Време, 24. 07. 1936., стр. 1

ПОШТАИША ПЛАЋЕПА V ГОТОВУ.

Непотребно је доказнвати да за пословног човека постојн само једно превозно средство, а то је ж зх ш о ет г

УГУШИВАЊЕ ПОБУИЕ

12 мртвих под рушевинама нуће у центру Пеште

Триумфални

ГОД. XVI - 5216 БРО! ПЕТАК, 24 ЈУЛИ 1936 ГОДИНЕ ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

БЕ0ГР0ДСК0 ИЗДЛЊЕ Изишло Је игз штампе ВРЛО АКТУЕЛНО ДЕЛО ^ СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ ПОРАТНА ДРЖАВА дело које приказује евол>-цију државног уређења у Еиглеској, Француској, Италији, НемачкојиРусијн и излаже идеологије фашизма, националсоцијализма, комунизма, монархизма Ш. Мораса, синдикализам Ж. Сорела итд. Брош. 30.— днн. Пов. у платно 50.— дин. ГЕЦА КОН А. Д. БЕОГРАД

ДИРЕКТОР ДР. ЉУВА ПОПОВИЋ

У ШПАНИЈИ —-~-т.шпштп1т1Ш1ттППШ [Пи111Ш111Ш11111Ш11Ш111111111111111111111111П1111П1ПШтт1111 .т.т.« т . На неколико стран трупе ималв против побуњвника

Кроз Барселону крстаре стално војннчке патроле и хапсе свако сумњиво лпце

(Од нашег сталног дописника) Парнз. 23 јула. (Телефонски извештај). — Из многобројихх вестн, које су често контрадикторне, могле би се изеледеће тачке о снтуацији у Шпанпји: 1) Отпор владиних трупа органнзује се и има изгледа на успех, пошто се могу бол>е снабдевати него побуњеничке *рупе. 2 ) Владнне трупе су прешле у офансиву и освојиле неколико варопш које су до сада држали побуњеници, између осталих: Гваделахару, Алмериу, Бијон, Толедо итд. 8) Вароши Сарагоса, Лога и Кадис још увек су главне тачке ослона побуњеника. 4) На северу побуњеничке силе источног и западног дела покушавају да ступе у везу. Говори се да се у околони Сан Себастијана води велика борба између трупа побуњеног генерала Моле и владиних трупа које су упућене из Билбао. 5) У Каталоннји влада мир. в) У Тангеру француски н италијанеки морнари одржаред. Претставници страних сила интервениеали су енерпгчно код генерала Франка да бн поштовао права ове слободие вароши. , 7) На мору вођене су ваздухопловно-поморске битке између побуњеничких и владиних снага. Резултат ових сукоба ■жје познат. 8) Влада и дал>е објавл»ује коминнкее у којима тврдн да је господар сетуације, док генерал Франко путем радио јавл>а да ће убрзо заузети Мадрид. У сваком случају стање у Шпанији још увек је врло конфушо. Говори се да је до сада у грађанском рату погннуло преко 20.000 душа. Р. ВАЛЕ Поједини побуњенички центри у Шпанском Мароку изложени су жестокој ватри са поморских јединица. У борби код Гвадалахаре погинули су према изјави министра претседника генерал г.

САОПШТЕЊЕ ВЛАДЕ О ОПЕРАДИЈАМА Мадрид, 23 јула. — О поеледњим операцијама владиннх снага издано је следеће саопштење: Једна од колона упућених из Валенције, пошто је заузела Алмансу, креће према АлСасети. Друга колона, упућена из Мурсије, заузела је Хенин, те сада такође креће према Албасети, према којој концентрично наступа неколико колона. Тим поводом се напомиње да је Албасета доминирајућа стратешка тачка на путу између Мадрида и Валенције. Једна колона упућ°на из Билбао-а спрема се да нагггднс побуњенике у Бургосу. Ваздухопловство је бомбардовало Хуеску, у којој је побуна тек доцније избила, услед чега се у Мадриду, услед нередовних телефонских и телеграфских веза, о тој побуни тек доцкан сазнало. (Авас) ПОГИБША ПОВУЊЕНИЧКОГ ГЕНЕРАЛА Мадрид, 23 јула. — Министар претседник изјавио је дописнику Аваса да се ситуација поправља сваким сатом. Владине снаге, рекао је мииистар завладаће до подне коеачно Албасетом.

