Време, 06. 05. 1937., стр. 3

ПОС71ЕШЕВЕСТИ ИЗ ЦЕ/ГОГ СВЕТА

ПРЕДДРУГ0 ЗЛСЕЈЦЛЊЕ парпаментарне Мапе антанте

Идеја Д/але антанте живн м манифсстује се, све непоколебхивија иза своје лесетогодиш~г Јие. Из дип.10матских кабинета. она је век захватила и сва три Парламента и сва три нарола. За оне који су верова.ш, ј а могу подрити њене темех*, парламен&рне манифсстаџијг од 6 до 7 маја у Београду, бике реиита и сјајна опорука. Претставниии народа РумуЧехос.10вачке и Југославијс. после првог утемелзења малоснтантске парламентарне заје.хН;*ие прошЈгог новембра у Букурешту, сада иступају поново, сресно и солидарно, не само пред трибинама београдске Скупшгине, век пред европском јсбношку и савешку. Еминентни говорниии који Ке рзети реч, сви претседниии високих тела у трима народима, неке овога пута довикнути свету о опасностима које нам прете. Т их опасности нема Јише, надајмо се. Оне су негда много изразитије постојале и биле цавни фактор нашег здружен>а п чврсте редове. Али ке сви говорниии редом овога пута подвуки значајну улогу коју је Мала антанта игра.\а и још џвек игра у овом делу света. као фактор мира и као онај језичак који европским теразијама одожава равнотежу. Што јс главно. ставике свету до знања да Ма.\а антанта није чиста формула, век ако треба: бедем, мач и правда народа, свесних својих историских тековина. И да на томе терену нема разговора. Мирољуба по своме карактеру од постанка, помирлива у своме духу који је анимира., жива и динамична као што је и живот нашег века, Ма.\а антанта је знала, да интересе наша три народа прилагоди менама Европе. Она је бораи у приправности али уме и да пружи руку свима, који желе мир на нашим гранииама. У томе је н>ена предност над штурим, непокретливим дипломатским .реаиијама, које из саоје тгрвобитне формуле никада нису умеле изаки* Зато смо прожети ве-гиком радошку, што ке тгреставници наших народа то свечано и поуздано реки, да се чује на далеко. Како се Београд радује, што ке у лепоме дому Народне скупштине, моки поздравити у овако свечаној прилиии нај-

СВРШЕТАК ШТРАЈКА НА КЛАЈДИ Лондон, 5 маја. — Авас јавља да су се данас после 5 недеља пгграјка вратнлн на посао радници бродоградилишта на ушћу Клајда, н>их око 13 хшкада.

У БЕРЛИНУ СЕ ГРАДИ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ АЕРОДРОМА СВЕТА Берлин, 5 маја. — Д.Н.Б. јавл»а да веома повол»но одмичу радови на подизању новог главног берлинског аеродрома. Аеродром ће располагати ефективним маневарским простором дугим 2,5 км., а широки~ 1,7 км. За путнике се гради простран покривен простор, какав досад не постоји ни на једном аеродрому на свету. Новн аеродром моћи ће да савлада и највећи саобраћај који се може замислити у блнжој и дал>ој будућности.

Предуслов за Ваше добро здравље Јесте в остаје уредно варење, уредна пробава. Где се пропуигга да се бубрези. јетра в црева ослободе од нечистоће. талога и шлака. које се у телу стварају. тамо не могу ни унутрашњи органи правилно радити и поремећаји пггетни по здравл>е постају неизбежнн. Узимајте редовно Крушен со, која је већ више деценија позната и цењена. Немојте чекати да почнете осећати последиЦе запуштене неге тела. него заламтнте: Боље је спречити него лечити. Зато почните са куром Крушен соли. Оригннална велика боца стаје само Днн. 45.— а довољна је за три месеца. а мала боца Динара 27.—. Добија се у свима апотекама Оглас рег. С. бр. 29613-35.

