Време, 02. 10. 1936., стр. 7

вРЕМЕ

СТРАНА 7

П©РТ

Нанво сведочанство дају Трговачне новнне" о „Та-Ти

Бициклизам / иедељу стартују возачи запрвенство Београда Дан такмичења за првенство Потсавеза приближава се. Бицвклисти још увек са подозрењем гледају на небо и барометар. Још нико не може да им прорекне хоће ли у недељу бити кнше, или ће се температура спу стити испод нуле. Па ипак они тренирају. Такмичење за потсавезно првенство није обична ствар. У питању нису награде, већ слава и част.... Трка ће се одржати у недељу 4 о. м. Полазак са старта код Ауто - команде у 7 часова. Коли хо ће бити возача, није још дефинитнвно познато. Београдски с7 се већином пријавили. Из Крагујевца долази Иван Бозоки в Владимир Тракић, из Скопља Никола Младеновић. У сваком случају биће око 20 возача. Такиичење ће бити темпераментно. На прво место сви много полаасу наду. И дрл>ачић, који ових даиа лежи у постел>и, мисли да Пв 7 недељу моћи да побегне из куће. То му не дају родител>и. а није ни за препоруку. Требало би да се причува за веће трке и за бол>е дане. Потсавез је већ одредио комиеију која ће пратити и водити трку. Суднја почетник је г. Милован Јовановић. Трку ће пратити и сарадници »Времена«, коЈи ће известити своју сталну публику о овој традиционалној трци. Неће изостати ни слике наших асова.

БАЛКАНСКЕ ИГРЕ У АТИНИ

Грци су пебелилн и у бацању илалива!

Атина, 1 октобар. (Телефонски извештај). — Данас у 3 сата по-

сле подне настављене су Балканске игре у бацању кладива. Резултати су следећи: 1) Димитропулос (Грк) 50.22; 2) Којић

Да ли се на лигашком небу родила нова звезда у облику сарајевске Славије?

Прва три кола утакмица за првенство државе протекла су у знаку афирмирања лровинције". У том погледу не зна се кога трвба више похвалити: сарајевску Славију или , ЈБубљану Сарајлије су освојиле досад свих шест бодова на свом терену и пред њиховим ногама леже противници кова Југославије и Хајдука, поред осјечке Славије. Они су на челу табеле — први пут у историји такмичења за др* жавно првенство — и овај моиентани пласман неће остата без повољних реперкусија на морал тима у даљим борбама. Славнјине успехе умањава једино околност што су сва та три успеха постигнута у Сарајеву. Истина, истицано је редовно да су ти успеси заслужени али Сарајлије треба да знају да се скоро сви клубови, који им одлазе у госте не могу довољно да нажале на атмосферу која тамо ■лада за време игре. Ту се нарочито истиче оштрина и безобзирност Славијиних играча, као н претерано негостољубиво држање њених нввијача према гостујућим тимовима. Можда у овим оптужбама има претераности. Можда кл>'бови, који доживе неуспех у Сарајеву, покушавају на тај начин да ублаже претрпљени пораз или да га потпуно оправдају. Чудно је само то да скоро сви ти поражени тимови износе увек исте оптужбе против Сарајлија. Идуће недеље Сарајлије излазв први пут из своје неосвојиве. бар досад тврћаве. Они ће бити рости Баска. Дивна прилика за њих да разбију заблуде о њиховој инфериорности и да се наметну неодољиво пажњи Београђана. Независно од тога што Баск још .рамуцка" у форми. ми. ипак, сматрамо да ће црно-бели бити тврд орах челном на табели и да ће га приморати да стварно покаже све што зна. Надамо се, осим тога, да ће Басковци дотле ући у свој нормалан колосек, што ће само појачати драж овог сусрета, који со 7 престоници очекује с великим интересовањсм. Ако се том приликом СарајлиЈе покажу тако добри футбалери какве их ми замишљамо посло њиховв троструке победе онда. нека буду уверени. — јер ускогрудост није својствена престоничким спортистима — добиће пуно признање од свих оних коЈи цене сваки похвалан напор и не оспоравају сваку доказану вредност. То ће бити и наш одговор на сва она неукусна пискарања једног сараЈевског листа веома блиског там. СлавиЈи. коЈи се окомио на београдске спортске критичаре што су Славију. уочи првенства, сврстали у ..доњн дом" Ту нашу прогнозу. ко1а Је. као »• свакв прогноза у футбллу веоми лабава. Славија ће најбоље оборити своЈим резултатима и ничим другим. Славија је већ почела да наг ДемантуЈе. Ми ЈоЈ желимо да нн том путу истппЈе до коаЈа. Јер б" било глупо не *>аловати се раћтЊ У Једног клуба пред којим паДаЈу сви од реда. СараЈево Је. некад. било 1вк рпортски центао. Сашк Је. у ппвоЈ години ппвенства. иша« до Финалнр утакм^це п^отич Гп« ћанског коју 1е тек V тпуго' "гри изгубио са 3:1 т*-—- -о се прва завршила са 1:1.

