Време, 06. 05. 1937., стр. 13

ТГТ1И

Четвртак, б мај 1937

СТРАНА 13

РОМАН ОД ГИНЕ КАУС

29 Приметио је да она постаје из даиа у дан аве нервознија и да јој очи склро потпуно губе свој сјај. гЧго је ваљда стално и одлага< дан венчања, у уверењу да ће се она предомнслити. Господин Кле био је тако нежан и пажљив отац да је одмах помислио на све последице тог прекнда. Знао је да ће се сад много говорити о Лоти, можда више него до сада; знао да је да ће цео свет

вала, јер сам у исто време примила и једно писмо од Ирсне, у коме ми јавла да је њеној свекрви још увек врло рђаво. После тог писма први пут сам могла опет мирно да спавам. Ништа ме нису узбуђевала заједљива преклапања тетка Лине, огорчена пребацивања доктора Винтерфелда и званиЧна посета Хелмута, који је дошао са^о зато да ми сручи читаву масу непријат-

бацим што је успела да насамари мога оца... Ја сам, додуше, већ пронашао за њега једну малу играчицу. Има шеснаест година, црвену косу, најплавије очи које сам икада видео и најлепшу белу кожу која се да замислити... Она чак не тражи да је он ожени. Та прича ми је већ бала позната. Тетка Лина нам је већ причала да је млада играчица, која је неколико дана раније наступала у Опери, нова баронова пријател>ица, и да јој је он поклонио пољско имање које је првобитно поклонио Лоти, и... Алн све то је већ давно прошло. Па ипан морам да признам да ме је прнлично дирнуло кад сам све то чула. Лотнна велика будућност била је промашена. Почетком новембра господин Кле јс зажелео да се Лота врати. Али је она увек проналазила нов разлог да одгоди свој повратак. Средином месеца је госпођа Вагнер добила нов напад одузетости и неколико дана доцније умрла. Почетком децембра Лота је писала да је Ирена скоро сишла с ума, јер већ три ненелл није добила вести од Александра. Средином децембра Ирена је писала: Александар је пао у италијанско ропство.

! После свега тога господин Кле енергично је захтевао да 1 се Лота врати. За божићне ! празнике она је морала да бу1 де у Бечу, а ако Ирена хоће I да пође са њом, да би неко ; време провела под родитељским кровом, то би била ве! лика радост за господина Клеа. | Ми нисмо сумњали да ћемо . видети сестре за Божић у куј ћи. Ја сам већ спремала њихове собе, а господин Кле је бирао поклоне за њих. Тада је дошло писмо од Ирене у коме је писала; ,,Драги оче, како радо долазим к теби, да поново прославим Божић, као некада... али то ми се неће испунити. Нисам хтела да ти нишсм да не би имао бриге I док се све не сврши — али пошто ти хоћеш да ми одузмеш Лоту, морам ти рећи да ; је још неколико месеци не мо[ гу пустити. Лекари су се преј варили и ја поново могу да се надам... Драги оче, ти знаш, не умем много да ти причам, али ја верујем да за то нису потребне многе речи, и да си ти већ убеђен да ми ј је Лота необично потребна у ј овој усамл»ености. Ти имаш I Ејлу, и ако проведеш Божић са њом ипак ћеш знати да су мисли твоје деце поред тебе". ј Кад је господин Кле прочитао у мом присуству ово ппсмо, плакали смо заједно од ј узбуђења и среће. (Наставиће се)

да поставља немогућа и индискретна питања, па је зато сам предложио Лотн да за извесно време отпутује из вароши. Изгледало му је сасвим разумљиво да Лота отпутује код Ирене, која је сад била потпуно сама. Она ће бити најпогоднија личност која може да се нађе у таквој ситуацији поред Лоте. — Можда би то било стварно најбоље, рекла сам ја Лоти кад смо остале саме. Нема сумње да и у Минхену има лекара који ће хтети да ти помогну. Ирена тамо познаје много лекара, а и за тебе је то много згодније јер те тамо нико не познаје. А ако баш не буде могло да се изведе, доћи ћеш на неколико дана тајно овамо... — Немој да се узнемлрујеш! Све може да се изведе. Ирена ми је причала о једној пријатељици... Два дана Лота се спремала на пут. Договориле смо се у танчине о свему и решиле да ми она ништа о томе не пише јер би то могло да нзазове сумњу, него кад све буде готово између осталог у писмо да стави речи „Све је у реду" На станици смо се врло срдачно поздравиле. Лота ме је пољубила и рекла: — Немој да се љутиш што сам ти толико брига створила! Била сам тако узбуђена да нисам чула господина Клеа, који ме је већ неколико пута позвао да изиђем из вагона. Пољубила сам Лотино измучено, бледо лице, и у последњем тренутку скочила из кола. • „Све је у реду", писало је у једном писму које сам примила месец дана доцније. Речи су биле подвучене и односиле су се на Александрову мајку, која је имала лак напад нерава. Те речи, ипак, морале су да се односе на ствар која је мене интересо- ј

