Време, 18. 12. 1933., стр. 7
Понвдел,«, |» депгмДјр 1935
и ГГ.'М1П
РМ КОНГРЕСА САВЕЗА ЗАНАТСКИХ ЗАДРУГА У "АЕВУ Развој занатског задругарства код нас
Г. Милан Стојановић
Валвво, 17 децембра. — Даиас у 9 Иасова пре подие, у свсчаној сали Вал>евске гимназије, одржан је 12 конгрес Главног савеза занзтских ва1руга, сходно одлуци последњег конгреса, одржаног прошле године у Сремској Митровицн. На конгресу је 138 занатских заДруга из целе зе.м.-ве послало свој« целегате да их заступају. Делегатн конгреса кз целе земл>е, |1ао и претставннци Главног савеза и чланови управног и надзорног одбора допутовали су још синоћ у ВаР»ево. Управни одбор је за конгрес спреШО опширан извештај, који је штачПан и разаслат свима задругама, а роји обухвата рад Савеза од прво! Јануара 1932 године до данас. Конгресна сала била је препуна за. Јвтлија и делегата. Примећен је већн број старијих чиновнкка, судија к млађих интелектуалаца. Конгрес је отворио претседни? Главног савеза г. Живота Лааарсвић у присуству делегата Министарства агрговине и индустрије г Тихомирз Л\атића, секретара Савеза г. др. А. лександра Јевремовића, г. Драгана Милићевића, секретара Индустријск« коморе, г. Милана Стојановића претседниха Занатске коморе, Тасе Гини. ћа и остал/х чланова управе, за претседничким столом. Претседннк је поздравио госте в вахвалио делегатима на заузиман»у и и интересовању. Одл\ах је упућен Њ. В. Краљу поздравии телеграм Послати су нсто тако телеграмр цретседнику Кра.гевске владе г. др М. Сршкићу, и г. др. И.тији Шуменковићу, министру трговине и индустрије, у којима занатлије моле дг с$ што пре изради Закон о задругама. Четврта тачка дневног реда билз (е најисцрпннја и најдужа: читање из вештаја управиог и надзорног одборз са рачунским стањем на дан 31 скто#ра 1933 године, у коме је укратко лзнето следеће: Бројно стање занатлиских задругз иије се много повећало. Савез то повећање није ни форсирао, али је много већу пажњу обраћао на јачање постојећих задруга и на то да оне до^ бро функционишу. Констатовано је да је ситуација врло повол>на за ја«ање и развој занатлнјских задруга V тешким привредним прилика.ма нај #ише се увиђају све благодети задоуга. У Савезу су учлањене две трсћи ве кредитних задруга, једна трећин:. крерађивачких н тек само неколико цабавл>ачко-погрошачких задруга. Трп четвртине постојећих задруга основа ло је по Закоиу о земљорадничким и данатским задругама, а тек једнз четвртина на основу Обртног закоиз соји важи на територији Војводине Срема и Босне. У чланству Савеза налазе се за друге из свих бановина изузев и, Дравске и Приморске. Највише их има вз Дуиавске па затим Дринске, Вардарске и Моравсие бановине. Просеч мо на једну кредитиу задругу долази цо 80 задругара, на прерађивачку 12. а на набављачко-потрошачку зазруг> 65 задругара. Благодарећи Занатској банци, која му је ставила на расподожење свог ревизора, Савез је имао могућности да и ових година изврши ревизију многих задруга. После тога извршен је избор управе. У упрзвни одбор из Београла су једногласно изабрани г. г. Живота Лазаревић, Таса Гинић, Ђорђе Ма* ринковић и као почасни чланови г. г. Драган Милићевкћ, Милан Стојамовић, Павле Карарадовановић, Драг. "Бурковић и Александар Јевремовић. Из унуграшњости улазе: Драги Петровић СВуприја), Миле Јелисавчић (Смед. Паланка). Здравко Вујић (Ваљево). Алексзндар Ђурић (Сремска Митровица), Душан Живојиновмћ (Пожареваи). Ђира Анђелковић (К.