Време, 25. 08. 1936., стр. 5

Л ћа^с.- 1^Ј6

]КЈР»«0>31

ЗИЕ^[Лћ§1Г

СТРАНА 5

„ГУКДМД АЛИ

БИХ ЗЕМЉУ ПГЕВРТДО ЗЕМЉЕ НЕМА"

каже горштак са црногорских брда ко]и је прегрштима земље њиву створио

Пут катуна

Иванова Корита. августа. Катун у магли. Стрмом падином одмичемо напред. Кадкада откотрљани низ падину камен ремети тишину. И све се стнша. Чује се само тежак бат корака. — О-хоој! — глас нспред меве. — О-хоој-! — глас иза мене. — О-хоој! — пролама се плавином. Отегнуто ,,о" носи се планинским гудурима. Ехо се добија в пролама кланац. Идемо вододерином. Кањон је остао лево. Пред нама стрмнна обрасла четинаром. Звнжди и пева планински ветар. Види се пред нама дим са сточарског огњишта.

снове, у гатање, у вражбнне: | телетом. Купац је месар. Два,.Не прати га са запада сунце I десетак пута пружају једно дру гом руку. — Седамдесет банки-!...

Тужно је писнуо кавал Горана . сточара. -— ,,А урличу мрке међедине — сама друга да изије туга"... Планина! Имати руке као што су руке Горана сточара, горштака из Катуна, живети на 1599 надморске висине и немати бог зна колико стоке — тек тада осетнте пгга значи бити планинац. који има и ралнцу чак, али не и земљу коју би орао. Као змија савило се зло у недра Горанова. Зато његов кавал тужно и жалостиво цвили песму, у којој се опева удар на торину: „...Жена млада, али соко сиви Пуни пушку своме господару. Радун гађа с прозора од куле Седморо је на оборе пало"... И затим, када су Турци видели да ће погинути: „Потпалише сламу и сијено, Те изгоре ојађена кула". Са простосрдачношћу свира Горан. Његова песма, његова вера у добро, његове припросте речи окрепљују. Родна је земља црногорска, али је мало земље. Све сам љути крш. Зато се земља ствара. Рукама се доноси на стрме стене. И затим. у кишњи дан. са стрепњом се очекује хоће ли је вестати. Хоће ли је вода слра-

оваца, крене из низина

Горштак одувек радо гледа сточарство. Он зна, да када нема сена. планина даје лишће за брст. Лисњак се креше — али само када сено не достаје. Условљено је сточарство у брдима. Из низина долазе сточари у планину и ту праве катуне. Покупи се стока. па цела породица сточарева пође у планв ну. Крда говеда. стада маса сточара на издиг. Издиг је радост, весеље и здравље. Издиг је празник. Обнова живота. Удисати лепоту планине то је катун. Гајила се у катуну стока. Гајили се „коњи кириџијски". Непрекидна борба зе опстанак Нзоштрила је сточара. Сточар ]е бно слободар огромном дивљом снагом, која се зачас могла пре творити у вихор. Сточар — планинац је сујеверан. Он верује у» ва

уз фењере и дублире црне, већ га прати са нстока сунце и звон смјеран овна нз планине".... Живи и живео је сточар просто и једноставно. Борба је била његово главно занимање ..не од воље, него од невоље"_. Добро је учинио г. Машан А. Булатовић: ..Да би се сачузали крст и слобода, морало се живети; да бн се жнвело, морало се борити и налазити извора за жнвот. Тај су нзвор бнле борбе за пасишта и овде". Ударало се на торове, ка овце. Четовало се. Чете су плениле стоку и тнме задавали екоI номски удар непрнјатељу. Вера тврда — тврђа од камена очувала је слободу онамо ,где се лила крв и млеко у исто доба". Према стоци се мерило господство. и. рага^ство. Колико има стоке, толико је богат. Многе је песме спевао народ о борбама за пасишта и стоку. Потресни су били растанци. јер се одлазило у неизвесност: ..Стаде бахат сурих бедевија отидоше богом путовати"...

