Време, 18. 12. 1936., стр. 9

Петак, 18 децембар 1936

СТРАНА 9

чис

Трупе маршала Чанг Суе Љакга неће моћи да одоле нанкиншкој војсци

Пекинг, 17 децембра. — Телеграфске вв ,с нзмсНу Снанфуа н Пекннга и .ново су прекннуте. Из кннсскнх нзвора јав.-ка се о брлом напрсдовању нанкнншких трупа у правцу Снанфуа. Јаке трупе нанкннике владе заузсле су област Тунг Кван Једна угледнл »ннеска војнмчка лнмносг нзјавила је Арассвом претставнику да с.у нес>мн.нпо трЈ-пе марша 1а Чанг Сув ЈБанп« недорасле по броју н опремн у ратном матернја |у гоупама цснтралне владе, алн да је због далекнх операцнја у сбластн Сианфуа, која је веома брдовнта. лако да трупс марптла Чанг Су° Јанга даду јаког отнора. Црзснс трупе, које се иалазс заппдно од Женсиа, напредују у правцу Сианфуа у намерн да узму учешћа у борбн. Полнтнчки комигсг у Хопеју н Чамар Чакају на данашн.ој ванредној седннцн |»ешпо Је да се, прво. н даљс настаги !. нпрскојапанска приврсдна сарадња; друго, да се задржч за сада неутралнн став према сукобу ОДЛАЗАК ПОБУЊЕНИЧКОГ ВОЂЕ ИЗ КАНТОНА 5' НЕМАЧКУ Лондон, 17 децембра. — 11з добро обавсштеног приватног нзнора сазнаје се да је генерал Чсн Ши Тонг, бившн шеф побуне у Кантону. напустно Лондон за Немачку. Овај генерал ставио се био, као пгго је познато, на чело нротнвЈапанскнх воЈннх снага, н бно се заклео да ће нзбацнтн Јапанце ■з Кнне, уништчги конуннпта и оборнти нацоналну владу. У исто време позвао је био маршала Чанг Кај Шока да се стави на Чело покрета. Кннескн круговн у Лопдону н дал.е всома озбнљно посматрају догаћаЈе у Снанф-у.

Извештајн нз Нанкинга улнваЈу наде да ћс нпак битн постигнута мнрна солуциЈа саданпоег сукоба. Свн главни уредннцн немачких лнстова морају бити члановн нацнонал-соцн ј алнстичке партије Берлнн, 17 децембра. — У скоро време нзвршнће се велике нромене у редакцнјама велкких немачких листова. У Бсрлнну круже гласовн да ће нови закон о штампн бити проглашен у току месеца јануара. Према том закону мораће сви главнн уреднмЦи немачкнх лнстова бити ч.тановн нацнона.1-соцнјалнстнчке партнје. Исто тако се говорн да ће ое фузноннрати „ДоЈче АлгемаЈне Цајтунг" н ..Бер.тннер Тагеблат", а „Франкф>-ртер ЦаЈтунг", која је до сада сачувала извесну независност, постаће званичнн орган нацнонал - социјалистнчке партнЈе. Г. АНТОНЕСКУ НА РУЧКУ КОД Г. ЛЕБРЕНА Париз, 17 децембра. — Румунски миннстар нностраннх послова г. Антонеску после ручка код г. Лебрена посетно је у 16.30 часова претседника сената г. Жаненеа, а у 17.30 часова инннстра војног г. Даладјеарумунскн миннстар иностраннх послова састао се после тога са пол.ским амбасадором г. Лукашевићем и југословенским опуномоћеним мннистром г. др. Божндаром Пурнћем.

