Време, 21. 03. 1937., стр. 14

Недеља, 21 март 1037

ГТРАНА

ишишеш Ј оа^ол од Ц.УСс ие/^оСЈмера

29 Како бн то изгледало да уђем у једн>- кућу где су свн преиа менн тако л»>"базнн, па да онда опет брзо излетнм напопол»е ? Уосталом, не внднм потребу да се даље нзвнњавам. Он устаде, припали цигарету н врати се крај Фани: — Видим да имаш нову хаЛ>нну ! — рече јој. — Да, треба да ме похвалнш. То је она моја стара хал»ина, само је преправл»ена. Али, наравно. није по француском укусу ! Требало је да кутгим нову хал»нну, као пгго раде друге жене које ти познајеш, али ја сам хтела да штеднм. Да, ја сам глупа молим те немој да ме прекидаш — ја сам глупа што стално покушаван да ти се допаднем. Тн би се много више ннтересовао за мене да

ном внђељу. Признајем да сам била рђава! Лн узврати њен пољубац. Алн, сећање на Савнннне топле, днвне пољупце потпуно нзбриса сву драж пољупца ових тако добро познатнх усана. — Лн, драги мој, молнм те угасн свеће. Девојке то обично заборављају. а ове плаве, р\ком малане еЕеће врло су скупе! — рече Фани. Онн заједно нзиђоше нз трпезарије. Онп га је дпжала за рукЈ", а он је своју руку спу^тио на н»ена рамена. Ли се необично чудно осећао. Морао је да призна да је Фанн необично ценио, да је још увек волн. па ипак није осећао њену привлачност. | Начин на који се она тако уобичајено и тако прнродно, 1 као да је он н»ена својнна, припнјала уз њега, нзазнвала 1 је код њега мисао да је се о-

нешто нарочнто узрујанн. За се он још доста нелагодно осећа, и да сам ја непгго мушкарац не знам како бнх морала да се понашам. Морам да признам да сам ипак нешто нзгубила због те ствари са Мином. У сваком случају главно је то да га ја опет имам. а Мпна Раф не... Они нису смелн да оклевају, Лн. То је било најгоре што су могли да учине. Њихова љубав ннје бпла тако велика да је могла да трпи одлагање. Али то је моја срећа! Да је та л»убав била тако снажна, да су они могли без обзира одмах одбацити све пгто се око њих дешава, били би стварно достојни дивл»ења. Чак бих им се и ја дивила, иако бнх од тога много патила. Вече је било влажно и хладно. Пуг којим су јахали размекшан од влаге, тако да су коњи морали врло опрезно да корачају. Ли Рандон погледа нза себе. Испод брежуљка, којим су јахали, протезала се равница у којој се налазила Лиова кућа, мало дал»е се назнрало у полумраку језеро, а над њим је висило неколнко тешких облака. Клер уотпте није обраћала пажњу на околину. — Што ми је највише жао, настави Клер живахно, то је осећање равнодушности које ме је обузело. Морам да ти признам да ми је чак помало жао што је Пејтон попз г стио, јер бих им страшно завндела на ситуацији која би се између њих развила. Да сам Ја непгго била на месту Мине Раф, не бих никада прпстала да разговарам с тобом. То ми је синоћ било нарочито јасно када је Пејтон дошао и изјавио ми да ће остати код мене. Сталио је понављао да ће све опет бити као пгго је било. —

Она се насмеја. — Пејтон је невероватно иаиван. Кроз го- ј дину дана, а можда и пре, внше неће ни да се сећа свега . тога. И он и Мина ће прећи преко тога, као да никада ничег није ни било, само ће на мени остати траг од те њихове започете љубави. Шта да радим ? — упнта она Лиа нео- ј бично гласно, тако да је коњ | под њом заржао. — Шта си рекла? — упита . он. — Ја сам тако запањен твојом незахвалношћу да нисам могао потпуно да пратпм све што сн ми говорила. — Па, ето, хтела сам да кажем да се осећам као мала девојчица коју су повсли на једну романтичну позоришну претставу, где су је све време кљукали колачима и вином, па су јој сад хлеб и вода у кући досадни. Мени је ПеЈгов врло потребан, и ја га волим, али сам сада дошла до сазнања да ме то не задовоњава. Од детињства сам знала за велике страсти, читала сам о њима у романима и гледала их у опери, али нисам знала • да постоје и у животу. Алн 1 сад, кад сам имала прилнке да посматрам како је Пејтон лако прошао поред своје велнке страсти, верујем да оне постоје и у нашем животу. Тада ми је постало јасно н то шта ми све пропупггамо... — Ми смо свн, безмало, у истом положају као н ти, 1 Клер! — рече он. ; — Ах не, ти не спадаш у те људе, нестрпљиво одговорн Клер. Твој живот са Фани је најидеалније пгго човек може да замисли. Она је тако дивна према теби, а ти сн тако пажљив и паметан. | — Дакле, ти верујеш да ја нипгга не знам о тим романтичннм страстима о којима си ти мало пре говорила? (Наставиће се)