Важна грана прихода горштака сачињава сточарство чнје развијање је омогућено теренским — брдовитим пределима. Ма да у планинским делозима има много пашњака, сточарство још није рационално. Узгаја се углавном домаће брдско говече. које даје око 900 литара млека годишње. Истина, почело се са укрштавањем и резултати су одлични, али у томе треба устра јати. Данас сточари и тежаци у Зетској бановини поседују око 350.000 говеда, 70.000 коња, 15.000 магараца. мазги и мула, 1 милион и 200.000 оваца и око пола милиона коза. Најбоља пасмина ов4ца су сје ничка и језерско шаранска. Поред тога што је њихово месо одлично за исхрану, од млека се справља качкаваљ и познати његушки и сјенички сир. Козе су у Црној Гори ..сиротињске краве", јер се гаје поглавито ради млека. Има их које дају дневно и до 3 литра млека. Од њихове кострети. које су доста дуге, израђују се собне простирке и џакови.

— Педесет, ако хоћеш!... И затим: — Белка даје млека... вели планинац. Купац: — А пасош? И, док је, после погодбе, месар бројао паре теле је тражнло виме. а горштак је сузним очима погледивао час у новчаннце. час у краву и теле. Гледао и кроз сузе говорио: — Немам је чиме исхранити!Спекло се и оно мало пгто је на голети роднло. Па морам Белку продали. А не бих — ђеце у. и моје не бих!.-

цена сточарских производа, сгочарство је велики народни капитал. Капитал који подлеже квару од сточних и временских зараза. Осигурати овај капитал, унапредити га — значи учинити сточарство рентабилннм.

У сребрнасто светло јутро пут граде. Сенке брда као авети се опружиле падином. Опрезно корачамо док Горан прича о здигу. О тужном растајању сточара од планине — о времену када силази у низију. — О-хоој, Горанеее!... дозив са једнг узвишења пресече приЧУ. — О-хоој! — одазива се Горан. — О-хоој! пролама се планина. Ехо се од узвишења узвншењу носи, и громко прелета гуДУре... — Ево, овако се споразумевамо — путем „О-хоој" радна. Од старине тако остало. До данас антене и звучници горштачких радио апарата нису нзневерили. — О-хоо-хоој, планино, здраво остај-! И отегне се једно „о" дивљења, али оно сточару не помаже. Цеко Стефановић

Шеснаестогодишњи дечак зарио нож у срце своме другу Славонски Брод, 24 августа. — У селу Бабиној Греди код Жупање дошло је између дечака који су играли до тешког случаја, у коме је настрадао 14-годишњи Иван Видаковић. На салашу сељака Антона Ковачевића играли су се 16годишњи Иван Терзић и његов друг Иваи Видаковић. После игре почели су се свађати и тући. Терзић је извукао нож и ударио Видаковића у срце, тако да је овај после неколико тренутака издахнуо. Терзић је на саслушању изјавио, да је знао да је његов друг мртав, он би скочио у Саву. (Вре.ме)

БабушннцаПирота Прилнком проширења пута Шуборађа у онолини Једаи кулучар откопао ћуп пуи сребрњака и златника

Један Циганин буданом разбио ћуп понупио већи број златнина и сребрњана и побегао

Пирот, 24 августа. — Данас око 9 часова пре подне на путу Бабушница—Љуборађа ископао је пет килограма тежак ћуп, пун старог златног и сребрног новца. Једна група сељака је добила задатак, да се овај пут

После издржане робнје због убнства таште једаи сел>ак убио таста и тешко повредио своју ра^едену жеиу која јв хтвла да се уда за другога

Прилеп, 24 августа. — У притвор Окружног суда спроведен је Иван Лазаревић из села Беича, који је ноћу између 31 јула и 1 августа убио свога таста и покушао да убије своју разведену жену. Иван Лазаревић је био раније у Кичеву осуђен за уби-

Као да се бео видик таласа. Где-где по која уџерица Код једног прага стајемо. Прилази нам средовечни горштак. Разговарамо дуго о свему. О летини. _ Орао бих, рукама оих земљу превртао, али земље нема. Оно мало ..њиве" — ње ће прва киша спрати. И затим, дубоким чврстим гласом: Земља! Главу бих у њу зарио... Крша ми, рукама бнх је превртао... У магновењу изађе ми прсд очи слика са цетињске сточне пијаце. У јеку ..пољских радопланинац продаје краву са

