Време, 18. 12. 1933., стр. 1

Пзнгдгљак 18 дсцсмСар Ј933 Г ,

ДНРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ ГЕДЛКЦН1А В АДМННИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4 - 6 1ЕЈ1ЕФОНИ: днрскциЈа предузсћа 24-007 лирехтор и сскрстар листа 24-009, благаЈна А ^^У^Р^иија 24-003, урсдници 24-001 и 2Ј -002, стенографи 24-004 и 24-006. штампарија 24-008, огласно оделењс 24-005 слортски извсшта|и 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У

иггли« тг

Беогрод, год- лш —

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРВТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ. ВАША земља М АИИ. ИВОСГРАНСТВО 50 ДИИ. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКПАМНИ ДЕО.1 см. 1 сггбац 12,— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. I стубоц 20.— аин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204

СПОНТАНИ ИЗРАЗИ ЛзУБАВИ ЗАГРЕПЧАНА ВИТЕШКОМ КРАГВУ

ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА Н>, В; КРАЉА

Одушевљење какво историја ие памти

ЗагрсС', 17 хецембра. — Марков грг, данас Радићеа, имао је у својој прошлостл неколико историјскил дату.ма, датума у кој чма се садржн не само повест метрополе Хрватске, нсго и целог жрватског племена. Највсћи лога ћаји, најду\5л»а узбуђења, која је Загреб прелкивео, овде су се оди гралн. Али ниједно од њах није било велнчанственнје, слонтаниЈе, па чак, чи значаЈније, ож синоћ ве манифесташјс на којој се. на |ош нсвнђен начин, изразила огромна л»убив поданнка према Н>. В. Краљу, 1чарода према југосдовенској држ«\вн. Срце једног ц'.елог плечена кудало је снноћ, п,од снежном всја•ицом и на мраз.у, топло н заносно као оркан н.ад градом продамао се одјек оссћања дссстине хилада људи који су дошли да посведоче пред цеи1им светом да у погледу верчости и љубави пре ма Краљу и југослов>енској државн нема разлике лзмеђу Загреба и Београда, Скопља и Љубл>ане. Сарајева и Цетиња, да Загорје *>сећа нсто као Шума,&ија. да у срцу Хрватске гори онај исти чист пламен одушевљења, какав је горео у грудима оклх нашн* бораца који су ову земљу својом крв.1»у и жртвама ство^оили. У петак, 600 загребачкнх друштава упутило је позив својнм члановима да се синоћ у 18 часова окупе на Тргу Краља Александра л да образују манифестадиону поворку. Не само Д4» су се одазвали сви чланови друштава већ су дошли и они који нису бичи позванл. Одазвао се цео Загреб. Трг Крал>а Александра и све улице око њега били су малн да приме све оне десетиче хиљада Загренчана и сељака из ближе л дал»е околине, који су дашли да образују поворку. Кад је у 19 часова чело поворке кренуло од Казалишта на Трг Крал>а Александра, ннје било ии пола оних учесника који се доцни (е из свих улица л са свнх странл сливали у поворку, тако да је ова непрекидно расла и добила дужину од пуних пет километара. Поворка хлљадама залаљених бакљи с фењерима и лампиоиима уз звуке музике пролазила јг «роз град који је исто тако био иаробно осветљен. Седамнаест хил>ада сиЈалица, плавих, белих и црвених, јачином од 400.000 свећа постављено је у гирландача изнад загребачких улица, тако да сг чинило да на њима небо трепери у бојача државне заставе. Свуда дуж уллца којима је по#орка пролазила са гасних свеЈ-нљки били су скичути фењери ш пламен слободно пуштен, лелуЈао је ваздухом као хлљаде џиновских факљи. На нарочито постављеним сту бовима и у самом луку на зидобима кућа, на фасадама, прозорн ма и лзлозима на стотине разиих Места пламтели су огромни бели орлови и монограми Краљеви и Краљичини, док је мало било згра да на којима у зелечнлу и заставама нису стајале слике Њиховлх Величанстава Крал>а н Краљице. Високо изнад града, на снежном небу, светлели су звоници »атедрале, као свстлосне струје које су јуриле у висину коју су широки рефлекторски млазеви својом плавом светлошћу нгпрекидно засипали и давали им чаробни изглед. Два највећз рефлек тора из Загребачке контраавион ске одбране лепршала су непрекидно својнм млазевима на небу и пресецали снежну всјавицу, тако да се цела атмосфера над гра дом преливала у бојама. Десетине других мањих рефлгктора. постављених на великим грговима обасјавали су фасаде и спомечике. те се чинило да иео Ззгреб тргпери у једном величан ственом ореолу ЛОЈ1АЗАК Њ. В. КРАЉА И Њ- В. КР^^ИИР У^БАНСКЕ ДВОРЕ У време док се на Тргу Краља Александра скуг ^ћзла маинфестапиона поворка, на Радлћевом ТрIV. на коме се чалазе Бзнскн Дво ри отпочео је већ да се окупља све1 Како је требало оставит,. иесто да се учесницн поворке ту еместе. то |е за пролазнике остав љенл само место пред градским иачелством, где је «е"„ т Р г би " ■отпуно празан. У 18.50 часов»

одједном је цео трг запламтео у мору светлости, на којој су бљештале фасаде Банске палате, цркве светога Марка и бивше Са борнице. Два огромна стуба оба|вијена зелени-м гнрландама и сто |тину запаљених сијалица чосили су на врховима сваки по три глаI ве Двоглавог орла са Краљевском круном. На прозорима Град ске већнице и свлх осталих зграда на Марковом тргу, исто као и по целом граду гореле су безброј не светлости. У 18.55 часова улице које воде од Краљсвог Двора ка Банској палати проламале су се клицањем. Њ. В. Краљ и Њ. В. Краљи ца довезли су се аутомобилом у >Баиске дворе. Свет пред Градском всћннцом прирсдио је одуи^евљене манифестације Краљевском Пару у тренутку кад је сти гао на Трг. Њихова Величачства Краљ и Краљица одговарали су на ове поздравс, смешећи се. У Банским дворнма, у вестибилу, дочекао је Њихова Веллчанства Крал>а и Краљицу бан Савске Јбановине г. др. Иво Перовић и увео Их у свечану дворану, где су већ били миннстар Двора г. Милал Антић, члановн Краљевске владе г. г. Павао Матица, др. Лавослав Ханжск, др. Стјепач Ср куљ, др. Грга Анђелиновић, претседник Сената г. др. Љубомлр Томашић, и дворске даме г-ђа Ечсонора Шврљуга и г-ца Мирка Грујић. првн ађутант Њ. В. Кра1>а генсрал г. Јечменић, командант армије у Загребу армијскл генерал г. Љубомир Марнћ, са госпођом. маршал Двора г. Александар Димнтријевић и улравник Двора генерал г. Вуковић. ДОЛАЗАК МАНИФЕСТАЦИОНЕ ПОВОРКЕ ПРЕД БАНСКУ ПАЛАТУ Нешто пре седам и по часова одјекнули су звуци музике нспод Каменитих Врата н далеки ехо клицања доплрао Је до трга прсд Банским дворнма. Цела поворка већ је стизала окружена бакљадама Четнри злгорска сељака једва су држала сво.им снажним рукама две огромне југословенске заставе, за којима је ишло претставништво града Загреба: градоначелник г. др Иво Крбек са подначелником г. Павлином и свим градским застуиницнма. На прозору Банске палате пред којим Је стајао микрофон. били су Њ. В. Краљ у походној генералској ' униформи и Њ. В. Краљица у вечерњој тоалети. загасито плаве боЈе са свежом белом кризантемом на грудима. Када је чело поворке са градским заступни.цимА стш.до пред Банску пдла-

ту и угледало Краљевскн Пар на осветљеном прозору од једно.м су полетели у вис сви шешнри, цнлиндри, загорске капнце, шубаре и качкети са узвицима: Живео Краљ! Живсла Краљица! Живела Југославија! ко(и су почели тада да се проламаЈу тргом и непрекидно обнављанн нису престаЈали пуна два часа. После претставника прнвреде, индустриЈе, трговинс, занатства, као и слободних професиЈа где су бнли у поворци наЈугледниЈи загребачки лекари, инжењери, адвокати, научници н у.метници, ношен Је велнкн транспарент са натписом: „Југословенска нацнонална странка". Иза транспарента и неколико Југословеиских застава ишло Је вођство странкс из Загреба па чслу са бнвшнм министром и загрсбачким народним послаником г. ЈурЈом Деметровнћсм и другим загребачким послаником инжењером г. Шегом, сенаторима г. др. Шиловнћем, Теслићем, Бањанином, Улманскпм, народним посланицима г. г. Антом Ковачом, Добровољцем, Хрибаром, банским већннцима и члановнма странкс коЈих Јс било из свих грађанских слојева. За члановнма странке долазили су радници из Југословенскнх националних синдиката. Музикс еу немрскидно свирале, клицања се проламала, поред буктиња пролазила је кроз снежну вејавнцу поворка, бескраЈно пристнзала и пролазила, и увек када су се очи учесника поворке, ко".и су пролазили дуж осветљених прозора

Бансжих двора, зауставплс и угледалс иа освстљеиом прозору Њ.В. Краља и Краљицу, делиријум од одушевљења је отпочео. СОКОЛИ Када се за соколском заставом поЈавили соколи, потстарешина Сокола Краљевине Југославије Влатко Криж командовао Је: — Нашем узвншеном Краљу три пута соколско: Здраво! Здраво! Здраво! Здраво! проломило се од трга и смешало у опште клицање. У соколским редовима не само да су била сва загрсбачка соколска друштва него су дошли и со коли из Самобора, Свете Недсље и осталих места у загребачкој околини. И ако су поворку требали да образуЈу само чланови различнтих удружења, њсно шарснило и помешаност наЈбоље су показивали са каквом спонтаношћу и одушевљењем се она образовала. Никада грађангки сла.евн ни у јсдној манифестацнЈн нису били тако измешани. ПО СНЕГУ И ПО МРАЗУ ДОШЛИ СУ ДА МАНИФЕСТУЈУ Уз банкаре, велике индустријал це, уз великодостојнике у цилиндрима ишли су радници без капута, сељаци, сиромаси, загрејани љубављу према своме народном Владару и бескрајно одушсвљени. Цела загребачка перифериЈа из наЈудаљеннЈих уличица, из коЈнх Је требало ићи цео сат до центра града по снегу и по мразу, дошла Је да и она манифестује своју оданост и ако не-

Ш. В. Кнеа Пам# и Ки«гшм Одга удам у Саборну иркву

звана. Сељаци из околине са тамбурама и виолинама на челу, иако су чнтав сат морали да се пробиЈаЈу кроз завејане путеве и стазе, наилазили су крепко уз песме и свирку у своЈнм живописним ношњама, окићени државним тробоЈкама. ДОШЛА ЈЕ И ОМЛАДИНА, ДОШЛА СУ И ДЕЦА Ннсу само одрасли били у поворци. Дечацн и девоЈчнцс у групама или уз своЈе родитеље, целе генерације омладине угурале су сс у поворку и образуЈући читаве фаланге младости ишли су и од ниног клицања ваздух јс треперео. Омладина Југославије Је то манифестовала. Њихова поворка зауставнла се пред прозором за којим су Њихова Величанства Краљ н Краљица са осмехом посматралн и отпоздрављали и само је бујица коЈа Је са даљом поворком наилазила могла да их кренс одатле, где би они сатима остали. Уз ову свежу младост која Је дошла да поздравн свога Краља налазили су се старци коЈи памте далеке датуме исторнЈе. И ако Је њихов глас био уздрхтао и слабачак према овом силном клицању младости, они су своју љубав верности и оданости исказивали дубоким поклоннма, гологлави, бели од старости и снега. Уз најелегантниЈс загребачке даме у пот пуно помешаним редовнма ишле су сељанкс у гуњевима, жене подбрађене марамама и стотинс маЈки које су изнеле на овај највећи мраз своЈу одоЈчад и пролазсћи испред Краљевског Пара дизале су своЈу малу дечицу у вис према прозору као да их заветуЈу да ће и она бнти увек у служби и одана своме Краљу и сваоЈ држази, као да су се њима, своЈим јединим и наЈдрагоцсниЈим благо.м, заклињале на верност н оданост. Цео таЈ сат и по колико Је поворка пролазила и колнко је трајала ова невиђена маннЛестаци^а пред Банским дворима било је на хиљаде примера, коЈн су своЈоч искреношћу и срдачношћу натеривали сузе на очи присутннма ПОХОД ЦЕЛОГ ЈЕДНОГ НАРОДА ! Усред ове поворке коЈа се чинила I као поход целог једног народа по| јавили су се у прави.м војничкн.м редовима ватрогасци града Загреба: четирн ватрогасна друштва под пуном опремом. На светлости буктиња н многобројних сијалица њихови су месиигани шлемојви блештали као на сунцу. За №Кма је до.вдша Јадранс&а стј>а-