Министар г. др. Врбанић и мађарски посланик г. Алт потписали су синоћ нов трговински споразум Предвиђају се нови контингенти за воће, рибе и хемијске производе, а повећавају за дрвени угап, дрвену грађу, дрво за гориво и прагове — уводи се платни промет путем клиринга

Синоћ у 8 часова у кабинету Министра трговине и индустрије потписани су нови трговински аранжман и споразум о плаћањима између наше Крал.евине и Мађарске. У име наше владе споразум је потпнсао министар трговине и индустрије г. др. Милан Врбаннћ, а у име Мађарске г. Алт, мађарски посланик у Београду. Потписивање споразума извршено је у присуству чланова наше и мађарске делегације, које оу током последње две недеље водиле преговоре у Бвограду. Мађарску делегацију сачињавалн су г. Ференци. начелник мађарског министарства трговине и индустрије као шеф делегације и као чланови г. г. Мудроњи, саветник министарства, Такачи, шеф одељења Мађарске државне банке, Алмаши, секретар министарства, Силађи, трговински саветник посланства у Београд}', Кесери, секретар делегације и Вагнер, претставник Мађарског државног завода за унапређивање спољне трговине. Наша делегација била је у овом саставу: г. др. Сава Обрадовић, в. д. начелника одељења за спољну трговину Микистарства трговине н индустрије као шеф и као чланови г. г. Цветковиђ, претставник Министарства саобрађаја, Пипер, претставник Миннстарства финаноија, Љубисављевић, претставник Народне банке и др. Петар Томић. секретар делегације. Оба слоразума закључена су у циљу побољшања основа за функционнсање платног промета и за развијање трговине између наше земље и Мађарске. Трговински промет са Мађарском трпео је у последње време услед гомилања наших везаннх потраживања у Мађарској и тешкоћа које је нерегулисаност платнога промета стварала обостраноЈ трговини. Нови споразуми отклањају постојеће тешкоће и стварају поволжије усл^ве за трговачку размену између Мађарске и наше земље. Трговински аранжман који ]е да.час потписан с тим да ступи на снагу 1 јануара 1937 године, замениђе аранжман од 11 септембра 1934 г.. који важи до краја овог месеца. Нови аранжман задржава прин цип компензације као базу за нашу трговину са Мађарском. али осетно повећава контингенте како редовне тако и ванредне које смо досада уживали у Мађарској. За дрво гориво ррдовнн контингент је остао нсти од 30.000 тона годишње, за угал. дрвенн попећан Је од 4Л00 на 6000 тона, за дрпсну грађ> од Ј7.000 на 85.000 тона. У исто вт>еме првдвиђсни су контннгеитн за наше поће. риб.-. хемиске прои.подг и друге. Што М' ВШ.[)'ЛНИХ коитингсната, доснлн смо 80.000 тона дриа ла Г0 Р"""' 6.000 тоиа дрвеног угља, тона дрнши граЦв н Ц0.000 но>.»да ирагоиа. Мећутим, уговор нред •иђа да ће се ванредин контнн-

гентн одобрнтн само у случају. ако се повећањем мађарског нзвоза у Југославнју буде поправно трговннскн бнланс. Ова одредба Је унесена у уговор да би се избегло у будуће стварање новога салда. Споразум стипулише даље да свака уговорна страна има право изазвати преговоре у случају да се новим ограничењима у трговини поремети равнотежа која је овим споразумом успостављена. с тим да се споразум може отказати и пре истека, ако ови преговори не доведу до резултата. Установа југословенско-мађарског мешовнтог одбора. која је већ дала у пракси корисне резултате, задржана је н новим споразумом. Нови споразум важи годину дана. али ће се прећутно продужити још за једну годину, ако се не откаже трн месеца пре истека прве године. Споразум о плаћањима између наше земље и Мађарске |п. г-стазља нешго ново у нашим I трговинским односима са Мађар ском, пошто се досад платни п"омст одвијао на основу аутономних прописа Једне и друге стране- Овај споразум предвиђа обавезу за увознике мађар-ке робе код нас и наше робе у Мађарској да уплаћуЈе своЈа дугован.л на спецнЈални рачун код нашо Народне банке односно код мађарских овлашћених банака. Износи, који се добију нутем ових уплата, служиће за подмирсње односннх нзвозничких потраживања, која ће се исплаћнвати хронолошким редом. КУрс ризмеие утврђивпћв споразумно обе Народне банкеПриватне компензације изван овога редовног цлатнога промета моћи ће сс вршити само по одобрен.у обсју банака, коЈе ћв се давати, разуме се, с обзнром на стање клирннга. Споразум о плаћањима ступв на снагу 1 јануара 1937 н важи 6 месеци, •*! л'«. се ппе^утно продужи ■'•а даља три месеца, ако се не откаже на месец дана пре истека ових рокова. Југосло*енско-мађарска мешовита комисија, која је израдила ове споразуме, у исто време је закључила и својс треће заседање. У протоколу овога заседања изложен је програм будућег рада и предложен чнтав низ мера за п^бољшањс база међусобне трговнне. Између осталих мера мешовита комисија предлаже нзпесно повећање уобичаЈених нашнх нпбавака из Мађарске, трнпвртитиу компензациЈу наших пот* / -сивања у Мађарској са нашкм дуговчњима ЧехословачкоЈ итд. У исто време ту се прслвнђају и извесне царинске олакшице за увоз наше конзервнране рибе у Мађарску. за увоз мађарских гвоздених ужади за жичнне железнице у ЈугославиЈу, за поступање са нашом минералном водом у МађарскоЈ и мађарском у Југославији.

