Време, 27. 01. 1936., стр. 2

СТРАНА 2

Понедељак, 27 Јануар 1939

политички дневник ЗНАЧАЈАН ПОЛИТИЧКИ ГСВОР МИНИСТРА Г. ДР. КРЕКА НА ЗБОРУ У ШЕНТ ВИДУ

Како присталице г. др. Корошца гледају на однос бнвшег раднкалног главног одбора према (РЗ и влади г, лр. Стојадиновића Љубљана, 26 јануара. — Јутрос I странке једно, алн да је воћство је одржан у Шент Внду крај Љуб- владиних послова и владе саме П.4ИО ввпш/м пппитиш/и чЛлп иа '

љане велики политички збор, на коме је говорио министар без портфеља г. др. Михо Крек о политичким приликама. Министар г. др. Крек је рекао: — Откако сам вам последњи пут говорио о политичком положају, у

нашој унутрашњој политици било 1 ликом решавања кризе лепо се до

ипак нешто друго. Треба знати да може само једна сагласна сарадња у странци бити добра потпора за владу и за извођење демократског режима који је потребан, ако нећемо да се неки други докопају власти и нама падну на леђа! При-

је много промена. Мн смо за то време потпуно довршили широм целе Словеннје организације наше политичке странке, коју је бивши режи.ч растурио на стотине комада и прогонно је као противдржавну. То нам је успело, ма да се већ говорило да наша странка никада више неће доћи до утицаја, да никада внше нико од наших неће доћи на власт. Упркос свих ових факата бнла је наша организација за време од неколико месеци опет потпуно оживљена у оној величини, снази и дисциплини, на коју смо били научени пре б јануара 1929 године. Људи из редова пријатеља др. Корошеца доказали су да петогодишњи прогони, који су се изводили над нама, нису оставили никаквог уптцаја. Очували смо исту верност коју смо имали пре кад смо читавих десет година васпитавали генерацију за генерадијом и предавали свој политички програм од једних на друге, и кад смо ималн своју политичку организацију као средство којим смо штитили своје заједничке интересе према свима унутрашњим и спољним непријатељима и нападајима. Показало се да је политички морал и политичка верности Словенаца на висини. Покааало се, да је наша снага чак и јача, јер смо се морали обновити у најтежим привредним приликама и у време кад је једна од земаља, са којом се граннчи.мо, у рату, и кад последице овога рата осећамо тако јако и ми; за време када је беспосленост јача него икада и кад је криза у првом реду погоднла Словеначку. Ако Словенци у овакво доба нађу још времена за политичке састанке и смисла за политичка на-ступања, онда можемо казати, да је култура политике међу нама тако висока, да политичке мисије не можемо положити у верније руке но што су руке овога народа. Поред осталнх факата показали су све ово најбоље општински избори, који су бнли обавл>ени у многнм општинама Словеније. На овим изборима наши противницн против заједничког компактног и дисциплинованог наступања наших људи нису могли ништа постићи. Карактеристика ових из<5ора била је баш у томе, што су против наших листа наступали готово у свима општинама заједнички сви противници. Ни у једној општини нисмо имали више од две кандидатске листе, од којих је једна била наша, а друга од удружених противника. Све од ЈНС пре ко комуниста и социјалиста доле до Крамерових и Марушићевих људи удружило се на овим изборима против нас. Али не само то. Ма да смо ми данас режим. ма да смо Влада, било је слобода ових избора толико силна и потпуна, да су и државни и самоуправни чиновници не само неоправдано, него управо и дрско и бестидно наступали против листа Југословенске радикалне заједнице и да су државни чиновници чак кандидовани на противничким листама. Ако смо под таквим приликама победили тако сјајно, онда то није само победа једнога дана, него је то стална победа верности коју гаји наш народ према својој политичкој организацији и према свом вођи г. др. Корошцу. Откако сам био последњи пут међу вама имали смо једну владину