Зашто Славија не би пошла тим трагом? Написали смо ових неколико редака због саме Славије, која има једну лепу и честиту прошлост и која Је, и поред Једне групице незајажљивих њених навијача. ипак веома блиска нашем срцу. Д. П.

(Југославија) 47.35; 3) Петропулос (Грк) 42.87; 4) Биро (Румунија) 42; 5) Мајетић (Југославнја) 38.40. Димитропулос бацао је прошле године кладиво у Цариграду на 42.57 метара. Он Је врло млад, стар је свега 20 година. До сада су у бацању кладива били први Југословени са Којићем и Степишником. КоЈић Је прошле године бацио кладиво 45.57 метара, а пре њега Степишник на 48.49. Грци су прзи пут сада добили победу у бацању кладива. Данас: 400 м. с препонама, скок у дужину, 200 м., бацање копл>а, 5000 м. балканска штафета У суботу одржаће се Балканске игре у трчању на 400 метара с препонама. слободном диску. скок у дужину трчање на 200 метара, бацање копља, трчање на 5000 метара и балканска штафета. Јуче је наша репрезентација добила појачање Данас је стигла у Атину друга група јутословенских такмичара за балканске игре. Допутовали су Кревс. Чурда, Клеут, Баков. Чуетић, Марковић, Смејда и Нушић. 3.

Лигашка табепа судша

Едо Плац, голман црвених венчао се прошлог четвртка у Новом Саду

Плац Плац, летећи голман црвених, без икакве галаме венчао се прошлог четвртка у Новом Саду са госпођицом Јеленом Пат, приватном чннозницом.

Ласо т л етске утакмице Сокплпке жупе Беогпад Соколска жупа Београд прнређује на дан 11 октобра о. г. своЈе лакоатлетске утакмнце на игралишту слортског клуба „ЈугославиЈа" Утакмице Пе почети у 8 часова пре подне само у случаЈу лепог времена. На утакмицама Ве узети учешћа све соколство са територнЈе ове жупе. У случаЈу рђавог времена утакмнце ће се одложити, а идући састанак ће се обЈавити накнадно.

Само један стари футбалер постаје судија

Сплитско ,,Ново доба" донело Је табелу судиЈа, коЈн су судили за ова три кола. Том приликом нису пропустили да нагласе да Је Београд монополисао и оваЈ уносан посао за своЈе људе. Њихова табела овако гласи: Паранос и Стевановић <Београд>, судили су по 3 пута, Живковић (Београд) 2. в по једном Ненкопић и Поповип ■ - 6алер „ 3 „ шао у сус р ет овоЈ ™ес(Београд), Держај (Љувтава), Бл1! 1. 'стари голнаи

Блп Је основао течаЈ за судиЈе, апелуЈућн при том на старе играче да се прихвате пнштаљке. Ме! ђутим, ова колосална ндеЈа нашег | потсавеза остала Је скоро беспоI моћна као глас вапнјућег. Само Је } Један од свих наотнх старих фут-

Книфер (Осијек), Билаћ и Шитић (Сплит) и Вишњић (Загреб). Само им се поткрала Једна грешка: г. Ненковић није Београђанин већ КрагуЈевчанин. И Још Једна: по њихопом рачуну суднло Је 15 суднЈа; а по нашем — одиграно Је свега 14 утакмнца.

ноЈ жељи Блпа. Старп Бска п Мачве, г. Илнћ-Белн, редовно Је похађао курс у потсавезу, и као наЈспособниЈи одмах Је предложен да као кандидат води у недељу утакмицу Спарта—Витез у Земуну, за фонд Блаженопочившег Краља Александра.