ности у лице. Седео ;је код мене скоро читав сат и говорио: I — Са Лотнне стране непо[ требан је био безобразлук што је и Мартина увукла у целу | ствар. Кад је већ хтела да се I уда за оца њеног љубавника, [ онда је бар требало да се спо! г>азуме са њим. Да ли јој је I Мартин можда претио ? Нисам уопште хтела да ее упуштам у те приче; упитала ] сам га само у колико је Мартнн увучен у ту ствар. Барон је сасвим јасно рекао да му нимало не сметају назори његовог ванбрачног сина. — То је сасвим тачно! Мој отац је можда стара будала, I али ни у ком случају није I глуп. Он је ипак морао да ј прнмети какву улогу су то двоје хтели да му наметну. Нисам била нимало расположена да у таквом моменту правдам Мартина, мада сам само на њега мкслила кад сам мислили на Лотину будућност. Зато сам ипак упитала: — У каквој се то опасности налази Мартин ? Та и он је син баронов. — Он је стварно татин син и нико не би био срећнији од мога оца када би му Мартин допустио да га воли исто као што воли мене. Хтео је да му даје две хиљаде марака месечно само да му се приближи, али је Мартин то увек одбијао. Он је сувише горд, То је тати увек много импоновало, али га је исто толико и љутило. Л>утило га је зато што није хтео да допусти да иостоји човек који је бољи од њега. Према томе ће вам бити јасно да му отац неће остати дужан. — А шта намерава да му учини? — Ништа неће да му учјпхи ! Он је сад у позадини, а по свој прилици ће ускоро бити потребно нове војске за фронт. То је све што могу да вам кажем. Поздравите Лоту, рече при растанку. Жао ми је само Мартина. Не могу да јој пре-

11н>иге и листоаи

11111111!!11И111ии11111111111111 |1Ш1ШШШШ!1ШШ |{Ш1Ш11 ;Ш1111|111Ш111ЖиШШ1ШШ11:

ШШИШШШШПНПШШНП

„Коњнц вилењак" Кпасична руска бајка У нашоЈ дечјој књижевности, иначе оск\-дноЈ \ добрим делима, чак н поеводним. значајан датум претставља класична руска бајка ,.Коњиц вилењак", коју је ових дана излала бнблнотека ..Књнга за сваког" у рдлнчном ореводу г. Павла С. Пољакова. ..Коњиц Вилењак", према чијоЈ Је фабули израђен балет са нстнм именом. познат Је по том балету Једном делу наше публике, алн ово ремек-дело руског песника П. Јершова, коме се дивио и сам велнкн Пушкин. ниЈе ни после сто годнна било пружено у преводу нашој деци. Зато Је за похвалу акција библио теке „Књнга за сваког" која је нздала ово дело и с њим започела издавање руских бајки међу којнма ће бнтн издата н класичра Пушкинова дела из ове области. Исто тако треба похвалнтн и одличан превод г. П. Пољакова, којн Је успео да у свом преводу даде сву свежину и лепоту оригинала, као и да Уће у дух наш џг језнка и сачува лепу версификацнЈу ове бајке. „Коњиц внлењак" Је баЈка писана по народним мотнвима у коЈоЈ Је дата епска свежина. фолклорно шареннло и разнолика реалистичка буЈност народне маште. Она је писана са обичном лакоћом. препура Је дннамнке и неочекиваних обрта, у одличноЈ уметннчкоЈ формн р са извапредно лаком и неусиљеном версификацнјом, као и обиљем здравог народног хумора. тако да у сваком погледу показуЈе високе уметннчкв квалитете. Иако без досадних дндактичких закључака. она ипак располаже многим педагошкнм особннама. И поред свих тешкоћа прн пре-. воћењу Једног оваквог дела г. П. ј Пољаков Је успео да сачува све његове особине, пока »авшн као пре водилац не само дубоко познавање нашег народног Језика, иего и несумњнве уметничке способностн. Стиу у његовом преводу дат је лако и живо, очуваиа Је динам«чност. ј лепота опнса, а преводнлац је успео да пронађе одговарујеће народне речн н да дело учини читаоцима ближе в актуелциЈе. не удаљнвши се од оригннала. Захваљујући овако одличном преводу ..Коњнц вилењак" претставља ; з-чачајан добит&к како за нашу децу и књижевност тако и за нашу преводну књнжевност уопште. Н. А. „ФИЛМОКИ ГОДИШЊАК 3 А 1037 ГОДИНУ" у штампн је и ускоро ће нзићи. под уредништвом г.

