Време, 02. 10. 1936., стр. 6
—
"РАНА 3
ВРЕМЕ
Петак, 2 октобар
1 9 И В Р Е
гкивот
Кобчана тржишта у прошлој недељи Париз — ттоскуггљавање кредита пре девалвације — реттортне стопе 100 0 и 50° 0 Лондон — богата понуда капитала Амстердам — ликвидан Њујорн — повећање златног стока и супер-резерве
ИЗВЕШТАЗ ПРИЗАДА ЗА 1935-36 ГОДИНУ
шпгепншшпшшлшишшшшш
У прошлој сезонн Прнзад је успешно ннтервеннсао на кашнм тржнштима И ове године друштво има чист добитак
Сва су тржишта у току |Донски прнмер прошле недеље била под утиском поремећене међуна-
Земље, С. А. Д., Белгија, Чехо! словачка и многе друге земље. родне политнчке ситуацвзе и ; 3ато М0 Р"'° - садашн-у оитуг • — ациду потпуно трезвено расмо-
то услед догађаја у Шпани јц и развоја првог заседања у Женеви. Та неповољна атмосфера била је још отежана све већом неизвесношћу о ра-
трити. Чему има да захвали енглески експерименат — који је у оно време лишен сваког нскуства бно необично смео — свој успех (бар у самом почетку)? звоју међународних валутних Примерној днсциплини енглесодноса, нарочито ако се узму ј ког народа који је послушао поV обзир јаки одлнви злата РУ*У своје владе, која је гласн- свету, као повишење ла: „Задржнте своје свакоднев- за жвтву у нашо] земљи, При' но спокојство'"
Жетва бшенице 1935 годнне Скаадннавске ј предвиђана је као врло добра, Америка која је претходне године била увозннца пшенице, према прогнозама требала је да у извештајној години постане извозницом. У Европи. француски извознн вишак ценио се на 150.000 вагона; у Немачкој, Аустрији и Чехословачкој очекнвала се гакође добра жетва. Обзиром на овакво стање у на добре изгледе
Француске банке и њене есконтне стопе од 3 од сто на 5 од сто. Девалвационе одлуке земаља златног блока које су девалвацијом Холандије потпуно отступиле од пређашњег нивоа т еч а ј а с в о ј и х в а л у т а, изазвале су — разумливо — необичан жив одјек у целом свету. Данас се још не види тачно да ли је развој ситуације који је почео прошлог петка, стигао већ до свог краја. У појединим земљама су сазване конференције које ће нам сигурно донети коначне одлуке. Али једно је већ данас сигурно. а то је да ће оба франка — француски к швајцарскн и форинта бити просечно дгвалвиранн за 30% а то значн да су у питању валуте које су баш у последњим годинама биле признате и употребл>аване као подлога за многобројне тлатне односе у граннцама које прелазе у многоме круг њиховог ва-
зад се обратио надлежним факторима, који су донели одлуку да друшчво врши куповањем ннтервенцију на тужишту у ту сврху одредили поетну директивну цену од 126 динара база Тиса 1, с тнм да се она за касније рокове преузимања повећа до 140 дин.
Париз Знатно повишење есконтне стопе од 3<7с на 5% осветллва уобичајену слнку новчаног тржипгга коме се услед спекулативног напада одузнмају увек нова и нова ликвидна средстза. Стопа за дневни новац скочила је од 2\<Гс на 4 и 5%. Репортне стопе за англосаксонске терминске девнзе достигле су фантастичну цифру од 6 фр. за 1-месечне фунте, а 9 фр. за 3-месечне, т. ј. у првом случају 100% а у другом 50% годншње камате. Лондон У почетку недел>е се осећао утицај слабљења франка. Цена злата је била достагла новн минимум. иако је претходна недел>а била донела најнижу цену за последње 2 године. — 1У понеде.љак 28 сеп. скочила је цена злату за 2 ш. 114 пенса и нотира 140 ш. 9 пенса>. 'Гоком целе недел>е је девизнн фонд интервенисао наио са прекида-, у ок1об цене достижу кулмима. Понуда калитала ]е била то- нациј} . поскочивш и на дин. 190 са база шлеп Тнса, затим не-
Откуп пшенице Почетак кампање био је обележен брзим темпом понуда на домаћем тржишту који је доцније малаксао као пгго се зиди из компаративних куповнна. Призад је преузео дшенице (изражено у вагонима):
КРЕТАЊЕ ЦЕНА ПШЕНИЦИ У РОТЕРДАМУ 195^15 - т - —
чАин.
