОВОРЕ ДОКАЗИ После сукоба код Јадовна на терену су нађене поред осталог: 4 бомбе са натпнсом „5-С", 5 пелерина италнјанских, војничких, 3 усташке капе са кокардама (усташким), 2 чутурице за воду, 19 кесица за ношење бомби, 5 флашица јод тинктуре, са изгребаном етикетом неке апотеке у Задру, 9 завоја за ране, 1 апарат за бријање са пет ножића (италијански фабрикат), 1 кутија мастн за оружје, 2 котура штапина, 1 упаљач за бомбу, 133 комада летака, којима се народ познва на буну, 1 нталијански лист „Фашиста", и најзад, 7 бломбираних сандука са експлозивом. Истрага је дала исто тако добре резултате, и код чланова организације у Госпићу и у другнм скровнштима пронађено је укупно: 49 пакленнх машина, аутомат ских са сатом, и екразитних, 14 бомби, 167 револвера и 5.200 мета ка за револвере и манлихерову пушку.

ИТАЛИЈАНСКО И БУГАРСКО ПОРЕКЛО ОРУЖ1А И МУНИЦИЈЕ У Лици нема човека који неће потврдити да Је све оружје транспортовано из Задра у Лику. Но и поред тога има безброј непобитних доказа који о томе говоре и откривају намере наших суседа. Пут, који су они изабрали, не водн никако зол*'жењу, лојалности и заједничкој сарадњи. Док са.ма „личка афера" ннје ништа друго до једна лакрдија, њена је залеђина далеко опаснија. Она указује на деструктивну и терористичку акцију, која се у суседним земљама систематски организује и припрема противу наше државе. Италијанска штампа је днзала у своје време велнку прашину и лансирала најфантаетичније вести о „народном устанку у Лици". Па кад је тако чудновато је да ти италијански „добро обавештени кругови" не располажу са свима потребним подацима. Например, они свакако не знају да су италијански чамци из Задра преносили оружје и муницнју на нашу обалу, да су „усташке" униформе рађене од италнјанске војничке чоје у нта лијанским фабрикама, да плакета на усташкој капн носи у средини запаљену бомбу слнчну оној што је и италијански карабинијери има ју на својим шапкама, а да су исто тако заплење--- "сташке" пелерине онакве какве имају искључи во италијански војници, Даље, мет кови са натписом ..Фноки Лебел' су одличан производ ј 'едне итали ј *анске фабрике, али италијанска штампа сигурно нема најтачније информације о томе како је дошло до тога да се читави сан дуци ове муниције кријумчаре у нашу земљу. Паклене машине крнјумчарене су такође из Задра, а њихово ближе порекло несумњиво много јасније одређује натпис на кутији у којој су упаковане каписле за паљење паклених стро јева. На овим кутијама пише „Леон Бо-Мнлано", а нспод фнр.ме ове угледне италијанске фабрике прецизирана је садржина са речима: „ченто детонаторе" (100 детонатора). Ни за овај факат италијанска штампа сигурно није знала. Бандити, који су дошлн из Задра,. и које су моје италијанске колеге називали „усташима", били су писмени људи, у то нико и не сумња, само није са свим још расветљено од куда да они баш са собом носе и читају италијанскн лист „Фашисту", и то усред Лике, где се италијанскн језик чује једанпут у 10 година. Поред осталог ваља напоменути да су „усташи" ималн италијанске револвере марке „Дзул", и двојаке бомбе: бугарске за ознаком ВМРО и италијанске војничке са жигом „5-С". Зар ово нису довољни докази који указују на правац и легло у коме је поникла „личка афера". Пошто су бандити претрпелн у Лнци потпун неуспех могли су се једино вратити тамо одакле су и дошли — у Задар. 11 у Задру су Италијани много водили рачуна о њиховом повратку. Комесар Дамњани, отншао је чак до Дикле, и ту издао карабинијерима наређење да „усташима" укажу пуно гостопримство, и да и.\ пропусте без икаквих формалности преко граннчне линије. 13 октобра, пак, када су бандити били у најтежој ситуацнји, узмичућн испред потера преко ноћи Велебнт су одједном обасјали нтллијански рефлектори из Задра. Зашто?... Најзад, докле на дну река Лике и Новчице лежи бачено оружје, за које су несуђени претседник „хрватске републике" Павелнћ и његови помагачи далн подоста злата, дотле се у свима личким селима сада ори песма: „Док је Лике нема републике"... М. БРАШИЋ

