Време, 25. 08. 1936., стр. 8
СТРАНА 8
ВРЕМЕ
Уторак, 2Л август 1936
П Р
В Р Е
о т
Италмјански предлог за трговински провизориум ▲ргкк .г.1 и контннгентм које бигмо дооклн л» извоз у IV тромесечју После првдаје ноте. кзјом је ВталаЈа предложила преговоре »а закл.Ј-чен»е једног трговкнског провизориума. којв 6и траЈао док св не изравна наше потраживање од Италије. италиЈпока влада дала је конкретан предлог за закл»учен»е трговачКог провизорнл-ма. Из предлога се внди да је основ провизорг:ума контннгентн. Овај предлог предвиђа да однос размене добара буде 3:2 у корнст Нтатије; наш извоз у Италију износио бн тромесечно 14ЈИХ>.000 .тира, н >-воз из Италнје био бн тромесечно 21,750.000 .тмра. Артикли и контингенти за четврто тркЈмесечје ове године који долазе у обзир за извоз у Италију. а према италијанском предлогу. следећи су: Стока и сточни производи 45 милиона лира: руде <оловна. сиров цинк и бакар) 2.5 милиона; коечни камен и цемент 1 милион: угал. 0.3 милиона: обично дрво 3 милиона: дрво за гооиво 0.5 милиона; другн производн 'а то су кукуруз. пасул>. суве шл.иве. с>*ве печурке, лрвени угал». бил»е за лекарију. туткало и дт>.>. по италијанском предлогу. 2.7 мвлиона лира. односно укупно 14.5 милиона лира.
ПКТВЊЕ КРЕДИТЛ ЗА КОДНЕ ЗВДРУГЕ
Повећање увоза из неклириншких земаља — У првом полгоћу увоз је нзнео 60^ од увоза у целој 1935 Према статиетичким подацима Одел»ен.п царина Министарства финансија, вредност нашег увоза за прво полгође ов^ године износи 2.000,7 милиона дииара. Од овога, увезли смо из клириншкнх земал»а »Немачка, Чехословзчка. Пол»ска. Аустрија, Италија, Мађарска, Швајцарска, Француска, Шпанија. Белгија, Грчка, Румунија. Бугарска и Т>рска) укупно 1.373.3 милиона динара илн 68.67% од укупног увоза за прво полугође. За целу прошлу годину увезли смо из клириншких земал»а 2.586,7 милиона дннара илн 68.91%. Из неклириншких земал»а, пак, за прво полгође увезли смо 627,4 милиона динара или 31 33 од сто, а за целу прошлу годину 986.8 милиона динара или 81.09%. Као што се види, јцоз поменутих артикала из неклириншкнх земал»а за прво полгође о. г. ман»и је за 160,5 мн.гиона дннара од увоза за целу прошлу годинУ. Значи да смо из неклириншких земал»а увезли у првом поллтођу близу 60% од вредности увоза у целој прошлој години.