Теиис У Загребу Ђе играти Југославија и Мађарска 10, 11 и 12 0. м. Ј. т. с. Је дефинитнвно закључио Лакоатлетнчарп Бска позиваЈу ј међународну утакмицу са Мађар-

Ситне вести

се да присуствуЈу неизоставно конференциЈи, коЈа ће се одржати ве- , черас у 9 часова у клупским просториЈама (Кнегнње /Бубице бр. 8) ради састава екипе за наступ за Јуниорско првенство Београда.

ском, за 10, 11 и 12 о. м. у Загребу. Мађарску ће заступатн: Долош, Габори, Пете и Сигети, а ЈУгославиЈу: Јуниорскн првак Чикош, Митић, Палада и Пунчец. Одиграће се 4 сингл и две дубл партнЈе.

Службене вести Из с. к. Јединства. — Играчи првог тнма да дођу неизоставно на састанак данас у 20 часова у просторијама клуба (Јована **истнћа бр. 4). Исто тако познваЈу се на састанак нграчи подмлатка за недељу пре подне у клупске просторнЈе за 10 часова. Из Басна. — Умољавају се ови нграчи као и хазенкнње да узете стварн из економата исте воате е кономV клуба V ооку од тои дана. радн ннвентара. У протнвном предложиће се \'поави ради наплате. Бконом клуба

Футбалски прван Југославије у Средњеевропском купу:

•ишшшниишШНШШНПШНМШШШШишшшшп'

Пред конференцију Средњеевропског купа у Швајцарској

По завршетку овогодншњег такмичења за Средњоевропски куп које Је дало као краЈњег победника бечку АустриЈу, победницу прашке Спарте, опет Је стављено на дневнн ред питање колико средшоевропских тимова и коЈи треба да учествуЈу идуће године у такмичењу за оваЈ куп. Јер, као што Је познато, организаторн ове конкуренциЈе, у намерн да учврсте и популаришЈ,' ова такмнчен»а у свима земљама, а у исто доба да постигну што већн финансиеки ефекат, мењали су сваке године у чесннке. То мењање и повећавање броЈа учесника ншло Је тако талеко да се Је њихов броЈ у прошлим такмичењима попео чак на 20. Ипак тим повећањем клубова ниЈе се постигао жељенн цнљ. ►Јеоспорна Је чнњеница да Је спортски сввт са пуно интересовања следио ове сусрете у почетку стварања купа. Исто Је тако тачно да су и тимовн коЈи су учествовали имали огромних финаисискх прихода и да се сам квалнтет футба 1а у великоЈ мери побољшао. Алн са нагомилавањем клубова у овим такмнчењима, уместо поЈачавања интересовања код публике је опао ннтерес, а са тнме и сам пр«;ход са тих такмичења, тако да и сами клубовн велнког калибра не виде пообољшање својих интереса у оваквим такмнчењима. Шта више, по уверењу Једиог за то позваног спортског функцнонера. на ноиембарском заседању кимнтета Средњоевропског купа. ко]е ће се одржати у ШвајцарсоЈ, спакако ће доћи до велике реоргишзпциЈе самога купа и до одабирања тимова и њнховог ограннчења. Речено Је томе функцнонеру д а ћо сигурио у такмичења ндуће годино ућн н наш државни прпак. Пнтање се сада поставља, <оће лн Хуго МаЈзл и другови реорганизуЈући Средњоевропскн куп па новембпрском заседању у ШвиЈцарскоЈ. увестн у та такмнчен.а п нашег државног првака за опу н идућу годииу? Питање без сумње на своме месту. када сс гша да су напш клубови бнло земљи. пли \сред Бечи докалалн своЈу волнку футбалску вредност, норажуЈућн оне тнмове коЈи су чак и осваЈали

заиста наЈласкавији назив, који се може доделити Једном футбалском тиму: победнику Средњоевропског КЈиа- Тиме Је све речено, н људи

коЈн воде футбалску Европу на своЈоЈ конференцији у брдима Шва1царско<. моГгн ће лепо о свему овоме да пресуде и досуде.