Поеле 12 година рбПубликанске администрацнје у Сједињен^м Државама Северне Америке, избором новог претседнигеа Рузвелта повово долазн на власт америчка демократ ска странка, која је дала Амершш два велнка арегцседннка Клпалиида | I Внлсона. Дванаестогодишња републнкачка администранија сз претседлици ма Харлингом, Кулиџем и најпж-т: 1 Хувером. чавршила . р пораЗОм нр зап&мћеним до данас у апалимл а мерв4ке репубжмсанске странке. За слепљена ером велнког проспрритн та, који Је кулминнрао <а в;.еме претсеаниковања г- 1Сулнџа изграђе ног на теоријама н успеснма вет'% ких америчкнх индустријалаиа као што су; Форд, Фајеретон нтд. а на сталог директним последнђама европ ског рата и послератног цтекулативног духа, Америка нзбором г. |1'узвелта скреће са пута врајњег ннднвндуалидма и екеклуз»«внтета. На коме се з& ов«1х 1» годниа на лазнла и нагиље соцнј.лннм и шнрокогруд':\им реформама како у њеној унутрашњо; тако н у н.еној инострапој политннн. Европско јавно мњен.е, а са њнм п југословенско. које је одувек било заинтерееовано нриликама земл»е у којој жири око један мнж>ш Југословеиа, радује се без резерве додаску г. Рузвелта на власт. очекуЈућн да ће н^егова. адмнннстра пнја приближити наша два 'контпнента и допрннетп сапацнјн општич прилика у свету а Лгарочнто прввредних. Експе-рименат репуб.тнканскс адМЈШнстрације у питању парибске по литсвв и љеп иарниеки закон од 1920 годнне, којим је у великом обаму онемогућила развитак измене добара између Амернке п Европе, доживео је крах, а садању крнзу у свету допекле је н дсректно про воцнрао тпме што је <т(*могуНпо дотадању тргопину Између Амерн|ке н Европе. АмерИке, затворИвган јсаоје граанце европској робн. затво I рнсЈА је напослетку н нзвоз саоје Јробе у Европу. Демократхка странка је одувек стајала на становијшту нпскпх парнна. 1013 годипе *од

Парагвајци и дал>е нападају Париз, 10 новембра. — Јавл>ају из Асунснона да тамо службено објављују да су Парагвајцн отелн Боливијцима још једно утврђење. Г. Рузвелт мах по долмску г. Вилсона на влает, донет Је фамознн либералвц царлп |Ски закон ноанит под именом »Ундервуд«. Тај де закон нажалоет бпо Јизмењен по доласку репуОт 4с. нача на власт 1920 годнне. Надатд '-е је. да Ке се адмнннстрадИЈа г. Руз велта вратити Па ос:мве закона I »Ундврвудс н тимр п^ново оиснви I тц нрнроднц ток трговпЊа ишеђу јАмерико и Европе. (,'личан јс случа; »*»ио н са пнтањем ме!>ународн»гх о«'авеаа Амернке. Велико наслеђе Вилсоча, }а<-новано ^а пунсЈ приуеин, уговопа о мнру, бнло је (мнгравано рд стране републнкаске адмпнистрапнје и доведено чак у ппттње. Мораториум исплате немачг.их репараци:и. о 'н је бно днктован «>Д прет^елчика, Хувера. створио је опготу п -метп.у у Влропи. ГГоанате су теппгв п^слеД4111е одог мораториума парочнто у нашпј земл.н. Паралслно с тнм, рсп>илнканска админнстрациЈа нијо .хтела нп ла дозволн ДнокУспју, а камолн решење интања савезинчких дугова Амерннн, ко'о је тако , јако повезано са иепл^тама илн престапком репарација. Уз то, она је враћа^уНи г-е остарело' Мпнрчној доктрннп, опе г могућавала сваку пажњу и плодпнју сарадњу с Европом. За разлику од републиканске миннстрацпје у америчкој спол.ној политипи, лемократска адмпвнстрација унеће више жнвости н саралње у међународннм пптањнма. а иарочпто у пнтањнма која интересују паша два контпнента. Келогов пакт ко'п је допет за време републикапске адмпнистраније, ојачаће том сарадњом, а са н»пм н свп међуиаполни проблеми па лневппм релу. међу коЈима је сада иајважније иитање