казало да влада ужива поверење свих меродавних фактора. У другом случају, имала би демисија двојице министара в&жних ресора за последицу пад целе владе. Затим је минисТар г. др. Крек говорио о локалним приликама које се односе на начин изборне кампање у Словеначкој и прешао на питање премештаја учитељства у Дравској бановини, па је рекао: — За сваког учитеља који је био премештен, долази у Београд безброј писама, депутација и телегра ма, тако да људи, који не познају прилике, мисле да је на стварн заиста нешто озбиљно. Факат је, да је било ове године премештено код нас толико учитеља, колико и сва ке друге године и ништа више. Од четири хиљаде учитеља било ]е премештено само 270, и стварно је било премештено много мање учи теља, него по другим бановннама. Чињеница је, да су противници ра није прогонили наше добре учитеље тиме, што су их сасвим избацили из намештења. Међутим ми нисмо узели ни једном учитељу ни једне паре. Док су наши противници гонили старије наше људе, породичне људе, одличне стручњаке, и то само због тога, што нису били њихове политичке присталице, ми смо преместили само неколико њих ван Дравске бановине, али и ове смо послали из бановине

Збор г. Јевтића у Сарајеву г Сзрајево, 26 јануара — Данас је одржан полигички збор у Сарајелу на складишту шпедиције ,Лрина", на коме је између осталих говорио и г. Богољуб Јевтић. бивши претседник Министарског савета. Овом збору присуствовали су народни посланици ,г.г. Боривоје Ђурић, Живота Милановић Радисав Вучетић, др. Српко Вукансвић, Миленко Милутиновић, Ибра

само због тога, јер их нико више није могао да види. Ма да су многобројни учитељи и професори, које су противници бацили на улицу, ј^ ИМ (;арић, Таса Динић, др Јанко Басада још увек без намештења, ла- {> иче вић, Радивоје Нановић, Василије жу наши противници како ми проуТрбић, Антон Новачан Драгиша Мигонимо учитеље и професоре. Упр- ловановић, Јово Загорац, Симо Будикос ауторитета, који треба да има- мир, Милан Курилић и Драгољуб Ивају учитељи и државни чиновници; новкћ, као и сенатори г.г. Иво Вранић ми не треба да заборавимо, да су и Атаиасије Шола. Трибина на збориНаРОД3 ' 3 " ми'о,

које вере био'. | Међу учесницима ношене су табле на којима је писало: „Живела Александровска југославија! Слава Краљу Мученику! Живео Крал> Пгтар II! Жнвела недељива Југославија! Живео Богољуб Јевтнћ!' | Г. Томаш Вукотић претседник збо| ра одмах је дао реч бившем претвладе г. Богољубу Јевтићу,

народ ради учитеља.. Кад је г. Министар тачније и: ложио зашто су били вршени ов: премештаји, осврнуо је још у сво ме говору и на државне чиновнике, После тога говорио је о привредним приликама, а специјалн о положају који је настао после, почетака рата у Африци. еднику маде Ја изричито кажем да СУ т°» ко ји ј е изме ђ у осталог рекао: последице рата рекао је г. Ми-; _ д\ н смо и да нас као н пред протЈСтар, пошто је између санкција . шлогодишње изборе чврсти у увереи рата битна разлика. Свеједио је њу да само у јакој и добро уређеној иа име: да ли би Италијаш! гра- уннтаристичкој („Тако је!") држави ницу затворнли или не. Разлика јц има мира и доброг живота у садашсамо у овоме: пошто су грашше н»ости, има јемства за напредак и бгззатворене ми нисмо слали у Итач бе Д Н0СТ У. уд ^ но< ^™ - ~ и . пгтп :, 1м ооб^ н спа нам 1е ооба остала 1 0 |,и КОјИ хоће да буду достојни л!1Ју рооу и сва нам је рооа остала 5 0 р ЦН за у ЗВИ шену националну и дркоц куће, а кад би грагаше билв ж 1 вну ми Ј сао Највећег Владгра неотворене, ми бисмо робу послалм, у М рлог Краља Мученика Александра док новац не бнсмо примнлн, ка<) Првог („Слава Му!") не смеју пргшто је то био случај са Аустријом,' зати од напора нити уздрхтати пред за коју граннце га»су биле затворе- жртвама

не н која Је робу слала, а да за то ниЈе добнла куповгагау, па су аустриски трговци били самн принуђени да ограгагче и обуставе увоз у Италију. После тога г. Министар бавно се 1ош са привредним приликама у Дравској бановинн и тиме закључио свој говор. У току говора на-ј род га је више пута прекидао ве ликим аплаузом, нарочито кад помињао име г. др. Корошеца др. Стојадиновића.