ЗЛ ФПНД БЛОЖЕНОППЧИВШЕГ КРПЉЛ ПЛЕКСПНДРЛ У БЕОГРИДУ ИГРВЈУ У НЕДЕЉУ

БСК - ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛДВИЈД-БДСК

У недељу ће се одржати у ц&лоЈ земљи комеморативне утакмице у знак поште коЈу спортисте одају своме Почившем По кровитељу Краљу Александру I. У Београду ће се у ту сврху састати четири клуба коЈе је Ј н. с. одредио: В. с. к., Југославија, Бпск и Јединство, док ће приход са тих утакмица ићи у Фонд Крал>а Александра I који Је намењен за подизање једног спортског дома. Бск — Јединство Као први сусрет на игарлишту Југославије одржаће се меч између плавих и зелених. И једни и други извешће све играче са коЈи.ма моментално располажу. И једни и други трудиће се да из овог сусрета изиђу што часниЈе. Плави да покажу да је њихов пораз од црвеннх само Је

Тнм плавих је следеђи: Поновић, Синђелнћ, Мнтровнћ, Кнежевић, Стевовић, Лехнер, Тирнаннћ, Шурдоња, .Марнјанонић и Глишовић. Јединство са своје стране позвало је своје играче којн носе следеђа имена: Вуксан, Нонак, .Михајловић, Поповић, Кифер, Драгичевић, Матнћ, .Мнјонпћ, Звекан, Вучконнћ, Ћорђрвнћ. Секулнђ, Живконнћ, Антнћ, Пашански. Као што се види два тима са пуно познатих имена. Југославија — Баск Главни сусрет, међутим, одржађе се између црвених, који су прошле недеље савладали плаве и у првенетвеном мечу и црно - белих. С обзирои да се Баск налази као други нв првен ственоЈ табели. а цовени у до-

дна момеитална слабост, док н>ем дому. нема сумње да ће у-

ће се зелени заложити свим си лама да извуку што часнији резултат са плавима. Због те борбе сусрети ће бити врло узбуд,љиви, Јер ће се сукобити са једне стрнне младост и снага, а са друге промишљеност, рутина и пуно познавањс посла.

такмица бити интересантна и у »првенственом погледу«. 1 Југославнја изводи свој тим у огом саставу: Спагић. Г'токић Вељковић. Валок. Рал^и^и^иђ. Ђ-киђ Перлнћ, Сргтенопнћ, Фундурулл, ' Жинкопкћ, Мнлооанљевић«

О великим магазинима код нас се изјашњавају само заинтересовани и то противници. Друга страна се чула само у исправкама. Како је то питање давно предмет стручне књижевности, то смо сматрали да ће најбоље бити да се обратимо том извору. Резултат тога била је студија о великим магазинима коју смо објавили у серији чланака. Противници великих магазина продужавају и дал>е да пишу прећуткујући потпуно наше излагање. Али у томе питању примећује да се круг аргумената сужаУ ствари остала су још три главна аргумента. Прво, да велики магазини продају бофл-робу, а да је публика купује из психозе. Ми, истина, још нигде нисмо прочитали у литератури да постоји психоза великих магазина; али све да је и тако, код нас публика не би ништа губила, јер је питање квалитета робе код нас пречишћено једним гестом фирме ,,Та-Та" која је објавила имена својих лифераната и позвала се на њих као на сведоке да њена роба није бофл. Други аргуменат је фискални: држава губи појавом и постојањем великих магазина, јер они плаћају мањи порез него мали трговци. На тај аргуменат је одговорио г. Министар финансија једним актом Претседништву савеза трговаца у коме је тврдио да је начело пореске правичности између великих магазина и остале детаљне трговине спроведено кроз наше законодавство. Остаје трећи аргуменат, којим се највише оперише у последње време: то је националан. Тврди се да су велики магазини страног капитала, па како они једу мале трговце, то страни капитал једе национални. Пошто смо негобитним доказима утврдили да нигде у Европи велики магазини не учествују са више од 5% у укупној детаљној тргс-ини, то о каквом упрспашћивању малих трговаца од стране великих магазина не може бити ни говора. Према томе ни домаћи ни страни капитал у великим магазинима не једе конкуренцију. „Трговачке новине" су у последњем броју објавиле извештај комисије одређене од стране Министарства трговине и индустрије о стању нађеном приликом проучавања великог магазина „Та-Та". Ни једна од тамо изнесених тачака нема никакве везе са проблемом великих магазина као таквих; већ се односе на г.нтање уредбе од 24 октобра 1924 године. Међутим „Трговачке новине" нису отштампале све што је констатовала та комисија. Прескочили су једну тачку и ту ћемо ми накнадно да донесемо. Она гласи: „Са гледишта привреде, радње великог обима или