У^ледније парламентарце, налга тако блиских народа и с бурним аплаузом довршити говоре, када узму реч, поред г. I. Стојадиновика, Л1ажураника и Ћирика, један Никола Савеану и Јан Малипетр претседниџи румунске и чехословачке Скупштине, један др. Соукуп, претседник чехословачког Сената и један Александар Сандулеску, потпретседник румунског Сената. Уважени гости и носиоии наших судбина. знају најбоље. где су интереси наших народа. Идеју која се родила у мозгу државника, они су је век пронели, својим рукама, кроз све покрајине Румуније и Чехословачке, као и наши парламентарии широм Југославије, правеки од ње једну незаменљиву и неизгубиву народну тековину.

Појачана сарадња Рима и Берпина

ЗАХТЕВИ НЕМАЧКЕ МАЊИНЕ У ДАНСКОЈ Копенхаген, 5 маја. — Д.Н. Б. јлвлл да је у току синоћњс дебате у данској скупштини узео реч н народни посланик г. Шмит-Водер, главни претставннк немачке мањине који ј$ изнео културне захтеве Немаца у новим крајевима Јужне Данске.

ИЗГРЕДИ ШТРАЈКАЧА У ХОЛИВУДУ Холнвуд, 5 маја. — Д.Н.Б. јавл»а да су јуче штрајкачи у Холивуду изазвали немире. Око 30 штрајкача продрло је изненада у просторије једног филмског предузећа. ШтррЈкачи су уништили великн део инвентара и злоставл>али неколнцину неорганизованих службеника који су билн дошли на рад. Пет лица је тешко повређено. Око 5.000 штрајкача сад је опколило постројења свих нећих филмских предузећа. РЕФОРМА АДМИНИСТРАЦИЈЕ У БУГАРСКОЈ Софнја, 5 маја. (Телефонски извештај). — Налазећи да влада треба да буде блиска народу н да државне инстнтуције треба прилагођаватн времену. влада г. др. Кјосеиванова решила је да поред преустројства полиције приступи н великој административној реформн, која би донела користи како народу, тако и земл>и.

Париз, 5 маја. — Листови се и данас много баве пигањсм учвршћења политичке осовнне Рим — Берлнн. Г. Леру у социјалистичком „По пнлеру" каже измећу осталог: „Користећн нову снтуацнју створену нсутралношћу Белгнје, Нсмачка н Пталнја наставл>ају своју офанлнву протнв Дру штва народа. „Ове две снле желеле би да се будући Западнн пакт заклучн без икакве везе са Друштвом народи. Осн.м тога желе да Француску ставе у положај да бнра нзмсћу својнх досадашњнх савеза и новог Локарна. Тиме ј би се остварила „локална без. бедност у затвореном суду" 1». кву предлаже г. Хнтлер. Ту тезу сад заступа н г. Мусолннњ ..Остварење ових планова зна. чнло бн још лошије нздање Пакта четнри силе. Тај бн се пакг свео на двострани пакт измећу блока Велнка Британија — Фран цуска н блока Немачка — Италнја. „Осим тога је у Риму много разговарано о Шпанији. Остајемо и дал>е при уверењу да Немачка и Италија неће потпуно да се одрекну мешања у шпански граћански рат." Десничарски ..Амн ди Пепл" каже да Немачка и Италнја желе да прошнре на целу Бвропу поредак који влада у тим двема великим земл>ама Немачка и Италнја, вели лист, желели бн потпунн триумф својих теза. Оне не желе да се обазиру на досадашње обавезе другнх сила н на женевску установу. „Споразум којн предлажу ове две силе. каже лист. треба да буде подешен једино за остварење крајњих цил>ева Рнма н Берлина. Ускоро ћемо знатн да лн ће римски преговори у довол>ној мерн ојачатн немачко италијанску сарадњу да би она била у стању да учини одлучујући корак." „Журнал" доносн нзвепгтај нз Берлина у коме се измећу осталог вели: „Овде не крнју да барон фон Нојрат са претставннцима Италије води разговоре који могу довести до знатног појачања по литичке осовине Рим — Берлин. Мећутим. одлучно поричу да се ради о закључењу формалног | немачко - италнјанског савеза. I Немачкн меродавни круговн наглашују да с обзиром на садашњу оппггу затегнутост у Европи ннкако не би могли да се | реше на закл>учен»е једног са' веза којн бн могао да се тума| чн као изазивање Велике БриI таннје. Ове су немачке изјаве ' веома категоричке. И поред тога ' не пориче се да Немачка и Италија сад заједнички расматрају сва актуелна питања и да треба