) ве-| 1Д ЈЧ н гј

На збору Удружене опозиције у Пожаревцу г. Б, Марковић говорио је о потреби сређивања наших унутрашњих прилика Пожаревац, 26 |ану„ра. - У бир-1 Ист.ша је да су односи између „ај | *™Мо Р В Т™ "о^ГаТ """ Гппс "' ип ""* " Х Гбл Т в а и П ^н аЛИ затегнут "' Нестал ! .-им последицама. Каже се "хрв^ е љуоавн лдећу мама и злвлапдпа |р г _

Југославија хоће борце и прегаоце, хоће и треба их нарочито данас, ка*а су нам наши непрнјатељи мучки отстранилн Велнког Вођу и Јуначког Заточника народног јединства („Слава Му!") Зар може ко порећи да режнм од б јануара 1929 године није био од народа одлучно прихваћен н правилно схваћен као нужна и спасоносна мера после нереда којн су у нашем полнтнчком животу настали. Сви режими нмају да служе народу и државн. Режим од б јануара није бко себн циљ, већ средство да се дође до бољег целисходнијег уређења у нашој нгродној држави. Говорећи о удруженој опозицији г. Јевтић каже: — Брсћо и прнјатељи, удружена опозиција проноси свуда кроз народ своју паролу „хрватско питање", алн нкгде и никако не каже шта под тнм разуме и какав одговор на то даје. | Народ се не може задовољити опI !1

ПРИВРЕДА И ПОЛИТИКА

скопској сали хотела „Српска круна' одржана је данас шира политичка конференција, на којој су говорили прваци Удружене опозиције г. г. др. Божидар Марковић, професор Универзитета у Београду, др. Иконић, публициста, др. Милован Миловановнћ и др. Смиљанић. За ову конференцију владало је велико интересовање, тако да је биоскопска сала била препуна присталица Тачно у 10.15 часова конференцију је отворио г. Драг. Ранковић, адвокат и посланички кандидат за Срез пожаревачки на листи г. др. Мачека. После говора г. Ранковића узео је реч г. др. Божидар Марковић, чија је појава била бурно поздрављена. Он је у своме опширном говору изнео главне моменте данашње политичке ситуације и у главним потезима оцртао гледиште Удружене опозиције у погледу тзв. хрватског питања. Поред осталог г. др. Марковић је рекао: — Данашња политнчка ситуација састоји се из три групе проблема, и то прво из чисто политичких питања, затим социјално-привредних и, најзад, из државног питања односно пнтања система државне управе или, како су га неки назвали, хрватског питања, које је тесно везано за саму државу, односно за систем њеног уређења. Под политичким питањем подразумева се питање грађанских слобода у које улази слобода избора, затим слобода штампе и, најзад, слобода збора и договора. Без ових политичких слобода не да се ни замислити напредак друштва и државе. — Ми не дозвољавамо да нам се чини поклон или да нам се извесне слободе дају из благонаклоности, јер на крају те политичке слободе ниСу саме себи циљ, већ су оне сретство за решавање највиталнијих питања нашег друштва, економских и социјалних, другим речима сретство за реша-

» " ам " и »<">ладала )Ј ско питање постоји" - »ли се .абонесимпатиЈа. Све оно што може дв , кадЈ та Ј к0 „оставе. " * еС " ." еђ * Р М у 3 " рузи ка Г 1 " онда постоје и ни, других исто " и "»' т « " сто * есИЛ0 »»'.ђк ; тако важних племенских питан,а Ако Н „™ | се хрвтско питаље сгстоји у прнзнаI вању хрватског посебног народног ннI днвндуалитета како то г. др. Влатко Мачек („Доле!") хоће н понавља ' иностргним новинарима. онда на то ( сав наш народ, цела национална Југославнја, мора имати само један од-

еНићу вам искрено да тако није 61 ло прнликом уједињења. Мн смо д; го пре тога размишљали о свима д< брим и рђавим странама тога заје, ннчког живота и решили смо нгјза] да се ујединимо. Када смо се > ј« динили, ми смо фактички загрљени I шли у нашу заједничку кућу. Данп*! међутим, стање је сасвим супрогњ Узрок томе треба тражити у међу времену од дана уједнњења па д< данас. Ко је томе крив? Несумњиво д; има кривице и са једне и са друп

гоЕор: никадп, никада, блш у интересу хрватско1 дела нашег народа. (Поклици: „Тако је!") Го су несрећне идеје из прошлости. 'Го се нде на руку политици познатих суседа. који нарочито према тој Хрватској гаје територијглне