„ЗРАЦИ СМРТИ" Г. РАЈИД ТИЉНА

кроз нтуземљу

Ухапшен млади судски приправиик који /е ометао истрагу против једног опасног лопова зато што је водио љубав са његовом женом

Зедан сарајгвски техничар конструисао апарат који може са зеиље ла запаш* непршатељскн

Ннш, 17 децембра. — У Нишу је сензационално одјекнуло хапшење младог судијског приправника Вукашина Јовановића, који је због једне непромишлености изгубио углед и положај у друштву. Јовановић је рођен у Ћуприји у једној угледној породици, а у Ниш је дошао после студија, када је добио место судијског приправника у Окружном суду. Приликом вођене нстраге по кривици Милорада Петковића, који је одговарао за две опасне крађе код г. Владе Николића, судијски приправник Јовановић упознао је Веру, жену ухапшенога Петковића Млада, лепушкаста и елегантна Вера заинтересовала је Јовановића, и он је почео да је обасипа безбројннм изјавама љубави. Ова није остала равнодушна свему овоме, и ускоро су нзмеђу њнх почеле интимне везе. Вера је све чешшће посећивала Јовановићев стан. Када је по кривици Петковића обновљен поступак, судија г. Лукић никако није могао да пронађе предмет у судској архиви, па је замолио управу полиције да му она достави препис. Полиција је доставила тражени предмет, али јој је нестанак оригинала из судске архиве био загонетан па је истражни референт полнције г. Коковић повео опсежну нстрагу. У међувремену пријавио се г. Коковићу саучесннк оптуженог Петковића Јордан Стојанчић и изјавио да му је Петковићева жена Вера рекла како је Јовановић сакрио предмет да би омео нстрагу против њеног мужа. Цео овај случај управа полицнје доставила је Окружном суду, на основу чега је

претседник суда г. Драгутин Ђоковић лично повео истрагу и, пошто се утврдило да је Јовановић заиста извршио поменуто дело, донета је одлука о његовом хапшењу. Пгиликом претреса Јовановићевог стана пронађен је сакривени предмет. Ухапшени судски приправник Јовановић налази се сада

у притвору, где кроз плач вели да га је љубав према лепушкастој Вери нагнала на извршење овог дела. С друге стране тврди се да је Јовановић имао и другог разлога да

Сарајево, 17 дсцембра. Конструктор техничкнх предузећа г. Рајко Шиљак који је свршио техничку школу у Митвајдену, у Немачкој, пре извесног времена израдио је спецајалну браву коју не може нико да отвори; за ову браву се интересују фабрике брава из Дармштата у Немачкој, у жељи да овај изум откупе. Али г. Шиљак је конструисао сада и један апарат који ће можда изазвати велику сензацију у свим научним круговима: то је електрични апарат