1 1 I ! 1 1 I - 8 § 6 5 3 3
! I 1 5 I * I § 5 «
/50
МО
/
/30
/20
/10
10О
<х>
1934/35
1935/36
до 30 VII
901
1.515
„ 15 VIII
3.465
2.749
„ 31 VIII
5.891
3.348
. 30 IX
8.226
3.355
30 IV
13.277
3.092
„ 31 V
13.333
4.755
Већ у месецу августу прнлив робе се успорава. У месецу септембру 1935 пијачне цене већ су ! изнад цена Призада, због чега 1 : престаје потреба ннтервенције.
лика да се врло тешко могло наћн пласман. Стопе су остале непромењене.
Зато су и последице одлуке | Амстеодам поменутих чланова златаог бло- | р ка разноврсне. Постојећа дуго- Нозчано тржиште је било невања се знатно мењају; у ме- обично ликвидно. За дневли ноћз*народној размени добара као вац се тешко налазио пласман. н у промету странаца већег де- јер га је било у огромној колнла Европе стварају се новн у-
колнко месеци осцилирају између месечног просека од дин. 174 и 150 да би крајем априла 1936 пале на дин. 140, на ком их нивоу Призад прихвата н држи током целог месеца маја, после чега цене. лишене подршке, најзад падају на днн. 125 по мтц. база шлеп Тиса.
слови конкуренције о чијим последицама се сада још не нсе донети тачан капитал претрпео је тежак удар у најважнијим међународним центрима. Али баш у оваквим данпма морамо уложитл све снле да не паднемо у неко песимастпчко расположење и да се сетимо да је пре пет година цео свет мнслно да ће ова кугла престати да се окреће зато пгго је Енглеска напустила златно аажење. У брзом темпу су следиле лон-
сврху 2642 вагона. Целокупан | извоз Призада изнео је свега 50 \ вагона н то нз залиха 1934/35 године. Рад са воћем У економској годинн 1935/36 из наше земл>е извезено је сувих шњива у Немачку 347 вагона. у Чехословачку 332 в.. у Мађарску
Рад са опнјумом Посао око откупа и продаје опијума ннје бно задовол>авајућн. Откупна цена била је снижена од 25 дин. на 20 дин. по једнннци морфијума. Ипак је спекулација успела да снизи цене испод Призадових захваљујући саботажи Призадових повереника на терену. Откупљено је укупно 73.000 436 в., у Италију 40 в., у остале кгр. у вредности 14 мил. динара. земл>е 31 вагон. Укупно 1015 ва- Продају нашег опијума вршио гона.
Призад је, вршећи интервенцију откупио на домаћем тржнпггу 391 вагон сувих шљива. Од те колнчине извезено је у Италију 40 вагона, у Немачку 347 в., а остало је непродато.
де Југословенско - турски прода]ни бнро у Цариграду. Иако наша роба учествује само са 25% ј ска 1935/36 годнна, већ у продајама, ове године преко- ( рђавим.
I Остало је још ненаплаћених преференцијала у износу 3 милнона динара. Према томе 28 милиона динара нмају да послуже поправци цена пољопривредних производа на нашим пијацама. Рачун губитка и добнтка У билансу друштно показује за извепггајну годину добитак од 173.768.84 дин.. а са преносом добитка из прошле године свега 307.902.44 дин. Тај је добитак исказан након отписа курсних разлика од 4,006.364.75 дин. при ликвидацији наших клириншких потраживања из немачког н италијанског клирннга, и након извршене реституцнје трошкова око ннтервенције на тржипгту из проференцијала. Пословну годину 1935/36 карактерише знатно смањење обима посла друпггва, које је у вези са слабим родом и слабим експортним могућностима у Извепггајном перијоду. Док су набавке друштва у пословној годннн 1934/35 обухватнле преко 21.000 вагона разне робе у вредностн од око 300,000.000 дин^ у извепггајној години набављено је само 8.000 вагона робе у вредности од око 140,000.000 днз. Као што се види из горњег извештаја Призада, интерзенционистичка политика, смишљено вођена и са потребним средствима, може да да одличне резултате и то не само у добрим годннама, као пгго је била економ-
Сушачки привредници о девзлваци|и франкОбустављена је енспедициЈа дрвета у Фзанцуску Сушак, 1 октобра. — Савез индустријалаца и трговаца дрветом на Сушаку одржао је данао изванредну седницу да би испн: тао утицај девалвације франка , на нашу привреду. а специјално 1 на индустрију и трговину дрветом. На седници је једногласно закључено, да се обуставн све отпремнине продајног дрвета у : земл»ама са девалвираном валуј том. Даље је закључено да се затражи од наше владе запггнта по тој ствари, па је у вези са тим послат и телеграм претседнику министарског савета г. др. Сгојадиновићу у коме се молн да се изда наредба у којој ће се изво зници ослободити свих обавеза доставл»ања робе почев од 28 септембра. т. ј. од дана када је публнкована девалвацнја ва« луте. Послат је такође телеграм и министру трговине и ннд7стрије. О обустави отпремнине дрвета сушачкн извозници телеграфскн су обавестнли све дрварске организацнје у земљи. (Време)
рачен је овај проценат за 3.7% захваљујуђи внсокој морфинажи нашег опијума. Поред повољнијнх могућности II поред сразмерно малог у- продаје стокови Призада и ове чешћа Призада у извозу сувих године су пораслн. Овај пораст шљива његове цене су биле »е- при садашњем стању ствари народавне на домаћем тржншгу. ставнће се и даље. ако се хитно
Грчна драхма је изгубила само 2' Д, Атнна, 1 октобра. — Грчка влада приступила је блоку стерлинга и везала драхму за фунту, због чега је драхма изгубила само 2 и по од сто. Од сада ће једна фунта бити 540—550 драхми, место 531, као пгго је до сада било. Грчка је 1928 извршила законску стабилизацију валуте, уз девалвацију од 93 од сто.
Б Е Р
Одржана је просечна цена од 550 днн. за гарнитуру парнтет Ваљево. док је паритетна калифорнијска цгаа износила просечно 22о "дВН. За 50Т "ЛаВл: ' '
Продаја пшеннце » -- "" 'показ\*је незнатне промене. Зла- У погледу плаенран>а пшенице суд. .мооилни таа - зерва фед Рез За.ике п0 . било је приличннх тешкоћа. Довећана је за 24 мил. долара иа *аћи конзум ни)< мим наде да , 10.786 милнона. СЈ-перрезерве су прнмнтн већи део отмнл. дол. на 1710 ' КУПЉМ« пшеннце. Са иностран: ством ниЈе боље стазало. Чехо- ! , словачка. са којом су започеги | преговори услед својих залиха ТТТтп С е тиче робних тржишта ј пристајала је само да буде преосећао се повол>ан развој само продавац наше пшенице и да на тржипггу житарипа, док је 1 плаћа кроз клнрннг. Међутим, у шећер био слаб, а исто тако па- том тренутку наша војска имамук, цинк и олово. Бакар је био мало чвршћн. Др.
Њујорк
повећане за I милнона.