ЈУГОСЛОВЕНСКИ СТУДЕНТИ У БУГАРСКОЈ Софнја, 5 маја. (Телефонски извештај). — У Бугарској се налази једна група од 70 југословенских студената и студенткиња, предвођена од професора музике н композитора г. Миленка Живковића. Ова група приредила је у Плевну веома успели концерат у сали официрског дома. Свака југословенска песма, отпевана од наших студената, пропраћена је дугим и одушевл>еним аплаузима. На овом концерту се још једном на јединствен начин манифестовало југословенско-бугарско пријател>ство.

У БУГАРСКОЈ ЈЕ ПОПЛАВЉЕНО 80.000 ХЕКТАРА Софија, 5 маја. (Телефонски извештај). — У току прошле ноћи, како јавллју из Видина, Дунав је надошао за 4 сантиметра и достигао висину од 750 сантиметара. Ово је донело нову узнемиреност становницима Видина, тим пре, што је вода прешла коту поплаве из 1932 године за 6 сантиметара, и што остаје још свега 20 сантиметара до нивоа воде катастрофалне поплаве. чо.ја је била у 1897 години. Прошле ноћи поплавл>ено је још десет нових кућа. Иначе под водом се налази 80.000 хектара земљишта. Усеви су потпуно уништени. Штета је нелика. (Време)

очекиватн да ће те две силе у сагласности прецнзнрати своје политичке цил>еве. цил>еве који ће. по уверавању Берлина. служити смнрнвању Европе." 1 „Жур" доноси доннс н:» Рнма ' у коме се подвлачн да је ита.шјнискн министар снол>них поолова гроф Чано нарочнто нагласио решоност Рима и Берлнна да не образују никакан ексклузнван блок, те да омогуће са. радњу са свнма пацнјама »адо. јеннм искреном жсл»ом за миром. | У тој изјави, каже донигник, ј треба глсдатн очнгледан анел Енглеској н Француској. | „Еко д Пари" објавл>ује изве| штај из Лондона у коме се уј казује на држање немачког прет | ставника у одбору за немешање. I Немачки претставник г. фон I Рибентроп одлучно је устао против предлога лорда Плимута да се позову оба зараћена табора на уздржавање од бомбардовања отвореннх градова. „Г. фон Рибентроп, каже дописник. није се уетручавао да изјави да су оваквн поетупцн веома болни н жнлогнн, али неки пут потребни." (Авас) Р.АЗМИМОНЛАЖЕЉЕ Р.АЈХ.А 11 ИТАЛШЕ? ј Лондон, 5 маја. — Јутрош' њн ..Дејли Телеграф", пншући о римској посети немачког ј министра спољних послова ба| рона фон Нојрата, заступа ! мишл>ење да је цил> те посете изравнање неких начелних разилажења која су настала, како тврди лист, између Италије и Немачке по питању Западно-европског пакта и по шпанском питању. (Д.Н.Б.) ПРОТИВТЕЖ.А РИ.МУ И БЕРЛННУ ? Парнз, 5 маја. — Пишући о римском састанку, данашњн „Ексцелзиор" помиње и посету аустријског претседннка Будимпешти и каже да Беч и Будимпешта желе да испитају могућност стварања протнвтеже против претераног утицаја Рима и Берлина у Подунављу. (Д.Н.Б.) Ј.АЧ.АЊЕ С.АР.АДЊЕ РИ.М.А II БЕРЛИН.А Лондон, 5 маја. — Пишући о римској посети барона фон Нојрата, јутрошњи „Дејлв Мел" каже између осталог да је на овом састанку одлучено да се појача немачко-италијанска сарадња. У том правцу ће се, каже лист, радити подједнако на политичком, на прнвредном и на културном пољу. (Д.Н.Б.)