Г. Шиљак тврди да његов апарат сигурно делује, и да ће се овим апаратом моћи на ма којем растојању запалити авион, који се појави у циљу да изврши напад. (Вр?ме)

учини „услугу" оптуженом | који је н " азвао м з раци С мрти". Петковићу, и то у вези са извесном количином

Дописник „Времена" обра-

Заљубљеии човек залеттио на вратима свогс нвсуђвног таста писмо у комв му саввту/в да истакне црну заставу на својој кући

Ве.тако Градиште, 17 децембра. — Сеоски Дон Жуан Радомир Марјановић из Раброва пре неколико месеци отерао је од куће своју венчану жену да би се оженио лепушкастом и богатом сеоском миражџиком Живком Живковић, у коју је био заљубљен. Радомир је сваког дана одлазио Живкином оцу Живојину и молио га да му Живку да за жену. После дугог наваљивања Живојин је пристао, али чим је Живка сазнала за овакву очеву одлуку одмах је истог дана побегла својој тетки у суседно село. Живојин, бојећи се да његова ћерка не учини штогод, позвао је Радомира и рекао му да мења своју одлуку и да неће своју ћерку још да уда. То је на Радомира страшно утицало и он је отада почео да смишља план на који ће начин доћи до Живке. Он је Живкином оцу написао писмо ове садржине: „Живојине, спреми црну заставу и метни је на своју капију, зато што ниси човек од

НЕОБИЧНА ДРАМА У САРАЗЕВСКОМ НОЋ НОМ ЛОК АЛУ Поштар лумповао до зоре I кад је видео да нема да плати понушао Јца убије једну невагицу и себе

С&р&јево, 17 децембра. — У гостионици „Код ваздухопловца" јутрос око пет часова дошло је до једног крвавог злочина; тешко су рањени Јосип Долежал, поштански чиновник, отац једног детета, и кафанска певачица Анита Војка, родом из околине Прњавора. Синоћ око 12 часова Јосип је дошао у кафану. На његовом лицу нису се примећивали знаци узбуђела или пијанства. Одмах је затражио сепаре и замолио музику да пређе код њега. Како газда и послуга, тако и музика одмах су удовољили госту, и Јосип је почео да лумпује. То лумповање трајало је све до после пет часова, када је газда викнуо: „Фајронт". Како Јосип ништа није плаћао за пиће, као ни за музику, капелник је послао певачицу Аниту, која је Јосипа све време забављала у сепареу, да покуша наплатити своЈ рад. Анита Је послушала капелника и упутила се према сепареу, где је већ прилично пијан седео Јосип. После кратког времена певачица Анита отворила је врата од сепареа и узвикнула: — У помоћ, другови, закла ме! Одмах после овог узвика Анита је изгубила свест и стропоштала се на под. Присутни су одмах прискочили у помоћ и једним аутотаксијем пренели девојку у

болницу. Остали су врло опрезно пошли према сепареу да виде шта се тамо догађа са непознатим гостом. Међутим, када су дошли до врата сепареа, указао им се грозан призор. Усред оепареа, у локви крви, лежао је непознати гост, поред којег се налазио бријач. Певачице су почеле вриштати. У локалу је настала паника. Тешко рањени Јосип одмах је пренет у болницу, где му је указана хитна помоћ. На лицу места изашао је реонски стражар и извршио увиђај. Али, како нико од послуге није био присутан овом догађају, стражар је отишао у болницу али ни тамо није могао ништа сазнати, јер је певачица Аннта лежала у дубокој несвести. Повреде Аните и Јосипа врло су тешке, и сумња се да ће остати у животу. Разлози који су руководилн Јосипа да изврши ово крваво дело остали су непознати. Познато је да је Јосип био врло спроман и повучен човек, и да је врло ретко излазио у локале. Специјално у овај локал никада није долазио. Како се утврудило, Јосип није ни познавао несрећну певачицу Аниту, коју је тако тешко повредио. Како изгледа, Јосип је све ово взвршио због тога што је направио велнки ,,цех" а није могао да га платн зато што уопште и није имао новаца код себе. (Време)