НАШД СПОЉНА ТРГОВИНА У АВГУСТУ И поред кентреле увез се није много смањио Према извештају Министар- I гу има несумњизо извоз пшениства финанснја наш извоз у ме- Де, односно повољна ситуација сецу авп-сту 1936 године изнео на мећународном тржишту. је по вредности 372 мнлиона ди- Што се таче трговннсног 6н-Р- Љ то исго време н.„з ™ Је изнео 27-. милнона дннар .. 1д35 годнне Извоз за првих оПрема томе активност нашег тр- ^ месеца о р ман>и је према говинског бнланса нзноси у ме- , П р ОШЛОГО д ИП Јн,ем у истом песецу августу о. г. 98 мил. динара. , р Н0Д у за 57 милиона динара или Најважнији извознн артикли у ј 2.40%. Увоз је пак већи за 264 августу месецу билн су: пшени- I мнлиона нли 11.38^. ца <65 милиона дннара), свиње ' Уз р0 к овоме треба тражити у (42 мил. дикара), дрво за грађу ј великим променама које су се (30 мил. динара). сиров бакар појавиле у међународној трго(25 мил. дннара«. свеже воће <24 внни и које су стварале велнке мил. дннара» копови и руде (13 тешкоће нашем извозу (санкцимил. динара) и пшенично браш- ј Је и ДР-»- Смањење иззоза само но (12 мил дин ) 33 заиста се може сматраНајважнији увознн артнклн !" под таквим приликзма као били су: памЈ-чна предива (19 . У«« наше извозне политике - . ' . „ ,„ апота Што се тиче великог повећамил дннара . Ј*_ ња увоза оно се објашњава. бар (18 мил. динара) потпуно изра- I донекле нашом велнком актив . ђени предмети од гвожђа (17 аош Цу у клирингу са појединнм мил. динара). сиров пам>-к <1< , ИН лустрнјским земљама. мил. динара), превозна средства (15 мил. динара). вунеие тканине (13 мнл. динара), овча вуна
ла је тешкоће да покрије своје потребе куповином на домаћем тржишту. Тако је Призад продао Министарству војске н морнарице 1525 вагона пшенице. а касније још око 1475 вагона. Поред тога. уступљено је Мини-
не предузму најенергичније мере за смањење пронзводње опијума на нашем Југу. Фннанснрање Призадовог послова&а Потребне кредите Призад је добио на подлозн државних бонова код Народне банке, Поштанске штедноннце н Хипотевише' н^пт>~је~био~~ предвиђен ба « ке - У укупном износу извознн контингенат и поред од . милиона дннара. Прнзад благовремених опомена пронзво- нн Ј е искористио цео кредит уђачнма. Ипак је пласнран и тај след смањеног обима послова у вишак, истина. по знатно ннжој нзвепггајној години. цени. Извожено је само у Не-
Пекмез Интервенција на тржншту пек- | меза ннје бнла веома успешна јер је произведено за 50 вагона ;
мачку.
•Јабуке
Дурштво је наплатило на нме страних ненаплаћеннх префе' ренцијала као и на основу оеогодишњих погодностн које у-
Извоз јабука је бно успешан жнвамо из тргозинских угуслед целнсходног напупггања укупан нзнос од 40 милнона ди-
извоза пакованнх јабука чнјн контннгент ннје уоппгге бно искорншћен. На место овога повећан је извоз јабука у расутом
нара. Од тогз 12 милнона днна-
Ефектно тожиште данас је знатно мирније. П. А. Б. је гсшшно свој нагли пад. Данас се зећ осећала озбнл>ннја тражња. Међгтвм. пред крај састанка нако се плаћало 174. робе ннје бжло. Изгледа да се велнка понуда. коЈа 5е пос-делњих дана неноохално поеплазнла пнкнште — нспл-цала. Мн смо ј\-че пнсалн да ]е веооватно по соеди спекудацнја. Поједннцн говосе: стоах. Данашњн чвршћн течај значно бн по таквом објашњењу да је страх нсто тако нагло н неочекнвано ншчезао, као пгго је и настгано. Највеооватннје је ипак ]е течај намерно теран на ни-
3 А
Лондон
2Г*Ц?
Н>уЈорк
4.3425
Брнсел
Амстеодам
238.75
Беатин
171.—
Штокхолм
110.75
Осло
106.—
Копенхаген
96.—
Праг
17.75
Ваошава
52.—
Бтдимпешта
85.75
Остале девнзе не нотиоају БЕОГРАДСКА ПРОДУКТН-\ ББРЗА Београд. 1 октобоа На прол^ктном тржнштт снтуа-
е. Услел кч-по.нна ко|е цн ,, „ сп ј-„ си ,„ ш овот жт.™ с«
су овнх дана обављене треба оче-
теомннским пословнма. Закл>\-чено:
киватн V кваћем времену поновно ј, шгннца: нспорука промпт -
старству пољопривреде 29. а Кр. ј стању за које нам је Немачка о-
дизање течаја. Ратна штета као н осталн еФектн ннст данас рађенн. Тенденцнја је још \-век лабава. Долаоскн папнои пот-штаЈу. га т.ч»1 .ш»=» оит"*УинВи7» стално скаче. Промет 1е нагло опао ■ на 197.000 -дннаоа. Девнзе с\- \тлавном без поомена. Лондон је без промене. Раћено 1"е ра је употребл>ено за интервен- > 200 ф. по 234 днн. за Фгнту. Комцију на тржшптима и за нсплз- ј ^ензноаао 3970 ф. Берлннјеу ско. . - к>'. Рађено ]е по 13.60—13.65 днн. ту п |м-миЈа: 3 мн.1ио !!а динара је , ха0К1 . 31 3» 1110и0 >-потребл>ено за образовап>е фон- ј октобар по 13.26 днн. 17.000 мара
I банској управи Дунавске бано- > добрила контингент од 1100 ва- да за унапређење извоза воћа; нов ^* б а.о I д ИНе 00 1 — ЛИН 1П I ■ ■ I КВПВУВ !.*■ I | менске сврхе. Све те продаЈ "е ј извршене су уз цене знатно нн-
по 13.23
:ке од тпжних. I Говоређи о ннтервенцнји ПриI зада потребно је истаћи непој вољну чињеннцу д а је преузи| мање задругарске или произвођачке робе бнло слабо. Од укупПРИЗАДОВЕ ЗАЛНХЕ ОПИЈУМА (у мнлноннма килограма)
Државна шеЂеванз
следњег вагона.
