Време, 08. 02. 1933., стр. 1

Среда 8 фебруара 1933 г.

директор СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИ1Д Н АЛМИНИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4—4 ТЕЈ1ЕФОНИ: дирекци|а предтзећа 24-007. директор и секретар листа 24-009, благајна н адмимистрација 24-003, уредници 24-00! н 24 002, стенографи 24-004 и 24-006, пггампарнја 24-008, огласно оделење 24-005, спортски изђештаји 24-001 РУКОПИСН СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

Београд« год# ХШ — 3987

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА [БДАН МЕСЕЦ: наша земља »дин. ННОСТРДНСТВО » дин. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО; I см. 1 стубаи 12,- дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: I с.ч I стубац 20 - дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

КОНФЕРЕНЦИЈА У ЖЕНЕВИ

Говор југословенског министра иностраних дсла г. Богољуба Јсвтића

Енглеска подржава јапанско глсдиште

Женева, 7 фебруара. (Тел©фонски извештај » — На почетку данашње поподневне сед_ нице претседннк конфер>енције аа разоружање г. Хендерсон прочитао је писмо које је упутио болесном графу Апоњиу желећи му оздрављење. Генерал г. Танцош у име мађарске дедегације захвалио се г. Хендерсон>- на пажњи и симпатијама које је према њима пока*ао. Док је ово писмо читано и говорио, претставник Мађарске је у хотелу »Резиданс« издисао. После ових неколико речи посвећених графу Апоњиу почела је седница. Први говорник био је наш министар иностраних по слова г. Богољуб ЈевтиЂ, који је са говорнице испред претсед иичке трибине, одржао овај говор. — Јавно мишл .ен »в и народи чоји оу првтотављени у овој високој у. ставови иорају осеНати у овоме мо менту, иада започин>е*»о дисиусију плана организацијв мира иоји је паднела францусна двлегација да се налазимо на пректретниц* када имамо донети одлуие чија важност може оити судбоносна не само за ионфвренцију већ за читаво ствара лачио дело мира. Светсхо јавно мњење које је са стремлељем пратило припремне радове, који су могли изгледати дуги, почиње показивати знаке за чорееости и сумње, очекује данас од конференпије одлуке о организадији мнра и остварење планова зграде "где ће се сви народи земмве кугле моћи склонити испред опасности и ратних ужаса" као пгто је рекао сер Џон Сајмоњ Фрадцуска делегапија, којој на овом највећем послу извршења уговора мира никада није недостајало Јтнипијатише, задужила је све нас стварним смелим предлогом за организапију мира. Франпуски је план ннспирисан истовременом бригом садашњипе и њене стварностн и смелом жел»ом да се приближи идеалу коме еви тежнмо. У име Краљевнне Југославије, коју имам част претстављати сматрам за дужност да одам особито признање овоме делу стварне искрености н пуне ода ■остн. миру. Извесао је да је француска делеглии]а овви планом обележила крај ирипремнвм радовима конференцнје уводећн нас у период одлука и стварав>а чијв су взвесни претходнн усјови испушени. Време пуно одго»орвостн рада конференције наст>пило је намећући дужност јаснОг одрећења става свнх према проблему ко ]и поднешени план хоће да решава. За Југословенску делегапију план представ .Ђа само једну базу дискусије. По њеном схватању ов треба да послужи конферендији ш разоружање као реално смишЂен систем. који треба разрађивата попуњавати до потпуне организадије међународног мира, оно пгго и Јесте дужност и пиљ мовференпије. Потребво је, међутнм, нагласити да ћемо, усвајајући оквир и базе овога плана, моћн постићи жеЂени пил> једино идући етапама. Меморандум франпуске делегапи|е из досадашње днскусије конференпије за разоружање изнео је јасне закључке и утврдио прин!шпе по којима је план израђен. Његова пуна вредност је у сннтези гледишта изражених од стра не разннх влада и постојећих међународних обавеза и начела. План се користи оствареним напретком постигнутим током последњих година, који је, како је г. Бенеш одлично приметио превазишао извесннм тачкама и сам пакт Друштва народа. Ни једна од тих обавеза^ ни један од тих начела не смеју бити запо. стављени или негирани нашим одлу кама. Руководна начела организације мира, иоја проистичу из паита Друштва народа, иао што и сам мир морају имати своју главну гаранцију у ефинасној лојалној примени пакта, иао и у ауторитету Друштва иарода. Хотећи што јачи ауторитет Друштва народа морамо призиати ■отрвбу вфикасности њвгових од. Фраицуски план умесно предви. ^ У свомв војном двлу војне снагв