Ј последње се време почела штампа много бавитн Биђ-Босутском водном задругом. која је од држагннх креднтних завода затражила зајам за консолидацију своЈих дугова и за своје финансијско саниран»е у висини ј од 40 мнлиона динара. Подручје Биђ-Босутске водне | задруге које обухвата 237.000 ' хектара земл»ишта у Славонско! Сремској посавини од Славонског Брода до Сремске Митровице. било је прећашњих година. отворено поплавама. које су учестале скоро сваке године. Па је редовито искоришћавање тла било готово немогуће. Године 1024 и 1932 биле су поплаве управо катастрофалне. Године 1924 дошло је под воду внше од половнце подручнога хатара, а страдало је више од половице цодручних села. којих има 121 са 163.460 жител»а. Том је прнлнком Држава морала прискочити у помоћ већим износима. и то одмах са 1,200.000 динара, и дал-им износима од којих је јсдан био 1,000.000 дннара. На отписима пореза изгубила је Држава близу 3,500.000 динара. Штета, коју је претрпело пучанство, установнла Је мешовита држапна комнсиЈа па округло сто мцлпопа дннара. Код поплаве 1932 годинс било је под водом око 200.000 катастралних јутара земл»е. Тада Је потпуно уништено село Рача. а делимично и села Лаћарак н Босут, па је Држава утрошила за спасавање поплављенкка и прву помоћ 6.000.000 динара. поред друтих трошкова око организа-
цнје спашавања н прессљења села. за комисије. стручњаке итд. На порезу отпнсано Је те годннс око 4,500.000 динара. У таквим прнлнкама. створена је Биђ-Босутска водна задруга, која је почела с нзвађањем радова године 1929, а довршнла их потпуно прошле године 1935. И већ прве годнне по завршеним радовима набујала је Сава. као никад досада. Водостај Је надвнсно онај водостај, за катагтрофалне поплаве из 1924 године. Па и поред тога ниЈс бнло никаквг поплаве нн штете. Може се узети, да је државна благајна — захвал»ујући радовнма те задруге — само у једној годннн уштедила преко 10,000.000 динара. који би морала дати као помоћ и као отпис пореза. Из овога се видн. како велику корнст има и сама Држава од радова те задруге. Али осим тога имала је Држава још и друге користи. Тако је при градњи новог државног пута Кузмнн Босут — Рача до Нове Савске ћуприје Рача држава уштедила најмање 5.000.000 динара тиме што јс цеста саграђена искоришћавајући насип. што га је подигла задруга. — Надал»е је Држава уштедила на мосту преко Босута у вредности од 3,550.000 дннара. коЈн је такођер изградила задруга изградњом Босутске уставе. Да се просуди замашност и опсег обавл»ених радова око овога највећег и најмодернијег хидротехничког дела у Држави. изразићемо се у цифрама: БићБосутска је водна задруга из-
градила мрежу одводннх канала и то само главних канала 853 км., а Још више споредних. изградила је обрамбсне наснпе свега 171 км м од такве Јачине, да може одолети и најзећем прсдвидивом притиску воде, а внсоких. за највећи могући водостај. — како се то већ ове године показало —; надал»е је подигла 7 пумпннх станнца са укупном јакости од 2.066 коњских сила, изградила уставу на Босуту и разне друге потребне објекте. С овим радовнма нсушено Је подподнога тла и очувано од ј поплава у будућности 415.000 кат. јутара, нрвокласне земл»с. За све ове радове инвестирала је задруга свега око 115,000.000 динара, а од тога је намирила нз властитнх средстава око 70.000.000 динара, а била би намакла и сав капитал, да услед , економске кркзе ннсу задрутари дошли у немогућност да сав разрезанн водоплавни допринос уплате. Тако је задруга још у току рада дошла у критичан положаЈ, јер су јој нестала средства за дал»не радове. У том положају она никако није смела да прекине са започетим радовима и да их остави недовршене. Задруга је тако уз одобрење Министарства довршила цео посао са краткорочним зајмовима код новчаних завода и других институција. Сви ови дугови износили су концем 1935 годнне близу 42,000.000 динара. Они су довели задругу у тешко финансијско стање и то не толико ради саме висине. колико ради тога, што су везани на одређени