У недељу ђе се извршити освећење Соколског дома Београд VIII на Белим Бодама У недељу, 4 о. м. на свечан начин извршиће се освећење Соколског дома, друштва Београд 8, Беле Воде—Жарково у 14.30 часова по подне. Поводом тога у 8 часова ујутру на летњем вежбалишту Соколског друштва Београд 8 одржаће св лакоатлетске утакмице само у случају лепог времена. Ово соколско друштво основано је 12 фебруара 1933 године а од 6 децембра 1931 године отпочео је соколски рад. као отсек Соколског друштва Веоград Матица. Соколско друштво Београд 8 добило је од Жарковачке општине за летње вежбалиште и дом, земљиште у површини од 1 хектара. Ово вежбалиште по пространству је највеће соколско вежбалиште у Београду иако је на њему најмањи дом. Соколско друштво Београд 8 за сада броји 280 чланова и 90 нараштајаца и деце. Чланство Је претежно радништво са водоводске инсталациЈе на Белим Водама и сељаштво из Жаркова; са нешто мало интелигенције. Друштво располаже Још и са: књижницом, луткарским позориштем биоскопом н дувачкнм оркестром у Јачини од 30 чланова. Ово Је Једина соколека музикп у соколскоЈ жупи Београд. Л. Н.

„велики магазини су Једно од с; тстава којнм се добра (пр укти, роба) стављају на расположење потрошача. Тако узети, велики магазини се данас сматрају не само корисним него и неопходним. Њихову појаву, дакле, каже већина економиста, свакако треб^ помагати. Два се разлога истичу у прилог таквог закључка: прво: радње великог оби.ма, одговарају садашњем начину производње, производњи великих индустрија; и друго, радње великог обима као један од облика комерцијално - техничког устројења претстављају виши ступањ трговачке организације. „Боља техничка организација „великих магазина" пак, испољава се: у савршеној подели рада; у располагању са спремним стручним особљем, до кога лако долазе захваљујући могућности да га добро плате; у релативно мањкм режијским издацима; у лакшем прибављању кредита; у јевтинијем снабдевању препродајне робе (прибављају се директно од произвођача, у великој количини, без превозних трошкова, франко радња итд.) у могућности да дају робу по нижој цени но игго може чинити мали продавац; јер не само да се под повољним условнма снабдевају, већ захваљујући огромном промету, „велики магазини" лако надокнађују оно што окрње од будуће зараде услед ниских цена продајних артикала. „Лепо уређење тих великих магазина, огроман избор робе и нарочито ниске цене у знатној мери привлаче потрсипачку публику." Из ова два пасуса се види да велики магазини немају потребе да продају бофл-робу да би били јефтинији и следствено колико је неозбиљно тврђење београдских противника великих магазина да роба коју продају велики магазини није јевтинија но код њихове конкуренције. У ствари и није много јевтинија зато, јер је конкуренција оборила цене од како је почео да ради „Та-Та". Тиме се потврдила главна одлика великих магазина да су они наиме чувари и регулатори цена. Али ни сами београдски трговци око „Трговачких новина" не мисле тако неповољно о великим магазинима, како се изјашњавају у интервјуима. Као доказ за то неко послужи чланак једног београдског трговца објављеног у „Трговачким новинама" од 20 септембра т. г. под насловом „Зашто је трговина у Београду у тешком положају". Тај чланак гласи: „Неоспорно је да се трговина у Београду налази у тешким околностима и кризи, чије узроке не треба пренебрегавати, ако јој се жели лека. Потребно је затим имати на уму да је социјални живот великих градова сложенији и да положај једног реда људи и једне професије стоји у тесној вези са околностима других професија, како у часовнма благостања тако и у кризама. Београд је у главном чиновнички и раднички град, и, као такав, има за нашу трговину специјалан значај. Међутим, с обзиром на принадлежности и дневнице државних, општинских и приватних чиновника и радника, и на услове под којима онн данас живе, прилике у којима се трговина у Београду налази постају све теже и компликованије и захтевају свестранију пажњу и познавање. Привредна криза у нашој земљи дошла је највише до нзражаја баш у Београду. То је чињеница, коју није потребно много доказивати. Оно што треба нарочито подвућл, то је статистика која утврђује да није пропадао само нови и скорашњи трговац, него су пропадале, рушиле се и под стечај долазиле наше старе предратне куће, на чијем су челу стајали опробани, искусни, дугогодишњи трговци. Испитати и наћи главне узроке због којих је до' тога дошто, значи показати истовремено и разлоге због којих наши трговци у Београду једва животаре. Природно да тих разлога, главнијих и спореднијих има много, и да су свн они довелп до данашњег стања нашу трговину. Али ја ћу се, засад, задпжати на једном од најглавнијих. Истакао сам већ да је Београд чиновничко-радничка варош. Према томе, може се рећи да је трговпна у Београду у апсолутној зависности од чнновннчког и радничког сталежа.