маново) и Љубомир Маринковић (Л ;ковац). У надзорни одбор ушли су: Добпивоје Живкозић. Ранђел Мкрков-.ћ Миол/>аг Петкоглћ, из Београда и Боанко СекулиК из Ћггела и Љубиша Ву : овић. Претседкик Занатске коморе г. Милан Сто^аиовнћ »позвао је латтм занатлије на удружива»е. После тога зон та су итеоч гешења по молбУча жа.'Пама и предлоаима. Одлучено је у вудуИе да се конгрес др"Л првог месеца у голнни а не на коаIV. Предложени су Пожаревги и I етово те ће коначно о томе одлучите тжи од«ор. Резолушне ко-грег« «ии израђене од страие ужег одбора
Један берберин из Јашаган-мале нуди се младој америчкој леиошици и милијардерки за мужа и заштитника од гангстера
НЕОБИЧНА САХРАНА СУВОГ РЕЖИМА Ланчовањв прохибациј е у облаку црнца
„БоЈ не би)е свиЈетло оружЈе, вс (, бој бије срце у Јупака", каже неустраипти берберж који Је већ ,одбијао нападе сеоских момака"
трнлесеторице
Пре нскатико дана објавили су 1 влачна и приролно је да су се и .чноги страа«.и и наши листови ј многи о^ддучили да покушају среЈрдну, нсоспорно всо.ма заннмлхИ- I ћу, тим пре што се свуда у свсту ву вест, озлкве садрж.ине: |зна да су Амсриканке, а спсцијал „Г-ца Дорис ДЈук данас је "о богате Амориканке, ћудљиве и најбогатија миражџика А.ме- способне и на најневеро-ватније арике, а вероватно и цеиога вантуре. Све то могло се претпосвета. Она је пре неки дан по ставити и код нас када је у нашим стала пунолетна и може да листовима објављсна чудновата располаже (пошто је остала ј кдеја тешке миражџике, али забез оца и мајке) са миразскм цсло ннко није претпоставно да од четирн милијарде д.ииара. ће се и код нас наћи људи на којс Како оу почели да јој прете отмичари, она је изјавила да | ће се удати само за оног човека који је сасвтм убсди да може да је заштити од гангстера. Она се толико уплашила од гангстера да стллио ноои црне наочаре на очнма, а сем тога и једну специјалну копрену којом покрива лице како не би била препозната." Поред текста необичне вести, лнстови оу објавили и фотографију г-це Дорис ДЈук, једне збкл>а дражесне младе девојкс, тим дражеоније што и њсну плаву косу и њено лепо лнце, по мало слич «о проспавл>еној лспотици Грсти Гарбо, краси нснадмашно блистави орсол од четири мшкијарде долара... За оне који су прочитали ову вест, ван сваке сумње, било је јасно да ће се наћи у рвсту читаво море кандидата, неустрашивих прод крволочнн.м гангстернма. ко лико због лепоте толико и због мираза г-це Дорис Дјук. Сзакако дакле прекоокеански бродови понсли су овога пута из Европе читаве хрпе писама и фотографнја младожсња нсустрашивнх и пожртвова<»их, готових да се борс не само с подземним свсто.м вечи-
за ствар и «ије имао вромегна да I на веће злочинце него што су осачека прво да добави адрссу г-це | ни. Не бојим се ја па цео пук ганг
Г. Савнћ
ће ова вест утицати до те мере да се и сасми пријаве као кандидати. Међутим, као и свуда и код нас је било послсдица, јер још истога дана када су новине објавиле фотографију г-це Дјук. с привлачнњм тскстом, јсдан бсрбсрин нз Јатаган-мале сео је и на" ^'Уангтвгатг гал\а"Чи"клгТ не 1 п1,сао писмо коме Ј е прикл,у" к с тшмГмиржи ^чтс лс- ! " ?°* " УМО "
миразом потице г-це Дјук... и ко зна колико ће таквих писама затрпати богату лепотицу застрашену прстњама гангстера. Њена понуда, коју је дала америчкнм иозинари-
ма у внду изјаве, заиста је при-
;ј
