Време, 23. 03. 1933., стр. 1

Чствртак 23 марта 1933

_ _ . ДИРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4 — 6 ТЕЛЕФОНИ: дире1гци1а предузека 24-007, диреетор и секретар листа 24-009, блага|иа " Тт, Ш|Ии "' а 24 003 . ТРедници 24-001 и 24 002. стенографи 24-004 и 244)06, штампарија 24-008, огласно оделеше 24 -005, спортсћи избештајм 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

Београд, год. Х1П — 40?б

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ЛРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАШД ЗЕМЉД Ш ДИН. ИНОСТРАНСТВО 51 ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЈ1АМНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 12.— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 20.— дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

КОНФБРИСАЊА

ФРАНЦУСКИХ И БРИТАНСКИХ ДРЖАВНИКА У ПАРИЗУ

Предлог г, Мусолинија поделио је Европу у две класе држава Римски кругови разочарани су хладним пријемом на који је пдаи г. Мусолинијев наишао у Берлину

Париз, 22 марта. — Авас јавл»а: Вероватно је да су у току јучерашњих разговора са британским државницима г. г. Даладје и Пол Бонкур напоменули г. Макдоналду и сер Џону Сајмону да би значило поделити Европу у две класе држаза кад би прист^пање пакту предложеном из Рима било отворено само великим силама. Уз то, француски шшистрн подвукли су да би такав пакт можда ишао на уштрб права и угледа Друштва народа у коме су све државе равноправне. Изгледа да је нарочито овај по следњн аргуменат уч^шио утисак на г. Макдонатна, пошто је британски миннстар претседшш нарочито нагласио новинарњма да никако не мисли да створи групу држава која би присвојила функције које припадају Друпггву народа. Исто тако је потребно да се подвуче да се треба чувати как-

Пољска шШампа асшиче улогу I- Б. Iввшића у организовању мира у СредњоЈ Европи Варшава, 22 марта. — Пол»ски листови „Оржендоник Вје.теополски", „Република" „Куриер ЛодI ски" и „Ђеник Лодски" доносе чланке о југословенском министру иностраних послова, г. Бого-

Г. Макдоналд вог било пренагљеног уношења у пакт одредаба о ревизији уговора. С обзиром на прохтеве које у том погледу испољавају Немачка, Аустрнја, Бугарска и Мађарска, очигледно је да о томе претходно има да се чује и глас Пољске и Мале антанте које државе треба да се изјасне о мерама безбедностн које бн у том случају требаче да се предузму, између осталог и као противтежа равноправности Немачке у погледу оружања. Из свега овога излази да овај план изискује детаљно проучавање, па су француски и енглески министри после детаљне измене мисли, а с обзиром на сложеност и разноликост проблема који се постављају решили да и надаЂе редовним дшломатским путем из мењају мисли о појединим тачкама овога пакта. Г. МАКДОНАЛД ЈЕ ОТПУТОВАО ЗА Ј10НД0Н Париз, 22 марта. — Британски претседшш министарског савета г. Р. Макдоналд и министар иностраних послова сер Џои Сајмон отпутовали су јутрос у 9 часова авиоиом за Лондоа. Г. МАКДОНАЛД РЕФЕРИШЕ МИНИСТАРСКОД1 САВЕТУ О СВОЈИМ РИМСКИМ И ПАРИСКИМ РАЗГОВОРИМА Лондон, 22 марта. — Седшгаа министарског савета на којој |е г. Макдоиалд рефернсао о сво]им. римским и париским разговорима трајала је два сата, па је затим прекииута, с тим да се настави у 19 часова у министарскоЈ соби Доњег дома. На то! седници влада не спреинти изјаву коју ће сутра дати парламенту о питан.у разоружаљз и о рн.мским н париским разговорима. Још се ие зна да ли ће министар иностраџих послова сер Џон Са/мон одмах да се вратн у женеву нли да лн ће сачекатн одлунV о предлогу г. Хендерсона који је предложио одлагање конферениије до после Ускршњих празшша. НЕМАЧКА ВЛАДА УСБАЈА ПЛАН Г. МУСОЛИНИЈА УЗ МНОГОБРОЈНЕ РЕЗЕРВЕ Париз, 22 марта. - Јављају из Рима да |е немачка влада доставила италнЈанској влади свој одговор о плану г. Мусо.ташча. У