вање питања трбуха и хлеба. Потом г. др. Марковић прелази на кризу. Ова криза настала Је због ј излагање привредних и социјалних питога, Јер се једаи део бивше ради-1 га * а, Сваки ћ калне страике није сасвим сложио | да би решио то П итање. Наступило са воћством бивше страике. Ми ј е нагло осиромашавање и села и смо и ми ћемо у том погледу ста- ј града Да ли су досадашњн режими Јати на стаиовпшту: присталипе ијмнслили о томе па нису могли да речлапови страике, коју смо створи- ше или пак нису о томе уопште мн- ^ ли на основу заједничког догово- | слили. На жалост, ово друго је исти- 1 ј ер ^ Н ароду као таквом припада. ра и за?едш1ЧКОг наступања и за на - Видели смо са колико неозбиљно- Желимо да се наш глас чу!е на све г . гти ро пгчи паои пл тпив ппгпч Ни 1иа_ I * . . ■ коју смо предложили правила

=/0™ ј ничке куће Јнето доста непоштења ј вати нема ј у прав0 јј аш кала 6и т0 Затим г. др. Марковић напомиње Д1 ( коначно и хтели да на тај начин вовођа хрватског народа г. др. Мс.чек I де у нгционалну опасност своју друима наЈбољу вољу и жељу да се хр 1 - гу југословенску браћу без чије соватски и српски народ потпуно сједц- лидарне одбране не могу нн они поне и да међу њима настане поиовр стојати. У томе правцу иикакви разона велика братска љубав. Том приј- говори нису нити могу битн могућлнком г. др. Марковић помиње как^ ■ нн. Такво хрватско пнтање за ујеЈе на Божић г. др. Мачек послао је* дињену Краљевнну Југославнју не дно писмо као своју посланицу србн- | постоји. нити може посто ; атн. За јанским сељацил\а. — Потребно је да се прилнке ко.

нас потпуно среде, да се побољшп најше привредно н социјално стање и да се мн сви, грађани ове државе, оЈсетимо задовољни, јер на тај начнн ј< дино Је могућно да се искорене све ( не несугласице и неједнакостн, ко _ постоЈе у овој држави Најбољи прнмер пружа нам Чехословачка, која хетерогеног становништва. У парлп менту ове државе имате претстгвни свих политичких струја, а поред сталих 45 народних посланнка ком ниста, па ипак они су свч задовољ I и приликом избора за Претседни Чехословачке Републнке сви су гласали за једну исту личност. То је н бољи доказ да су тамо задовољни, да према томе тако трсба и код н да буде. На кра(у г. др. Марковић је рекао: — Ми тражимо да уједнњеиим снагама извојујемо потпуну демократију, да вратнмо народу његове слободе, да поправимо његово економско и политичко стање. Тражимо то са правом,

■} ј постоји, нити може постојати. За ( | нас^ југословенске нацноналисте, постојн само једна здрава и познтивна политнка: полнтика унитаризма, политика пуног националног јединства, у којој нема ни поделе нн преваге већ у доброј управи правда, једнакост и равноправност за све. (Поклицн: „Тако је!") За нас нема друге вере до велике Александровске Југославије н нека би та вера надахнута светим аманетом Краља Мученика (поклици: „Слава Му1") у једном неодољнвом сељачком замаху планула на све стране широм целе Југославије, саломила за остале препреке и развејала све заблуде прошлости. Наш прави југословенски н ционалистички поредак настаје. У славу Њ. В. Краља Петра Другог и на срећу целог нашег нарола: „Жнвели!". После г. Јевтића говорили су такође г. г. Радисав Вучетић, др. Јанко Баричевић и аРдмило Грђић.