Валенсуела и један вицеадмирал (коме ле помиње име). Њих су двојица већ неколнко месеци бнли у притвору и под кривичном истрагом у вези са неком завером, те су приликом садашњих догађаја били успели да умакну и да се придруже побуњеницима. У тој борби погинули су и сви остали побуњенички официри, изузев њих свега 8 који су одведени као заробљеници у Ма^рид. Најзад је министар претседник изјавио да су државни органи успели да ступе у телефонску везу са једним чиновником Главне поште у Се-

Генерал Годез

виљи који јавља да Је тамо избио генерални штрајк и да су тамошњи побуњеници већ два дана без хлеба.

МНР У МАДРИДУ Мадрид, 25 јула. — Може се рећи да у Мадриду већ 24 сата влада потпуни мир. Ноћас се у МадрНду чуло свега пет или шест хитаца. По улицама има много мање добровољаца — стражара, пошто су многи добровољци упућени у унутрашњост, у борбу са побуњеницима. Организована је између осталог добровољна служба за олакшање снабдевања животним намирницамр. За ту службу, као и за болничку службу, пријавило се много мадридских жена и девојака. Са надлежног м^ста истичу пожртвовање двбровољних болничарки, од којкх су се до сад преко 50 добровољно пријавиле за трансфу^ију крви, ради спасавања тешких рањеника. И стражарску службу по мадридским улицама сад највећим делом врше жене н девојке, да би се што више мушкараца ослободило за борбу са побуњеницима у унутрашњости. (Наставак на треКој страни)

(Од нашег сталног дотгисника) Будимпешта, 23 јула. Четвороспратна палата у Ракоцијевој улици бр. 73 срушила се је јутрос у 4 сата. Дванаест станова сваки од по три собе леже у рушевинама. До сада је испод рушевина извучено 12 мртвих а сматра се да под рушевинама има још око 30 мртвих. У рушевине се не може ступити из страха да се не сруши и остали део зграде. Кућа је припадала Реалитетен банци. Четврти спрат спрат био је зидан пре три године, па се претпоставл»а да се том приликом поткрала нека грешка у конструкцији која је узрок ове несреће. Др. НАДАШ

Италијанске трупе заузеле су Мету Гаферсу у Абисинији Адис Абеба, 23 јула. — Трупе генерала г. Ђелоза заузеле су Мету Гаферсу (област Сидама). Ове су италијанске трупе избиле пред Мету Гаферту после тродневног ванредно напорног марша кроз крајеве без икаквих путева и стаза, обрасле густим шипражјем, кроз које су Италијани морали себи да крче пут. У области Харара, друга једна италијанска колона посела је Граву, важну тачку у планинама Гара Мулате. (Стефани)

повратак г. Ружди Драса са конференцнје у Монтреу Изјава турског министра спољних послова о резултатима конференције

Барцелонске улице још нису очишћене од барнкада које сведоче о крвавим борбама које су вођене

НОВО ВРЕМЕ

Ми се сада налазимо џ јскц тцристичке сезоне и то нам даје повода да се осврнемо и на овц привреднц гранц, чији значај из дана џ дан постаје све већи. Према подацима које је недавно објавило Министарство трговине и индцстрије од 1930 године до данас приход од тцризма изнео је око 4 милијарде динара. Од те сцме је отпадало на приморска места 1.440 милиона, алпинска 400 милиона, бање 140 милиона, а на дрцга тџристичка места остало. По бројц тцриста на Јцгословене отпада око 75 до 80 од сто