земља

Измењала се времена. Ново доба прнморава и планинца да оде „трбухом за крухом". Али колико је планинац привезан за катун, за стари крај најбоље сведочи факат, да и после деценије печалбарења, он се враћа на родну груду да склопн очи. Пуна је поштења, моралне снаге, честнтостн наша планина. Високом стиком располаже наш планинац. Злочин и криминал непознат је овде! Ако ко погреши бива проклет. Као од прокаженог беже сви од њега. Ретко ко погреши. А и када се догоди — опрашта широкогрудо планинац, ако се виновник покаје. Не воли он суд и тужакање. Не дозвољава му образ да пизми. Ако пак виновник не покаже кајање проклетство горштака лежи над њим. Страшно и оловно је проклетство народно.

Зато што му јв првтила да ћв га тужити за неверство и родоскрнављење један сељак је целу ноћ тукао жену тако душмански да к вероватно подлећи ловредама

Коза — „сиротнњска маЈка

Кавал цвили елегије сточарског жнвота. Падају и приче о издигу и здигу. О легендарном Никцу, о Вуку Мићуновићу и Вуку Мандушићу. Догорева лула Горанова, али он прича. И затим разговор: — Тешко живимо — чак не живнмо — крш, а и сам видиш... Мало је стоке, земље ни мало... Да бар гумно имамо... И теку речи. Управо шкрипе као неподмазани точкови. Зањече магарац. који исто тако осећа тегобу живота. — А срамота ме да кажем „немам". Нисам Габељ (Циганин) па да просјачим... Зна Горан да се данас ни педесети део богатства Црне Горе не искоришћавају. Зна он да су сјеничкн и његушки сир од личног квалитета, где би нашао пијацу... — Многи мисле да наш живот, жнвот сточара није тежак. Збиља, када се гледа ,,одозцо" није. Али, када човек сазна да исхрана једне овце од Митровдана до Ћурђев-дана стаје 100 динара, не покушава да израчуна колико треба за једно стадо од 200 оваца... — А тешкоће око сувата? Из многих крајева наше земље извозе се млечни лроизводи. Качкаваљ се извози за Александрнју, Солун. Измир па чак н Америка једе наш качкаваљ са Шаре!- Али — млечни производи Црне Горе још су I непознати, јер се примнтивно производн. Иначе — одлнчног су квалитета. И, долази Горан у град на пијац. Из села удаљеног дугачким километрима догони зајмуку своју. Буд-зашто. у Сссцење продаје. како би подмчрио насушне потребе. Прода, а није добар купац. „Густира" робу. У то време многи градскн дућанџија спава. Горан није купац. Бар данас. Цифре говоре о сточарству. То је богатство. И поред нкскнх

Смедерево, 24 августа. После скоро 4 године брака богати земљорадник Спасоје Симић из Волобака тешко је повредио своју жену Тодору. Брак је био срећан све док Тодора није почела да сумња у мужа. Она то мужу није пребацивала, иако су јој жене из села стално говориле да јој је муж неверан. Пре неколико дана Тодора се посвађаснротиње ла са једном сеоском лепотицом, која јој је рекла да је Спасоје њен љубавник. Тада је жена упитала мужа: да ли је то истина. Муж је одговорио да није. После два дана, када му је она то поново пребацила, Спасоје је Тодору страшно тукао. Када је оздравила дознала је да Спасоје живи са двема снахама. Она му је то пребацила и рекла му да ће га тужити за неверство и за родоскрнављење. То је тако налутило Спасоја, да је дохватио гвоздене виле и са три ударца срушио жену на земл»у. Када се жена осве-