лојединих чланова, које 6и биле стављенв непосредно на расположење Друштва народа ради евентуалнв хитне зајвдничке акције. Ако св жели цил> морају се створити срет. ства. У досадашњој дискусији добро је примећено од стране претставника Великв Британије да јв трепрека која спречава што пот. пуш|је разоружан>е Европе обична бојазанс. Иако јв мишљен>в да је ова констатација опиггег карактера и да се односи на све државе Иа овв нонстатзције произилазв ове неопходно потребне конзеквенце: 1) са разоружањем и принципом једна кости иде нераздвојно питан>в без. бедности, ноје јв обавезно признато декларацијом пет сила у Женеви

Г. Јевтнћ 11 децембра прошле год»%«е ; 2) сло женост односа у Европи захтевају јадну специјалну организацију за проблем смањен>а оружања паралелио с а ојачан>ем безбедности. Чл. 8 Пакта пружа у свомв гипиом тексту знатне олакшице при реша. ван>у овог проблема. Француски плаи, који је логи^о везан и дОслвдзн од полнтичких закључаиа до диспОзиција војног карактера, мора_ ће бити разрађвн у поједиизчној дисиуснји и допуњвн одговарајућим коивенцијама и с г>оразумима. За сада нама се чини неопходно потребно нагласити да је у одвлку а) тач. 1), где је речеио: <да св ио могу асимиловати тако дефинитивно нападу неки случајеви иао на пример постојање неког противног уговора«, нужно лимитативно набро јати конвенцијв на иоје се мисли. У противном случају, в.чадала би опасна неизвесност која може омвтв.

ти лојалну примену чл. 16 Пакта. Ради тв јасности биће, с друге стра не, нужно одрвдити нарочити орган при Друштву иарода који ћв, насупрот досадашњој пранси ценити ком патибилност са паитом Друштва на рода уговора и нонвенција који св региструју. Тако Не спвцијалне диспозиције тач. 3 у о д ел»ку в) француСког плана (Односно д°двл>ивања оо моћи према одлуци Савета Друштва народа послв простог констатовања чињенице о извршеном нападу илн инвазији) моћи бити одређене са ја сношКу и ефикссније примењиванв. Од сгзобито 1.-'>исног дејства бићв аио се не чини нинаива разлииа између регуларних трупа или банда јавно организованих и штићених ре гуларним трупама. н а да се ради о констатацнји напада или инвазије. Ми не тражимо само јасне и прецизне текстове, већ чврСту в°л>у за њихову примену. С обзиром на по. следње догађаје нв треба се чудити господо. што се н а ша забринутост повеНава. Карактвристично је нека ми буде дозвољвно да наведем кво пример — да приватва лица могу данас бити сопственици огромне колнчине оружја које се и порвд пестојећих текстов а међународних уговора шаљу преио граница на нео дрвђено определ>ење и против знања влада. Овом приликом нека ми буде дозво .Ђено додати да ће југословенска делегапија у специјалној дискусији, у пиљу компетирања иеких диспозипија француског плана, имати част да понови свој предлог од 13 априла прошле године о забрани употребе ш прнпремања бомбардовања кз ваздуха као и средстава хемијског ј бактернолошког рата, чак и у слу чају нужне одбране. Југословевсха делегапија ће настојати да санкцнје које се имају предвндети у овоме домену буду што је могуће строжије. У очекивању да ће се у генералној комисији у току генералне дискуснје такође као и приликом специјалних дебатовања о посебним питањима организапије мира водитн плодда дискусија из које ће произићи жељени споразуми. Југословенска делегација сматра за дужност да свим својим сна гама допринесе великом делу: делу организације мира. Краљевина Југославија остаје верна уговорима мира. Она остаје верна идеји мира, како мира у његовом писаном слову тако и мира у његовом живо.ч стваралачком духу. Југославија ће све учинити што Је у њеноЈ моћи да се мир одржн и да се дефжитивно оргализуЈе.