; ње фонда за тггервенцнју.
Цене нашем вођу у иностранству Извештај Завода за >-напређи- ј Квалнтет ове пошнљке је врло вање спољне трговине о довозу добар. Смедеревка је даиас прон кретању цена за наше воће давана по 400 Кч. за 100 кг. иностраним тржнштима на Прнспела су 2 вагона бугарског грожђа коф се данас продаје по 420—450 Кч. за 100 кг. Јабуке од
дан
октобра. БЕЧ: Данас су приспела на Бечко тржиште свега трн вагона нашнх свежих шљнва, од тога два вагона из Кнића и 1 из Горњег.
раниЈег довоза продај;/ се по 200—210 Кч. за 100 кг. Данас није дошао ни један вагон паших свежих шљива. Довоз домаћих шљива је још увек Мллгнпцца. Роба је доста круп- не се крећу л "„ >1аћн „ шл , нва11а на и лепа. Цене ноши« шл.нва взмЛу м ХСЛ ера до 1 Кч да кг ма крећу се данас овако. шл.иве сва оСавештења ннтересенврдо доброг ква .1Итета ЗЈ-Зо гро тн С( , могу о6ратити 3^30 ду ^
стио. Рађен ]е по 8.25—8.27 днн. за шнлннг. Укгпно 34.000 шнлинга. Солун је раћен по 29.50 дин. за 100 драхма — 400.000 др. (комн. бон.1. Пеште 614.500 дннара. Уктпан промет код девнза нзнео ]е 3.400.000 динара. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 1 октобоа Ефектн У заградн промеае теча]а према претходном састанк\ Рађено Теча] Качнчинв 7°с Блер 71.— (— 0.50» 4 хил>. П. А. Б. 173.— (— 2. — ) 40 ком. 172,— (— 3.—) 268 ком. Понуда — тражња
ног броја купљене пшенице (3.092 иагона) преузето је од тр------ . . гована 4.031 воган, од задруга (12 мил. динара) и непрераћене у БраЊИНОМ ВОХУ ПОЧвЛа 520 пагона и од пронзвођача садмара° маћнх 1М,М (8 мил је овогодишњу кампању ио 204 паго,т У поређењу са прошлом годи- . Осијек, 1 октобра. — У дрном. наш извоз у августу месе- ј жавно ј фабрици шећера у Бра- ментарисана у јавностн. ЦУ о. г. изнео је 61 милион дина- њином Врху почела је ового- руководила овим разлозима: по ра илн 19.94': више него у авгу- ! дишња каМ п а ња. Запослело је ' требом да се цеие за стару пшесту прошле годнне. Ј истои пе- , преко 800 радника који ће ра . ннцу постепено прилагоде ценаднтн 3 месеца. За ово време прерадиће се око 1500 вагона Као шго се види у току месе- шећера. (Вре.ме) ца августа о. г. наш тргозински
ша, слаопјег квалнтета 28—30 гроша, п!л-«*ве бол>ег квалитета које су данас извађене из хладн.пча продаване су но 36—38 гпопга а слабнјег квалитета по 28—30 гроша за 1 кг. Из Бугарске су приспела два вагона свежих шљнва. Бугарске шљивс продаване су данас по 38—40 гооша а мађарске шљиве из хладњача по 28—30 гроша за кгОд дандшњег довоза на станици Обустава интервенције на дан ! остаће непродато 2 вагона. У јуна 1936 године повољно ко- > бечким хлалњачама остаје око Она се вагона ннптих шљииа, око 1" . ' мађарск»»х *» 5 чот. 0 тт Ч бугаоских.