Железничке везеуЈужнојСрбији са главном артеријом Београд-Скопље-(ВелесБитољ)-Солун Прнродне лепоте, богатство, економскн. финансиски. културнн и социјалнн раллози Јужне Србије захтеааЈу што пре изграђнвање пруга. коЈе ће и*ати свој прикључак на пругу Београд—Скопл»еВелес—Битољ)—Солун. На релацији Скопље—ГостиварОхрид постоји пруга узаног колосека 60 сантиметара. Она је грађена за.,време светског рата и .служила војиим операцијама. али по аавршеном рату она служи и јавиом саобраћаЈу. Њена траса Је неправилно проведена и на путу се наилази на много друмова са коЈима се она \'крштава, па је из овог разлога штетна по саобраћаЈ. Она не одговара савременим економскнм разлозима н она служи као баласт железничкоЈ мрежи; заЈе њено одржавање према приходнма које даје знатно скупље. Капацитет пруге Је врло слаб, а
Свљаци из околине траже подизање централне житне пијаие у
Београрт
Јуче су претседника Београд- престоница, иако Јој Је околиске општине г. Владу Илића по- на велика и богата. Још увек несетили претСедници Кнежевачке ма. Земљорадници своје пол»оопштине г. Коста Кремић и Бе- привредне производе продају по лопоточке г. Илија Живковић, улицама. А овај начин пропаје у вези са једним предлогом, ко- колико Је незгодан толико је Ји Је у толико интересантнији и штетан по интересе пољоприоправданији што потиче од са- вредника, Јер нису ретки случамих претставника сељака из око- јеви да трговци искоришћуЈу
подвоз скуп. У доба модерне технике, када брзина игра велику улогу. ова железница не може постојати. н зато за привреднике овог краја она преставља нграчку. Ради тога се служе при превозу аутомобилнма и друмским колима. Овде земља губн знатне приходе, само па-о тито ме —ка сарременнју колосечну шнрнну. Затим треба -изградкти пругу нормалног колосека :' ПрИлеп—ЈуиГнн Брод—Кичеао. Терен за ову пругу Је врло погодан. Поред тог треба што пре изградити пругу Битол.—Ресан—Охрид. Ова би малО внше коштала него она друга јер Јв терен тежн. Предели коЈи леже између ових траса су изванредно лепи, благи — а за развоЈ туиизма идеални. Овде треба да народ осети дух савременог живота н напредак цнвнлнзованог света. Пруга Бнтољ—Охрид треба се продужити до Корче у Албанији — и тада би ова пруга имала повећан пзвоз за Солун. Све ове пруге су туристнчке н донеле би врло лепе приходе. Крајеви су богати шумама — рудама рскама и Језорима. Дакле свс услове нма за развиЈање — само нема оио што Је наЈглавниЈе, а то су одлични железничкн путеви. Железннчку мрежу треба градити да допунн прашнне на карти ЈуославиЈе — да она поднгне приЈреду и напрсдак у крајевима кои до данас нису у овом уживали. ■ аиас не сме да постоЈи у земљн па1 коЈн нема железничког пута. БОГДАН М. РАШКОБИЋ
За прво полгође о. г. произведено је 248 килогргма злата Прсма статистичким иодацима, производња злата у | нашим рудницима за прво полгође ове године дала је 284 килограма и 259 грама. За целу прошлу годину пронзводња је нзнсла 506 килограма н 282 грама. Производња по мессцнма била је: јануар 45,50, фебруар 42,26, март 37,18, аирил 43.75, мај 44,11 и јуни 35,45 килограма.
Грађевински радннци у Загребу ступили су јуче у штоаЈк Загреб. 24 августа. — Данас је у Загребу обустављен рад на свнма грађевинама. Јер су радници јутрос око 7 часова ступили у штрајк. Они су у групама отишли на градилнште бившег Загребачког збора и ту одржали скупштину. На скупштини је истакнуто тешко стање. у коме се налазе радници грађевинари. због чега Је већ на скупштини пре три месеца била покренута акција за побољшање радних услова и плата и за доношење колективног уговора. Како се међутим ниЈе ништа постигло решено Је на скупштини: да се од данас до 27 о. м. обустави сваки рад и да ће се штрајк и дал»е продужити ако се не буде постигао споразум. Радници су поставили захтеве да добију наЈман»е наднице по 4 и по динара на сат, па даље према стручКости поЈединнх радннка. (Време)
лине Београда. У претставци, коЈу су г. г. Кремић и Живковић заЈеднички поднели претседнику Београдске
неупућеног сељака. узимаЈући му робу по знатно нижоЈ цени од оне на пијаци. Сељак не зна где како ће своЈу роб у продати.
општине. подвлачи се потрсба Мора Је дати оиоме ко је потрада се у Београду подигне Једна жи.