лјк) Је да му поша.Ђе своју тачну адресу, обсћавшн богатој лепогици да ће је убедити, апсолутно си гурно, да је ом тај човек који ће је заштитнти од гангестера... Берберин се необично загрејао
Дјук, већ је своје писмо упутио Цонтралној полицнји у Њујорку коју је најучтивије замолио да до стави његову понуду дражесној миражџики. Писмо је наравно написао на српскам језику, претпоставл>ајућн да ће Американци бити толико увиђавни да га преведу и да га на онглсско.м јсзику затнм уруче г-ци Дјук... И наравно, обашка што је са.ма вест по себи била интересантна, цела ствар почела је да бнва, специјално за нас, још ззнимљивија, па с.мо зато потражили добронамериог берберина да н од њсга чује.мо нешто о његовој понуди, и наравно ако хтедне да каже нешто и о то.ме откуда да баш он чак из Јатаган-мале потегне понуду бсстрага у Америку... и, пре свегз како то мисли да изнђе на крај с гангстернма с који.ма нису у стању да обрачунају ни блин дирани аутомобили америчке полнције... Срсћосм борборин се порсд тога што је врло симпатичан и човек цпфоких погледа није нммало устезао да говори о томе. Примио нас је веома љубазно, пристао је чак и да га фотографишомо у његовој радњи у Франше д Еперса улнци број 76 (у Јатаган мали) у фотсљи за бријање, а затим нам је у главни.м потезнма објаснио како стоји г \ р. Његово је име Сретен Савнћ, сада му је 26 годинз, власник Ј *е бербсрнице у којој нас је примио, а родом је из Срсм ске Митровице, али у Београду жн9и прилично дуго. Укратко речсно. г. Савић се јавио да проба. Допада му се девојка, а сматра да ни мираз није на одмет, а о гангстсрима неће скоро ни да говори. Није што не би знао ко су, шта су и какви су, него просто тако сматра их за мачји кзшаљ... — Ја са.м се решавао господо, каже нам г. Савић гледајући у о-
стера да се овде построји (и ту нам г. Савић показз руком на широки простор испред бсрбернице). Наравно, потрсбно је да човск и.ма мозак и затим да има тактички плзн да предухитри... 0 томе се ради дакле. Зликовце треба предухитрити и ја такав план и.мам само дотична дама требз да ми се са пуним поверењем јави... Пре из вссног времена мене су у селу сачекали и напали тридесет момака са секирама и моткама а ја сам био сам. Међутим, сазнао сам раније и прсдухитгио их. Чим сам припуцао из револвера разбегли су се. Уостало.м ми Срби смо такви. Може да будемо и као млеко и као тигрови кад се наљутнмо. а ви знате ваљда оно из народне песме: ,,Бој не бије свијетло оруж је, већ бој бије срце у јунака". Није дзкле то ништа страшно..." Г. Сазић је иначе спреман да отпутује у Америку ако устреба, управо ако се споразуме с г-цо.м Дјук прво преко писама. О своме плану који је већ израдио, управо како он каже „иско.мбнновао" како да укроти гангстере, не може на жалост да нам ништа каже. — То је моја тајна, вели, и незгодно је да се објављује па да се неко други користи. Ипак вам могу рсћи да се ради ту о глави з не о снази. Мозга треба и.мати и само тако може да савлада човек те злнковце... Г. Савић иначе има сас®им озбиљну намеру. Не шегачи се, каже. Разуме се услов је да г-ца Дјук пристане да се венча с њим и тск онда може да рачуна на ње гову пуну заштиту. На растамку енергични брнца нам срдачно стеже руку и моли нас ако чујемо за адресу или ако се преко наше редакције г-ца Дјук заинтересује за њега да му јавнмо а он обећава то исто да учнни ако добије од ње одговор.
бјектив фотографског апарата, и Пожелели смо му успех.