сахарина тио се г цц ИЉК у са жел>ом да коЈе Је требало да му набага ■ му објасни у ч0му се састоји Петкови ' овај изум, и да му евентуално прикаже Љункционисање тога апарата. И поред тога што је г. Шиља рекао у почетку да ова ствар још нпје за јавност, на крају је ипак изјавио: — Кад довршим већи модел овог апарата, са ефикаснијим дејством, ја ћу бити слободан да вам и демонстрирам мој проналазак. Г. Шиљак је рекао да његови „зраци смрти" базирају на електричној енсргији, и да су у могућности на сваком отстојању које се жели да изазову пожар. Шта више. он је дописнику „Времена" показао функционисање апарата, па је на извесном отстојању од неколико десетина метара запалио гомилу сламе. Слама, коју је дописник „Времена" сам поставио у башти куће г. Шиљка, била је запаљена чак

речи, а твоја ћерка Живка у најкраће време мора погинути. Њу можеш видети само мртву а живу никада више". Да би ову своју претњу појачао Радомир је ноћас ушао у Живојиново двориште и ово писмо прилепио на врата. Живојин је јутрос писмо предао жандармериској станици у Раброву, која је одмах ухапсила Радомира и спровела Срес- , из собе конструктора овог не' ком суду у Великом Градишту. I обичног апарата.

Храбри радник сав у ппамену СНРЕЧНО ПОЖАР ОГРОМНОТ РЕЗЕРВОЛРА НЛФТЕ

Босански Брод, 17 децембра. — Ноћас се у рафинерији нафте „СтандарЈ-" у Босанском Броду догодила једна несрећа која није имала веће размере само захваљујући присебности неких радника. Четири радника била су запослена на претовару нафте у један велики резервоар на обали Саве. Претовар је вршен пумпом, која се услед трења упалила. Велики пламен од једном је захватио масна одела радника. 33-годишњи Карло Модалек дохватио је једну секиру и почео ударати цеви које воде у резервоар у намери да их пресече, како би спречио да се ватра не прошири и на резервоар. Његов друг Ивнца Лекић, коме се такође одело би-

ло запалило, скочио је у Саву и тако успео да угаси ватру. Остала два радника успела су да угасе ватру на себи крпама. Пошто се Ивица Лекић ослободио пламена, потрчао је одмах до резервоара и одре. шио цеви. Тиме је спасао тешку ситуацију и спречио експлозију резервоара. Затим је, уз помоћ другова, успео да угаси ватру и спасе Модалека који се за све време борио задобио тешке опекотине. Он је одмах упућен у бановинску болницу у Славонском Броду, где му је указана лекарска помоћ. Његово стање је још увек врло критично. Остала тројица,

Због зубсбсље чкочио у драау едан послестичзрсии радник из МариЈапа ф Марибор. — Због зубобоље скочно је у Драву с намером да

нзврши самоубиство 23-годишњ* посластичарски радник Јоже Лах из Марибора. Њега су ђаци. који су се враћали из школе у последњем часу спасли и превеу болницу, где је, када се освестио казао. да је одлучио, да изврши самоубиство због зубобо.-^е. ф Котор. — Ловећи рибу настрадао је од динамита рибар Лука Павићевић из Будве. Он је недалеко Петровца код Будвв ловио рибу и, у моменту када јв палио фитиљ. динамит му је експлодирао у рукама тако да му је однео једну руку и повредио га по целом телу. Стање Павићевића је врло тешко. ф Осијек. — Како бн било да нзвршим оно што сам наумио? рекао је шкрипећи зубима Јосип Беначић из Ретковаца своме сељаку Матн Моргенштајну. док су се заједно налазили у кафани. То га је стало тешке озледе и слепоће на једном оку за свагда, јер је Морганштајн дигао на њега столнцу н са њом га тако снажно ударио по главн, да му је једно око убрзо нсцурнло, а једва је остао у животу. Суд је Моргенштајна за ово осудно на 5 месеци строгог затвора.