централна житна пијаца, јер Је
Цене во1)У у Прагу и Бечу
„Да би се оваЈ начии трговања. стоЈи дал»е у претставци, отклонио. ми претседници општина у Врачарском срезу молимо за одлуку да се у БеоГраду отвори пијаца за продају пољопривредних производа: жита, кукуруза, пасуља и др.. што ће свакако бити корисно како за пољопривредника тако и за Веоград општину. Јер ће се отварањем
Услови за развија«»е туризма у Хрватгсном Приморју
Извештај Завода за унапређивање спољне тргоаине о довозу и кретању цена за наше воће на иностраним пијацама на дан 24 августа 1936 године. Беч. — До прексиноћ приспело Је на бечко тржиште 18 вагона свежих шљива и то из Брчког. Шапца, Шамца, Умчара, Осипаонице, Пожаревца и Јагодине. У суботу преостало је свега од прилике 5 вагона. јер се роба продавала по сваку цену. Јутрос су крупније шљиве продаване по 2* гроша, а мање партије изабране шл»иве по 30 гроша, добра шљива средње величине по 2в—28 гроша. а снтииЈа н зе- ј решавање. лена по 25 гроша по килограму. ј Током данашњег дана приспеће 1 још 18 вагота Роба кз Уичар« и ШУМЗПИ ВПбаСКв Осипаонице је ситна и црвена, а ' " . из Пожаревца и Јагодине Је не бАИ п ВИН6 ЛОДИћИ пв С8П1 Је јелан ДОМ V И>И,П П *М" гон грожђа. Цена Је од 30—70 | Бања Лука, 24 августа. — Данас гпоша по килограму. Неча мно- | Је одржан у БањоЈ Луци конгрес го маћарског гроисђа. шумара из целе Врбаске бановнПраг. Јуче Је приспело на I нв . који Је био веома добро посепрашко тожиште 12 вагоиа све- ( ђен. На конгресу расправљана Жих шљива. Јо до"'а добра ; С у врло важна питања. Одлучено и продлпана Јп од 1Л0 до 2 Кч. ! ј р да Шумарско удружење изда по килограму* ј ове године специјалан алманах Грожће. Приспело Је три ва- \ 0 Ш умама и шумској привреди у гока ^гроЈкћа^ које^се^продавало ј КраЈини и да се у Бањој Луци на наЈлепшем месту Старчевице подигне шумарски дом. После тога изабрана Је ао-
зинско - индустриЈске коморе у Загребу примили смо ово саопчтење: Како Је било веђ пре јавље10 приредила је Трговачко дустријска комора
пиЈаце привући део увоза, који под воТ.сгпом претседника др. сада, због овачвнх прилик« пде СтЈепана Красника информатизу друга места.." но путов-ање у гЛавна купалиПредлог ових сел»ака Јс. не- шна места хрв. приморЈа и то у сумњиво, трезвен и паметан. Занимљиво Је да се ни једна од толиких комора ниЈе сетила да га стави. Претседник општине обећао Је делегатима да ће се њихов предлог узети у хитно расматрање. па ће ускоро. на свакн начин. бити изнесен пред веће на
Загреб. 24 августа. — Од трго- I цчЈе оушачког туиела. креира>не нарочитог органа под пазивлм „туристички инспектор" У склопу турнстнчког савеза на Сушаку. ПИТЛП.Р утернван.а чланарнно принудних удоуже>!>а, израда обласког пута у Башки и спровоозе године ! ћење кана шаације, израда аутомобилског пута РаГ» — Лопари, довршење пута Нови — Соњ Карлобпг, поднзање нарочитич баракл за купање инпалнли у Ссњу, снижсња цепа води иа К»рИОВП""ОГ I . Сслце и Сењ, прсло;кење гробља у Новоме, ноправку рушевнл Иовљенске луке, дизање оекввстра са општннске електричпе централе у Новом израда и лсфалтирање аутомобилског нута Црмкветшца — Лласе спповл^-лње 1.анализације у Црикв^ннци уређење потока Дз'бра*!нне • Цриквеннци, прем"1нтлн»е воЈске из Франчопа>1ског града у Крнљевицп. нопрнпка порушене охоће ^але У Бакру, пренос монопол
врегезну између 24 Јула и 2 августа. Осим претссдника коморе ;рисус вовали су том путовању са стране коморе Још и претседник саветодавног одбора на Сушаку г. МарЈан Симиђ и референт за туризам Мирослав Фестетнћ у свагом месту ко> су изасланици посетили одржани су састанци са претставницимз локалиих влвсти, туризма п призреде. па су устаиовљене за! пнснички потребе и недостатци односног купалишта, коЈи
-гл»и развитак нашег туризма.