Км»иге и лиетоаи

ниси тако сигуран у мене. То је сасвим стара и глупа навнка трудити се да човеку у кући буде све потаман, да му се све чинн по вољи. Чему то ? Ти би ме одмах оставио да ти се непгго допала нека девојка са мушкобањастим изгледом н кратком косом, коју си случајно срео у некој сали Њујорка. Ја сам покушавала да учиним све могуће јер сам веровала да је паметно, али све више и више губим храброст н вол»у за то... — Немој да губиш стршвење самном, молио је он озбиљно. Ако верујеш да се исплати живети самном, онда и даље буди каква си била. Кад сам се враћао данас нз Њујорка, бно сам чврсто решен — да више између нас не дође тако чесго до тих ситних размирица. Ако сам ја за те мале, честе свађе крив, онда се то сигурно неће више понавл»ати. — Ти говориш тако, Ли, да би човек могао помислити да се ми од јутра до мрака само свађамо. А то стварно није тако. Ми се још никада нисмо озбнлно посвађали. Она устаде н приђе му сасвим близу: — Није био леп пољубац којн сам ти дала при понов-

слободи. Он се напрезао да је држи што дуже у свом наручју, сећајући се при томе свега што му је она до сада пружала и давала. Она му је окренула своје лице, мало румено од среће, и замолила га да јој донесе њену столицу за л>уљање. Он није претпостављао да га Фани једном више ни најмање неће привлачити. На ту могућност уоппгге није рачунао. Зато је сада био нарочито збуњен и неумешан. * Следећег јутра Ли Рандон је изјахао са Клер Морис. Фани није имала воље да пође са њима. Она је много радије седела >*з топао камин, крај ручног рада и илустрованих новина. Клер је јахала једног дивног коња, који је стално одмнпао за неколико корала од Лиовог, гако да је он морао свог коња увек да гони и шиба. — Пејтон је синоћ отишао у лов, и рекао да ће се скоро опет вратити, рече Клер. „Дакле ипак је упалило" помисли Ли, али не рече ништа. После неколико тренутака дода: — Надам се да се радујеш због тога! — Ах да, али ни једно нн друго нисмо ради тога били

„Борбе у Матнцн српској и њенн проблемн" од г. Днмнтрн ј а-Мнте Клнцнна М&тааа српска, чијн Је културно-аросветпи рад н н>ена удога у прошлостн вдшег народа довол»но □озаата, а да бн то требало поново нстипати, нзнев&ћнвала Је скоро сваке годнне нашу јавност сукобима н борбама коЈе су нзбнЈале на главним голншњик скупштннаха, а коЈе су бацале врло ружно светло па ову нашу заслужну културу и просветну инстнтупнЈу. Ј&ввост ннје бнла увек у могућноста да добнЈе потпуниЈу слику о тнк борбама и сукобнма коЈи су нзбијали у Матнпн, готово у сталним породнчиим размапима, н коЈи су кочили и>ен рад н стварали уаереље да Је Матнца неспособна да настави своЈу велику улогу коЈу Је вршнла у прошлосгги. У жељи да Јавност буде потпуно и тачно обавепггена о овнм су| кобнма, као н о целокупном раду, ; леловаљу, уловн и односнма којн ; влад&ју у овоЈ вашоЈ заслужноЈ 1 уставовн, позиати ј&внн раднвк н ' члан Каажевног сааета М&тице [ српске д. ДнмнтрнЈе-Мита Клнцнн. I нздао Је ових дана посебну кљигу

о борбама у Матицн српскоЈ н н»еним проблемима. У овоЈ КН.ИЗИ, коЈа Је пнсана са пуним позиаваи.ем стварн и са жељоп да св разбиЈу неповол»нн гласови о Матнпн. као н да она Једанпут креве новим успеснма н напретку, г. Клицин Је изнео су-