ВасилнЈа Зарнћа. чиновннка Државне филмске централе при Ми нистарству трговине и нндустриЈе „Годнипкак" Је стручно и прегледно уређен по свнма односним гр & нама у пословима филма, али са своЈим посебним опшнрним упутствима н детаљннм обавештењима намењен је у првом реду власницима биоскопа, домаћнм пронзвођачима филмова увозним филмским заводима, техничким радњама у везн са пословима филма н уопште свима лнцнма, предузећима и установама, коЈа се ма у каквом внду баве или интересуЈу филмом, као и нностраннм фнлмским предузећнма нарочито оннма коЈа снимаЈу нли намераваЈу снимати у нашој земљн. У врло лепоЈ техннмкоЈ опреми. Цена „Годншн.аку" Је утврђена н стајаће у продаЈи 35 динара. Уредницјтво и адмннистрациЈа ..Фнлмског годпшљака". Мнлоша Поцерца 7, Београд. • ЗБОРНИК ЗА НАРОДНИ ЖИВОТ И ОБИЧАЈЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА (књ. XXXI. Св. I.) Југооловенска академија знаностн и уметности у Загребу нздала Је у редакцнји академнка г. дра. Драгутнна Боранића „Зборннк за народни живот н обичаЈе Јужних Словена" (књигу XXXI, свезак I). с овим садржајем: „ПоЈав чуда и закон реда у народној књижевностн" од проф. Петра Бакотића; „Хрватска добровоља у попнЈевкама, здравицама и напитцнма прошлнх вЈекова" од академнка дра. Фрање Фанцева. и „Приноси словенекнм назнвнма биља" (свршетак) од мсгра Јанка Барлета. Цена Је тоЈ књнзи „Зборника" 80 дин. — Поједнне расправе могу се набавитн н у за-себном отиску п то: Бакотићева уз цену од 20 днн. Фанцевљева за 40 дин., а Барлетова његова Је расправа отисак нз последња два броЈа „Зборнивд.") за 40 динара. X „Зборник" односно речени сеоаратнн отисци могу се набавнтн од Југословенске академиЈе знаности а >т«етностн у Загрсбу нли од књижаре СтЈ. Куглија, у Загребу, <Илица 30). ПОДМЛАДАК ЈАДРАНСКЕ СТРАЖБ у броЈу од маЈа о, г. довоси релики броЈ чланака, прицоведака и песмиц а о нашем мору за децу и омладнну. ПОРЕСКА СЛУЖБА, оргав Удруженл пореских чиновника Краљевнне ЈугоелавиЈе у свом четвртом броју доноси низ стручннх чланака н расправа нз пера нашнх познатих правннх стручњака, затим студиЈе из области страног законодавства, из пореске праксе и служебне вести нз Удружења. Поррска служба излази сваког месеца у Београду, (ЈакшнНева 2.) Годишња претплата 60 динара.