По повратку израдила је ко(ора пргтставке, па Је претседтик коморе др. С. Красник био -пимљен 21 о. м. у 15 сати поодне од баиа г. др. В. Ружи:п. Iпиликом те посете разложио ? баиу потребе купалишних мет а р- ~-"5ШИ му израђене и об -•»- •-» коморин? -ањима.
их складншп на Бакар итд.
соли из Сушлка
Г. бан саслушао Је пажљиво рефсрат г. Др. КрасЈГ-^л, пг о ванредно познапање потреба туРКС :: мсс .*л .4 • г П морЈа, као и велико интересоване за развитак и даљу израду нашег туризма. У господину бапретста""е ј ну који и сам потиче из ПриморЈа, има наш туризам коЈи се на-
4 Кч. по хилограму. За сза об^е-птења интересенти се мчгу об*1п т ит« на Завод за ЈГиле*"*'' М-'И °иие1 )у 'Т°*""з I УПР»*» ко!<>1 1' °с™> на челу 1»ну нзнегн ћ.мо с»ио главниЈ«. тријал« см до 16.30 сати у вече 19 часова. Ј ннж. г. Јоца Савин над саветник ] н то: — Потреба електрифика- Б. С1 ј
Од миогих предмета које Је лази тек V почетноЈ фази наЈбо(ретседник коморе реферисао г. љег пропагатора. Аудијенција Је
17
кратак рок. Уз то има зг\друга да плађа за ове дугове и внгоке камате, тако да годишњи при ход задруге дотиче таман за покриће редовнтих текућих иотреба. које потребе изиосе око 2,600.000 динара годишње. А за отплату зајмова и дугова остаје врло мало. У таквоЈ је ситуацији на главној годишњој скупштнни Водне задруге створен закл»учак, да се поднгне код државннх нозчаних завода дугорочни зајам од 40.000.000 динара, с којим ће се сви дугови намиритн, а зацруга ће добивсни зајам моћи угодно н редовито отплаћнвати из свога редовитог годишњег прнхода. При томе се помишљало на илентичне прилике код других • , них задруга, коЈе су се одрсслужнле зајмовима од државних кредитних установа. У том би случају годишњи ануитет износио око 3,600.000 динара, па не би било никакве нееигурности, за могућност рсдовитог отплаћања анунтетних пзноса. Задруга Је наимс од својих задругара у име разрезаног водоплавног доприноса примнлл у 1933 години Дин. 7,705.000.- -, у 1934 годнни Днн. 6.637 000.— , у 1935 години Дин. 6.344.000—. Дакле довољно за свеукупне потребе задруге. Мећутим су државне новчане установе затражени новчанн зајам ускратиле. Код пучанства, коЈе Је код задруге интересирано. изазвао је таЈ поступак разумљиво разочарање, Јер се никако ниЈе рачунало да би ове државне установе могле показати тако мало схааћања за заслужно и користоносно настоЈање Биђ—Босутске водне зздруге и за виталне интересе толикога поглавито сељачкога, дакле наЈсиромашниЈега пучанства. И зато се са пуиим правом указујс неједнак поступак тих државних завода према другим содннм задругама, које су без запрека добивале зајмовс за сзоје инвестиције. Тако на пр.: Мачванска водна задруга инвестирала је свега око 7.000.000 динара, а добила је од Држввне хипотекарне банке зајам од Дин. 12,000.000.—, из кога је трошак намирила. Годоминска Је водна задруга инвестирала досада 17.000.000.