жа са своЈач згставом коЈа се каа поздрав са Јадрана дубоко покло нила пред Краљевским Паром. У сукненим униформама са црним шубарама на глази, опасани реденицима, са својом црном заставом ишли су четници Загреба, Врапча и Кустошије. Истарске из беглице носиле су своЈу застазу уоквирену трновим венцем. Југословснска академска омладина, за натлије, чиновннцн и намештеници ишли су са својим заставама и великим таблама на челу, Десет музика, сем војне, пресецало је с времена на време поворку свираЈући нацноналне маршеве. Друштво »Јелачић« и друштво »Петар Зрињски« дошли су уетнформисани у својим историјским жнвописним униформама те се чинило да Је, уз нове младе нараштаје, и прошлост дошла да се поклони Њ. В. Краљу и да да завет своЈе верности. ТрамваЈски чиновници, железничари, поштански чиновници и намештеници, ишли су са своЈим музикама. Све комуналне организациЈе узеле с у сучешћа у поворци коЈој се видела и организаццја незапослених трговачких и приватних намештсника; сва спортска, хуманитарна, културна. просветна, економска и патриотска друштва и организације узеле су учешћа у овом огромном дефилеу. Цео загрсбачкп срез са сви.ма сели.ма и засеоцима био Је заступљен у поворци. ЗАГРЕБ НЕ ПАМТИ ОВАКВЕ МОМЕНТЕ ЗАНОСА И РАДОСТИ Поворка, како Је стизала, стаТа ла Је и попуњавала трг око цокве светога Марка н Банских двора. Било Је прошло 8.30 часова увече кад Је трг био препун до послсдњег места, тако да се више ниЈе могло прићи, те се поворка мо рала прекинути. Једна огромна маса света остала је дуж свнх ули ца од Јелачићевог трга до Каменнтих Врата, не могавши да приђе тргу претвореном у једно велико људско море коЈе се непрекидно таласало и клицало. Снег који Је падао све Је покривао п људи су били потпуно бели, али <>• душевл>ење је свакога тренутка све више расло, тако да Загреб но памти у својоЈ историЈи Један овакав моменат заноса и радости. »БОЖЕ СПАСИ, БОЖЕ ХРАНИ. НАШЕГ КРАЉА И НАШ РОД!« У 8.40 пошто Је поворка сат а двадест мннута дефиловала, прозор, краЈ кога су стајали Њихова Велнчанства Краљ н Краљица отворио се. У исто време отворили су се и сви остали прозори на БанскоЈ палати. Један трубач на тргу дао Је знак »мирно«. Клицање се стншало. Тада Је певачкп хор, састављен из свих загребачких певачких друштава, запевао Хајдрихову песму на старословеи ском Језику: »Бучи, бучи, Море АдриЈанско« под дирнговањем композитора г. Ј. Готовца. Збор !в певао на отвореном тргу у сне*.ноЈ ноћи и та се песма преламала о зидове внсоких зграда и разносила над целнм градом. Њихова Всличанства Краљ и Краљица са интересовањем н са задовол>ствол* слушалн су пес.му. Кад су се н по« следњи одЈеци песме ЈгзгубилИ^ градоначелник града Загреба 1. др. Иво Крбек попео се на нарочито постављену говорннцу и V име града За.греба поздравио Њ, В Краља и пожелео да рођендам Његовог Велнчанства донесе срећу нашоЈ држави, народу и Крзљевском До.му. Говор градоначелннка кога су мегафони разносил«? над целим тргом непрекндно Је био пресецан одушевљеним кл»»цањем Њ. В. Краљу, Њ. В. Крзљици, целом Краљевском Дому и ЈугославиЈн. Ово се клицање те1НКО стишавало јер се разносило са трга на суседне, улице препуне света, а одатле опет враћрло. да га она огромна маса од 50.000 људи искупл>ена пред Бански.* дворима прихвати. (Ндс*4еаа на другој стјшш)