СДОБРДЂДЈНИ ПРИРУЧНИК У издању Мнлана Стојковнћа чиновника Саобраћајне аолиције Управе града Београда штампан је „Саобраћајни прир>-чник", који садржи: међународне путне сигнале путоказе (штампани у оригиналним бојама), међународне ознаке земаља на моторним возилима, бановинске ознаке на возилима, све до данас издате наредбе Управе града Београда за јавни саобраћај и вознла. Уредбу о заштитн јавних путова и безбедности саобраћаја на њима, Одредбе Кривичног закона и Закона о таксама за јавни саобраћај и вознла, Правилник о полагању нспнта за возача моторних возила и Правилник о превозу путника и робе моторним колима. Овај приручник потребан је сваком грађанину, а нарочито сопственицима и тераоцима моторних возила, а као збирка свих саобраћајних прописа који важе како за Београд тако и за целу нашу земљу користан је и потребан г. г. полицијским и судским службеницима, жандармима, адвокатима и др. У Београд приручннк се може добити код издавача Милана Стојковића чнновника Саобраћајне полиције и у књижарама по цени од 20 дииара, а из унутрашњостн ко пошал»е 24 динара на чек рачун Поштанске штедионице број 57704 добиће одмах књигу. (Доплатом 28 динара). 1-3 3997 Књига је препоручена од Министарства унутрашњи* послова, Управе града Београда, Ноианде жандамерије и 1уто клуба Краљевине Југославије.

Излет у Будимпешту на међународну нзложбу Цутовање у пола пене за Будимпешту и натраг, како па јупословенским тако на мађарсккм железетцама поводом Међуна-

родне изложбе и православнн* Ускршњи^ пралнкка. Путовање уз накналиу виту ." која се може на сајм_. набаеитв уз певу од 2-"50 П. Пасош је потребан. Повластица за путовање важн за одла.зак од 20 алркла до 10 маја. за повратак од 30 априла до 19 маЈа. Цертификате за излож. &У даЈе: агеетција ..Пу-пгкк". као и Туристи«псо одел»ен»е Мађар; ског т^говингкг>г гтретгггавниI апв& ј Београду (Јакшићееа 2).

Драга Косо, Ти живиш у Престоннци па не знаш шта је то нзненађење. Тога вн тамо имате сваког дана. Алн ми у провинцији, ми смо лишени свакодневних великих збивања. Зато кад се овде деси нешто што је интересантно онда то не пролази за трн дана као тамо, овде се то претреса на дуто и на шнроко. То онда доноси мало јица.

једног тако исправног и рад-! Тако сам ти, ето изнела напослу и кући. Зато многи нала- шу велику новост, која нас још зе да је ова несрећа нешто е- више држи у затегнутости. Алементарно и много дубл»е од ј ли, све ово тек је почетак. обичног лнчног незадовољства. , _ Али ја сунњам. Жена ииа наЈ- п Р ави °дафа™<*™ ■ већу снагу V себи кад хоће да страхоте разввће се аа неко се светн. У тн« тренутшша она кад нревареии и жртв^ је иенадиашива. Осветољубива мни муж ЈУ ЖИО суду Ј I „заводника . Ту ће се откритн

жена прелази преко свега, ру- . - . ши сво, као нека нзненадна бу- све непознато и иенаслућнваио, Јер, ако овад младић буде као што су напти младнћи, и живости у овај наш спокојни Ја тако млслим, али истина, изнесе св ,, ИС тиву каква ће начин живљења. где је она? Ваљда је ова жена ^ ати ова ј а дна жена Тако нешто деснло се пре све ово учинила у неком потпу жртва саме себе!? пг.и п«тттдопли Т7 то тАЛПли ТкО.

кобе раантпс струЈа у МатичнноЈ упр&вн. махом политнчкнх. од Светозара Мнлетнћа па све до последње скупштине Матнпе српске 1836 године коЈа Је била нсто т&ко бурна н взазвала велнке коментаре у престоннчкоЈ н покраЈннскоЈ ттампи. Ове борбе взмеђу опознцнЈе н оннх коЈн су бнлн на управн Матице, вечитн сукобн аз полнтнчкнх, ндеолошких н лнчннх узрока маралн су пггетно деловати на Матичин рад. па се нз прнказа тога рада коЈн даЈе у овој кн»изн г. Клицин, видн да Је успех н рад Матнце српске у последн»их иеколнко годнна тако незнатан, а броЈ н»еног чланства тако мален да занста доводн у питан>е дал>и опстанак ове установе. Кљнга г. Клипина поред прнказа борбн н сукоба у Матнпн даЈе н правац коЈим она треба да пође како бн успешно решнла своЈе проблеме н нспунила саоЈу улогу због коЈе Је н основана, па ће битн од корнстн да Је прочнтаЈу свн они коЈн желе добро овоЈ нашоЈ установн н желе да раде на просвећивап.у свога народа. Н. А. ПРВА И ПСХ?ЛЕДН»А РЕВОЛУЦИЈА. Познатн сараЈевскн јавнн радннк г. Мнл»енко Вндовнћ штампао Је у посебноЈ брошури своЈе предаван-е одржано у СараЈевском народнои позоришту 3 фебруара о. г. ..Прва и последн>а револуцнЈа". АналнзнраЈућн смнсао етнке, релнгнЈе, ооцнологнЈе н социЈалне покрете н револуцнје кроз векове, г. Видовић тврдн да права револуциЈа Још ннЈе постоЈала у нсториЈн човечанства. Прва револуциЈа нма тек да дође, то ће бнти морална револуциЈа и препород човечанства, а то ће уједно бити и последн»а револуциЈа. Ова брошура пггампана Је н нздана у Сарајеву у издању бнблнотеке „УзгаЈател,", СараЈево (Крал>а Александра 53). РОДИТЕЉИ! Да пајбол.е н снстематсан спремите своЈе дете за гимназиЈу, набавите Прнпрему за приЈемпн нспит од Свете Ннколића учнтеља. Цепа дин. 6, издаше кшнжарннце Милорада П. Милановића, Београд, Крал»а Александра 3. НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА, лист епархиЈе нншхе коЈн излазн Једанпут годишње о недељн праиославла допосн следећн садржаЈ; Епнскоп нишки г. Јоваа ,,Народна цр- I ква", Јован Илић ..Једином", Еп. НиколаЈ ..Како Је дмван правн сип ј ВожЈи", М. Ј. Путниконић ,,3а веру н отаџбину", Пушкнн ..Молн- ј тва господв»а" р Ан. Чворовић ,,Хн- ; гнјева. душе", Стеван М. Чочић ..Вера н више сврхе живота", А. 1 Тугаринов ..Молнтва н н>еоа уну- , тарн»а своЈства". Хлеб живота. Да лн Је дошао краЈ бољшевизму? Је- | дан захтев прааославља, Снла речн ВожЈе, Књиге, Др>-пггва н устапове. ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОПГГА. ТЕ- I ЛЕГРАФ И ТЕЛЕ40Н, орган Удр>-жев»а чиновннка птт. струхе у ј наЈновнЈем броЈу од 1в марта о. г. | дсшоси следеће чланке: ,,Наш бо- [ лесничкн фонд", Фраицуски миии- ; стар пошта у Веограду". Задружни жмлсгт, ста.иа рубрнка ,,Око I орг&низ&цнЈе", стална рубрика ,.Пошта у свету", ,,Кроз органнзацнЈу", Шаховска и еспер&втсха | рубника, к&о н миога сааоштеаз | н вестн. Лнст нзл&зи дв&пут месечно Урединш гво и адмивистрацнЈа Београд ( М &лв)вхче& 11). |

два дана овде, н сада Је на стало неко изненадно треперење. Свак прича велике ствари. Ослободнлн смо се оног нашег малог оговарања, малих пакости и детињских лажи. Збило се нешто невероватно, што нико није очекивао ,јер се овде видн у свачију кућу као да су наше куће од стакла. Овде чак ни подрумн не користе; све се дозна, па и више него је истина. Упркос свему неко успе ипак да понешто сакрије. Али, да неко успе онолико ј колико је успела, сада већ локојна, жена овдашњег доктора нико није могао претпоставити. Једнно њена смрт могла је да открије њену велику тајну и то само зато јер је она сама то хтела, не желећи да ћути у своју сопствену корист. Замисли: она се убила прекјуче и у једном писму открила зашто се убила. Можеш замнслити како су ге сада развезалн језицн. Палацају као неке светле ћорде. Ни самилост према мртвој , ни обазривост према ожалошћеној породици. ни разумевање за бол превареног и униженог човека, па најпосле ни најосновннја човечанска осећања нису у стању да задрже покрет дугих, наопггрених језика. Причају се и препричанају страшне и невероватне ствари; свак сад зна понепгго о животу покојне жене, о њеном односу према њеном мужу н љубави према виновнику свега: једном младом, врло обичном гнмназијском супленту. Док пре самог њеног очајничког корака нико ни у сну није сањао да се међу ово двоје непгго догађа. Сада се прича да је њнхова љубав почела још на универзитету и да се наставила овде. Некн знају и за њихове свакодневне састанке. Неки, пак, особито жене које желе да преваре своје мужеве а боје се, чудом се чуде како су тако дуго моглн да скривају своје односе у овако малој варопгацн. Оне, иако дирнуте њеном смрћу, завиде јој на овоме и жале је пгго је била толико осетљива, и што је тако наивно открила своју тајну пред смрт. Мени изгледа да је у овом последњем чину ове јадне жене било доста пакостн, јер неки који су је познавали пре венчања причају да она свога мужа никада није волела и да се за њега удала као обично, на наваљивање породице. Ти знаш како се мало жена удаје за човека кога воле. То су толико ретки случајеви да се о њима пише само у романнма. Зато мени изгледа да је ова јадна жена и умирући хтела да загорча живот своме мужу попгго се у браку са њим осетила још мање срећна него пгго је претпославл»ала. У тој намерн је и написала оно своје писмо да би откупила од свог мужа своју младост. Али, нажалост, није се она осветила само њему, већ и себи и свом љубавнику, јер је половина света овде на мужевљевој страни. Чак већина налази да она није нмала права да учини оно пгто је учинила као жена

ном душевном и телесном ра-

стројству. Али, одакле онда о-' Бррр... како је све то ужа-

ног човека, потпуно преданог но јасно, потпуно разумно пнсмо, пуно пакостн. Да није овај случај чисто наш случај, да није ова жена чисто наша жена ? Менн изгледа да смо ми врло зли, да ми мрзимо више него што волнмо, да смо злура дн, па у жељи да нашкодимо другоме не гледамо колнко жртава може да донесе наш један осветољубиви чин. У том тренутку ми чак ни себе не чувамо. Зато је мени страшно видети и чути како се сада блати ова жена, овај човек и онај младн сметењак који, извеснб, ннје сам сувише крив, јер ја сматрам да нас мушкарци не заводе, да је у свакој љубавној афери на првом месту виновник жена. Ми внше владамо својим осећањима него мушкарци, ми њнх видимо стварннје, они су увек фантасти. Разуме се, кад се охладне онда су одвратни. Али до тада... вучемо их за нама као мечке. Извини на оваквим изразима, али ти знаш да ја не волим много мушкарце. Мрзим их пгго, ужасно држе до своје сло боде. И ја им је дајем у сваком смислу, Шта више даћу -је и кад неки од њих буде мој муж. Даћу му је и не сањајући нешто слично за себе. А онда не- ј ћу ни у сну покушати да му ј се светим, јер ништа од њега и не тражим. Мене је страх, у- ј право одвратна ми је мисао да ; бих могла да унизим некога ко ј има неку вредност, а још мање онога ко је нема. Најпосле, зашто унизити и себе саму? Јер, мислиш лн ти да је ова жена постала непгго већа што је пред смрт открнла све и по- ј рушнла све? Тн ћеш ми на то одговоритн да је она хтела да буде искрена. Према коме? : Према мужу? Према љубавнику? Према себн? Не, она је само била зла. Али није могла да подведе под исти ред све оно пгго се у њој и око ње збивало, дозвол>авам, иако је стра шно, да сама нестане, али не да уништава.

сно. Дубоко се клањам ор квом савршеном друпггву. Љуби те твоја Анка. СИБЕ МИЛНЧИЋ

ВОЈНИ УКАЗ УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ИНТЕНДАНТСКОГ ПОТШ КОВННКА У име Њ. В. Крал»а Петра П. указои Кр&љевског Наиеснкштва а иа предлог мнннстра војске в морвариде унапређен је у чин Интеидантског потпуиовника морнарице, Шнмуновић С. Марјан, мајор. ПОСГАВЉЕЊЕ У име Н>. В. Краља Петра П. указом Краљевског Намесннштва, а на предлог Мнннстра војске в корнарипе постављен је за ветеринарсног поручннка. Кор. чић А. Милорад, војно државни питомац.

Бече игара чувене хиндуске играчице Ниоте Ињоке на Коларчевом универзитету Ннота Ињока, чунена хиндуска играчнца, првн пут у Београду даје у среду, 24 о. м., у салн Коларчевог уннверзнтета вече игара- На програ *гу оригиналне ритуалне нгре бра^ мана. ширеата. веда, будиста. модерне кндијске и антнчке египатске нт-ре у оригиналннм костимима и уз оригнналну музику. Почетак у 20.30 часова. Цене места од 10 до 40 динара. Улазнице се продају само на билетарници Коларчевог универзвтета.

првокласне кооасичарске про. нзводе, свакодневно свсже и укусне. Иродавннце у Кр. Милана 49 и на Цветнолг ТргЈ су увек снабдевене са свежом брдском јањетнном, првокласним говеђим н свнњскнм те младнм телећнм месоч

ТЕРАЗИЈЕ 15 КР. МИЛАНА 72

СМЕЈКАЈ1 кр МИЛАНА 49

ЦВ~.ТНИ ТРГ 16