том одговору немачка влада усваја г. Мусолинијев план уз многобројне резерве. Изгледа да је у римским политичким круговнма нзазвало прилично разочарење овакав прнјем г. Мусолиннјевог плана у Берлину. ЕНГЛЕСКА ЋЕ УСТУПИТИ ИТАЛИЈИ НЕКЕ КОЛОНИЈЕ У ИСТОЧНОЈ АФРИЦИ Париз, 22 марта. — „Еко д Пари" тврди да је на римским преговорима између г.г. Макдоналда и Мусолинија дошло до споразума о уступању Италији неких пре дела у Истчној Африци, и то делова британске коло^ије Кеније и британског мандата Тангањике (бивше Немачке Исгочне Африке). ШТА ЈЕ ИЗАЗВАЛО ПРЕДЛОГ Г. МУСОЛИНИЈА Париз, 22 марта. — Јављају из Рима да је синоћње париско званично саоппггење о англо-саксон ским разговорима начинило од.тичан утисак у Риму. Авасов римски допнсник вели да је у Мусолинијевом нацрту четворног пакта дословце цнтирана једна одредба Пакта Друштва народа, која се тиче поштовања уговора о миру. Што се тиче преуређења у Европи Авасов дописник вели да се та преуређења могу дакле узети у обзир само у оној мери у којој је то предвиђено чланом 19 уговора о миру. Дописник наводи писање листа „Ђорнале д' Италнја" „Земље Ма ле антанте и други савезннци треба да у битннм питањима и-

мају поверења у осећаје одговорности четири велике западне силе и у лојално функционисање Мусолинијевог плана који не предвнђа никакво приморавање ни према коме..." Писање ЂОРНАЛЕ Д' ИТАЛИЈА заиста је врло карактеристично. Интересантно је и то да овај лист помиње „друге савезшше" у смислу у коме су те речи употреб љаване за време и непосредно после рата. Писање италијанске штампе као и врло резервисано држање Немачке према римском пакту просто натерују на помисао да г. Мусолини заиста жели да се брани својим предлогом од евентуалних предлога Италији од стране Немачке. БРИТјАНСКА ШТАМПА ЈЕ ПЕСИМИСТИЧКИ РАСПОЛОЖЕНА Париз, 22 ма»рта. — Двоструки за датак који су британски државници покушали да реше у Женевн и Риму изгледа целокупној брн танској штамли удаљенији од извесног решења више него икала раније. Разлози овога песимизма су многобројни. На првом месту после париских разговора француски листови не оспоравајући благонаклоност Француске једнодушно предвиђају да Француска неће моћи усвојнти бритапско - италијански пакт а да при гоме на Т у та Мале антанте осигурава мир затражн да се у њему нешто из- ј у Средњој Европн. мени. I Међутам, у британској штампи г « - ил исто тако се чује извесна узнеми- Р/ЗВСЛШ /С Зп ирС>*ЛП' реност у погледу неких олредаба ШСЊС ириврС*1(!Н01 МОРО-

Г. Богољуб Јевтић љубу Јевтнћу, објављујући његову слику. Листови истичу да миннстар г. Јевтнћ, — велики браннлац народног јединства и југословенске идеје — спада међу нај вредније сараднике Друштва народа. По писању ових листова. говори г. Јевтнћа, који су јасно и солндно конструисани, пуни су корисних сугестнја, а његова активност при стварању новог ста-

пакта. Енглеска штампа се много интересује и питањем одржања свропског мира.