НиЈе тешко утврдити да ми трговци, највише, каткад и једино имамо посла са чнновницима и радницима. И све дотле док је чиновник и радник у Београду био боље плаћен, нашој тргоЕини је ишло добро. Од онога момента кад су чиновничке плате нагло смањене, а раднику његове дневнице пале испод минимума потребног за одржање егзистенције, почела је у Београду нагло опадати трговина. Платежна моћ чиновника и радника је за невероватно кратко време толико смањена да је то катастрофално дејствовало на београдску трговину. Чиновник и радник нашли су се у тешкој ситуацији. Чановник ни раније није стајао у добром материјалном положају. Међутим сад су његове принадлежности постепено редуциране на половину. Услед претерано великих кирија које чиновници плаћа1 "у у Београду ( а то није случај са чиновницима и радницима у унутрашњости) њихова платежна моћ Је сведена готово на нулу. Стварно узевши. они су имали само толико сретстава да плате кров над главом и хлеб. Све друге, често важне потребе, они нису могли да подмире. Штавише, они су доведени у положај да своје дугове трговцима, који су им давали робу на отплату, не могу да плаћају. Између осталих разлога који су пољуљали нашу трговину био је дакле, и тај што главни купац и потрошач није ви« ше био у могућности да под- . мири ни најосновније потребе. Мислим да Је и из овога јасно да је питање просперитета београдске трговине најтешње везано за финансијску моћ чиновника и радништва. Нека ми је допуштено при томе поменути н један чпсто наш грех. Мени се чини да су наши трговци и сувише мало водили рачуна о томе да се, поводом наглога смањивања чиновничких принадлежности и радничких дневница, чује и њихова реч: у Скупштини, ошптини и јавности. Кад смо ми сталеж који држави и општини највише даје, природно Је било да и ми будемо саслушани по томе питању, пошто оно не тангира само чиновнике и раднпке, него, преко њих и нас, трговце, нарочито у Београду. Кад се ограничавамо на Београд желимо подвући да се чиновник у унутрашњости не налази у истом положају као овај у Београду. Јер, док чиновник у унутрашњости плаћа, рецимо стан за себе и породицу 400 динара, дотле она у Београду плаћа за такав стан 1200 дин., дакле трипут више. Исто тако је познато да су, због трошаринских намета и фискалних намета, намирнице у Београду у истој сразмери скупље, као и то, да је чиновник у престоници изложен и друтим трошковима што у унутрашњости није случај. Логично Је да се принадлежности чиновника у Београду и унутрашњости нису смеле смањивати по истој стопи, ако су се већ уогппте морале у интересу државног буџета скресати. Дошло Је најзад и до пораста цена основних животних намнрница и то баш онда кад је платежна моћ чиновника и радника сведена на минимум. Свакоме је познато да се данашње месечне плате чиновника крећу од 1500 до 2500 дин., а радннчке наднице од 15 до 30 динара, и да то, заиста, није довољно ни за подмирење најнужнијих животних потреба. Такав положај чнновника и радника изазива даље последице. Београдскп чнновник н радник је у наЈновије времв упућен да купује најјевтннију робу, без обзпра на њен квалитет јер мора задовољавати најнужније потребе макар и за најкраће време, а са наЈмањим сретствима која су му још на расположењу. Београдски чиновници и раднипи данас иду готово и искључиво да пазаре по тако званпм ..великим магацинпма", који су основани као позната фпрма „Та-Та", са страним капиталом, јер су они у могућности да робу дају јевтиније. поигго има.ју огроман обрт, дају робу за готов новац п јер су, уз то, ослобођенн многих режиЈских трошкова које имају домаћи трговци". 22637