Под једним сводом остао сам ј сам. Дворац господарице фанта| стичног лавиринта у Кнососу на | Криту буди радозналост. Над I острвом било је сунце као расточено злато у великом кругу. У! лице ужарене, а зидови кућа | пекли својом врелином. Под сводом од мермера полутама и хладовина. Остала Је, додуше, претI к>а водича: стран човек лако : може да се изгу^и у овнм неIразмрсивнм ходницима лавиринта лепе и смеле л>убавнице Аријадне. Али, ко мари за савете када хладовина пада као мелем на душу? У улицама Хераклиона звонио Је смех рардрагано, док су погледи миловали преплануле жене у пролазу. Овде, у сенци, сећао сам се њихових лепршавих руку, а очи су се склапале ОД радости и умора. Радује се смртник Биђен>има која се више никада неће поновити. На зиду, у лавиринту, гледао ме један хладан мозаик: лик девојке која носи врч на глави. Хаљина није сакрила раскош њеног тела и мозаик Је потсећао на бакарне лепотице из Хераклнона. Ишле су са товарима воде. Магарци су носили малу бурад. а девоЈке су их терале да се што пре склоне са припеке. Ти мали крићанскн магарци! Сваки Је на глави носио велики шешнр од сламе, па су нам изгледали и озбаљни и необични. Од сунчанице крићански се магарци, ето, бране шеширима и ми, коЈи не виђамо често магарце под шеширом, морали смо се насмеЈати... Заборавл>ам на девоЈку са мозаика и све се више забављам своЈим смехом. У лавиринту, када се Један смеЈе изгледа као да се тројица засмејавају. Одјек Је овде звонак и дуг... Одједном неки кораци... Одакле су долазили, ко да зна. У брзом ходу искрсла Је под мојим сводом Једна девојка. Некога Је. то се одмах видело, тражила. У руци Је држала два грозда. На Криту Је дозревало грожђе а внногради на Кнососу опоЈно су мирисали. Девојка Је стала под мозаик и вндео сам да су јој косе биле плаве а очи се, у полутами, оцртавале у крупном кругу коЈи сЈа. Није се колебала. Рекла Је да из лавиринта не зна да изађе Ишла је са оцем. а не може више да га иађе. Разишли су се када Је она пошла да му нађе неки грозд. Све до сада у овнм ходницима ниЈе могла да га сусретне. — Ви се смеЈете?... — рекла је као да ми приговара. Објаснио сам ЈоЈ ову радост. И покушао сам да Је развеселим сећањем на иднлу у луци. Видела Је и она ту слику. И није могла да избегне лак смешак. I Ипак, како да заборави на гро- ј жђе и на оца. Са много топлине | молнла је да Јој помогнем. Отац | ће се бринути, а и без тога, мирлила је, ситуациЈа у озим катакомбама ниЈе била завидна. Пошли смо кроз ходнике прекрасне заводнице АриЈадне. На местима они су тесни н малн, као да су грађени само за лутке. Заплићу се и расплићу на све стране. Негде се указа светлост и. идући за њим, кораци брзо нестаЈу у тами. Ово лутање трајало је можда дуго. Ко зна. У сећању Је остало тек понешто. Звала се Ирнс. Рекла Је своје име са нежношћу и тугом. Отац ЈоЈ је поморац. Са поносом каже за њега да Је неустрашив морски вук. Издржао Је многе борбе са циклонима на далеким океанима. — Сада Је у страху. Чека ме... Ослушкивао сам њено . меко шапутање, приљубљен уз њен дрхтавн стас. Заробљена девоЈка — таква ми Је изледала држала се чврсто за незнана човека. Зрно по зрно падало је са грожђа. Само по неко успела Је да принесе уснама. Кроз лавиринт се корачало у омаглици, у срећи. Васкрсава пред очи. у лутању, лик АриЈадне, кћери древног краља Миноса. Лавиринт Је био његов дворац. Ирис Је слушала полуотворених и жедних уста сећање на Аријадну. Она Је мрзела свог наказног брата Минотауруса. Прождирао је и мучио

младиће и девоЈке. Полубог ТезеЈ, велики осваЈач и заводник, ниЈе хтео више да трпи насиља наказе Минотауруса и решио се да га убије. Пошао је кроз ове лавнринте у Кнососу, где га прва опази Минотаурусова сестра Аријадна. Срела га и заволела. Она Је у овој љубави помогла смелом ТезеЈу: даровала му Је чаробни мач и клупко предива, коЈе Је он у лавиринту одвијао да би се по расутим концнма знао вратити. Ирис се тргла:

да око нас. Ирис Је шапутала: — Чини ми се, Иване, љубав је као лавиринт: увек неизвесна и чудна...! * Неколико дана стари поморац је узалудно тражио Ирнс по улицама велеграда. ПТумни афрички град звао Је малу Ирис. ЈБубав Је загонетно расплитала своЈе предиво. По тим иитима девоЈка Је ишла као опчињена. Афричке ноћи без сна и страха... Чежња савладава језе. На Нилу су ноћи пролазиле као узгредни погледи. Отац?... Како ће Је по-

— Ох, шта ће бити с нама у свом лавиринту када Је чак и полубоговима требало предиво да се узмогну вратити...?! — Тражићемо предиво лепе АриЈадне, шалио сам се Ја. завршаваЈући сећање на ову прастару идилу. Аријадна Је помогла ТезеЈу да убије њеног наказног брата и побегла је са њим Јер га је волела. — Били су срећни! — закључила Је Ирис. Морао сам јој ређи истину: — Тезеј није знао за верност, Једне ноћи, док је Аријадна спавала. прбегао је са острва Наксоса. Ирнс Је ћутала. У руци внше ниЈе било гроздова. Дугуљасти, меки прсти мрсили су косу туђинца. А усне су биле све жедниЈе. Девојка Је заборавила на гроздове. Дах Јој Је био грозничав, а груди су дрхтале као у немирном сну. * Увече славило се на лађи. Путовали смо к јз'гу. Тешко Је било отети се од Хераклиона и Кнососа н сећања на Једну девоЈку која као да је још била у дворцу АриЈадне. Њен је отац био весео. Стари Је поморац говорио са одушевљењем: — Ирис се била изгубила у лавиринту, али није заплакала. Прошла је све ходнике док ниЈе нашла дан и — мене... Девојка Је била на палуби. Јужна ноћ пада на душу са звездама и бескрајно раскошном плавом пучином. Ирис Је ослушкивала ритам вечерњих кгара. А морски Је вук говорио: — Хтела Је Ирис да упозна Крит. Њена је мајка тамо рођена... Била Је плава и лепа, лепа као најлепша богнња. Кад сам Је отео (како Је само са радошћу бежала!) момци су се тукли из очајања... Ирнс, ето, има њене плаве косе и њене очи... Крићанка са плавом косом!... Анђелак. Не зна Ирис ни за кога, сем за мене... Гледао сам је без речи док се ветар играо праменом њене косе. Ова игра никада се више неће вратити. Сусрети. далеки н незнани, увек носе сенке растанка. Ирис Је говорила: — Драги су ми виногради на Крнту!... Чини ми се да Је тамо мој прави завцнаЈ... Близу мора, у лозама, скрива. ли смо се загрљенн. Лозе су слатко мнрисале. Лађа је меко клизила према афрнчком копну. Зоре смо дочекивали на палуби. Ирис Је увек хнтала да прва сретне сунце. То су биле наше игре. Никад не проговорисмо ни речи о срећи, можда зато што се смешила сву-

гледати кад се кроз неколико дана опет сретну? Само гдекад видело се у њеним очима ово питање, као сен, као туга. Она је Још улепшавала лик девојке. — Ранила сам га, говорила Је Ирис, мислећи на оца. Нисам ЈоЈ одговорио. Али знао сам: он ће Је разумети Се:иће се плавокосе лепотнце, њене мајке Крићанке... Вече Је на растанку падало брзо. Последње афричко вече. Опет је бела хаљина лепршала на ветру, коса се мрсила по челу, пред очима које су биле влажне. Мала Ирис морала Је да остане у афричком граду. Пред лађом су црни агалишана неуморно играли и уз песму показнвалн своЈе вештине, као мађије. Све Је то опсена. варка. Велнки град бацао Је у ноћи рефлексе према небу. И град, и људи, и небо — све Је било чаролиЈа, игра. Дечаци су махали црним ручицама. Тражнли су последњн пут бакшиш. А мала Ирис стајала је по страни. Последња, у полутами, још из дал»ине. видела се њена бела, лепршава хаљина. АЈВГГЕ МАТЕКАЛО

ПАРТИЈА БР. 102 Одиграна у 4 колу на ннтернационалном турниру У Прагу. После седмог кола стање је следеће: Керес 7, Елисказес б 3 -;, Цинер 4 (1), Гнлг. Хромадаа и Пеликан 4, др. Трифуновић и | Фолтис (1), Опоченски 24 (1), Прокоп и ДооиЈаш 1, гца ј Соња Граф без поена. Др. Триј фуновић, коме Је ово први ннј тернацнонални турнир. изгубио Је досад две партиЈе: са Цинером и са Кересом, а ремизирао са Пеликаном. Француска игра Бели: фолтис (Чехословачка) Црнн: Керес (Естонија) 1) 44 «6 2) е4 45 3) бсЈ 5*6 4) 1^5 1е7 5) 1.(6 1.:*6 6) 5*3 0—0 7) 1ЛЗ с5 8) с5 1.е7 9) 4:с5 547 10) ћ4 (5 11) е:(6 I ..(6 12) 042 5:с5 13) 0—0—0 Иа5 14) аЗ 1Л7 15) Т4е1 Тас8 16) 5е5 1-:е5 17) Т:е5 44! 18) Т:с5 0:с5 19) 5е4 045 20) Кђ1 е5 21) (3 ћб 22) ђЗ 1-еб 23) Н5 а5 24) а4 Кћ8 25) Т^1 Тсб 26) Ц >5 Тс7 27) 1^3 1Ј7 28) Т:ГЗ 29) §5 Ш 30) §:Н6 1.:е4 31) Н*?* Т*7 32) Т: С 7 К :с,7 33) П«5| К/7 и бели се предао Јер на 34) 1x4 следи Т:ђЗ|! и д. т.