Конференција за разоружање одложиће се до после Ускрса

Женева, 22 марта. — После саветовања са колегама из претседништва конференције за разоружање, претседник г. Хендерсон одлучио је да општем одбору конференцнје, који ће се састати у четвртак пре подне, предложи одлагање рада конференције до после Ускршњих празника. Ова одлука саопштена је у комучпшеу који је израђен уз сарадњу чланова претседш!штва конференције и генералног секретара Друштва народа сер Ер1ша Драмонда У комуникеу се каже да се дискусија о британском плану за разоружање одлаже због тога што се још воде разговори између поједшшх сила који имају за ниљ бољу и чвршћу сарадњу. Ова одлука о одлагању конференције није нзазвала неко нарочито изненађење, ма да се у круговима француске делегације под влачи да би, иако би бнло потребно кратко одлагање конференције због проучавања британског плана, требало наставити рад према одређеној процедурн, независно од политичких преговора који су дошли као последица г. Мусолннијевог плана. ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТ ОДБИЈА ПРЕДЛОГ О СМАЊЕЊУ ВОЈНИХ ЕФЕКТИВА Лондон, 21 марта. — У наставку дебате о буџету народне одбране, парламенат је одбио предлог радничке странке о смањењу војних ефектива у свима родовима војске и дизањем руку усвојио кредите одређене за народну одбрану. ГРЧКА ВЛАДА ПРОТИВ ЕНГЛЕСКОГ ПРОЈЕКТА О РАЗОРУЖАЊУ Атина, 22 марта. — (Телефонски извештај). — Данас је одржана мгаистарска седннца на којој је влада дискутовала о енглеском пројекту о разоружању. Влада је прихватила пројекат али је изразила своје резерве у погледу војних, поморских и ваздухопловних снага, сматрајућн да војска од 60.000 пушака ннје довољна за одбрану Грчке. Влада је овластила минист-ра спољних послова да из-

да у овом духу инструкције г. Политнсу, који заступа Грчку на кон ференцији за разоружање у Женевн. (Време) КОНФЕРИСАЊЕ Г. МАСИЉИА СА ДЕЛЕГАТИМА МАЛЕ АНТАНТЕ И ПОЉСКЕ Женева, 22 марта. — Јутрос је стигао француски делегат г. Масиљи који је нзмењао мисли са делега тима Мале антанте и Пољске о најновијим важним догађајима у међународној политици.

Несрећа зецног француског авиона у Сири/и Париз, 22 марта. — Код Палмира у Сирији, услед квара у мотору, једа-н авион који је учество вао у ноћним вежбама срушио се на земљу. Пилот, наредник Дишанж, погинуо је, а поручник Ло тинер је рањен. Његове повреде нису тешке. (Време)

и<ори)уха зп рашне цугове Њујорк, 22 марта. — Добро обавештени дописник „Хералд Трибјун" тврди да је претседник г. Рузвелт одлучио да напусти по литику ценкања у цреговорима око ратних дугова. Дописник додаје да влада није склона да се закључе споразум по којима би Сједињене Државе имале да смање ратни дуг било које државе, а у замену са каквим било трговинским концесијама. У допису се вели да претседник Сједињених Држава сматра да вла да у Вашингтону треба да настоји да се земљама дужницима омогући вршење отплате ратних дуго ва ■ влада Сједињених Држава и.ма у виду у ту сврху проглашење привременог мораториума за отплате од 15 јуна, у очекивању побољшања опште светске ситуације и уређења међународних при вредних проблема.

Химала/ска ексиециција стигла /е у ТибеШ Лондон, 22 марта. — Јављају из Новог Делхија да су сви чланови експедиције која ће вршити поход на Маунт Еверест, највиши врх Хнмалаја, стигли у Тибет н да се сад врши концентрација материјала. Закључци које је донела буџешска дебаШа у Народној скупшШини Са прекјучерашњим даном завршили смо извештавање о току 1.,.етреса буцета за 1933/34 годину. Овогодишњн претрес био је од изузетног значаја како по великом интересовању које је изазвао у јавности, и међу посланицима, тако и по кватитету говора, у којима су чланови нашег законодавног тела изложили своја мишљења на поједине проблеме наше фннансијске полнтике и своје погледе на унутрашњу и спољну политичку ситуацију наше земље уопште. Међу говорнма који су одржани, било их је много којн су заслуживали да им се посветн озбиљна пажња и коментарн који би истакли њихову вредност. Ма да смо ову чињеннцу уважили колико заслужује, а то значи много ми смо се досада уздржавали од расматрања у вези са буџетском дебатом у Народној скупштшш. За овакво држање, може се навести оправдан узрок. Док је претрес бууета још трајао, интересовање јавности било је разумљнво све усредсређено на речи, које ће пасти са скуппгпшскнх говорница. Услед тога, њнхово пропраћање коментарима бнло бн више него неул^есно; — оно би било не ннтересантно. Сада, међутим, каДа ј е Народна скупшт^ша дефшштивно обележнла свој став пред»а основним појавама, догађајнма, и проблемима нашег нацноналног и државнога живота сматрамо да бн могло бити од користи и »штереса из богатога материјала, који »гам захваљујући говорима чланова Краљевске владе н посланика стоји на расположењу исцрпсти основне мисли н подвући неопходне закључке. То ћемо у току неколико следећих дана и покушати у опсегу неколнко ч.ланака, почнњући сутра са обрадом пнтања југословенске идеје у вези са изјавама народних посланика и схватањем, које је по тој