истом периоду времена увоз је мањи од I .. воза прошле године за 2 милио- ' на динара илн 0.95С7
ГРОЖТ.Е:
\-напрећивзње спол>не трговнне од 10—13 часова на телеФон бр. 28-327.
Стање наших нлиринга Према обавештењу Народне банке стање клирннга са државама. према којима смо активни. бнло је 1 октобра о. г. следеће: Немачка: салдо: 16.900.000 марака. на дан 1 октобра 1936 последња исплаћена авизз је бр. 10.216 од 31 јула 1935. Турска: салдо 417.000 фр. франака. Италнја:
8<=е Блео 7<~с Блер б^г беглуцн, 5000 7*4 стабнлнзацнонн Ратна штета Народна банка Београдска задруга П. А. Б.
82.— 71.— 70.7 68.— 67.2 83.50 —.376.- 6500.5300.- —.— 173.240.— —
6700.-
биланс показује врло повољну I слику. повољнију него прошле године. При томе је карактеристична чињеница да кзнтрола увоза ни- ј је непзвољно утицала на наш увоз. Мало смањење увоза сведо- ј чи да се контрола спроводи о-; базризо и целисходно и да је- по коме ће се вршити ооезоетз-н-тзено уперена против те- ј ђење вал^те при извозу робе шкг-ћа ллатног поомета са ино- ј по ^ 0 Правилника о пегу"^""елико повећање илвоаа у ј лисању проиета девнзчиа прошлом месецу. иајвећу заслу-' БалЈтама ОД 7 октобра
Нови ценовкик за обезбеђење валуте при извозу роб° Ј\-черашњи број „Службеиих иовииа" доноси Ценовник
ма за новац; жељом да се спекулацији. за усл>-ге које је учинила помажући држање цена на сразмерно великој висини. да прилака да за баз„ нозих н. к .: цена •■'-•чће из својнх ангзжмчнПос&о Приза.та са кукурузом Услед слабе бербе и сталне , тражње од стране Мађарске цене гукурузу биле су ста шо изна"знозпог парнтета. Извозна дел. ност била је веома слаба. Прнзадов рад са кукурузом о^раннчпо се на игпоруку робе оскудним крајевима за рачун Ми- \ нистарства соцнјалне полнтике. ј 1931 I Купљено је и испоручено у ту 1
_ салдо 37.800.000 лнра. Бугарска: Приспела су 2 вагоиа нашег | салдо емш Јина[)а
грожћа >Смедеревке<. 5 вагонч б\тапског. 1 вагон грчког в 21.000 кг. мађарског грожђа. Напга >Смедеоезка< од данашњег ловоза продаје се од 72—73 гроша ч од оани^ег довоза по 68 до 70 гооша. наш »Афус-Алн по 95—98 грошз . бугарскн »Дамч п-*4с 75—80 гроша. бугарскв *АФ\'с-А*тиг по 1 шилинг. б\тап гки хамбуршки >М\тпкат« 80—85 гпошч. грчко гоожђе по 1—1.05. шилкнга а »гаћарско грожђе по до—гоопјр ^а кг. праг: Данас је приспео на прашко тржиште 1 вагон »Смедеревке*
Прометна банка Девнзе т слободпом прометт Лонлон 2д4.— (=) Берлин 1363.$4 (-^ 4.31» Беч 826.42 (— 23.55) Пешта пон. 885.— ( = ) Солун 29.50 Депнзе т слободиом промету ван берзе Л оидои 235.50 Н>\-)0РК 46.40 Берлин 13.65 Девнзе са прнмом 28.5Т<■ ЊуЈорк 4472.53 — 4436.21 Лондон 222.94 — 220 89 Брнсл 760.65 — 755.59 ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб. 1 октобра Девнзе т слободном прометт Беч 829.50 • — 3.50> Грчкн боновн. роба 30.Берлнн 1355.— (— 5.—) Берл.. медно окт. 1333.50 (Д- 3.50) Берл.. \лт. октобар 132?.50 (— 2.—) Берл.. медио нов. 1327.— (^. 0.50) Берл.. тлтнмо нов. 1330.— (=> Лондон 235.— (— 0.50) Промет је нзнео 3.291.826 дпн. Ефектн Ратна штета каса 353—360 ннвестинонн 62 роба