Због пола литра вина железнички службеник ножем избо друга Славонеки Брод, 24 августа. — Синоћ око 11 часова у гостионнци ..Загреб" у Славонском Броду дошло је нзмеђу двојице железничара до крваве туче, у којој је тешко ј настрадао Милан Увалић. По- ј вредио га је Антон Сучић. Сучић је био у гостиони и [ картао се са једним колегом. г Тада је наишао Милан и од- | али не зна | мах почео да се карта са Сучићем за пола литра вина. Пошто је Сучић изгубио партију „Шнапса" Увалић му је казао да плати цех. Сучић се противио тврдећи да се нису коцкали у вино. Ради тога је настала свађа, у којој је Увалић ошамарио Сучића тако жестоко, да је овај пао на земљу. Сучић се дигао и потегао нож, којим је пет пута ударио у леђа Увалића. Увалић је побегао на таван, док је Сучић отишао кући да легне. (Време)

стила, он Је почео поново тући, све док није пала у несвест. Затим је узео конопац и везао је, а онда наставио да удара. Тако је радио до ујутру. У току ноћи Спасоје је своју жену пет пута везивао и тукао. Јуче су синовн колима пренели Тодору у болницу, где јој је указана лекарска помоћ. Постоји опасност да Тодора душевно оболи или ће подлећн тешким телесним повредама. (Време)

Слава шестог пешадијског пука Краља Александра I у Бијељини Бијељина, 24 августа. Шести пешадијски пук Краља Александра Првог у Бијељини прославио је данас славу на врло свечан начин, као успомену на победу Шабачке бригаде на Шуматовцу 1876 године. После благодарења у цркви обављено је у касарни 6 пешадијског пука сечење колача, коме су присуствовали начелник Среза бијељинског г. Војислав Николић, старешина Среског суда г. Мандушић, као и претставници свих друштава. После обреда домаћин славе пуковник г. Миљковић одржао је пригодан говор. (Време)

ство таште на 12 година робије. Казну је издржавао у Скопљу до 1932 године, када је пуштен на условни отпуст. По повратку са робнје, Иван је хтео да продужи брачни живот са женом Митром, са којом има два сина, али је она одбила. Пре четири године Иван је живео одвојено. Пре извесног времена Митра је повела н добила бракоразводну парницу. Једно дете остало је код мајке, а друго отишло код оца. Почели су се проносити гласови, да ће се Митра преудати. Када је Иван дознао да Трпко Богдановић хоће да узме његову жену, почео је кројити план да осујети венчање. Знао је да ће те ноћи наћи Трпка код своје бивше жене и упутио се према кући свога бившег таста Ћурчина. Испред трла на гувну спазио је Ћурчина где спава. Иван је дограбио секиру и без двоумл>ења ударио по глави Ћурчина. Одмах затим отишао је на трло, отшкринуо врата и запалио шибицу. његова разведена жена пробудила се и мислећн да је то Трпко, рекла му: ,,0ди овамо, немој да палиш светлост". Тада је Иван дограбио Митру за косе и почео је вући напоље. Она га је преклињала да је не убија. Затим се отргла и почела да бежи, али је Иван једним каменом ударио у главу. После овога Иван је побегао у шуму и крио се десет дана. Прекјуче се сам предао Среском суду у Кичеву.

прошири. Сељаци су дошли да издрже кулук. Док су радили, земљорадник Стојковић копајући пут приметио је један ћуп. Он га је пажљиво извадио из земље, па у намери да га негде привремено сакрије, пошао у страну. Међуј тим, остали су то приметили и потрчали за њим, захтевајући од њега да нађени новац, који се налазио у ћупу, заједнички поделе. Ради тога је настала свађа и у једном моменту Циганин Стефановић је ударио ћуп будаком и разбио га. Новац се просуо и сви сељаци су почели да грабе, ко је више могао, али Циганин Стефановић је био најхитрији и покупио највећи део новца, а затим се дао у бекство. О томе је одмах обавепггена жандармеријска станица, чији су органи изишли на лице места. Они су сакупили сељаке и извршили над њима претрес. Код њих је пронађено 50 сребрњака, од којих је сваки нешто већи од данашње педесетодинарке. На сребрњацима се налази година 1787. Од златног новца органи жандармерије су пронашли свега 5 комада, који су у облику турске мамудије, н на њима се налазе турски натписи. За одбеглим Циганином власти су расписале потернице, како би пронашле и осталу суму новца, коју је он однео. (Време)