Утисак говора г. Јсвтића

Говор г. Јевтића саслушан ]е са живим интересовањем; примећеио је нарочито како је г. Пол Бонкур са видном пажњом пратио концизна и конкретна излагања југословенског Министра иностраних послова. Оно што је нарочито, посте у кулоарима, пропраћено у разговору између делегата и страних новинара, то је, да је говор г. ЈевтиНа био врло реалан, да је дао допуне које су биле потребне ради прецизности, нарочито у погледу одређивања појма нападача, и да је, иако дискретно, ипак одлучно и пред конфе. ренцијом за разоружање, додирнуо хиртенбершку аферу, која се жели са извесних стрл на заташкати, а која је, по својој битности. судбоносна за це. ли рад на разоружању. После г. Јевтића говорио је, у име мађарске делегације, г. Маширевић. Он је, иако унук на шег владике Машицевића из Но вог Сада, одавно изгубио своју првобитну народност и постао прави Мађар. Г. Маширевић је изјавио како су мађарска влада и мађарски народ при. хватили једнодушно декларацију о равноправности наоружања. Мађарски делегат придру жио се извесним ранијим говорницима, који су истакли не само заслуге француског пла. на, већ у исто време и тешкоће

на ко}е се наишло при извршењу извесних његових делова. Холаднски министар иностраних послова г. ван Блокланд одајући признање француском плану, изјавио је да холандска делегација ипак не сматра да је потребно осигурати, поред пакта, нове гарантије у погледу безбедности, пре него што би се прешло на смањење наоружања. ВЕСТ О СМРТИ ГРАФА АПОЊИА Тек што је холандски министар иностраних послова завршио свој говор, из хотела »Резаданс« јављено је да је граф Апоњи умро. Г. Хендерсон је саопштио ову вест и изјавио да ће, у име конференције, кз. јавити саучешће породици покојника. Потом је г. Танцош изјавио како ј *е смрт графа Апоњија тежак губитак не само за Мађарску, већ и за Друштво народа у коме је граф Апонл заседавао као делегат Мађар. ске од 1924 године. Геиерал г. Танцош позвао је делегате да одаду почаст успомени графа Апоњиа. Г. Хендерсон је у знак жалости прекинуо за пола часа седницу. Када је у 17.25 часова седница настављена, добио је реч г. Антоану, који је, у име румунске владе, изјавио потпуно при стуалње фрашцсхом олљиџ.

Г. Ланге, делегат Норвешке, изјавио је: »Ако не желимо дј ова кон. ференција умре од анемије, неопходно је да начинимо напоре ка споразуму. Наше дело биће бесплодно ако сви останемо на својим положајима«. После аустријског делегата г. Хеча говорио је, као последњи говорник г. Џибсон. шеф америчке делегације. Г. Џибсон је изјавио да ако у француск-зм плану постоје одредбе да се прво изврши разоружање Европе, онда ће се уздржати од сваке дискусије, док се овде не по. стигну резултати на основу којих ће Сједињене Америчке Државе одредити своје гледиште по питању општег разоружања. Сутра ће говорити г. Пол Бонкур. Очекује се да Не се на сутрашњој седници завршити генерална дискусија. С. КРАКОВ СНОРА ЛИКВИДАЦИЈА ХИРТЕНБЕРШКЕ АФЕРЕ /Кенева, 6 фебруара. — У овдаш њим политичним круговима се веру је да Не се питање хиртеибершке афере убрзо ликвидирати јер су претставници Ввликв БританиЈ'е и Фраицуске при свом поиовном корг ку код аустријске владе тражили да аустријсна влада кријумчарено ору жје или врати натраг ономе ноји га ]е испослао или да га уиишти. У случа]у да се добијв ноповољан одговор, државе Мале Антаите цело ово питањв поднеле би на решење Савету Друштва иарода. ДА ЛИ ЋЕ ЕНГЛЕСКИ НАЦРТ О РАЗОРУЖАЊУ БИТИ ПРОУЧАВАН У ЖЕНЕВИ? Лондои, 7 фебр>ара. — По писању , Делн Телеграфа * органа раднич ке странке, г. Хендерсон. претседник опште конфереицнје за рааОр уж ање са нзвесннм ч.*ановима стручног одбора н званнчннм личностнма, међу којнма су н гј . Бенеш н Полнтис, нзрадво је детал>ан нацрт конвенцнје којн ће бнтв упућеи претседништву конференцнје за разоружање чнм буде окончана дискусија о францускоц конструктивном плану. Према мншљењу лвста, који не тврдн да је то сигурно намера је творца новог нацрта конвенцнје о разоружању да се нзбегне да брнтанскн нацрт дође у проучавање после француског конструтгтнвног плана у општем одбору конференцнје Брнтанскн нацрт израдио Ј"е .чорд Сесил н оадржн, по мншљењу листа, низ гаггања која бн нмала да буду решена, а да не нзносн никакве пред логе о томе како да се та питан>а реше. АПЕЛ ЕНГЛЕСКОЈ ВЛАДИ ДА СЕ ЗАУЗМЕ ЗА ЈАПАНСКУ ТЕЗУ Лондон, 7 фебруара — ИВНИНГ СТАНДАРТ објављује да нас чланак од иепозиатог писца у коме се пледира за јапаиску тезу у кинеско - јапанском суко <5 у . У чланку се поред осталог ка же да је јапанска влада, пре него што Не предузети сваку акцију, дуги низ месеци преговарала са Кином о склапању пријатељског споразума, па се потом наводе главни аргументи јапанске тезе. Чланак се завршава апелом на британску владу да се категорички заузме за јапанску тезу, специјгшно у прилог тражења јапанске владе о вођењу непосредних преговора са Кином.