ревизије савозипчки "хдугова Америци и питање разоружања. Републнканска ад.миннстрацнјг', спрбводеђн полнтику пуног екс.глузнвнте-га затворила је била и границе Америке евр-пеким емиптитима. > овом пптању нгало 'в чак и зо кра;њих гранипа. -Забрањн еал«1 се жечамп и дрии Европљана чагтап.еним V \мернп.и да дођу кол она, олпосн п мужа, А мала емигоантска нвота! во а је од важностн за нашу зсмљу, сведена ]е до м*тнпм.\'ма Америка се међутим, подизала заслугом рмнграптскога прилива. коме ни данас пе стоји нншта на путу, нарочито ако се нма на уму да V Америпи, којл броји све Та 120 милиона отачовпика. има места за 4ПГ» милиона стаповника. Ко лика >е штетма л пла та рмнгрантска политика републиканске админнстраинЈе локаз \*1р и ''адања привредна кпнза у Амррппи Гагрзђена јр велика инлустрија, а ни'е се мпслпло коме ће та велика индугтриа продавати ^воје продукте. Да с.у емпгпантп надолазпли и лч су Лплп упуЦпвачи па пол,оприврету. лапу Амррппи ие 6п биЛа затпореиа веКинл г|>абрика п у њо.ј *г--р би било 1«» милнона незапослених. И оВ;1 ј велчки про«*|.тем. мораНе демократска алмннистраиија решити по р.\т,ио како за Америку тако и ча ргпрПУ. Иеулазећи у унутрашња пптан.а ' Америке, ми желцмл само да нстакнемо потре^у уже сарадње пзмеђу Европе и Амерпке одцосно гштан.а ко;а смо напред нстаклн. ЗнајуКн да је америчка демократска странка по своме програму ближа оппм наПпш жељама. мн морамо да се радујемо долаг*ку г. Рузврдта за третседника С|?днњеннх Америчкнх Држава. Та је иаша радост мо тнвп^ана гтрпјател»ством за Америку, нементираним оавезом и борба ма за време евроцског рата. в жељом да се садање привредне недаће пгго пре отклоне међусобном сараДљом Европе п Амерг.ге. ,ДОЛАЗИ НОВА АМЕРИКА ПОШТЕНИХ ЉУДИ" Парнз, 10 новембра. — Бавећи се избором г. Рузвелта за претседника Сједињених Америчких Држава данашњи „Фигаро" ти.м поводом између осталог вели: „Између Хуверове А.мерике и А.мерике Франклина Рузвелта разлика је огромна. Мн ћемо сада нмати поново посла са једном Америком светлих традиција, Америком поштених људи. Са таквом А.мериком моћи ће се разговаратн на један отворен и лојалан начнн и у исКреност њениу намера имаће се пуно поверења, као и у њену жељу да сарађује на умирењу духова и на успостлв љању нормалног пословног ж«»вота. ..Француска ће имати у виду да је новн господар Беле Куће човек широких идеја, да са пуно разумевања схвата тсшке проблеме садашњице н да је то на крају крајева човек са којим је споразум могућ. Француска ^е тако исто схватити да се г. Франклин Рузвелт у тешкнм члсовима показао као искренн и верни пријатељ наше земље." НЕМАЧКА ШТАМПА ПРОТЦВ Г. РУЗВЕ1ТА Париз. 10 нове.мбра. — Јављају из Берлина: Победа г. Рузвелта пружнла је изговор једном ,;елу немачк« 1 штампе да жестоко капада покојног Вилсона, ксгл ироиично назива „великим ху.м^нистом". „ДоЈ'че Тагесцајтунг" »з.међу осталог вели: „За нас Не.мце мора бити сумњиво задовољство којим француска штампа поздра?-*-? Рузвелтову победу". И демократскн „Берлинер Тагблат" жали пораз г. Хувера и потсећа на акцнју коју је прошл? године покренуо у корист Нр мачке својим предлј^ом о мораториуму. Мали де.мократски лнст „Темпо" пнше повољннје о г. Рузве"ту, а нарочнто о његовој супруч:: за коју вели да је високо образована жена по свропско.м .мерилу. ПЛАН Г. РУЗВЕЛТА ЗА ОБКОВУ ЗЕМЉЕ Њујорк, 9 новембра. — Г. Рузвелт је одржао на радиу један говор у коме је изјавио да победа демократа на садашњнм нзборима показује да амер:«чке маСе чврсто верују у могућчост систе.матске обнове зе.мље једннм с.мишљеним планом кпји ћс еиергично бити спроведен. ^паставак на грећој сграннј