сти се прилазило томе послу. Ви знамолбу за одобрење. дужни су чу^ | ™ ;Ј»» ^ГГкред*™ Го змр Т вати њено Јединство, солидарност ( гарству, о В0 последње питање устваи снагу и мп не можемо дозволи- р И претставља планску и унапред срети никоме, па био то обични члан ђену привреду. У томе погледу не саили бпо он на врховима воћства мо да није ништа урађено, већ и оно да би сметао мир, сагласност и је- што је урађено, оно је рђаво урађено. динство у ргдовима странке. Овај Што се тиче раздужења сељака, оно снор хтели су унети и у саму вла-! се Ј авило Ј ош "Р е *- 5 г °АИ" а . али ппа! птл ппКим V *ла 1 е т0 питање сада на горем нивоу ду која Је овај иапад одбила. У вла неро што било мноро ра Ј ије То је ди су људи, које су послале три 3 ^ ор тога шт0 се у р еше н.у тога пибивше страике, које су створиле тања хтела вршити новчана шпекулаЈугословенску рад»п<алну заједни- ци ј а> Међутим, то се пнтање може цу. Влада је дакле створеиа за- решити једино на једној широкој бази кључком овпх странака и носи н>и без икакве везе са партијама и странхово поверење. Онн, коЈи за месен кама. Што се тиче задругарства дана мењпЈу своЈе мишљење тре- 1 Т У ва * је прави хаос. ба да зпају, да се пади озбиљио-1 - °« »Р ло . важ «"* „„ ких проблема и најактуелнкЈИ за састи полчтичког рала не може ме- т0 је „есумњиво државно њати ни претседшгк владе, ни ка- пртањС| или како га Н еки називају *ап лруги функпионер онако како хрвптско. Алн, оно није само хрватСе може мењати кошуља! Ми мо- С ко. Исто тако оно је и српско. Од рачо казати онима на врховима да његовог решења углааном и зависи иолшика, рад н организација систем државне управе.

У Ћуприји је јуче извршена организација ЈРЗ Ћуприја, 20, ј 'ануара. — Данас пре

стране и да то не буде „взпијући глас " 0АНе У просторијама хотела „СинV пустињи". Тражимо да нас чу)у и ћ ели ћ одржан је збор присталкца надлежнп фактори, да би се најзад мо Југословенске раднкалне заједнице, гло прнћи реализацнЈи наших схвата- . К0 Ј И Ј е сазвао акциони одбор на чења и наших погледа. I Л У < а г - Милошем Цукавцем адвоПосле г. др. Марковића, који је био кат °м. Збор је отворио г. Живојнн бурно поздрављен, говорио је г. др. ; Николић, адвокат и предложно да се Иконић. У своме говору он 1е об|а- за претседника збора изабере г. Цуснио присутнима да је демократиЈа кавац шт0 С У присутни прихватили. сасвим супротно од диктатуре и том I После г. Цукавца говорио је г. Жиприликом навео примере фашизма V 5 В0 Ј ИН Николић, адвокат о политичким Италији и V Немачко). Затим г. др. приликама у нашој земљи, па је изаИконић каже да је потребно да сваки бран месии одбор Јрз у који су ушли: буде зајштересован V политици, да се за претседника г. Милош Цукавац, бави јавним животом и да ради на то- алвокат, за потпретседнике г.г. Алекме да V парламент одлазе људи. ко!и еандар Јовановић, индустрнјалац и ће заиста претстављати вољу и пове- Света Манојловић, зем.горадник, за рење народно и радити у интересу еекрегаре г. Жнвојин Николић, адвонарода. I ка "1 и г. Милутин ЖикиН, пр^ватни Затим је говорио г. др. Миловано- чиновннк и за благајника г Данило вић, ко!и је у своме кратком говору Јовановић. трговац. У одбор је сем рекао да између Срба и Хрвата по- тога изабрано око 60 најугледнијнх стоји ипак Једна симпатија и да је V грађана. току свога искуства имао прнлике да Са збора су упућени поздравни тесе увери V то, да су Хрвати прло бла- леграми претселнику влаче г др Миги људи и да на нас гледају са пове- лану Стојадинов» ћу н министру шурен»ем» 'ма и рудника г. Ђури Јанковић.у.