динара, и сав таЈ потребни капитал добила је као зајам од Привилеговане аграрне банке. Дунавско-Тамишка водна задруга инвестирала Је доспда 290,000.000 динара. И сав таЈ капитал добила од Државне хипотекарне банке. Од тога само за реконструкциЈу насипа у БоЈводини после поплава 1926 године дала је Хипотекарна банка око 60,000.000 динара. Напротив Биђ—Босутској водној задрузи, коЈа Је инвесгирила 115,000.000 дннара, н сав иосао без икакве државне или друге помоћн допршнла, л из властитих средстава око 70,000.000 динара намирнла, — зајам сс ускраћујс. То Је тим несхватљивије, јер су остале здруге своЈе зајмове дизале у доба економскога просперитста и у таквоЈ знсини, да на једно јутро долази код неких чак и до 250 динара годишњег оптсрећења, док :сод Биђ—Босутске водне задруге Једно кат. јутро није оптерећено са више од 13,50 динара годишње. Сама три главна ннтересента ове задруге и то Др::савна дирекција шума у Вин•овцнма, Бродска имовна опћина и Петроварадинска и.мовна опћина, плаћаЈу на име водоплавног доприноса годишње 2.016.000 динара. коЈе би се уплате до пуне отплате заЈма могле децирати зајмодавцима и воћ Ои самом Јом цесиЈом било осигурано 55 посто ануитета. ОсиМ тога има Биђ—Босутска задруга од своЈих интересензта потраживања на неплаћсном доприносу. која су концем 1935 године износила око 35,000.000. Дин. Ова би потраживања за1руга уступила зајмодавцу као 1ал»ну сигурност за редовито плаћање ануитета заЈецно са ка- | матама, коЈе Је задруга према 1л. 262 ФинансиЈског закона за годину 1928—1929 овлаштеиа на- | !лаћивати. Из ових ће потрадси- ( -,ања без сумње улазити годи- | нње овећи износи. Уз овакве доказе о потреби [ зајма, о пуном бонитету задруге и сигурности за редовиту њеову отплату, о великој користи задругиног деловања, што га ша бројно подручно пучанство, а и сама држава, — разумљиво је, да се управа Внћ-Восутске -одне задруге ниЈе задовољила ешењем државних кредитних авода, коЈим се зајам одбија, •его се она обратила на владу, ',а би она интервенирала код по;енутих завода у корист задруге. Према информацијама из кру-ова интересената, коЈе се осниваЈу на изјавама надлежних мичистара даним претставницима чадруге. када су их ови у тоЈ •твари посетили, иоже се закљугити, да код влиде постоЈи склојост , да се тражењу задруге и•иће усусрет и одобрењем зајма 'ринансијско стање задруге сре1И. У Ш1тересираиим се круговима матра, да би Једино то било праведно решење овога питања. а к.
БЕРЗ Д
ли за Ц поена 69.25 п лал»е се аже по 69.15 без робе. 7' Селнг
—84,84.— Јуче на берзн у слободном промету Берлнн за 1,3 поена попустно према тсчаЈу од претходпнх саотанака — средњн курс 18б2.70, рлђеп по 1332—1333 н остапа роба 1334. а новац 1332. Лоидон по стаОнлпом курсу аЗИ. 06ПП.Т.ГН |е 1едан закључак ол 40.<Х10 Фунти. К\ пап Наролна банка. Грчки бочови веома чпрстн у тражњн 30, а роба 30.75. док ЛТнлано н лал .с V понудн 320. ?1адрнд у понуди 615. Промст жио. Државни палпри са тенденцнЈом чвршћом. Интерссован>е за папире мато ожнвело. нарочпто за доларске папнре. Рнтпи штета V скоку V понудн за 1 поен. а V тражњи за I.5 поена. Беглуцн у закључку скочи. трал:е ман за ' ј поена у скоку на 85.50. Укупан обрт код дег.