МИРОЈБУБИВОСТ И ТАЈНО НАОРУЖАЊЕ Мала аитаита и Мађарска

Конвенцијом коју су пре кратког времена створиле у Женеви три државе Мале антанте, настала је у Средњој Европи једна нова сила, која има за првенствени циљ одржање мира у Европи, и која у исто време служи као противутежа фашистичко - и.мперијалистичким намерама. У феудалној Мађарској ово још тешње зближење суседних земаља изазвало је велику нервозу. Уместо да се у овоме гледа гарантија за одржање мира, овој конвенцији импутирају се агресивне тенденције да су у главно.м уперене противу Мађарске. Тако је мађар ока десничарска штампа пуна напада на чланице Мале антанте. Покушава се да се умањи значај новоство^реног пакта, и покушава се да се овај пакт прикаже као „Солферино" Мале антанте. Публикују се статистике наоружања, упоређују се снаге наоружања, ваздушни напад на Будимпешту предвиђа се, обећава се могућност једног новог светског рата, рачуна се на унутрашњу слабост појединих држава, и на крају, да би се дошло до умирујућих закључака, наводи се да Мађарска кад и цела Ев,ропа буде понета у пламен, нема ничега да се боји. Ствара се једна права ратна психоза, за коју се све жртвује, јер не.ма шта да се више изгуби. Или како је недав но граф Бетлен рекао у Дебрецину: „Ми морамо да дамо и последњу кошуљу са себе, али не сме.мо ј да попустимо". При то.ме се свим могућим сред | стви.ма покушава да сакрије од 1 јавности дволична улога коју данас игра званична Мађарска. Хиртенбершка афера сервира се целој земљи као ситница, која са Мађарском нема никакве везе. „Толико вике ни око чега"! Зарђале пушке и неколико митраљезч не заслужују баш толику пажњу. Целокупно писање штампе хоће да се претстави као злонамерно опадање, и хоће да се пребаци на махинације суседа, чији вукови желе да растргну невино јагње Гембеша. Значај свих овнх афера покушава да се у.мањи и у званичном

Мађарска тражи слободу наору жања. Зашто? Хоће ли она битн јача, ако с.ме да држи законитнм путем војску која ће да броји неколико стртина хиљада људи, кад је она до сада то постигла већ илегалним путем и учинила ту лудост да оружје набавља преко кријумчара. плаћајући га врло скупо. Никаквим наоружањем не може се променити факт да је Ма ђарска са 8,000.000 становника стешњена у Дунавском базену државама Мале антанте, које укупно броје 48,000.000. Сразмера је 1 :б, и чак и у случају једног Европског рата не може се постићи равноправност поред свих евентуалних помоћи од стране савезника. Мађарска мора да води једну политику која ће бити диктована искреном жељом за миром. Једини до сада начин је споразум са суседима. Стра.мпутица преко Рима и Беча не доводи до циља, већ напротив само повећава и она«о велику запетост. Пешта има оддичне вез^ са Београдом н Букурештом. Ови градови су врло близу, и лако је доћи до њих. Зашто се не прими позив на директно преговарање, које је пре кратког времена преко једног листа учинио румунски министар Титулеско?