Берлии. 7 фебруара — Цела шгампа истнче гледиште центрч-ма. које | се ланас сматра као непрнстрасно. I да је поставл>ан>е н предаја цруског комесаријата г. фон Папену у супрот ности са 17 чл Устава и већ познатим пресудама Државчог суда у ЛајпцнI гу. Одузимање властн г. Ото Брауну I тумачи се као цокушај за уништава! н>ем царламентаризма н уставних ! вредвости уопште Центрум подјед! нако као и све умереие партије, сматра лг г. Хнтлерова влада овом одлуком жели да створи један преседа« који не бн остао без подражавања у скорој будућноств. Центрумашка штампа оштро осуђује насилно уклањање једне владе која је уме ла да одржи политичку равнотежу у Пруској. (Време) РАСПУШТАЊЕ КОМУНИСТИЧКЕ СТРАИКЕ? Берлин, 7 фебруара. — Данас су се пронеле вести да је г. др Фрик спремио већ сав материјат кОјн је. по

НОВА НЕМАЧКА ВЛАДА НЕ ОБЗИРЕ СЕ НА УСТАВ Г, Хитлер ће распустити комунистичку страику Тумачење одлуке о оредаји комес аријата у Пруској г. фон Папену ХИТЛЕРОВЦИ ДИЖУ ГАЛАЛ1У НА СЕДНИЦИ ОДБОРА ЗА ПРАВО ПАРЛАМЕНТА Париз, 7 фебруара. — Јав.ију из Берлина:! На данашшој седннци одбора за заштиту права парламента дошло је до иниидената. Хитле. ровац Франк изјавио је да је прет седник овог одбора г. Лебе, бив ши претседник Рајхлтага, за вре ме изборне борбе у државипв Липе изговорио увредљиве речв о г. Хитлеру и да ће с тога хитлеровци да омет< рад овог ол бора ако му као / етседник и даље буде на челу социјал . демократа. На то су остали члз нови одбора хитлеровпи дигл» грдну ларму, не дајући г. Лебеу да говори. Седница одборз који је требао да решава о неким неисправн'. тима приликом давања субвенција пол>о. привреди, морала је да буде одложена. ТУМАЧЕЊЕ ДЕКРЕТА 0 СМЕЊИ. ВАЊУ ВЛАДЕ У ПРУСНОЈ Берлин. б фебруара. — У објаш. њен>у ноје је дат 0 поводвм деирета о Омвњивању уСтавне владе у Пругкој г. Ога Ехраука иаже ое да је то смен>»«а№е дошло као нужна пОлит^1чн а и приереднз потрвба да &и ое једном прекратило са посто. јан>ем двеју истоеремвних влада у Пруској. Д-Р ВАГЕМАН ПРЕТСЕДНИК ИЗБ0РН0Г ОДБОРА Берлив, 7 фебруара. — За претстојеће изборе за Рајхстаг именован је и претседнина средншњег држаеног изборчог одбора претседник статистичке управе г. др. Ва. геиан. НЕТАЧНА ВЕСТ О ПОНИШТАВАЊУ КОМУНИСТИЧКИХ ЛИСТА Берлин, 7 фебруара. — Са слу жбеног места изјављују да је нетачна вест да влада намерава да огласи неважећим комунистичке кандидатске листе за но ве изборе за РајхСтаг. МИШЉЕЊЕ БАВАРСКЕ ВЛАДЕ О СМЕЊИВАЊУ Г. БРАУНА Берлин, б фебруара. — Баварска влада у најскоријем времену даће изјаву у којој ће нагласити своје гледиште у вези