Крвав разбојвички напад на двојицу радника крагу!евачког Акционарског млина

Крагујевац, 17 децембра. На путу Крагујевац—Поскурице, сииоћ око 9 часова извршено је једно смело разбојништво. Опљачкан је и на мртво испребијан Захарије Милојковић, ложач у крагујевачком Акцнонарском млину. Јуче поподне Захарије је у Друштву Живана Јовановнћа, који су такође задо- ј радника, пошао у госте своме били опекотине, упућенп су на зет У Николи Михапловићу,

домаћу негу. (Време).

Жеиу и скаху богатог поседника у бачком селу Риђици убно је један отпуштени радник

Секира

са крвавим мрљама послата је на анализу

Сомбор, 16 децембра. — У вези са истрагом поводом двоструког злочина у бачком селу Риђици, настао је интересантан преокрет. Одмах после открнћа повео је истрагу надзорник сомборске полици је г. Пелагић, који је успео да уђе у траг правим злочинцима. Непознати убпца упао је 30 септембра у кућу поседника Антона Штајна и са неколико удараца секнре убио његову жену Ану и 17-годишњу сна ху Марију. Прикупившн по датке г. Пелагић је одмах посумњао да је злочнн извршио Јосип Коцмарић радннк, који је јпвно претио да ће сс осветити Штајну, Коцмарнћ Л 'е радио код Штајна, али га је овај због непослушности избацно из службе. На епслушању Коцмарић не прнзнаје дело, нако постоје

јер је преметачином у његовом стану нађена секира са крвавим мрљама. Овај „корпус деликти" послан је Хемнјском л^бораториуму на аналнзу. (Време)

Нови днректор Средншљег урзда за осигурање радннпа Загреб. 17 децембра. — На данашњој Седници директорнја Средншњег уреда за оснгуран.е радника нзабран Је за новог генералног днректора уреда г Радован Матнјашнћ, досадашњн помоћнпк генералног днректора.

Смрт последњег власгтка остпва Донрума Дуброппнк, 17 децембра. Даиас по подне у дубокој старости од преко 90 година умро је јсдаи од најстарпјнх Дубровчана Марко Томашевнћ. Он је бно послед-, ППООО гти њн сопственнк острва Локрума I ^арИЈе. Одма. > Р којн је ово острво продао у споје I У овдашњу болннцу, где му Јв I. ' ук

земљораднику нз села Шљивовца. Они су ишли пешице. Када су стигли у село Поскурице свратили су код Николе Вуловића. Пошто су се одморили они су наставили пут. Већ су били стигли у село Шљивовац, када им је изненада с леђа притрчало пет сељака наоружаних штаповима и моткама, и стали да их туку. Живојпн се брзо снашао и дао у бекство, али га ни тада једна велика каменица није мимоишла, па је том прнликом добио знатну повреду по глави. Међутим, судбина Захарије била је још тежа. После пр« вих удараца он је онесвешћен пао на земљу, али су га разбојници и даље тукли, пошто су сумњали да се нападнутн претвара да је мртав. Благодарећи тој несрећној околности они су га тукли све дотле док га нпсу скоро потпуно умртвили. Одмах затим настазили су са претресом жртве. Прнликом претр?са они су му ножевнма исеклн одело а у свему нашли 1.400 динара готовог новца. После разбојништва нападачи су тешко повређеног Захарију бацнли у шрак крај пута. па се изгубили. За т овреме Живојин. којп Ј*е успео да се спасе, јавно Ј'е ово сељацнма у селу, и са неколнко њих похнтао према месту где се однграо догађаЈ*. Међутим. гомоћ је дошла исувпше касно. На лпцу местл ннје никога било, а у јарку, у веевееном стању, лежао је За-

11 [|Ј|>'IIЦ IС ""* —' Ј Ј 11 .-1 . инднције да га је он нзвршио, I време аустроуглрскнм властима. указана лскарска помоп.