Нова привремена влада у Каталонији Противнапади Баска код бермеа

(Од нашег сталног дописника) Париз, 5 маја. (Телефонски извештај). Ндвештаји са шпанског ратишта нс говоре нн о каквим онерацијама већег обима. У Арагонији код Теруела националисти су прешли у напад и заузели један републикански ! положај мање важности. У сектору Мадрида на реци Харами иапад националиста одбијен је од стране реггубликанских трупа. У Баскијској области војна 1 Док је влада г. Конпаниса делатност је велика али из- држала седницу анархнсти гледа да је офанзива нацио- | су опколили зграду, заузели налиста зауставл>ена. телефонску централу као п Највећа пажња обраћа се | неколико значајних стратегнКаталонији. Стара ривалиост , ских тачака у Барселонн. нзмеђу анарчиста с једие пра- Међутим нзгледа да је одне н републнканаца и марк- ј лучност г. Компаниса спасла систа с друге претворила се [ ситуаиију. .Анархиети су поданас у отворсну побуну анар- : пустнлн. Постигнут је н спохиета.* I разум. Р. В.АЛЕ Јшито је д ош.го до сцнооа ии.чрђу рштрр.чигти и ката .Ћонгке в.таде Париз, 5 маја. — „Журнал" | војнике, грађанске гардисте објавл>ује телеграм из Пер- ј и полицајце који су се изјашпињана у коме се износе по- ј њавали за закониту владу. јединости о догађајима у Бар- | Затим су их уз наперене пуселони. шке одводили у удал>ена

Коментари Веча О РАЗПХОРИМА Г. МИКЛАСА У БУДИМПЕШТИ

ЕКСПЛОЗИЈА МАГАЦИНА МУНИЦИЈЕ У АНКАРИ Лнкара, 5 маја. — Данас пре подне, у источном делу престонице, експлодирао је магацин муниције. Према званичном саопштењу сазнаје се да није било људских жртава. (Д. Н. Б.)

(Од нашег сталног дописника) Беч, 5 маја. (Телефонскн извештај). — Поводом посете аустријских државникв Будимпешти. којв је данес зввршена. лнстовн доносе опширне извепггаје и у својим комента-рима нарочнто истичу корисги за уређење Централне Европе од ггрнјател.ства ових двеју држава. „Велтблат" пнше да је посетв имвла зв цил> да обе државе буДУ упућене једна на другу у ггросуђивању политнчког положаја. кво и у трговинској по.титицн. Ове речи понавл>ају и зввничнн коминикеи. издати у Будимпешти н Бечу. Дал>е лист зелн да ће Мађврска и Аустрнја заједно са Немачком и Италијом радити нв про. пгирењу области мира у Средњој Епоогги. Истовремено лист доноси на уводном месту чланак о путован>у г. др. Хоџе у Лондон. у коме вели да ће његови преговори са енглеским државницима иматн као првн цил> проучавање питања Средње Европе. а да ће аустријски изасланнк на крунисању. министар спол>них послова. г. Шмит, разговарати заједно са г Кањом, са водећнм чла новима енглеског кабинета. којн као што је рекао г. Делбос. имају велико разумевање за одржавање независности Аустрвје. Међутим. исти лист доносн на другом месту под насловом ,,Легитнмизам у Аустрији н Мађарској" нарочнту изјаву вођа легитимиста у Мађарској грофа Шиграја. у којој гроф Шиграј вели да је у питању легитимизма Аустрија у бољем положају од Мађарске. јер нема никаквнх међународних обавеза. ко је би за то биле препрека. док је Мађарска морала да се обавеже велнким силама да ће унапред пријавити намеру да се евентуално доведе натраг крал». ..Наш задатак. рекао је гроф Шиграј. је да радимо на уклањању ове неправде. која крши сувереност Мађарске." Гроф Шиграј је даље рекао ..да Нсмачка и Мала антанта немају нигата да кажу у том пнтвњу. јер су обавсзе Мађарске примљене само према велнким злпадним силама". На крају је гроф Шиграј казао да се не може ризиковати опстанак Аустрије н да. наравно, због рестаурације не може

Ј да буде вођен никакав рвт. јер рестаурација мора да донесе свима мир а не рат. САМСОНОВА

Г. МИКЛАС ЈЕ СВЕЧАНО ИСПРАЋЕН ИЗ БУДИМПЕШТЕ Будимпепгга, 5 маја. (Телефон. ски извештај). — Тродневна носета Претседника Аустрнјске Ре публнке у Будимпештн данас је завршена и после подне у 5 часова Претседннк г. Мнклас са својом пратњом напустио је мађарску престоницу. Одлазак је извршен под нстим свечаннм прнлика.ма као и долазак. Улице кроз које је пролази.та поворка већ у 3.30 часова биле су затворене за свакн промет и постављени су полицијскн н војннчкн кордонн. Ноколнко десетнна хи.1>ада грађана приредилн су прнлнком од.таска срдачне овације аустрнјском поглавару. У првом а>томобилу возно се Прет седник г. Мнклас и гувернер г. Хортн. Када је поворка кренула нз Будимског двора, батерије на цитадели Буднма опалнле су плотун од 24 топовска хитца. На перон>- станнце Претседник г. Миклас, канцелар г. Шушннг н државни секретар г. Шмит опростилн су ое од мађарских државника .а тачно у 5 часова воз је кренуо уз звуке аустријске химнс.

са недавним разговорима које је у Риму водио пруски министар претседник г. Геринг. У сличном смислу пише и либерални опозициони „Н>ус Кроникл". ЛОРД ПЛИМАУТ О ИЗЈАВН ФОН РИБЕНТРОПА Лондон, 5 маја. — Претседник одбора за немешање лорд Плимут протестовао је за време седнице против навода. очнгледно злонамерних. у изјави г. фон Рнбентропа у вези са бомбардовањем отворених градова. Два енглеска листа објавила су да је немачки амбасадор отво рено говорио против сваког споразума којим би се забранило бомбардовање неборачког становништва. Седннпа је завршена у 13.30 часова. (Авас) Б.АСКИ СУ НЗВРШИЛИ ПОТПУНУ ВО-ЈНУ РЕОРГАНИЗ.АЦИЈУ Билбао, 5 маја. — Продужујући рад на организација редовне војске баскијске влада је у споразуму са политичким странкама и радничким организацијама одлучила распуиггање централног ратног комитета уједињених милиционара. Сва власт овога комитета прелази на генералпгтаб. Ова војна реорганизација

V телеграму се велн нзне- предграђа гле су нх оетавља- „ Је .

ђу осталог: „До с>т<оба нзмеђу Хенералидада и одбора екстремиста дошло је услед претставке овога одбора која је имала ултимагиван карактер. Својом претставком по* менутн одбор ехстремиста захтевао је од Хепералидада да му преда целокупну власт, нстичући да су његове присталице стварно онн који воде рат, н да је због тога потребно да одбор добије команду над свим I ката.тонским снагама. „Хенералидад је одбио овај захтев н позвао уједно одбор да обустави своју акцију, ка- |

лн под надзором наоружаних радника. „Пошто су на тај начин оби елементи лишили владу великог дела њене наоружане снаге, одбор је захтевао ослобођење оних својнх присгалица који су ухапшени у току последњих дана.