Г. Браув мишљењу хитлероваца, дово.ђан да обеснажн могућносг постојааа комунистнчке странке. На основу овог д<>сијеа г. Хитлер намерава да распусти комунвстичку странку и да све њене положаје укине, а истовремено н забраии сваку реорганизацнју те странке у виду неке слнчне ндеологнЈе. Сав материјал узвт >е у претрес на специјалној седаици владе, у ио. јој се јасно осетило расположење да се комунистима на дозволм приступ на изборе Ова теза једног дела вла. де растумачиНе се као превективна мера владе да у корену ОнемОгуКи све насилне пОкушаје утицањ а на гласаче. Г. др. Фрин чак се изразио да сматра да би таква мера влздз била популарна. Изгледа да је овој тези нарочито снлон г. Хугенберг. који е чак и за извес н е мере пр°тив самих социјал-демОкрата. Исто тако г. Хугенберг је проти_ | 02 уставом, ОдноСно указа О Сме ван томе да влада на који други њивању владе г. Ота Брауна. начи н даде компвнзације радницн. ј з АБ рднА КОМУНИГТИЧНР „а било у виду социјапних рефор. зд №АН^0МУ»^ИЧКЕ ми или других олакшања која би МАМИФЕСТАЦИЈЕ ишла у гтрилог демагошкОм освајању ; Беч, 7 фебруара. — Полнција ј 6 дал»их маса за национал.социјали- јзабранила маннфестациЈ *у коју су Отичку партију. за вечерас били заказали комуниУ низу мера којима се жели стеНи

Италијанске трупе логорују на француској границн Париз, 7 фебруара. — Јутрошњи «Журнал« објављује једну вест из Нице према којој је један одред италијанских алпинсних трупа дошао на логоровање у место Бореон у близини француске границе. -Ово је први пут, вели лист, да у зимско доба један јаи одред италијанских трупа долази у једну област где су исхрана и саобраИај врло тешки и где кроз планинсие пределе од 2000 мвтара внсине могу прелазити само •аоннце м ввмје ,

наклоност десничарских партија, г. Хитлер Ј *е сктон да одобри и најтежи ударац социјал демократсноЈ* пар тији, а којим се хоНе г. г. Брауна и Северинга оптужити државном суду због наводног њиховог неуставног држања за време владе у Пруској. (Време) Г. ДИСТЕРБЕРГ НАПАДА ХИТЛЕРОВСКУ ОМЛАДИНУ Париз, 7 фебруара. — Јавл>ај"У нз Берлнна да се по писању штампе немачке нацноналне странке може зак .Ђучити да споразум између наиионал - со цијалиста и немачких национа. листа није тако јак као што на првн мах нзгледа. Изјаве које је дао г. Дистерберг. шеф »Челичног шлема« на конгресу тога савеза потврђују тачноСт овог закључка. Г. Дистерберг ј "е том прилнком изЈ *авио: »Ми, члановн организације ^Челични шлем«, никада нећемо заборавити да се међу марксистима као и међу центрумаши ма налази неколико хил>ада бив ших ратника, који су у своје време сјајно вршилн своју дужност. Л1и се гнушамо када ви-

сти, као протест против најновиЈ *их политичких догађаја у НемачкоЈ*. ВЛАДА НЕЋЕ ПРЕДУЗИМАТИ ПРИНУДНЕ КОНВЕРЗИЈЕ ДУГ0ВА Берлнн, 7 фебруара. — Саошптее>е о нзјави министра г. Хугенберга да влада никако ие намерава да предузима неке принудне конверзије дугова, иитн уопште да интервенише у погледу прнватне интересе§ стопе врло ј *е повољно утнпало аа даеашњу берзу, коЈ 'а је отпочела рад у поузданом расположењу. То је расположење још појачала вест """>вол>ном бнлансу велнког нндустријског предузећа Снменс н Халске. Акпије индустријских предузе ћа испол>авале су тенденпнју на више. ДАНСНИ КРАЉЕВСКИ ПАР КОД Г. ХИНДЕНБУРГА Берлин, 7 фебруара. — Данскн краљевскп пар боравно је на проласку у Берлнну. На железннчкој станици владарскн пар је поздрављен од данског отправнпка послова н од шефа прогокола графа Басевица. Око подне, кралевскн пар је посе

димо да младићи који су за вре тио претседника Рајха г. фон Хинме великог рата били још деча- деебурга. ци, имају храбростн да се ба- | Министар иеострает пое-лова баце блатом на бивше ратнике и | рон фон Нојрат приредио је ручак у да им приговараЈ *у да немаЈу . част дапског краљевског пара, којн развијец патриотскн о;ећај.« 'ваердс илод^жује пут за к ац