Има већ доста времена како сам објавио у »Времену« (1930 год.) један чланак под горњим насловом. Па и да није прошло неколико година од тада не би било никакво понављање говорити о овој вечитој теми у којој се тешко сналазе и најпроницљивији духохови. Шта се догађа у свету? Јесу ли то само обмане, причања? Шта стоји иза догађаја које чујемо? Каквих има о којима не чуЈемо? Шта се одиграва „иза кулиса«? Јесу ли разни политички игађаји сал\о политички сукоби, Жи они претстављају једну голу политичку борбу? Или су политјички и економски моменти врло шукрштани? ЛАоже ли се наћи гаранција и може ли се рећи где гјреовлађује један, а где други мо/^енат? Налазимо се у пуном развићу Јрало-абисинског сукоба. И о том питању је објављен један чланак, скоријег датума (22 окто0ра 1935 г.), али мислим да се веће понављати ако опет напишем коју реч о том важном, можда наЈважнијем политичком догађаЈу послератне историје. Је ли тај Сукоб политичке или економске ррироде? Јасно је да су у томе ритању претежни привредни моменти. Италија је експанзивна Јдржава, са јаким прираштајем ста новништва, са недовољним економским изворима у са,мој земљи, из Светског рата, она је изишла незадовољна, иако је била на стра ни савезника, скоро се осећала побеђеном државом, и њена послератна политика била је доиста сва у духу побеђених и незадовољних земаља, више од саме Немачке Италија је дуго година била носилац ревизионизма. Док су .Француска и Енглеска добиле колонијална увећања, италијанске асггирације иису биле задовољене. То је свакако била великим делом грешка и раније италијанске дипломатије која је истицала извесне захтеве нарочито без стварних основа (н.пр. претензије на Далмацију), уместо да сву пажњу обрати на много виталнија питања по Италију, као што су интересне сфере у МалоЈ Азији и Источној Африци. Италијански државници руководили су се тада више политнчким но привредним ^оментима, и то је била грешка. Г. Мусолини, који -је један од најгенијалнијих државних глава нашега доба, одмах је легао на посао да исправи те раниЈе грешке. И он је, може се рећи, нарочито пренео тежиште на привредне моменте. Још од почетка његовог доласка на власт могло се опазити да он скреће ка Једној далекосежнијој политици »италијанског царства«. Кад већ споменух два, да споменем и један трећи свој чланак. Ја са.м га написао током 1932 године. У томе своме чланку пледирао сам за италиЈанско -југословенско зблнжење и истицао сам мишљње по коме Италија не може имати озбиљних аспирација на Балкану, а нарочито не у Југославнји и изражавао сам убеђење да су италијанске очи окренуте на другу страну, много даље на Југонсток. Споменуо сам баш Абнсннију. И нисам свакако био први. Многима и ммогима било је већ одавно јасно да ће Италија покушати да се прошири на штету Абисиније и да ће тежити да споји Еритреју и Сомалију. Цела њена колонијална политика управљена Је на то да добије претежну утицајну сферу у североисточноЈ Африци (Судан, Египат), у целом нсточном делу Средоземног Мора. Јадранско Море не претставља важа^ објекат за њу, и, ако је она тражила и тражн да е учврсти у Арбанији, то није 10 нашем мишљењу — због неког завлађивања« на Јадрану (она Је онако много Јача од нас на моу) већ пре због економске ексЈлоатације (нарочито петролеј). 1 !аша се Јавност узбунила због иранског пакта (1926 године), матрајући да смо изиграни. Ја ам у том вре.мену био помоћник шнистра иностраних дела и сматрао сам и тада хао што смаурам и сада да у ствари тиранскн пакт није био толико Један акт »подвале« од стране Рима, већ једао од корака италијанске владе ка економској експанзији, која Је наЈвише управљена ка Југоистоку. Тирански пакт личио Је на отворен сукоб између Италије н Југославије, а он Је уствари био прн кривено хлађење Италнје и Енглеске. Као оно некада Наполеон тако сада и Мусолннн хоће да се ухватн у коштац са Енглеском. То је најопаснија игра коју он води, јер Је Енглеска, може се рећи, остала до сада непобедима. У толико је од капиталног значаја данашњи абисински сукоб. У ње.му су ангажованн привредни интереси ИталиЈе и Велике Британије. Италијанско-абисински сукоб Је политички конфликт са скроз економском подлогом. И у њему се, по нашем уверењу, Италнја руководи првенствено економским разлозима. Ккво Је држање Енглеске? Овде, чинн нам се, ,треба да обрнемо другн лист. .Док се Италн-

Ја руководи првенствено економским мотивима, Енглеска се руководи претежно политичким. Да прецизирамо. Бранећи АбисиниЈу : Енглеска штити своЈе економске интересе (Судан, Сомалија, Суец, Аден, пут за ИндиЈу!) у то не.ча сумње. Али, бранећи Је баш овако како она то сад чини, она показује да је шрвенствено руков^ле политички, да не речем правни момснти. Мртворођени споразум Лавал-Хор био је израз жеље енглеске владе да изиђе у сусрет Италији и омогући јој извесну већу ч ономску експанзију у ИсточноЈ Дфрици. Тај Је споразум пао због енглеског јавног мњења. Има много људи, чак и в>рло озбиљнијих, који негирају постојање Јавног мњења. То мишљење ми не можемо да делимо, бар што се тиче великих западних држава. ПостоЈи јед но Јавно мњење у СЈедињеним А.ме ричким Држасама (где има скоро 2000 Јачих дневника од коЈих се само мањи броЈ налази »сконцентрисан« у извесним истим рукама) постоЈи Једно Јавно мњене у ЕнглескоЈ, постоЈи једно Јавно мњење у Француској. Тамо постоји потпуна слобода штампе, а исто тако потпуна слобода усменог изражавања мисли. Енглезн например симпатишу Не.мцил.а, Французи Италијанима. То Је извесно опште осећање коЈе прожима целу нациЈу, све друштвене слојеве. Често се погрешно судило када се за енглеску прилично германофилску политику тврдило да је нскључиво »рачунска«. Политика не оперише само са математиком; она има обзира и на таласе осећања. Одлучност с коЈом је Енглеска приступила примени санк ција и кренула такорећи цео свет грротив једног новог рата, та одлучност ниЈе само израз једног рачуна, Једне добро промишљене потребе; она је још миого аише од тога; она Је однсаЈ често једног сталасаног јавног мњења коЈе за* хтева да се у корену угуши сваки покушаЈ за стварање нових конфлаграција и нарочито наглашава тај моменат предохране: да се у будућности спрече нови ратови. Данас је социјална свест и сувише пробуђена да не би довољ но уочила сву опасност коЈа се крије у савременим догађаЈима. Њене су очи дакле пре свега управљене ка будућности, и у томе је баш доказ да се енглеска политика не руководи толико сво јим сопственим, економским мотнвима, колико опште човечанским, правним и политичким моментима, у жељи да спречи сваку могућност решавања сукоба помоћу оружане силе. Г. Жив. Балугуић добро је истакао ова два момента: утицаЈ расположења маса и брига за будућношћу, у Једном запаженом чланку у »Политмци« од 1 јануара ове године. Рекосмо да Је абисински конфликт потекао из италиЈанске тежње за економском експанзиЈом. Римска политика руководи се привредним моментима. Политика лондонска, међутим руководи се претежно правно-политичким мотнви.ма, но Још се ЈасннЈе може да види на другоЈ страни ова превага, коју су обзири политички и правни добили на привредним интересима — поводом овога значаЈног конфликта. То може да се види у држању многобројних »санкционнстичких« држава. Не може се ваљда рећи да Је своЈевол на одлука ЈугославиЈе да приступи санкцијама мотивисана приаред ннм мотивима?! Ако нко од примене санкциЈа има да изгуби то Је свакако наша зе.мља, коЈа Је у својоЈ спољноЈ трговинн толико упућена на ИталнЈу, али Је наша држава одлучила да се стави у службу Једног политичког идеала, она Је желела да и по цену жртава покаже да ЈоЈ пре свега стало до међународне правде, до мира, до пацифнстичког решења спорова. Доста са звсцкање оружја. Ако Је иједна нацнја показала шта уме на бојном пољу то Је наша нација! Али прошло Је доба рато ва! Наш народ показуЈе да уме н У миру да подноси жртве и да бере ловорике части. Прима.мо санкције. Учиниће се напор да се привредни односи преуреде и да се надокнаде штете. Али ће се спасти идеал међународног мнра, ндеал међународне солидарности. Свн за једног сви против Једног. Св>и за нападнутог и сви против нападача. Друштво народа добило Је већи значај но икада. Ако његова органнзација не омогућава Још сада да оно брзо н ефикасно интервеннше, нпак посто је основане наде да ће се Јачањем његове моћи н утицај ускоро доћи до Једног организованог међуна родног по«ретка, коЈи ће спречити да уопште дође до напада. Колико је углед Друштва народа порастао показуЈе факат да Италнја, нако осуђена, није иступнла нз Друштва нарфда. То Је јжплицитно признање међународног суђења. 'То Је необично важан факат. Надајмо се да ће ускоро доћи време када ће се конгћликти решавати, правним, а не фактичким путем. Прво обзири политичког пацифиз л\а па после тежње економске експанзцје! ЈОВАН Т. МАРКОШ1Х