фронту где је морал ратннка сваког дана опадао. (Авас)

НА БРЗИ ВОЗ МАРСЕЉ—БОРДО ИЗВРШЕН АТЕНТАТ? Марсел>, 5 маја. — Истрагом је утврђено да је железничка катастрофа брзог воза „Хенсра.шдад Је покушао Марсел> _ Бордо наступила да реагира, те је упутно је- у^ед атентата. По свему издан одред грађанеке гарде гле д а д а ј е паклена машина, против екстремнста који су велике ј ачиН е. бнла стављена се забарнкадирали око те- 1 на ПОЛ ицу за пртљаг, у првом лефонске централе која се ^ону воза. налазн на Каталонском тр- ј у П р В ом вагонл* воза прогу, у средиипу града. ^ нађен је један потпуно кар^ ^ „Екстремнстнчки раднички бонизнрани леш. (Авае) ко би се омогућило властима одреди одбнли су овај одред , да разоружају све грађане. , К °Ј И Ј е „ претрпео тешке гу- М мца памри Истовремено влада је позвала битке. Затим је једна велика ■■О р Ш Е® чв ■ И гр>-па екстремиста дошла пред мо ииПГТПаиОТО! палату Хенералндада. Војнн- ј Ии ПП1111|1иПи101Ј цн грађанске гарде покушалн су да је растерају и том приликом дошло је до пушкара-

у помоћ један део својих трупа које се боре на арагонском фронту. „Одбор екстремиста одговорио је влади да ће остатн при својој акцији п да ће сада прнступитн черама које ће му омогућити да потпуно изолује владу. У вези с тиме, наоружане прнсталнце ове организацнје задржавале су на улицама

„Има већи број мртвих и рањених. За време манифестације ових екстремиста показао се на балкону г. Компанис, али је морао да се повуче". (Авас)

Да .ш ће иоаа ката./онгка в.та.Ја у Нар<ч'.1оии .»»оћи да гтаби.шииује унутрашњи мир

ОСТАВКА ВЛАДЕ Г. ХАЈАШИА ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОЧЕТКОМ ЈУНА Токио, 5 маја. — Агенција Домеј јавља да је и поред већ најављене одлуке да ка| бинет Хајаши и даље остане [ на власти, „Мијаки Шимбун" I пише да политички посматрачи предвиђају да ће кабинет ј Хајаши бити приморан да де| миснонира крајем маја илн почетком јуна. Странка Минсеито одлучила је да се састанак њене парламентарне групе одржн 7 маја. кг

Перпињан, 5 маја- (Телефонскн нзвештај). — Из вечерашњих иззештаја из Барселоне види се да је вођама левичарских организација 7 току данашњег дана пошло за руком да побуну анархиста путем компромиса ликвидирају. Образована је нова влада која се назнва привременом. У влади су заступљенн соцнјалистички синднкалнн савез УТТ (Унион хенерал де трабвхадорес) два велнка анархо-снндикална савеза ФАИ н СНТ (Конфедерасион анархиста ибернка н конфедерасион насионал де трабахо), затнм каталонска левица и стоанка левнрачских закупаца земље. Ова влада тврди да ће по жел>и народних маса бити јака и једнодушна. Међутим. велнко је питање да ли ће она у томе успети. То ће бити све дотле у ј гтатању, како извепгтаји из Барселоне кажу. док меснн анархнстичкн одбори и дал>е врше власт и у поједнним питањнма поступају. самовољно. Свакако пада у очи да је анархнстичка побуна трајала свега 12 часова н поред улнчних борби које су се воднле исто тако брзо. завршила се као што је н нзбила. Најаутентичннјн узрок анархнстичке побуне био је тај што анархистичкн одбори, којн су у већини. и које помажу и троцкистички одбори, нису били задовољни са-владом г. Компаннса, коју смт»трају реакцнонарном. Анархистнчки одбори, мећутнм. немају јединствену органнзацију и због тога нису у стању да нзводе јединствене акцнје. Њихове мере биле су у мећусобној опреци и зато побуна ннје могла да има успеха. Важно је истаћи, да анархи сти држе у својнм рукама још и вечерас важне стратешке тачке Барселоне, а влада неће моћи дп их савлада све дотле. док се једина озбнљна оружана снла у Барселони налази под командом анархистичких одбора. Објективни страни посматрачи тврде да је садашњи мир у Барселони само једна ..пауза пре даха" измећу анархистнчког и , народног фронта. Анархвстн су