гов Срем 140 (1 ваг. >, шлеп СаЈ 158 (6 ваг. ■. шлеп Бегеј 151 (6 в.>. за октобар шлеп Тнса 152.50 <80 в.) Кукуруз: за октобао н јантар пабе- лн за октобар. уз &на пруга по 100 (5 заг. •. за октобар, нозембао шлеп Бегеј 84.50—85 >30 ваг. . за октобар шлеп Сава 86 (20 ваг. I. за октобав—новембар парнтет Д \-нав 83 -40 ваг. ■. 80 < 40 заг. Оваг: вагон \-зала по\-га Собија 85 (3 ваг. > 80—80.50 (4 ваг. . главна пруга (84 ваг. I. шлеп Сава 90 (1 ваг. ■. Мекпи>е: за нозембар. децембар шлеп Д\-нав 80 «13 ваг. >. Брашно: за октобар бр. 2 219 (2.5 заг.), бр. Огг 237.50—238 ( 64 ваг.). НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Новн Сад. 1 октобоа Пшеннца (све 78 кг. 2 1 *): бачк* околина Сомбор н Нозн Сад. средк>е-бачка. горн,о-бачха н 1тжно-банатска 140—142. гоон>о-банатска 141—143. лаћа Тнса н лаВа БегеЈ 149—151. сремска лађа Сава 145147. славонска в сремсха 140—142, сремска лаћа Д \-наз 146—148. банатска н бачка лађа Дтнав 147149. бачка лађа Канал 147—149. 'Зоб: бачка. сремска н славонска 67.50—90. Раж: бачха 110—112 Јечам: бачкн н сремскн 64 кг. 97—99. бачкн н сремскн пооле &њн 68 кг. 117.50—122.50. Кукуруз: бачка а соемскн 94—96. банатски 91—93. Прашно: бачко п банатсхо Ог Огг 225—235. бр. 2 205—215. бр. 5 185195. бр. 6 165—175. бр. 7 140—150. бр. 8 100—105. ННОСТРАНЕ ПРОДУКТНЕ БЕРЗЕ Лнверпул. 1 октобра Пшетгца: окт. 8.0375. деп. 8. маот 8.5875. Буднмпешта. 1 октобра Кукуруз: мај закл>. 11.26-40. сл. 11.39-40. Ротердам. 1 октобра Пшенниа: нов. 7.3250. 1ан. 7.30, мапт 7.20. мај 7.25. К\куоуз: нов. 93.25. }ан. 93 50. март 95. ма1 96.25. Чнкаго. 1 октобоа Пшеиииа: дец. 113.50. ма1 112. плн 99.125. Кукурл-з: дец. 94.125. ма1 89 375. 1\-лн 85.875. Вннипек. 1 октобра Пшепниа: окт. 107.75. дец. 106.125 ма1 107.625.
Губици Румунсне народне банне због папоппч . мј Ј а I ■' -.швестинони 82 ро< девалвзције срранна^ч Блеров «1 .25—81.25 ј 7" с Блеров 71.25—71 50 Букурешт, 1 октобра. — 7С * Л Рум^-нска штампа доносн изјаву миннстра финанснја, г. Канчикова, да ђе Румунска народна банка нзгубити вероватно око 60 мплнона леја, док ће држава много добнтп с обзнром на величину њеннх ДЈ -гова у Француској.
Селнгман 85.50—86 П. А. Б. 140—160 Поомет слаб АкцнЈе Шеђеоана Оснјек 135 роба Тобоат.е 162—170—165—167
'I
ЦНРНШКА БЕРЗА Ннр| 11.45 час. У загоадн поо- I мвне ко1е су на-. ттпнле I од претходног састаика
Општа пољо при вре ана пзпожба ? Шапцу О1ржоће се 11 и 12 онтобг?а Шабац, 1 октобра. — Пољопривредна подружина у Шапцу у сарадњн са Здравственнм задругама у Варнн, Добркћу и ОрНду, а >-з помоћ Банске \ттраве н Српског пољопрнвредног др} штва у Бео. граду, прнређује 11 н 12 октобра ове годнне, у Нижој пољоприпредној школн у октобоа ј Шапцу. опнгту по.љопривредну изложбу за срез Поцер-