СНЕГ И ВЕЈАВИЦЕ И ДАЉЕ СПРЕЧАВАЈУ САОБРАЋАЈ Нови талас хладноће код нас и у цслој Европи Лед па Дуттаву задржао је и аајвећс бродоое
Вуковар, 17 децембра. — На Дунаву, код Вуковара, остао је румунски теретни брод „Мирон Костин" са 5 шлс-пова услед изненадне велике хладноће и велике колнчине леда Шлепови су натоварени храном и правац кретања им је узводчи. Услед {билски саобраћај
ноћ падао снсг у густим пахуљи | непрестано пада киша. Ако и дацама, ношен ледени.м встром та- ље буде падала киша претиће око да је завладала јака студсн. пасност да се Вардар излије и по
Сви возови долазе са вслнким закашњењем. Због великих сметова обустављен је сваки_ аутомоса наглог опадаи>а воде сви шлепов-и стоје наседнути више од пола мегра. (Врсме) ЛЕД У ДУНАВУ КОД ВУКОВАРА ЗАСТАО ЈЕ Вуковар, 17 децембра. — Лед на Дунаву код Даља стоји преко читаве површине од 12 о. м. наова.мо. Дебљина леда је 10 до 20 сантиметара. Код Вуковара лед стоји прско три четвртине Д>'наеа, јср је ту Дунав врло широк. Лед стоји у дужини 2 киломстра, нешто ниже од кланице па горе све до ушћа Вуке у Дунав. Услед тога брод „Цетиње" није могао отпловити у своју зимску луку, него је остао залеђен заједно са два штека. (Време) ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ НА ПРУЗИ СПЛИТ — ЗАГРЕБ ОПЕТ ОБУСТАВЉЕН Сплит, 17 деце.мбра. — Док је на Приморју опет завладало лепо времс, у ззлсђу, а нарочито у Лнци, пада непрестано већ трећи дан снсг. На многим местлма снег је достнгао висину од прско два мстра. Снег је затрпзо све пресеке на жслезчичкој прузи око Милована и Зрмања, тако да је поново обустављен желсзнички саобраћај на прузн Спллт Загрсб и обратно. Исто тако преки нут је и телсфонски и тслсграфски саобраћзј. (Време) ОЛУЈА НАД ШИБЕНИКОМ Шибеник, 17 дсцембра. — Целе ноћи над Шибеником је владало страховнто невреме. Преко целе ноћи је севало, грмило, пљуштала киша праћена јакнм ветром тако да је изгледало да ће свет пропасти у земљу. Што је било наЈгоре, У неко доба ноћи вода је почела да се мрзне. Тако је било скоро немогуће ићи улицама, које су поплочане каменом. На многим мест15ма, а нарочнто у источном делу града замрзле су се и водене цеви. Море је вео.ма високо и узбуркано. Поморци кажу да Је то прсдзнак веома ружног в Р е Д ,с " на. Температура је данас у Шибенику шест степени испод нуле И С.АОБРАЋА * У ЗАПАДНОЈ БОСНИ ОБУСТАВЉЕН Травник, 17 децембра. Јуче је преко целога дана до кдсцо у
Западном Босном. (Време) СТАРИЦА ПРЕМРЗЛА ОД ЗИМЕ Лозница, 16 децамбра. — У Лоз ници је живела самохрана осамдосетогодишња старнца Јелсна Радишић, која није и.мала ннкога од родбнне, а мучила се и патила. обневидела и оронула, у једној бсдној кућици на пориферији.
У Холснди и су сви канали замрзнутн. Становници пуТују на спецнјалним клизаљкама које тераЈ *у помоћу гвоздених штапова. Ово је истоврсмс' но одличан спорт и забава. Остављена самој себи, без моћи да себи спре.ми макар најживотније потребе, стара Јелена Рз дншнћ лежала је у страховито не чнстој постељи и полагано издисала у највећим мукама. Како су наступиле веома јаке хладноће, снрота жена се смрзнула. Нашлн су је укочену од зи.ме у страхозито запуштеном стању. На старичином столу, у неким крпама и хартијама, нашли су њене послсд ње три десетице, које није видсла ни могла да нађе, да себн купи макар хлеба и дрва. (Време) КИША У ЂЕВЂЕ/ШЈИ 11 ОКОЛИНИ Ђевђелија, 17 децембра. — Док је у многим деловнма наше државе страшно захладнело и снег пао, у читавом овом крају владају непо^ оде и већ недолико дана
плави богате њиве и поља села Ђавота, Стојкова, Богородице, Мр зенца, па и Ђевђслије. (Време) НОВИ ТАЛАСИ ХЛАДНОЂЕ Бсрлин, 17 децембра. — У Волннији је забслсжен мраз од 30 стспени испод нуле. Према извештајима из Источне Европе долази нов ледсни талас, и ако се ис догоде извссне промсие на западу н југу, како би се неким топлијим таласом нсутрализовала севсрна хладноћа, имаћсмо ускоро још всћу зиму. (Врсме) 30 ИСПОД НУЛЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ПОЉСКЕ Варшава, 17 децембра. — Невероватнн мразеви владају всћ ду же времена на целој територији Пољске. Највиша температура је забелсжена у самој Варшави: она износн 20 степсни испод нуле. На ссверним огранцима Карпата је згбележена нечувена температура од 39 степени испод нуле. (Врсме) ВАРОШ ЗАВЕЈАНА СНЕГОМ Беч, 17 децембра. — Јављају из Ајзенштата у Бургенланду да је услед великих снегова ватош потпуно ззвејана и да је румски и же лсзнички саобраћај био готово цео дан прекинут. СНЕЖНИ СЛ1ЕТОВИ У ИТАЛИЈИ Милано, 17 деце.