Вуто са осам путника сурвао се у провалнју алн нино није тешко повре^ен Загреб, 24 августа. — Јуче по подне отишао је својим аутомобилом на излет, као и многи Загрепчани, г. Рудолф Вите. Међутим при преласку железничке пруге Дубичке Топлице кола су се накривила и поклизнула, па ударивши у једну ограду коју су срушила, пала су у провалију поред пута. У аутомобилу је било осам лица. Срећом сви су прошли са мањим озледама, док је аутомобил потпуно сломљен. Једино је једна дама задобила теже повреде. (Вре.ме)

Да би се ослободио девојке са којом је био у љабавним односима сељак уз помоћ сииа задавио љубазиицу а затим јој вилама пробо стоман

Слава 18 артилериског пука у Белој Цркви Бела Црква, 24 августа. Данас је Осамнаести артилериски пук у Белој Цркви прославио своју славу, као|знали злочин

Суђење разбојничкој цружини ко/а је ухваћена исШе ноћи кад /е извршила разбо/ништво Бела Црква, 24 августа. Данас је почело суђење опасној разбојничкој дружини Налка Симеона из Николинаца. Оптужени су Налка Симеон, Марел Диксит и Моис Никша, надничари из Ннколинаца да су извршили разбојнички напад на Јона Азајдашана. Они су маскирани и наоружани упали у Азајдашанову кућу, где су затекли њега и његову жену. Пошто су се Азајдашани изговарали да немају новаца, разбојници су их почели тући, а затим су их везали н запушили им уста. Потом су у сандуку нашли и узели 265 динара, канту масти и нешто платна. Ухваћени су још исте ноћи. Иако су у полицнји приразбојници на

упомену на битку на Шума-' претресу енергично одбијају товцу 1876 године. После се- да су они учествовали у начења славског колача пуков- паду. ник г. Вуксановић командант По подне се прешло на нспука одржао је говор војни-1 питивање оштећених и свецима. (Време) дока. (Време^

Чаковец, 24 августа. — Јуче пре подне у непосредној близини границе Мишко Жагар и његов син Иван убили су на зверски начнн 22-годишњу девојку Љубицу Загор. Старн Жагар присвојио је Љубицу пре 16 година. Она је одрасла заједно са његовим сином Иваном. Како је Љубица била врло лепа девојка, стари Жагар је бацио на њу око и ступио је са њом у љубавне односе. Љубица је остала у другом стању, а и у селу се почело говорити о томе. Стари Жагар и син одлучили су да се реше Љубице. Јуче пре подне Мишко и Иван плачем и кукњавом узбунили су комшилук. Када су се стрчали суседи, они су им показали мртву Љубицу, говорећи да је извршила самоуI биство, бацивши се на виле. 500 милиона улога код Градске штедионице у Загребу Загреб, 24 августа. — Док ј све друге банке једва живој таре и у већини су са затво, реним шалтернма, загребачка | Градска штедионнца је, према извештају који је данас објавила, постигла огромно пословање у последше врехе. , Конавлима , Према том извештаЈу до сада ј је уложвно у Градску пггедн- Земљиште за цркву поклооницу преко 500 милкова ди- ј ни о је ц. Фрањо Серечи, обунара улога. I ћар из Груде.

После подне на лице места је изашла судско-лекарска комисија. Мишко се толико збунио да није могао да каже нн једну реч. Када су му скренули пажњу на модрице, које са налазе на Љубнчином вр&ту, Мишко је признао да је уз помоћ сина удавно Љубицу. Злочин су извршили у кухињи, док је Љубица припремала ручак. Кад су видели шта су урадили у први час нису знали шта да учине. Тада се стари Мишко сетио да би могли инсценирати самоубиство, па су однели Љубицу на гумно, где су јој вилама пробили стомак. Обадвојица су ухапшени. (Време)

У Конавлима се подиже православна црква Херцегнови, 24 августа. Већ неколико дана борави у Боки Которској протојереј г. Сава С. Даниловић из Зубаца код Требиња. Његов боравак је у вези прикупљања прилога за градњу српскоправославне цркве у Груди