нза и папнра II,860.000 дииарв. КОД прод\-катп тснденцнја код пшеннце непромсњена, а код кукуруза мирна. Обрт 184 пагона. БЕОГРАДСКЛ БЕГ.ТЛ Београд, 24 августа. Ефекти У загради промеие коЈе су настале од претходног састанка Рађено: 71 ннвестицнонн 84.— (— 0.35 > 31 Блеров 83.75 71 Блеров 73.75 6% беглуцн, 2500 67.75 5000 69.2") 61 далм. аграр. 5000 68.25 (=) Ратна штета 365.50 71 Селигман 86.50 Понуда н тражм.а 71 ннвестнционн 81 Блеров • 71 Блеров —.— 73.50 01 беглуци, 2500 —- Г>9.15 „ 5000 —69.15 51 далмат, аграр. 5000 -.— 68,Ратна штета 366.— 365.50 71 Сслнгман —.— 86.ЛутриЈски лоз 21 —.— 103.Дувански лоз —.— 15.Лоз Црвеног крста —.— 35.Девнзе у слободпом нромету У заградк промене коЈе су настале од претходног састачка Берлин 1332.70 (— 1.30) Беч 855.— ( = ) Грчки бонови, траж. 30.— (4-0.25.' Пешта , пон. 885.— (г=) Лондон ' 238.— ( = ) Мнлано пон. 320.— ( = ) Мадрнд 615.— (==) Промет Је изнео 10,832.000 днн. Девнзс у слободнон проиету впн берзе Лондон 238.25 Њујорк 47.50 Женова 15.50 ЗАГРЕБАЧКА БЕГЗА Загреб, 24 августа Девнзе у слоболном промету У загради промене од претходног састанка Беч 855.— (1.60) Грчки бон., новац 30.— ( = ) Зерлнн 1335.— (4- 1.—) Брисел 739.665 ( 4- 0.445) Лондон, новац 238.— ( = ) Ларчз 288.41 (— 0.02) Промет Је изиео 2,666.121 дин. Ефектн 71 стабнлизациоии 82.50—83.50 11 аграр. обоезн. 47.50 новац 8% Блеров 82 ловац 71 Блеров 73.25—73.75 7% Селигман 86—87 61 беглуци 68.50 новац П. А. Б. 233—235 Промет Је био врло слаб АкцнЈе Шеђерана ОсиЈек 135 роба
Трбовље 130 нопац ЦИГИШКА БЕГЗА Днрнх. 24 апгтста. 1145 час. У заграли ппомене ко!е су наступллв од претходног састанка
Звоград
7,—
( = )
' ■*-т.«рдам
208.35
( —)
тина
2.00
(=)
ешшн
123.40
(—>
Зеч
57.10
( = )
Врксел
81.80
4- 0 025)
Букурсшт
2.50
( = )
^аршава
87.70
( = )
Лондон
15.4425
( = )
Мнлано
24.175
( = )
11з ,- 1орк
306.75
(=)
Парнз
20.20125 (—0.00125)
Пс!пта
81.—
( = >
Праг
12.68
( = )
Штокхолм
79.60
(— 0.025)
ВКОГГАДСКЛ ИРОДУКТНА
ПВРЗА
Београд, 24 августа. На Јучерашњем састанку нотнрала је пшеннна: србпјанска Дунав н лађа Сава. СрбнЈа, Срем н Босиа 126—124. србиЈанска глаВна пруга 117.50—116.50, срЧнЈанска узана пруга 116.50—115.50. јужносрбнјанска пап. Скопље 132—128, лађа Тнса I 135.50—133.50. лађа Тнса П 134.50132.50. лађа Тнса канал од Куле до Б. Гралишта 132.50—130.50, лађа БргсЈ 132.50—131.50, лађа Дунав канал од Црвенке до Бездана 129.50—127.50. лвђа Дунав Срем 12» —127, лађа Бачка, Банат. Барања н Дунап 132.60—130.50, лађа канал Краља Александра н вагон Горња Бачка и Горњи Банат 129.50—127.50 вагон остала Бачка. Банат и Барања 127.50—125.50. пагон Срем Слапонија 121.50-119.60. Рађено: лађа Тпса I по 133.80, лађа Тнса П 132.50 лађа Тнса канал од Куле до Б. Градишта 130.50 и лађа БегеЈ 131.60 Кукуруз: пар. Вршац 93—91. пар. ИнђиЈа 93—91. пар. Дунав-Тиса ■ пар. БсгеЈ 94—92, Банат 93—90. Рађено: Банат 90—92. Бели кукуруз! бачки вагон 116—114. Овас: шлеп Сапа 85—80. Гаж: шлеп Дунав 110 105. вагон Србија 100—95. Рађено: шлеп Дунав 108. НОВОСАДСКД НРОДУКТНА ВЕРЗА Новн Сал, 24 августа Пшеннца: без поомене. Зоб: бачка, сремска н славонска, нова 82.50 —85. Гаж: бачка нова 105—107.50. Јечам: бачкн н срсмски 64 кг. нови 90—92. Кукурул: бачки, сремски и банатскн 92—33. бачкн лађа Тиса и Дунав 03—05. Брашно: бачко, банатско Ог Огг 205—215, бр. 2 185—195 Ор. 5 103—175, бр. 6 145—155, бр. 1 125—135, бр. 8 9." 100. Касуљ: бачки н срсмскн белн без нређа 21 160—165, са врећама 170—175. Мекнн»е (у врсђама од Јуте): бачке 7173; сремске 70—71; баиатске 69—71. Тепдснција непромењена. промет средњи. ИНОСТРАНЕ IIРОДЗ КТНЕ БЕРЗЕ Лнвернул, 24 августа Ншеннца: окт. 7.3875. дец. 7.2125, март 6.1025. Будимпештн, 24 августа. Кукуруз: авг. закљ. 12.70, слуАсб. 12.65-70; септ. закљ. 12.45-40, сл. 12.40-42; маЈ закљ. 12.32-30, служб. 12.30-32. 1'отерлам, 24 августа. Ншешша: септ. 5.875, нов. 6.70,' Јануар 5.675, март 5.45. Кукуруз: септ. 83.26, нов. 77.50, Јануар 77.75, март 79. Внннпек, 24 августа. Цшсница: окт. 99.375, дец. 98, мај 99.76.
Нозе пограничне ветеричарске станице у Новом Кнежевцу и Белом Манастиру
Сомбор, 24 августа. — Још Прошле године, на молбу општинске управе у Велом Манастиру, Трговачко-индустриска и Занатска комора поднела је једну претставку Мннистарству пол>опривреде којом Је тражила да се у Белом Манасгиру успост>\ви погранична ветеринарска станица. да би се на осај иачин извоз стоке из Бачке, Барање. Славоније и другнх места омогућио за Чехословачку и АустрнЈу мчсго краћим и Јевтинијнм пут-гм него до сада. Ову претставку Трговачко-нндустриске и Занатске коморе Министар пољопривреде
г. Станковнћ прихватио Је као умесну, па Је у вези тога решио да се 1 соптембра ово године на железнкчкоЈ станици у Велом Манастиру и на пристаништу реке Тисе у Нозом Кнежсвцу отворе пограничне ветеринарске станице. За главног встеринара у Белом Манастиру постављен Је г. Радан, ветеринар из Дарде. Тако исто отвориће се, на основу одредаба ветеринарск« конвенциЈе измећу наше земл>« и Мађарске, оваква Једна ветеринарска станица и у Мађар-
Оолу у Мађарској. (Вреие)
БЕСПЛАТНО ДОБИЈАТЕ ЦЕЛО КОМИЛЕТНО ДЕЛО Мемогрк Ђекома Касанове
који нзлазе из штампс у 24 књиге са безброј илустрација, укупно преко 4000 страка, први пут иа нашем језику према критичном француском оригиналу, који стоји 540.— франака. Цело ооо класнчно де.чо светске литературе које треба да прочита сваки интелигентан човек добијате због рекламе н иопуларизације потпуно БЕСПЛАТНО само уз наплату минималних поштанских трошкова, ако се ОДМАХ пријавите. Тражите подробне информације и проспекте и пошаљитв своју пријаву на адресу: Издавачке 4?езуз8*е „Европа", БЕОГРЛД, Гарашанинова 27. ПРИЈЛВА Број 3 Пошаљитс ми ближе информације за добијање бесплатног примерка МЕМОАРИ ЋДКОМА КАСАНОВЕ. Име и презиме: Адреса: