Време, 27. 04. 1937., стр. 10

СГРАНА 10

ВРЕМЕ

Уторак, 27 април 193Т

Да ли ће градити чели

Кад није могао да утиче на микробе који изазивсчу инфекцију немачки научник Осеит успео је да створи нове расе животиња потпуно отпорне према болестима —

Вез н<е €5ш жжсксхоЈалш ни аутомобили шш железнице шш радио

Чувена вншеспратница у Како су поједЈши станови

облику лопте у Дрездеиу, саграђена од челика и стакла. окренути северу, то се цела зграда може да окреће око једне чели чџе осовине

У тражењу најудобкије н најјевтинггје куће за становање били су предложенн најразлнчнтнјн пројекти у Немачкој, Енглеској и Амернци. Међуњнма. нарочито је ннтересантан један тип челичне куће Ф. С. А. од француског конструктора Фнлоа. Експериментално изграђена и испнтана ова кућа показала се као савршена у погледу јефтиноће и хигијенских захтева. Куће оваквог типа обезбеђене су од невремена, урагана, пожара илн земллтреса, а могу да се граде у свима величинама. Скелет куће састоји се из челичних цеви,које су сшмшггене на местима где се везују. Све везе кост>*ра, а тако н систем којн држи кров. везују се на одговарајућнм деловима помоћу електричног варења. Костур од цеви н кров опшнвају се челичним листовима дебелим 3 мм.; листови се само умећу савинутнм крајевнма у цевн које имају зато удешене уздужне отворе. Зидови куће грзде се од два система челичних цеви н према томе постоде две преграде, опољна и унутрашња. Између та два система остаје размак од 40 см„ који претставл>а ваздушнн међупростор. Таваница и под изграђени су на исти начин. Зидови се учвршћују на каменом темељу помоћу бетона. Челични листови кроје се за сваку кућу према плану са остављеним размацима за ггрозоре и врата. Врата су такођер метална. Кров је удешен као базен, тако да вода не пада са њега него се скупља у том базену и као кишница може бити искоришћена у домаћинству за прање веша Сви делови куће могу бити стандаризовани и прављени у фабрикама у серијама, а за такву производњу потребни су само преса и електрични апарати за варење металас Конструкција не зна за шрафове, ексере и сл., а монтажа баш услед тога може бити извршена веома брзо. Тако на пр. монтажа куће од 3 до 5 соба може бити извршена у року од 5 дана од 4 радника, којима нису потребни никакви инструменти него само степенице. чекићи и апарат за варење. Да би се избегла оксидација, опасна за све металне изградње, извесни делови куће праве се од нарочите врсте челика који не рђа. Опољни зидови могу се офарбати по жсљи. Велику удобност

У унутрашњости земље тгогто.л огромни ттрит сци КОј^! мостижу три милиона атмосфера Према теоријс.:им прорачунавањима највећи притисци, за нас скоро потпуно несхватљиви. налазе се у унутрашњости земље. На дубини од 2900 километара испод површине, притисак горњих слојева земљине масе износе око 1,5 милиона атмосфера, а у самом центру прелази и три милиона атмосфера. Централни делови земље. према мишљењу већине научника, састоје се од тешких елемената и то првенствено од никла и гвожђа. Како у овим дубинама владају огромне температуре, то још не постоји сагласност у каквом се сташу ове материје налазе. Др. Ј. П. Аренд, у својој значајној књизи о градњи атома и структури земље, заступа мишљење које се не слаже са досадашн>им назорима. По Аренду у области око земљиног језгра постоји праматерија. јсин неиздвојена на поједине елементе. претставља могућност да се сва постројења за канализацију гас, воду, електричну струју, централно грејање и т. д. могу сместитиги између двоструке преграде звдова, услед чега се она не види и добро је заштићена. Растојање између зидова довољно је велико, тако да се тај рзд може извршити без икаквих потешкоћа. Немогућност трулења у таквој металној конструкцији и могућност да се и споља и изнутра обоји у бојама која се лако може прати, обезбеђује хигијенске услове, који се не могу постићи у другом типу станова. Ваздушни међупростор између слољног и унутрашњег зида

сјајна је изолација како лети тако и зимн а исто тако и добра изолација од звука, и ларме споља и изнутра. Извршени опити показали су да код спољне температуре од — 16 степени може лако да се у соби од 50 кубних метара одржава температура од плус 17 степени помоћу мале пећи ложене дрвима. Да би се избегла кондензација воде у пространству међу зидовима и ваздушни слој одржао у нормалном стању, конструисана је специјална вентилација. Општа тежина куће од 4 собе са целокупним модврним комфором износи око 7 тона Ипж. В. СГ.

Постоји више опасних и веома рашнрених инфективних болести које нападају животиње и против којих досада није познато никакво ефнкасно сретство. Код свнња. напри.мер, постоји таква једна болест, од које просечно угине преко две трећине оболелих животиња. Пошто су сви покушаји изналажења једне сигурне вакцине остали безуспешни, тражен је други пут за спречавање оваквих болести. Од многобројних опита вршених у циљу истраживања лека, најинтересантнији и најоригиналнији је онај који је учинио немачки физиолог X. П. Осент. Утврдивши да се борба са оваквим инфекцијама мора да води индиректно, он је успео, у правом смислу речи, да измени болесника и да укрштањем извесних немачких и руских раса свиња створи нове животиње које су стопроцентно отпорне према овим инфекцијама. У неким случајевима оболеле животиње, вепггачки заражене великом дозом бактерија, лако су преболеле инфекцију. Осим тога нова раса има све остале особине важне у господарском погледу: лако се гоји, плодна је и не захтева неку специалну негу. Резултати које је постигао Осент стд велнког су значаја за даљи правац борбе са осталим инфективним болестима, за које још није познато никакво ефикасно сретство.

МИСТЕРИОЗНИ ФДКТОР КОЈИ УТИЧЕ на организацију живе материје

Пре неколико година велики страни лнстови донели су под огромним насловима сензационалне чланке о једном заиста интересантном проналаску: о вештачки створеним биљкама које расту у ретортама и које су створене искључиво физичко-хемијским процесима. Доцније је утврђено да се овде ради само о истим оним покушајима које је 1905 године вршио чувени физичар Стефан Ледик, а који су у току последњих двадесет година више пута обнављани. Сви ти експерименти су показали да уствари не може бити говора о правнм биљкама, него да су то кристалне творевкне које имају само спољашњи облик биљке, док се по свима другим особинама од њих јасно разликују и претставллју анорганску материју у кристалном стању. Међутим, виталисти, међу њима велики број најистакнутијих научника, од којих су неки и лореати Нобелове награде (Спеман, Бунур, Пфајфер Дриш и многи други), обратили су поново велику пажњу кристализацији анорганских соли и модификацијама које код кристала изазивају органске материде, тражећи у томе објашњење постојања система живих сила које прелазе чисто материјалну. физичко-хемијску структуру организма. Од тих експеримената нарочито су интересантни они које је вршио проф. Е. Пфајфер у биолошкој лабораторији ГетеанумДстрнах у Швајцарској, где је у току последњих 8 година изведено око 30.000 експеримената кристализације анорганских соли и испитан утицај органских материја на кристализацију. Опити су вршени углавноме са кристалисањем бакарног хлорида и ацетата олова на константној температури. Када су ове хемијске соли узимане у чистом стању. добиЈенк кристали су били оријентисан! без икаквог реда и увелико су потсећали по своме спољашЉем облику на кристале леда на прозорима. Али када је растворима ових хемијских соли додавана једна кап органске материје, која је била потруно растурена и измешана у раствору, добијени кристали су имали сасвим другу оријентацију, скоро сасвим правилну. пошто су били распоређени радиално око једног центра. Оргаиске материје које су додаване растворима биле су најчешће кап крвног серума или биљни екстракти. Овим експериментима поуздано је утврђен утицај органске материје на кристализацију анорганских соли. Али је најинтересантпија једна друга појава коју је могао да запази и да је детаљно испита у низу екеперимената. Добивши од једног шумара две лепе борове шишарке, које су потицале од

два различита стабла. др. Пфајфер је направио од њих,екстракте и засебно нх додавао растворима бакарног хлорида. После иекристалисавања раствора, коме је додат екстракт од шишарке једног високог и врло правилног бора, кристали су имали сасвим правилан распоред, док су из других раствора, у које је додаван екстаркт шишарке једног искривљеног и неправилног бора, постали сасвим неправилно оријентисани кристали. Ова појава није случајна, пошто је могла бити утврђена и у вели-

ком броју других случајева, и јасно указује, као и остале многобројне чињенице, према мишљењу Пфајфера на постојање једног ..невидљивог фактора", који управл»а организовањем анорганске, а исто тако органске материје, попгго је овде искључено свако могуће хемијско дејство органске материје на кристалнзацију. Због тога физина и хемија нису у стању да икада створе живу материју, пошто се живот не састоји само од физичких и хемијских еле-мената. ПРОФ. В. Н.

Под оваквим насловом објавио је Е. Есклакгон, директор Париске опсерваторије, један веома интересантан чланак о значају астрономије за еволуцију човечанства и науке уогапте. Ако би се, наиме, претпстставило да нам је небо одувек било сакривено облацима и остало потпуно невидљиво, као пгго је то био случај у најстаријим временима земљиног развића, кзда се сва вода која данас испуњава океане, језера и реке налазила у атмстсфери у облику водене паре градећи непробојну масу облака, велико је питање да ли би чове-

ДУЖИНА ДРУМОВА НА СВЕТУ Према подацима које објављује француски часопис „Наука и живот", општа дужина друмова на целом свету износи 17 милнона километара, не рачунајући варошке улице и друмове. Развучена у једну линију ова би мрежа друмова могла 400 пута окружити екватор. Највећу дужину друмова има Америка, са 7,200.000 км., затим 'долази Европа са дужином од 6,300.000 км., Азија са 2,000.000 км„ Аустралија 900.000 км„ и Африка са 70.000 км. Од европских држава најдужу друмску мрежу има Француска (740.000 км.), затим Немачка (са 401.000 км.), и Енглеска (329.000 км.). Густина мреже највећа је у Француској, Белгији и Немачкој. Иза Немачке долази Поллка и т. д. Код ове статистике треба узети у обзир неравномерност друмске мреже у Немачкој, где се због стратегијских разлога граде т. зв. аутостраде, углавном дуж немачко-француске границе. Остали део Немачке, а нарочито њен Север, ни издалека нема тај велики број друмова.

ВОДОПАДИ РЕКЕ ПАРАНЕ, НОВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Ове године биће завршени истражни радови једне велике енглеске компаније која намерава да на циновским водопадима реке Паране у Јужној Америци подигне стгромне електричне цештрале, које ће омогућити електрификацију знатних прстсторија и омогућити експлоатацију богатих рудних ггодручја у Бразилији, а истовремено и елекгрнфикацнју неких најважнијих железничких линија. У погледу снаге, величине и друтих особина највећи водстпади реке Паране не застстају скстро нимало иза Ниагариног водопада, а у погледу лепоте и дивље рстмантике може се рећи да претстављају најлепше крајеве Јужне Америке. Количина енергије која ће се добити толико је велика да би се њстме могли терати сви возови Југославије. Елентрични пас - вештачко око и невидљивн чуварг

Примена фотоелектричне ћели је постаје све већа и све значајнија и захваљујући само њој љу д« су успели да створе читав низ најнеобичнијих и скоро невероватних апарата. Принцип на коме се заснивају сви ови апарати у основи је веома ттрост « почива на особинама извесних материја да под утицајем светлости постају бољи проводиици електричне струје или да под дејством светлости саме емитују струју. Тако, налример, једна бакарна плоча (бакар је одличан спрстводник електричне струје) превуче се с једне стране бакарним оксидом (спроводљивост електричне струје бакарног оксида је средња). Ако се страна премазана бакарним оксидом осветли, почиње да се ствара електрична струја, која се може каптирати ако се једна жица стави на бакарну а друга на оксидну страну плоче. Са умањивањем, прекидањем или повећавањем интензивности светлоети умањиваће се. прекидати или повећавати јачина струје. Електричну етрују не производе само вилљиви зраци светлости, него и они које наше око не примећује. Електричан пас о коме је у више махова писано у листовима и који чува трезоре у банкама или у великим трговинама накита. уствари је фотоелектрична ћелија. Довољно је да на њега падне само један зрак најслабије светлости, па да почне да се креће. лаје или звони, пошто је ова светлост учинила да се створи е-

Електричан нас (фотоеле.лрнчна ћелија) који лаје и почиње да сс крсће чим на њега надне ма и најмањн зрак светлости који дејствује на фотоћелију изазивајућн електричну струју

лектрична струЈа, или ако јс ту селенска ћелија, да омогући спро вођење електричне струје. Усавршавањем фотоелектричне ћелије успело је да се изграде савршени апарати-чувари, којима се не може ни на који начин неприметно приближити. То су фотоеЛектричне ћелије које стално примају од једног емисионог апарата иевндљиве зраке. Ако би неко хтео неопажено да се приближи одређеном објекту, мора да прођо кроз невидљиви сноп светлоети чиме га прекида. Прекидзњем спона зракова прекида се у фотоелектричној ћелији електрична струја и апарати за аларм почињу да дејствују.

Према извесним вестима изгледа да су овакви апарати употребљени и за чување војних утврђења у Француској. Немачкој, а нарочито на руском Далеком Истоку. Утврђењима се не може нико неопажено привући пошто велики број фотоћелија будно стражари. Олује, зима, киша и најгоре невреме не сметају им нимало. Али фотоћелије не стражаре само. Повезане митраљезима који аутоматски ступају у дејство, оне могу саме да отворе паљбу на оне који силом покушавају да пређу забрањени простор и да на тај начин задрже непријатеља док не сгигне посаДа. Захваљујући савршеннм телескопи.ма данас познаје.мо скоро до детал>а особине рел»ефа месеца. На слици се види један месечев пејзаж са пустнм вулканскнм брдима

чанство било данас оно пгго је уствари. Нарочито је интересантно претпоставити какво би уоппгге била схватање о ггростору, универзуму и структури света уоппгге и каква би огромна тајна за човека било најобичније смењивање дана и ноћи. Затворени у једну непробојну љуску, у немогућности да баце ма и један пстглед у свет ван земље, за људе би кроз векове остале као тајне и најобичније, за нас потпуно јасне појаве.

Астрономија је међутим допрннела толико развићу осталих наука, да се справом може сматрати као мајка геометрије, механике, физике, па чак и друтих дисциплина које на први поглед немају никакву везу са њом. Кад астрономија не би постојала, свакако да напредак науке и човечанства не би био на оном сгупњу на коме се данас налези и ми не бисмо имали ни железнице, на радио, ни авионе, јер Сн механика и физика биле у огромноме задоцњењу у своме прогресу.

Једна огромиа сунчана пега, чнје се размере најбол,е виде из упоређења са велнчином земље (круг у горњем левом углу)

Како је италијански хемичар Ферети успео да од млека добије вештачку вуну за штофове

Сннтетички продукти добијају из дана у дан све већи значај. Немачка синтетичка нафта заменила је у овој земљи са необично развијеном индустријом и са огромним бројем мотора, скоро сасвим прнродну нафту. Остале земље, да би се ослободиле великог увоза, покушавају да синтетичким материјама замене и друге материје, У текстилној индустрији синтетички производи добијају све већу важ ност; њихова продукција у свету у току 1935 год. износиле је 470 милиона килограма, а 1936 око 550 милиона килограма. Син. тетички текстилни продукти замењивали су до прошле године памук и свилу. Међутим. Италијани, нарочито за време абисннског рата, успели су, у тежњи да умање увоз вуне, да произведу вештачку вуну која се добиЈа од млека. Италијанска вештачка вуна — лаиитал, по својим физичким и хемнјским особинама увелико се подудара са правом вуном, и једина значајнија разлика је у томе што се слабије ваља од праве вуне. За нас је у овом случају нарочито интересантан начмп на који је италијански хемичар Ферети успео да од млека добије вуну. Ланитал се данас произвоДи од казеина кога у крављем млеку има до 3%. у овчем 3.5 Г / Г а у козјем до 3%. Хемијски састав казеина је веома сличан хемијском саставу кератина. једне материје од које је највећим 1делом састављена вуна и која се

I по саставу сасвим приближава албумину (састав казеина изра1жен у процентима је овакав: 53,00 угљеника, 7 водоника, 15,70 азота, 22,65 кисеоника, 0.80 оумпора I? 0,85 фосфора, а албумина: 51,48 угљеника, 6,76 водоника, 18.14 азота, 22,66 кисеоника, 0.96 сумпора и 0,00 фосфора). Упоређујући хемијски састав једне и друге материје, казеина - албумина и вуне (кератина), Ферети је претпоставио да се од казенна може добити вештачка вуна |и заиста је успео да је произведе, тако да хектолитар млека (три килограма казеина) даје три килограма ' вепггачке вуне! При томе треба још додати да у.в у фабрихаии-ји ланитала 01 млека ништ не губн, јер се од тог истог хектолнтара добија, као споредни продукт (!), 4 килограма путера. А поред свега тога ланитал показује све оне особине којима се одликује вуна аустралијских, новозеландских и јужноафричких оваца меринос и даје изванредне штофове. Дневна производња ланитала у Италији прелази већ 5000 килограма. Сама Ломбарднја ја у стању да одвоји за производњу вештачке вуне колнчину млека која даје око 120.000 квинтала вештачке вуне. док годншња производња праве вуне у целој Италији не прелази 100.000 квинтала. Како је целокупна потрошња вуне 420—450.000 квннтала. то би се трећина производње а скоро полочина увоза замснила ланиталом. Д1. х.