мбра. — 18.000 радника је најмљено да рашчишћа вају огромне снежне наносе у Милану. У Гросеу је снег срушио један велики магазии н убио два рад ника. Пред градом Тортоно.м затолано је близу стотину камнона, који нису у могућностн дз пређу преко срушеног моста. (Време) СУДАР АВИОНА У ВИХОРУ И МАГЛИ Парнз, 17 децембра. — На парнском аеродрому до сада нису стигла два авиона који су кренулн из Кројдона за Париз још у среду поподне. Један припада енглеској а други француској авн ацији. Наслућује се да је у магли и ј страшном вихору морало доћи до судара, а сви знаци показују да су | авиони приликом судара пали у море. (Време)
Страховит пожар у коме је нашао смрт један млааић Мостар, 17 децембра. — Јуче се догодил? једиа страшна несрећа у селу Фојници код Невесии>а. У кући угледлог домаћина Бухе изненада се у ноћи догодио пожар. У кући је било 25 чељлдн, који су покушавали на разне начине да се спасу од страшног пожара. Изгорео је и остао иа мссту мртав један младић од 17 година. Јутрос је у Мостар превезена једиа жеиа из ове породице, која та. кође вероватно неће остати ж*ива Иитересантно је да је на њој изгорело све сем очиЈ *у. Утврђено је да је по среди несрећан случај који се често дсшава. (Времс)
ЛинцберГ сшигао у Сједињене Државе Њујорк, 17 децембра. — Јављају из Мијачнја да су данас тамо стигли Линдбергови, долазећи из Сан Псдра.
Кад је укинута прохибииија пео Њујорк је пзлудео од радости. Под утнском послсдњих линчоваи>а, дуда су дошли на идеју да „линчују" прохнбнцију срсд Бродвеја. Направљеиа је једна лутка која је приказиЕала црниа у натпрнродноЈ величини. ТаЈ ириац требао је да буде — симбод прохибиције. Обешеи је иа сргд Бродвеја уз грзмогласне повнке масе од прско 50.000 људи. На слици се вчдв ово линчовање прохибиције.
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА ОСТАО ПАЖЉИВ Пошто је себи обавио мараму око врата, да се не попрска крвљу, један поштански чиновник нзвршио самоубиство Подгорица, 17 деиембра. — Чнновник овдашње поште, Радован Секулх.ћ, извршио је самоубиство, испаливиги из револвера себи један метак у слепоочницу. Самоубица је до« шао у канцеларију око 9 часова пре подне и управЈгику г. Вукмировићу предао кључсве од касе, које је држао код себе као сукључар. Разлог оваквом поступку није мотивисао. Кад га је због тога управник поштв позвао да се изјасни Секу/мћ је напустио канцеларију. Упутио се према гробљу „Чепурке". Под пазухом имао је некакав пакетић. На гробљу је Секулић између крстова потражио гроб свога рођака Ника Секулића, који је пре иеког времепа у јед ој свађи погинуо. Ту се Сскулић зауставио. Развио је пакетић и извукао један чист чаршав, а затим га обавио око себе, да не би попрскао крвљу своје ново одело, коЈ 'е је био тек обукао. Ивице чаршава завукао Ј 'е у крагну, како неби ни њу попрскао крвљу. Пошто је ову припрему пажљиво извршио, желећи ваљда да остане пажљив до краја, јер је као такав важио, легао је на гроб и опално. Хитац -е био смртоносан. Случајни пролазници, кад се пуцањ разлсгао, упути.та су се у правцу Секулићевог гроба, али је свака њихова помоћ била узалудиа. Он је био мртав. Самоубица је оставно једио писмо, у коме унеколико објашњавс разлог своме очајничком кораку. За своју смрт не теретн никога. Према изјави управника г. Вукмнровића и контролора поште г. Илића, самоуб/ца је последњих дана био веома узрујан. (Врсмс)
Јагг шераме7сам°1<Р ене |е често последнца оболеља иокраКапх органа. Ова у почетку само досадва појав*. пожс ускоро ииата озбвљне штетне последнце. Пазнте на то в узивте прв првои опажав>у таавог оболе&а покраћнвх органа Хелмитол-таблете. Мзвхово је дејство добро, ове удал.ују запалења. Мовраћа се бистрв. И дсца добро подвосе Хелмвтолтаблете, јер су вешводљвве в првјатног укуса. Хс глмтол-таблсте добвјају се у сви.па ааотекама.