Палата претседништва владе у Мадриду око које су вођене борбе

а остало на странце. Мећцтим, по приходима цчешке странаца је веке, јер они више троше. Тцризам са привредног гледишта има за нас двојакц важност. На првом местц то је један начин привреЈјивања, а затим тцризам даје привреди девизе. А то данас значи много. Привредна криза је обџхватила све и промене које она доноси нисџ једноставне тешкоке које без особитог трага, пролазе саме по себи. Последице привредне кризе по свом карактерџ, џпџкџјџ све више на чин>еницџ, да сџ промене стрџктџелне природе. Привреда није више онаква каква је џшла џ кризџ. Један од таквих феномена је и — распадање светске привреде и јединственог светског тржишта. Државе се све више затварајџ џ себе и чине индивидџалне напоре да олакшајџ свој положај. То све изазива сџжавање промета измекџ земаља и постепено свокење на компензације и простџ разменџ. Али тгостоје земље — дџжничке и са пасивнчм платним би-1 лансом које требајџ девизе и за које компензациони систем не ■ може бити решење. Мекџ такве 1 земл>е спадамо и ми и зато наглашавамо значај тџризма као једног извора девиза, који је мање-више независан од робног промета. Код нас је век доста џчињено на џнапрекењџ тџризма, а.ли то све још није довољно. Треба саобракај још више џбрзати и џчинити џдобнијим пџтовање, треба створити добре хотеле, и. т. д., и од наше земље створити крај где тџристи неке доки само да виде лепоте и одџ, I него хде ке се и дџже задржа-' вати.

При поласку воза са београдске железничке станице г. Ружди Арас се опрашта од г. Мартинца

Симплонским експресом пропутовала је јуче кроз Београд, из Монтреа за Анкару, целокупна турска делегација, на челу са својим министром г. Тефик Ружди Арасом. И ако симплон стиже у 7.20 на београдски перон, ипак сви они, њих око четрдесет делегата, експерата, техничког персонала били су будни и са г. Р. Арасом, сишли на перон, чим је воз стигао. Турског министра поздравили су у име г. др. Стојадиновића, помоћник министра иностраних дела г. Мартинац и секретар кабинета, г. Шећеровић. После краћег и срдачног разговора са г. Мартинцем, на перону дуж воза, г. Ружди Арас, опкољен новинарима, одговорио им је, на њнхова честитања за пожњеле успехе у Монтреу. са очитим усхићењем: — Враћам се заиста задовољан у своју зе.мљу после одлука у Монтреу. до којих смо дош.тн благодарећн разумевању н подрпши свих земаља учесннца на конференцнји а поготову држању прпјатељских и савезннчкнх земаља, које су учиниле све онако, како смо очекивалп од пријателл. Особито сам био дирнут и веома захвалан, — наставио је турски министар иностраних дела — на депепга којом ми је изразио евоје симпатнје на постигнутом успеху, одмах по потпису, мој емннентнн пријатељ, г. претседннк Стојадиновнћ. Ова конвенција о Дарданелима, ступа у целнни на снагу 15 августа, а тада ће се приступити п двомесечној лнквидацнји комисије. У то време очекујемо п ратифнкацнје конвенцнјс, која за мнр значн консолидацнју— А Русија, какво је држа- ;

ње заузела она у МонтреуТ питају радознало новинари. — Руеија нас је увек помагала. Оног истог дана када споразум о Мореузима буде ратифнкован код нас, бнће ратификован и у Русији," изјављује одлучно и са потпуном сигурношћу г. Ружди Арас. Један од новинара упитао је тада г. Ружди Араса, да ли је основана последња вест да ће Италнја признати одлуке у Монтреу? На то је турски министар одговорио: — Италија? Не знам о томе нншта. Могуће је, и ми то очекујемо са задовољством. Што се тиче примедбе, да се енглеска делегација држала у Монтреу доста хладно према турским захтевима, г. Ружди Арас је категорички демантовао те тенденциозне поставке, које су успеле да се пласирају у једном делу светске штампе. — На против, узвнкнуо је г. Арас. Енглеска делегација се од првог до последњег дана држала у Монтреу саевим прнјатељски и са пуним разумевањем оправданпх турских захтева. Никаквог неспоразума нзмеђу нас није бнло. За то време наш сарадник је уручио прилику да разговара са помоћником турског генералштаба, док су остали чланови делегације још спавали у вагонима. Резервисан као и сваки војник, овај високи турски официр избегавао је прецизне одговоре на питања о раду на конференцији понављајућн: ,Веома смо задовољни. Југославија нас је највише помагала у Монтреу. Хвала!" Двадесет минута задржавања у Београду убрзо су протекли. Ускочивши у свој воз, који му је постао друга кућа, г. Арас је довикнуо: — До впђења.

Немачка је смањила царине на увоз шљива (Читајте извештај на шестој отра нм)