* Лопдон. — Авас јавл>а ла Лв у току пдуНе недел.е. првн пут у нсторнјн Енглеске, дворску стражу пред Бакннгемском палато* даватн одреди војске брнтанскнх домнниона којп су дошлн у Лондов поводом свечаности круннсаља. * Рии. — Говор регнстрован на плочн коЈи је мнннстар претседник г. Мусолинн одржао нталнЈанском народу 5 маЈа прошле годнне н објавно уладак нталнЈанскнх трупа у Аднс Абеву, емнтован Је данас у 13.30 часова од свнх нталнЈанскнх радно-станнпа. Огроман броЈ света саслугаао Је на главннм трговнм а озаЈ нсторнјскн говор н акламалијом поздравно г. МусолиннЈа. (Стефали) * Буднмпешта. — Прилнком поправке пркве реформоване веронсповестн у Цегледу, коЈа Је прошле годнне оштећена прнлнком пожара, ср>-шил а се скела. Четнри радника палн су на земл>у са внснне од метара. ТроЈнпа су осталн на месту мртвп. док Је четвртн врло тешко рањен. Приликом прошлогодншњег пожара у пркви такоће Јв погниуо Један човек. а вншг тнца тешко су рањена. <Време) * Њујорк. — У Нашвплу (с. д. Тенесн> пекн Је Прнап усред бепог дана ранио из револвера внЗ.АБРИНУТОСТ У ОДБОРУ I касанта фнлиЈале Једног од највеЗА НКМИШАЊЕ ЗБОГ ДР- ј осжгуржваЈућдх

вечерас тврдилв да постнгнјтн споразум преставља у ствари њнхову победу. Вестн стране штампе о броју жртва јучерашњих борби, према којима је пало више од 200 људи, свакако су претеране. Према последњим вестима број мртвих није већи од 100, поред 200 рањених. (Телор)

ЖЛЊ.А ФОН РНБЕНТРОПА Лондон, 5 маја. — Поједини велнки лондонски листовн данас се баве ставом који је јуче у одбору за немешање заузео немачки амбасадор г. фон Рибентроп. „Дејлн Телеграф" и „Манчестер Гварднјан" пншу да је држање г. фон Рибентропа изазвало прилично изненађење, а нарочито његова изјава да је бомбардовање отвореннх градова некн пут потребно. „Дејли Хералд" каже да су претставници Италије и Португалије потпомоглн гледиште немачког амбасацора. Лнст каже да је овакво држање Нсмачке, Италпје и Португалије нзазвало не само нзненађење већ н забрпнутост. Лист покушава да доведе у везу такво држање тих сила

друпггава и отео му торбу у коЈоЈ Је бнло, коЈе у готовом новцу. коЈе у чековнма. преко 140.000 долара. « Софнја. — Јављају нз Лнпна да Је у новом затвору, коЈп Је прошлог месепа завршеп. смештено 650 политичкнх осуђенпка, осуђепнх по закону о заштнтп државе, као и за друге крнвпце.

ПАРИСКА БЕРЗА (О ј нашег ста.гног дописника) Парнл. 5 наја. (Телефонски иззештајк — На данашњсм састанку Парнске берзе тенденција 1е бнла вцло поијатна. Ренте су скочнле н прогзроковале општу хосу на тржишту. 4 маЈ 5 мај 1235,— 1266 90.30 91.43 119.— 130,168.— 170.636.— &50.622 — 631 446,— 456.296.— 299 213.50 216.195.— -06.180.— 186,180— 186.195,— 200.—

Банк де Парн Фоанцуске пенте 4% Канаднан Игл Болео Килман Шел Голдфплдс Канадиан Паснфнк Срп. зајам 1895 4Го 1902 5*"е 1906 4Ц% 1909 4ЦГо 1913 5<"о Стабнлизац. 1931 7%

ЕЛИДД гз саиуни

^. ИЛА БЕЛИ ЈОРГОВАН-лсбоје — замамног мнрнса —-6.

к.