4ЈЈ'.1Ј,М:ј НОВ ТРИЈУМФ ФИЛМСКЕ УМВТНОСГИ1 Први тонфилм израђен у природннм боЈама! Сензаццја коЈу до сада ннсте доживели! Дивља девојка Филм који Је у целом свету доживео фантастичан успех. Додатак: 1) СПЛИ СИМФОНША >• боји; 2) МОРНАР ПОПАЈ; 3) ФОКС НОВОСТИ Поч. 3, 5, 7 и 9 часова

С јаЈап дуплн програм 1) Тајни агент (освета Била Братфорда) ГЕОРГ БРЕНТ у своЈој најснажнијој улози као таЈни агент и репортер. РИКАРДО КОРТЕЗ у улози злогласног гангстера, Коцкарски трикови коЈима пљачкају наивне грађане. Пуцњава у судници за време претреса. 2) Дик Форан (омн-љенн ковбој-певач) Пустоловине, песме. сензациЈе романтичнбг днвљег запада у филму ПОНОЋНИ ЈАХАЧ

гплтгти Сбнзационални думли програи са додатком: Улазнице: 3, 5, 7 динара. 1) „Бабуна" НаЈвећи културни филм до дадас са тумачеш«« на нашем Језику. Сензацнја првог реда сннмљенг од почетка до краја у централноЈ Африци са два нарочита авиона. Хнљаде слонов* у. ;;аеоиа пр^лазе цспод вас, Грозна паиака и ужа? на све стране. Црначки плесови н рат на леопарде и носороге, 2)„Харолд-млекар" ПОЛГПА СМК.\А ХАРОДД ЛОЈД, АДОЛФ МАНЖУ Не хиљаду, већ милион шала у Једном фнлму. Плашљнви млекар туче профасионалне боксере. Шест брксача, трн жене а Један Харолд. Овакве комедиЈе Јоцј ннЈе Оило. НаЈвећа атракцнЈа свих сезона и свнх биоскопа.

(ЗПЗШИЗ ДАНАС У 10.30 МАТИНЕ и 3, 5, 7 и 0.20 час. НаЈновија и наЈбоља ОПЕРЕТА славне иеиадмашне сопранисткиње Марте Егерт Дивне песме! Чаробна музика! Одлнчан садржаЈ! Концерт на двору Гл. мушку улогу игра ЈОХАН ХЕСТЕРС (Т>ак нросјак) Додатак: НОВО<Т11 н МУЗИЧКИ ФНЛ.М У 8 сата цео партер 5.балкон 7.— дин.

Сјајан и велнчанствен дуплн програм; ■«» 1) Филм и'ј живота копача злата, за време „златне грозннце" у Сан Франциску Острво страха МИРИАМ ХОПК1ШС и ЕДВАРД РОБИНСОН и 2) Младост

ПОЛЕТА ДИВО н ЖАН СЕРВЕ

ДАНАС У 10.30 МАТИНЕ Са огромннм успехом приказује најлепшу ЛЕХАРОВУ оперету мађарске циганске музике, днвни.ч песама ндеалног садржаЈа и неодољивог хумора ШЕВД

У главним улогама: МАРТА ЕГЕРТ шармантна Ваша љублмнца ХАНС ЗЕНКЕР, типнчан претставник мушке лепоте Луцн Инглјпи , Тнбор фоц Холмај најкомичниЈи оперегски пар. Додатак: Снлп Снмфоцнја у боЈи и Факс новости

Повластице за учесннке певачке смотре у Сплиту Одобрена је повластнца у пола цене на државннм железницама учесницима народне н певачке смотре која ће се одржати 7 маја у Сплиту. Повластица важи од 5 до 8 маја на територпји Дирекцнје државних железница Загреб. Скупштнна београдске подружннце Шумарског удружења Београдска подружннца Југословенског шумарског удружења одржаће своЈу годншњу скупшги ну 9 маја о. г. у Бнблиотецн Министарства шума и рудника. Почетак скупштнне у 9 часова. На дневном реду Је, поред осталог. и ннтересантно предавање о гљн вама н њиховом привредном зна чаЈу. Предавање ће одржатц ннж. Роман Сарнавка.