Г. Калмар фон Кања Силом се ништа не да постићи. Извеоно је да Трианонски уговор о миру има својих строгости, али те никада не могу да се елиминишииц да ттап>п «1 V Јоаптпш) , саопштењу које је дао министар | шу или У^ лаже противу воље, већ спољних послова Кања, који је на сам0 У споразуму заинтересоваовај дложај дошао због услуга

коЈе Је учинио немачким десничарима. Свеопште запрепашћење иза ввало је држање овог министра, који приликом последњег пријема претставника мађарске шта.мпе, није спо.менуо. ни једну реч о односу Мађарске према појединим велики.м силама, који није рекао ни једну реч о задатци.ма који се на.мећу мађарској спољној политнци, и који није додирнуо ни једно од оних питања због којих је Мађарска у последње време била толико нападана од стране штампе. На овом пријему домаћих новинара нови министар спољних посло ва говорио је само о новом пакту Мале антанте, о коме је, ма да у дипломатској форми, изразио своје велико незадовољство. Између осталога он је рекао: „Код потпуно миротворне мађарске спољне политике, акције овакве врсте, као што је стварање новог пакта Мале антанте, само отежаваЈ*у сарадњу држава Средње Европе", и да он има „утисак да Мала антан та са.ма увиђа да је овим пакто.м прешла циљ који је себи поставила". само у споразуму них страна. Време је драгоцено, невоља свеопшта, а мађарски народ, који је још данас у ропству, без своје воље предат властодршцима, вапије за миром, радом н хлебом, а то може да му обезбеди само сарадња са суседима. БЕЛА ЛПНДЕР

Није потребно наглашавати да се феудална Мађарска, која је после револуције дошла опет на власт, стално опирала свима силама да се удружује и да прими сарадњу са суседима. Десетогодишња владавина графа Бетлена бнла је стално испуњена инцидентима, кој"и не само да нису пружали могућности стварања добрнх односа са суседима, него су, шта више, били у стању да поре.мете и мир у Европи. И оно што је Бетлен отпочео и дели.мично извршио. то наставља његов поклоник Гембеш, са још мање осећања одгово-рности н са много више пу столовства Лоцннка је: „Средња Европа не сме ннкако да се уми]>н нити да се консолидује све док се не остваре „пеш, пеш, боНа" — планови феудалаца, па макар и маче.м и крвљу не спроведу у дело. На мађарске властодршце пада тежак део од-

Истоветност става Француске и Пољске Варшава, 22 марта. — Данашња „Газета Полска" објављује разговор који је политнчки реј~ ! дактор „Матена" г. Анри Корас имао 16 марта са француским министром спољних послова г. Пол-Бонкуром у Женеви, који му је, у вези са последњим дипломатским покушајима који су се појавили у Европи, нзјавио да Француска не може да се ангажује у било каквој политицн а да претходно не поведе строгог рачуна о битним захтевима пољске политике. Министар је затим рекао: „Истоветност <става Француске и Пољске у основним питањима треба да нас узајамно одбрани против безобзирних и сумњивих маневара и да нам у извесннм случајевнма омогући чак и држање чисто негативно. Категорички сам одбно са своје стране покушај да се обнове полухерметички конгреси, било учетворо бнло употоро, пошто су се ови показали не само незгоднш већ има несрећннх последица. „Велику важност придајемо последњем разговору који сам имао са г. Беком, министром спољних послова Пољске и дао сам му на знање да ће неминовно доћи до британско-француских разговора у Паризу.

Грчка влада позива стране портере да дођу у Грчку Атнна, 22 марта. — (Телефонски извештај). — Влада је позва| ла своје стране повериоце да упу-

говорности, што се цела зе.мља ; те у Атнну своје заступннке ради на^ази у тешком стању, и да се ј дискусије о регулисању грчког - - сви ми приближавамо једној без- . државног луга Консћепенишд пптеми изречено у говору претседника Министарског савета г. др. | излазној и страшноЈ новој ката- , верилаца олпжпће се у мају оак

Милана Сршкића.

1 стро.фи.

јго^ине. (Време).